Niste prijavljeni

Dragi posjetioče, Dobrodošli na Otvoreni Forum - Novi Pazar. Ukoliko je ovo Vaša prva posjeta molimo vas pročitajte Pomoć. U pomoći je objašnjeno kako ovaj forum radi. Morate biti registrirani kako bi vidjeli sve teme i sve forume. Molimo vas da se registrirate ili da ovdje pročitate kako se registrirati. Ukoliko ste već registrirani molimo ulogirajte se ovdje.

hobbes

Profesionalac

(10)

  • »hobbes« je muško

Postovi: 1.679

Datum registracije: 21.08.2002

Lokacija: izbegavam

  • Poruku poslati

261

Srijeda, 14. Maj 2003

NA DANAŠNJI DAN. 14. MAJ

1316. Rođen je Karlo IV Luksemburški, kralj Češke od 1346, rimsko-nemački car od 1355. U Pragu je osnovao prvi univerzitet u srednjoj Evropi (1348).

1610. Verski fanatik ubio je u Parizu francuskog kralja Anrija IV, prvog monarha iz dinastije Burbona.

1643. Na francuski presto došao je četvorogodišnji Luj XIV nakon smrti oca Luja XIII. Regentkinja je bila njegova majka Ana Austrijska, ali je stvarnu vlast imao kardinal Mazaren.

1796. Engleski lekar Edvard Džener uspešno je vakcinisao protiv velikih boginja jednog osmogodišnjeg dečaka i označio početak moderne imunologije.

1811. Paragvaj je proglasio nezavisnost od Španije.

1900. U Parizu su otvorene druge moderne Olimpijske igre, na kojima su prvi put učestvovale žene.

1912. Umro je švedski pisac Avgust Strindberg, jedan od najznačajnijih i najuticajnijih dramskih pisaca 20. veka ("Gospođica Julija", "Otac").

1932. U Londonu je umro srpski političar, istoričar i ekonomist Čedomilj Mijatović, član Srpske kraljevske akademije. Kao šef srpske diplomatije potpisao je 1881. tajnu konvenciju sa Austro-Ugarskom. Prvi je u Srbiji počeo da izučava privrednu istoriju.

1940. Tokom pregovora o predaji holandske vojske u Drugom svetskom ratu, nemački bombarderi razorili su dve trećine Roterdama. Poginulo je oko hiljadu ljudi, a 80.000 je ostalo bez kuća.

1948. Proglašena je država Izrael, osam casova pre okončanja britanskog mandata u Palestini. Prvi predsednik nove države postao je Haim Vajcman, a premijer David Ben Gurion.

1955. U Varšavi je potpisan ugovor o osnivanju Varšavskog pakta. Ugovor su potpisale Albanija, Bugarska, Mađarska, Nemačka Demokratska Republika, Poljska, Rumunija, ŠSR i Čehoslovačka.

1968. Komunistička vlada u Čehoslovačkoj na čelu sa Aleksandrom Dubčekom objavila je početak širokih društvenih reformi, poznatih kao "Praško proleće". Reforme su prekinute već u avgustu, ulaskom sovjetskih trupa u Prag.

1973. Lansirana je prva američka vasionska laboratorija "Skajlab I".

1989. Vođa peronista Karlos Menem postao je predsednik Argentine, pobedivši na izborima kandidata vladajuće Radikalne partije Eduarda Angelosa.

1991. Samoubistvo je izvršila Đang Ching, udovica kineskog lidera Mao Cedunga, jedan od vođa "Kulturne revolucije" (1966-1976).

1992. Glavnoj ulici u Beogradu, Ulici maršala Tita, posle 47 godina promenjen je naziv u Ulicu srpskih vladara. Naziv je kasnije promenjen u Kralja Milana.

1998. Umro je američki pevač i filmski glumac Frenk Sinatra, koji je svetsku slavu stekao nizom muzičkih hitova kao što su "Stranci u noći" i "Njujork, Njujork". Dobitnik je Oskara za ulogu u filmu "Odavde do večnosti".

