Niste prijavljeni

Dragi posjetioče, Dobrodošli na Otvoreni Forum - Novi Pazar. Ukoliko je ovo Vaša prva posjeta molimo vas pročitajte Pomoć. U pomoći je objašnjeno kako ovaj forum radi. Morate biti registrirani kako bi vidjeli sve teme i sve forume. Molimo vas da se registrirate ili da ovdje pročitate kako se registrirati. Ukoliko ste već registrirani molimo ulogirajte se ovdje.

Abfangjäger

Zlatna sredina

(10)

  • »Abfangjäger« je muško
  • »Abfangjäger« je zabranjen
  • »Abfangjäger« je autor ove teme

Postovi: 556

Datum registracije: 03.05.2004

  • Poruku poslati

1

Subota, 23. Septembar 2006

Da li i Vi sumljate u vase odluke

Na polovici svakog puta, jednako udaljen od ishodista i odredista, poprilicno si sam. Ne pripadas tamo odakle si krenuo, a tamo gdje ides jos nisi stigao. Isto ti je i da se vratis i da nastavis, i dom i cilj jednako su daleko. Ponekad se ucini, predaleko. Pa se covek osjeti malim, sitnim, nemocnim, nesposobnim da nastavi. Ili da se vrati. Pa pocinje sumnjati u sebe, snove, u ono sto veruje.

Sumnja je jedini pouzdan “kilometarskistand”( ne znam kaze li se to tako kod nas, bruka :-) a amidza mi ko fol automehanicar) da si na polovini svog puta.

No, isto tako, bas na toj sredini, najvise si svoj. Ne uzdas se ni u ono iza, ni u ono sto dolazi, vec samo u sebe. Pricekas se nakratko u ocaju, bivas preplavljen, opet nakratko strahom i dvojbama, mozda na trenutke zagrcas od vlastite beznacajnosti, a onda... onda se sve skupi na jednoj drustvenoj vagi, uspostavi se ravnoteza sa tobom kao tezistem, pa se putevi otvore i ti shvatis da mozes dalje. Tacnije, mozes kamo hoces, jer ti je sve podjednako daleko i podjednako blizu, i znas da mozes (!!!!), jer bas tada, najvise si svoj!

P.S. Danas razgovarah sa jednom drugom koji sumljase ...
Vertrauen ist, einem Menschen sogar dann glauben zu können, wenn man genau weiß, dass man an seiner Stelle lügen würde!

inaa

Zlatna sredina

(10)

  • »inaa« je žensko

Postovi: 348

Datum registracije: 30.07.2006

Lokacija: DE

  • Poruku poslati

2

Nedjelja, 24. Septembar 2006

super temaa, jer podstice na bas duboko razmisljanje..

sve zavisi kakve odluke treba da se donesu..
ako se ne radi o necmu toliko bitnom kao na pr. da li da kupim crnu ili braun jaknu
(glup primjer :O ali eto koliko samo da se razumije sta ja smatram ne(toliko)bitnim)..onda me ne brine toliko da li cu napravit gresku..jer to se da ispravit.. i potrebno mi je par minuta da bih sama odlucila..

dok vec, kad se radi o vaznim stvarima, za koje se jednom (po pravilu) donosi odluka kao na pr. da li da se odlucim za fakultet ili pak ausbildung..tu onda obavezno konsultujem roditelje.. oni mi u tom trenutku pripomognu da SAMA donesem neku odluku za koju cu na kraju biti sigurna da je ispravna..
..jer ako bih bez icije podrske odlucila.. bila bih veoma nesigurna u tu odluku koju bih tad donijela..

moram da priznam da veooma cijenim osobe kojima niko nije potreban da bi cvrsto i bez ikakve sumnje donijele neku odluku.. ali ja na zalost nisam takva :O .. ko zna mozda se i to vremjenom "nauci"..

..ali meni je jos uvijek, kada se radi o nekim bitnim odlukama, potrebno misljenje meni vaznih osoba, da bih odlucila..

ps. nadam se da nisam totalno promasila temu.. ?( :)
..mjeri svoj uspjeh po tome cega si se sve trebao odreci da bi to ostvario..

Altuna

Majstor

(10)

  • »Altuna« je žensko

Postovi: 1.969

Datum registracije: 14.12.2003

Lokacija: Sandzak

  • Poruku poslati

3

Utorak, 26. Septembar 2006

Prije nego se odlucim nesto uraditi,dobro izvagam situaciju,sve uzmem u obzir, pogledam iza i ispred sebe,sta imam a sta ocekujem, i onda nekoliko dana sabiram i oduzimam...sta,kako...cak biljezim,precrtavam,brojim ima li u tome vise dobra ili zla...I onda krenem u ofanzivu,a kad krenem tesko umijem da ukocim.

Nikada ne pitam nikoga za savjet (i to smatram svojom mahanom) jer znam da i kad bih pitala to mi nista znacilo ne bi jer vjerovatno bih opet uradila po svom.

I,kad jednom donesem odluku ne mijenjam je vise. Stojim iza nje sa svim onim biljeskama,brojevima, vagama,sabircima i razlomcima i ne odustajem od toga. :)

Sabur ti je da gutas kiselo, gorko i ljuto, a da ti se na licu nista, sem osmjeha, ne vidi.

Pravnica

Zlatna sredina

(10)

  • »Pravnica« je žensko
  • »Pravnica« je zabranjen

Postovi: 178

Datum registracije: 17.03.2005

  • Poruku poslati

4

Subota, 14. Oktobar 2006

Citirano

Orginalno od inaa
super temaa, jer podstice na bas duboko razmisljanje..

sve zavisi kakve odluke treba da se donesu..
ako se ne radi o necmu toliko bitnom kao na pr. da li da kupim crnu ili braun jaknu
(glup primjer :O ali eto koliko samo da se razumije sta ja smatram ne(toliko)bitnim)..onda me ne brine toliko da li cu napravit gresku..jer to se da ispravit.. i potrebno mi je par minuta da bih sama odlucila..

dok vec, kad se radi o vaznim stvarima, za koje se jednom (po pravilu) donosi odluka kao na pr. da li da se odlucim za fakultet ili pak ausbildung..tu onda obavezno konsultujem roditelje.. oni mi u tom trenutku pripomognu da SAMA donesem neku odluku za koju cu na kraju biti sigurna da je ispravna..
..jer ako bih bez icije podrske odlucila.. bila bih veoma nesigurna u tu odluku koju bih tad donijela..

moram da priznam da veooma cijenim osobe kojima niko nije potreban da bi cvrsto i bez ikakve sumnje donijele neku odluku.. ali ja na zalost nisam takva :O .. ko zna mozda se i to vremjenom "nauci"..

..ali meni je jos uvijek, kada se radi o nekim bitnim odlukama, potrebno misljenje meni vaznih osoba, da bih odlucila..

ps. nadam se da nisam totalno promasila temu.. ?( :)


Slazem se sa inaa-om,rekla si ono sto ja mislim :)

@ef

Majstor

(22)

  • »@ef« je muško

Postovi: 1.842

Datum registracije: 11.02.2004

Lokacija: Sandzak, Novi Pazar

  • Poruku poslati

5

Subota, 14. Oktobar 2006

Ja sam od onih koji vole da prvo dobro promisle sta i kako. Trudim se da sagledam svaki aspekt situacije u kojoj sam se nasao, a volim i da cujem misljenje drugih ljudi i da na osnovu toga donesem odluku sta i kako. Ne volim odluke donesene na brzaka i bez puno razmisljanja, osim kada situacija to iziskuje. Ali kada jednom odlucim onda tu nema sumnje. Idem ka cilju koji sam zacrtao i to je to. Ako vidim da sam pogresio trudicu se svim sila da te greske, ukoliko je to moguce, otklonim. A ako ne onda sta da se radi, zivot ide dalje. Trudim se da u svemu nadjem neku pozitivnu nit koja ce mi olaksati trenutno stanje. Pa i ako nema nista pozitivno ja ga izmislim :D Mislim da je najveca greska vracati se nazad. Uglavnom je greska, ali ima i izuzetaka.
Relax, take it easy, for there is nothing that we can do.

Social bookmarks