1999. U vazdušnim udarima NATO na SR Jugoslaviju pogođena je kolona izbeglica kod sela Koriša na Kosovu. Poginulo je 87 osoba, među kojima je najveći broj dece.

2001. Savet NATO odobrio je povratak jugoslovenske vojske i policije u sektor B Zone kopnene bezbednosti na administrativnoj granici između Kosova i Srbije, počev od 24. maja.

2001. Lider koalicije desnog centra Silvio Berluskoni pobedio je na parlamentarnim izborima u Italiji i potom formirao 59. italijansku vladu od 1945.


hobbes

Profesionalac

(10)

  • »hobbes« je muško

Postovi: 1.679

Datum registracije: 21.08.2002

Lokacija: izbegavam

  • Poruku poslati

262

Četvrtak, 15. Maj 2003

NA DANAŠNJI DAN - 15. MAJ

1536. Engleski sud je proglasio krivim za preljubu i incest Anu Bolen, drugu ženu kralja Henrija VIII i njenog brata lorda Rošfora i osudio ih na smrt.

1571. Tatari su osvojili i zapalili Moskvu.

1767. Đenova je prodala Francuskoj ostrvo Korziku.

1773. Rođen je austrijski državnik knez Klemens Meternih, najuticajnija ličnost u Evropi tokom gotovo 40 godina, koliko je bio na mestu ministra inostranih poslova i kancelara Austrije (1809-48). Smatra se oličenjem apsolutističkog režima. Sa ruskim carem Aleksandrom I osnovao je Svetu alijansu čiji je osnovni cilj bio gušenje nacionalnih pokreta u Evropi.

1796. Trupe Napoleona Bonaparte ušle su u Milano.

1847. U Italiji je umro irski političar Danijel O'Konel, zvan Osloboditelj. Kao član britanskog parlamenta uspeo je da prisili britansku vladu da prihvati zakon o emancipaciji katolika (1829). Smatra se jednim od najboljih govornika 19. veka.

1859. Rođen je francuski fizičar Pjer Kiri . Proučavao je magnetizam i radioaktivnost, a sa suprugom Marijom otkrio je 1898. polonijum i radijum. Nobelovu nagradu za fiziku 1903. supružnici Kiri podelili su sa Antoan-Anrijem Bekerelom.

1886. Umrla je američka književnica Emili Dikinson . Njene pesme otkrivene su i izdate nakon njene smrti, a tek u 20. veku postala je jedna od najvećih američkih pesnikinja.

1891. Rođen je ruski pisac Mihail Afanasjevič Bulgakov , autor romana "Bela garda", pretočenog u dramu "Dani turbina" koja je s velikim uspehom igrana u teatru MHAT. Poznat je i po satiričnim i groteskno-fantastičnim pripovetkama, kao i po romanu "Majstor i Margarita".

1914. Umro je srpski istoričar i književni kritičar Jovan Skerlić , profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Svojim književnim i javnim radom značajno je uticao na kulturni i politički život u Srbiji na početku 20. veka ("Istorija srpske književnosti").

1918. Prva avionska pošta u svetu krenula je između Njujorka, Filadelfije i Vašingtona.

1923. Velika Britanija priznala je Transjordan pod emirom Abdulahom kao nezavisnu državu.

1940. U SAD su počele da se prodaju prve najlon čarape.

1940. Kapitulirala je holandska vojska u Drugom svetskom ratu.

1943. Raspuštena je Komunistička internacionala (Kominterna).

1945. Nemačke trupe napustile su Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu. U četvorogodišnjem ratu poginulo je 1.706.000 ljudi, a zemlja je porušena i opustošena.

1948. Novostvorenu državu Izrael su napali egipatski avioni, a sa severa i istoka libanske i jordanske trupe.

1955. U Beču je potpisan Austrijski državni ugovor kojim je okončana desetogodišnja saveznička okupacija, a Austrija postala nezavisna republika u granicama od 1. januara 1938.

1957. Velika Britanija je izvršila prvu probu hidrogenske bombe u centralnom Pacifiku.

1987. Umrla je američka filmska glumica Rita Hejvort, holivudski seks simbol četrdesetih godina 20. veka ("Samo anđeli imaju krila", "Đilda", "Dama pod sumnjom").

1989. Sovjetski predsednik Mihail Sergejevič Gorbačov objavio je u Pekingu kraj kinesko-sovjetskih raskola.

1991. Edit Kreson postala je prva žena premijer Francuske.

1992. Hiljade pristalica opozicije u Azerbejdžanu zauzelo je u Bakuu zgradu parlamenta i predsedničku palatu. Narednog dana s vlasti je zbačen predsednik Ajaz Mutalibov koji je potom izbegao u Moskvu.

1992. Tokom povlačenja Jugoslovenske narodne armije (JNA) iz Bosne, u Tuzli je napadnut vojni konvoj. Poginulo je 49 vojnika.

1996. Desničarski lider Atal Bihari Vadžpaji je postao premijer Indije, pošto je njegova Baratija Džanata partija na parlamentarnim izborima osvojila relativnu većinu. To je bilo prvi put da Hindu nacionalista dobije mesto premijera.

1996. Skupština SR Jugoslavije smenila je guvernera Narodne banke Jugoslavije Dragoslava Avramovića, tvorca privredne reforme koja je početkom 1994. zemlju izvukla iz hiperinflacije. Avramović je prethodnog dana u svom ekspozeu u Skupštini optužio vladu SR Jugoslavije da blokira pregovore sa međunarodnim finansijskim organizacijama i time gura zemlju u propast.

1999. Italija je dobila novog predsednika Karla Azelja Čampija.

2001. Šef UNMIK-a Hans Hekerup potpisao je u Prištini "Ustavni okvir za samoupravu na Kosovu" i pored protivljenja Srba sa Kosova, koji su smatrali da taj najviši pravni akt pokrajine nije u skladu s rezolucijom UN o njenom budućem statusu.

2002. Narodna banka Jugoslavije (NBJ) saopštila da je dinar postao konvertibilan u svim tekućim transakcijama sa inostranstvom, po prvi put od 1946, kada je bivša Jugoslavija postala član MMF.

hobbes

Profesionalac

(10)

  • »hobbes« je muško

Postovi: 1.679

Datum registracije: 21.08.2002

Lokacija: izbegavam

  • Poruku poslati

263

Petak, 16. Maj 2003

DOGODILO SE 16. MAJA

1532 - Španski osvajač Fransisko Pizaro iskrcao se sa malom grupom vojnika na severnu obalu Perua. Savladavši otpor Indijanaca, Španija je 1572. osvojila Peru i držala ga u svom posedu do 1824.

1703 - Umro je francuski pisac Šarl Pero, autor čuvene zbirke bajki "Vilinske priče", u kojoj su i "Mačak u čizmama", "Crvenkapa" i "Uspavana lepotica".

1770 - U Versaju su se venčali francuski prestolonaslednik Luj (kasnije Luj XVI) i Marija Antoaneta, kćerka austrijske carice Marije Terezije. Nakon Francuske revolucije 1789. osuđeni su na smrt i pogubljeni na giljotini 1793.

1812 - Turska i Rusija potpisale su ugovor o miru u Bukureštu kojim su za srpske ustanike predviđeni opšta amnestija i pregovori sa turskim vlastima o autonomiji Srbije.

1881 - U okolini Berlina pušten je u saobraćaj prvi električni tramvaj.

1898 - Rođen je srpski pesnik, putopisac i diplomata Rastko Petrović. Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista, a njegova zbirka pesama "Otkrovenje" smatra se jednim od najznačajnijih dela srpske poezije između dva svetska rata.

1898 - Rođena je književnica Desanka Maksimović, jedna od najpopularnijih srpskih pesnikinja ("Pesnik i zavičaj", "Tražim pomilovanje", "Nemam više vremena", "Slovo o ljubavi").

1916 - Potpisan je ugovor o trojnoj anglo-francusko-ruskoj kontroli Palestine radi podele bliskoistočnih teritorija Otomanskog carstva.

1917 - U Jonskom moru kod Krfa utopio se srpski pisac Vladislav Petković Dis, kada je nemačka podmornica u Prvom svetskom ratu torpedovala brod na kome se nalazio ("Mi čekamo cara","Tamnica", "Nirvana", "Možda spava").

1924 - Rođen je gambijski državnik Daud Džavara, osnivac (1959) i lider (od 1960) Narodne progresivne stranke, predsednik Gambije od 1970. do 1994. kada je svrgnut državnim udarom.

1929 - U Holivudu su dodeljene prve nagrade Američke filmske akademije (od 1931. poznate kao Oskar) filmu "Krila", glumici Dženet Gejnor i glumcu Emilu Dženingsu.

1941 - Parlament Islanda ukinuo je ugovor s Kraljevinom Danskom iz 1814. po kojem je zemlja bila pod danskom dominacijom i proglasio nezavisnost. Nezavisna Republika Island proglašena je 17. juna 1944. nakon narodnog plebiscita.

1947 - Umro je engleski biohemičar Frederik Gaulend Hopkins, jedan od osnivača nauke o vitaminima. Sa holandskim lekarom Kristijanom Ajkmanom dobio je 1929. Nobelovu nagradu za medicinu.

1961 - General Park Čung Hi izvršio je vojni udar u Južnoj Koreji. Bio je na vlasti do 1979, kad ga je ubio šef obezbeđenja.

1969 - Sovjetski vasionski brod "Venera 5" približio se Veneri i izbacio sondu koja će slati podatke o toj planeti.

1972 - Predsednici SFRJ i Rumunije Josip Broz Tito i Nikolae Čaušesku pustili su u rad hidroenergetski sistem "Đerdap" na Dunavu.

1972 - Umro je ganski političar i državnik Kvame Nkrumah, prvi predsednik nezavisne Gane (1957). Za doživotnog predsednika proglašen je 1962, ali je državnim udarom 1966. oboren sa vlasti.

1974 - Skupština SFRJ proglasila je Josipa Broza Tita za doživotnog predsednika države.

1974 - Helmut Šmit je postao kancelar Zapadne Nemačke posle ostavke Vilija Branta.

1975 - Japanka Junko Tabei je postala prva žena koja se popela na najviši svetski vrh - Maunt Everest.

1984 - Umro je američki pisac Irvin Šo. Proslavio se romanom "Mladi lavovi" (1949) ("Lusi Kraun", "Dve sedmice u drugom gradu", "Bogataš i siromah", "Veče u Vizantiji").

1989 - Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov i kineski lider, Deng Hsijaoping (Xiaoping), sreli su se u Pekingu na Prvom kinesko-sovjetskom samitu, čime je i formalo, nakon 30 godina, prekinut "tihi hladni rat" između ove dve najveće komunističke države.

1989 - Automobilom-bombom u Bejrutu ubijen su libanski verski vođa šeik Hasan Halid i još 21 osoba.

1990 - Od raka grla, umro je poznati američki zabavljač Semi Dejvis Junior.

1991 - Britanska kraljica Elizabeta je, tokom zvanične posede SAD-u, postala prva kraljica koja se obratila Kongresu.

1992 - Povlačeći se iz Bosne, JNA je digla u vazduh bihaćki aerodrom pod planinom Plješevicom vredan oko šest milijardi dolara.

1997 - Predsednik Zaira Mobutu Sese Seko napustio je Kinšasu ka kojoj su nezadrživo nadirali pobunjenici, čime je okončana njegova 32-godišnja autokratska vladavina.

1997 - Umro je italijanski filmski režiser Đuzepe de Santis, jedan od najznačajnijih predstavnika filmskog neorealizma, nastalog u Italiji u prvim godinama posle Drugog svetskog rata ("Gorki pirinač", "Rim u 11 časova", "Cesta duga godinu dana").

2001 - Sjedinjene Američke Države označile Pravu IRA, odvojeni deo Irske republikanske armije, kao stranu terorističku organizaciju".

hobbes

Profesionalac

(10)

  • »hobbes« je muško

Postovi: 1.679

Datum registracije: 21.08.2002

Lokacija: izbegavam

  • Poruku poslati

264

Nedjelja, 18. Maj 2003

DOGODILO SE 18. MAJA

1781 - Španci su u Kusku pogubili peruanskog revolucionara Tupak Amarua II.

1799 - Umro je francuski dramski pisac Pjer Bomarše, autor komedija "Seviljski berberin" i "Figarova ženidba", koje su inspirisale Djoakina Rosinija i Volfganga Amadeusa Mocarta da komponuju istoimene opere.

1800 - U Lenjingradu je umro ruski vojskovodja i strateg Aleksandar Suvorov, koji je ratovao punih 55 godina i vodio ukupno 60 bitaka.

1803 - Britanija je objavila rat Francuskoj zbog Napoleonovog uplitanja u unutrašnje stvari u Italiji i Švajcarskoj.

1804 - Napoleon Bonaparta je proglašen carem Francuske, a u decembru je krunisan kao Napoleon I.

1836 - Rodjen je austrijski šahovski velemajstor Vilhelm Štajnic, prvi zvanični svetski šampion. Titulu svetskog šahovskog prvaka osvojio je 1886. pobedom u meču sa Johanesom Cukertortom.

1868 - Rodjen je ruski car Nikolaj II Aleksandrovič Romanov, poslednji monarh Rusije, najstariji sin Aleksandra III. Sa prestola je zbačen u Oktobarskoj revoluciji 1917, a naredne godine je pogubljen zajedno sa članovima porodice.

1872 - Rodjen je britanski filozof i matematičar Bertrand Rasel, osnivač i predsednik Medjunarodnog suda za utvrdjivanje ratnih zločina u Vijetnamu. Bio je angažovan u borbi za mir i razoružanje zbog čega je dva puta hapšen. Zajedno sa Alfredom Nortom Vajthedom napisao "Principia mathematica", kojim je logika dobila svoje matematičko utemeljenje. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1950.

1883 - Rodjen je nemački arhitekta Valter Adolf Gropijus, koji je 1919. u Vajmaru osnovao prestižnu arhitektonsku školu "Bauhaus".

1911 - Umro je austrijski kompozitor i dirigent Gustav Maler, direktor Bečke opere koja je pod njegovom upravom doživela zlatno doba (10 simfonija, ciklusi solo pesama za glas i orekstar).

1919 - Rodjena je britanska prima balerina Margot Fontejn, jedna od najslavnijih balerina u 20. veku. Od 1962. bila je partnerka proslavljenog Rudolfa Nurejeva.

1920 - U Poljskoj, blizu Krakova rodjen je Karol Vojtila, koji je 1978. postao papa Jovan Pavle II, prvi neitalijanski papa posle 455 godina.

1944 - U Sovjetskom Savezu je počelo proterivanje više od 200.000 Tatara sa Krima pod optužbom da su saradjivali sa Nemcima.

1954 - Stupila je na snagu evropska konvencija o ljudskim pravima.

1973 - Umrla je američka pacifistkinja Dženet Renkin, prva žena koja je postala član Kongresa SAD.

1974 - Indija je izvršila prvu nuklearnu probu u pustinji u Radžastanu i postala šesta zemlja koja je izvela nuklearnu eksploziju.

1988 - Počelo je povlačenje sovjetskih vojnika iz Avganistana.

1992 - Visoki komesarijat UN za izbeglice saopštio je da je zbog rata iz Jugoslavije izbeglo milion i 300 hiljada ljudi što je stvorilo najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata.

1995 - Umro je ruski baletski igrač Aleksandar Godunov, koji je posle emigriranja iz SSSR stekao svetsku slavu.

1996 - Romano Prodi postao je premijer 55. italijanske vlade od Drugog svetskog rata.

1996 - Pod pritiskom medjunarodne zajednice ratni lider bosanskih Srba Radovan Karadžić povukao se sa mesta predsednika Republike Srpske. Dužnost predsednika preuzela je potpredsednica Biljana Plavšić. Medjunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je u novembru 1995. Karadžića za ratne zločine i genocid.

1998 - Vlada SAD-a podnela veliku tužbu protiv Majkrosoft korporacije, najjače softverske kompanije na svetu, zbog monopola.

1999 - Vlada u Sijera Leoneu i pobunjenici dogovorili su prekid vatre, čime su okoncane sedmogodišnje surove borbe.

2000 - Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio embargo na oružje protiv Etiopije i Eritreje, kao posledicu ponovnog zahuktavanja njihovog dvogodišnjeg pograničnog rata.

Administrator

Urednik foruma

(121)

  • »Administrator« je muško

Postovi: 2.598

Datum registracije: 21.07.2002

Lokacija: Frankfurt

  • Poruku poslati

265

Ponedjeljak, 19. Maj 2003

DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN, 19. MAJ

1635. Francuska u Tridesetogodišnjem ratu objavila rat Španiji.

1649. Prvi put upotrebljen naziv Komonvelt, kojim je Oliver Kromvel označio englesku republiku.

1762. Rođen nemački filozof Johan Gotlib Fihte, istaknut predstavnik nemačke klasične idealističke filozofije, profesor univerziteta u Jeni i Erlangenu, rektor Berlinskog univerziteta.

1802. Napoleon Bonaparta ustanovio Orden legije časti za civilne i vojne zasluge.

1861. Rođena australijska operska pevačica Neli Melba, jedan od najvećih operskih soprana krajem XIX i početkom XX veka.

1890. Rođen vijetnamski državnik Ngujen Tat Tan, poznat kao Ho Ši Min, osnivač Komunističke partije Vijetnama i predsednik Demokratske Republike Vijetnam od njenog proglašenja 1945. do smrti 1969.

1890. Rođen jugoslovenski slikar i karikaturista Petar Pjer Križanić, jedan od osnivača "Ošišanog ježa".

1898. Umro engleski državnik Vilijam Juert Gledston, između 1868. i 1894. četiri puta premijer Velike Britanije. 1871. leglizovao radničke sindikate i 1884. izvršio tzv. treću parlamentarnu reformu.

1906. Italijanski kralj i švajcarski predsednik zvanično otvorili tunel kroz Alpe "Simplon" kojim su povezane Italija i Švajcarska.

1925. Rođen američki borac za građanska prava Malkolm Litl, poznat kao Malkolm X. Ubijen u Njujorku u februaru 1965. dok je govorio okupljenim pristalicama.

1928. Rođen kambodžanski diktator Salot Sar, poznat kao Pol Pot. Tokom njegove vladavine ubijeno više od milion ljudi.

1930. Belkinje u Južnoj Africi dobile pravo glasa.

1935. U saobraćajnom udesu poginuo engleski pukovnik Tomas Edvard Lorens, arheolog i pisac, poznat kao Lorens od Arabije. Proslavio se kao ratnik u arapskim zemljama u Prvom svetskom ratu, a svoje doživljaje opisao u knjizi "Sedam stubova mudrosti".

1945. Više od 40 američkih bombardera napalo Tokio u Drugom svetskom ratu.

1974. Tesnom većinom Valeri Žiskar Desten pobedio Fransoa Miterana na predsedničkim izborima u Francuskoj.

1989. Tokom studentskih demonstracija u Pekingu smenjen generalni sekretar Komunističke partije Kine Džao Cijang jer se usprotivio vanrednim merama i primeni sile protiv studenata.

1994. Umrla Žaklina Kenedi Onazis, supruga predsednika SAD Džona Kenedija ubijenog 1963. u atentatu i grčkog brodovlasnika, milijardera Aristotela Onazisa.

1997. U Bangladešu u snažnom ciklonu život izgubilo najmanje 350 ljudi, a više od milion ostalo bez kuća.

1998. Indonežanski studenti upali u zgradu Parlamenta u Džakarti, zahtevajući ostavku šefa države Suharta.

2000. Kina i Evropska zajednica postigle sporazum o trgovini kojim je otvoren put Kini u Svetsku trgovinsku organizaciju. Kina naredne godine primljena u STO.

2001. Ministri inostranih poslova arapskih zemalja, na sastanku u Egiptu, predložili suspenziju političkih kontakata za izraelskom vladom dok ne prekine oružane napade usmerene protiv Palestinaca.
Sve je ovo samo igra! Nema tog foruma koji je vrijedan Vasih zivaca! / Dokoni umovi - Sejtanska igralista

hobbes

Profesionalac

(10)

  • »hobbes« je muško

Postovi: 1.679

Datum registracije: 21.08.2002

Lokacija: izbegavam

  • Poruku poslati

266

Utorak, 20. Maj 2003

Dogodilo se na današnji dan - 20. maj

1349. - Državni sabor u srpskom prestonom gradu Skoplju usvojio je prvi deo Dušanovog zakonika, tj. "Zakonik blagovjernago cara Stefana", kako je glasio zvaničan naziv, kojim su utvrđena opšta načela uređenja tada najmoćnije države na jugoistoku Evrope. Pored odredaba ustavnog karaktera, Zakonik je regulisao prava staleža, štiteći i najniže staleže, a imao je i kazneno-pravne i procesno-pravne odredbe i odredbe iz porodičnog i naslednog prava. Zakonik je 1354. dopunjen drugim delom na Državnom saboru u Serezu.

1498. - Moreplovac Vasko da Gama stigao je u Kalkutu u Indiji.

1506. - Umro je moreplovac Kristofor Kolumbo, i to u nemaštini, u 56. godini života.

1521. - Injasio Lojola, osnivač jezuitskog reda, ozbiljno je ranjen od topovskog đuleta.

1799. - Rođen je francuski književnik Onore de Balzak, "kralj romansijera" - kako ga neretko nazivaju, pored Stendala najznamenitiji francuski romansijer 19. veka i rodonačelnik realističkog romana, snažan i plodan pisac čije nadasve originalno delo (oko 100 romana sa preko 2000 likova objedinjenih u "Ljudsku komediju") predstavlja jedno od najznačajnijih ostvarenja u svetskoj književnosti. Dela: "Čiča Gorio", "Izgubljene iluzije", "Šagrinska koža", "Evgenija Grande", "Sjaj i beda kurtizana", "Rođaka Beta", "Rođak Pons", "Banka Nisenžan", "Traganje za apsolutnim"...

1825. - Šarl X Burbon postaje francuski kralj. Oslanjajući se na stranku ultrarojalista, sproveo je niz nazadnih mera koje su dovele do Julske revolucije 1830. godine u kojoj je i svrgnut sa prestola.

1867. - Britanski parlament odbija zakon Džona Stjuarta Mila o pravima žena.

1874. - Levi Štraus izbacuje na tržište prve farmerke sa bakarnim nitnama po ceni $13.50 ľa tuce.

1900. - U Parizu su otvorene druge moderne Olimpijske igre koje su trajale pet meseci.

1910. - Sahranjen je engleski kralj Edvard VII, sin kraljice Viktorije. Bio je protivnik tradicionalne spoljne politike "sjajne izloacije" i zagovornik osnivanja Antante.

1927. - Saudijska Arabija postaje nezavisna od Velike Britanije.

1932. - Amelia Earhart je prva žena koja je sama preletela Atlantik.

1939. - Kompanija Pan Am uvodi redovne poštanske i putničke letove preko Atlantika.

1944. - Raspuštena je komunistička partija u SAD-u.

1967. - BBC je zabranio emitovanje pesme "A Day in the Life" Bitlsa zbog toga što se u njoj popularizuje droga.

1991. - Sovjetski parlament doneo je zakon kojim je stanovništvu omogućeno da slobodno putuje u inostranstvo.

1992. - Indija je samostalno lansirala svoj prvi satelit.





Administrator

Urednik foruma

(121)

  • »Administrator« je muško

Postovi: 2.598

Datum registracije: 21.07.2002

Lokacija: Frankfurt

  • Poruku poslati

267

Srijeda, 21. Maj 2003

NA DANAŠNJI DAN - 21. MAJ

1471. rođen je nemački slikar i graver Albreht Direr, jedan od najvećih renesansnih majstora. Izradio je portrete velike umetničke i dokumentarne vrednosti i izvanredne gravire u drvetu i bakru, koje odlikuje precizan crtež ("Apokalipsa", "Velika muka", "Bogorodičin život").

1471. u londonskom zatvoru Tauer ubijen je engleski kralj Henri VI, poslednji monarh iz dinastije Lankaster, svrgnut u dinastičkim borbama (Rat dveju ruža). Njegov lik inspirisao je Šekspira za dramu "Henri VI". Presto je preuzeo Edvard IV.

1502. Portugalci su otkrili nenastanjeno ostrvo Sveta Jelena u južnom Atlantiku.

1527. rođen je španski kralj Felipe II (1556-98), sin i naslednik Karla V. Politikom fanatičnog katoličanstva izazvao je pobunu u Holandiji koja je dovela do njene nezavisnosti.

1639. umro je italijanski filozof, dominikanac Tomazo Kampanela, zastupnik utopijske filozofije. Optužen da širi jeretičku nauku, osuđen je 1599. na doživotni zatvor. Oslobođen je nakon 27 godina na intervenciju pape Urbana VIII. Svoj ideal države opisao je u delu Grad sunca.

1844. rođen je francuski slikar Anri Ruso, zvani Carinik, prvi slikar naivac čije su slike ušle u Luvr.

1845. rođen je glumac Toša Jovanović, član Narodnog kazališta u Zagrebu i Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najvećih srpskih glumaca 19. veka.

1860. rođen je holandski lekar Vilem Ejnthoven, osnivač elektrokardiografije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1924. godine.

1894. kralj Aleksandar Obrenović ukinuo je liberalni ustav iz 1888. i vratio na snagu ustav iz 1869. godine.

1895. umro je austrijski kompozitor i dirigent Franc fon Supe, autor popularnih opereta ("Laka konjica", "Bokačo", "Lepa Galateja", "Fatinica").

1904. u Parizu je osnovana Svetska fudbalska federacija - FIFA.

1921. rođen je ruski nuklearni fizičar Andrej Saharov, borac za političke slobode i ljudska prava, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1975. Kao nepomirljivi protivnik režima, izgnan je 1980. iz Moskve u Gorki, gde je ostao do 1986.

1927. američki pilot Čarls Lindberg postao je prvi čovek koji je preleteo Atlantik. Let od Njujorka do Pariza trajao je 33 sata i 29 minuta. Na isti dan 1932. Amelia Erhart je kao prva žena preletela Atlantski okean.

1935. umro je holandski botaničar Hugo de Fris, osnivač eksperimentalne genetike.

1935. umrla je američka pacifistkinja i društveni reformator Džejn Adams, dobitnica Nobelove nagrade za mir 1931. godine.

1945. Sirija i Liban prekinuli su pregovore sa Francuskom i zatražili punu nezavisnost.

1967. više od 300 ljudi nastradalo je u požaru u robnoj kući u Briselu.

1969. Sirhan Sirhan, koji je 1968. ubio Roberta Kenedija, brata američkog predsednika Džona Kenedija, takođe ubijenog u atentatu, osuđen je na smrtnu kaznu. Kazna je kasnije preinačena u doživotni zatvor.

1981. socijalista Fransoa Miteran je postao predsednik Francuske, a Pjer Moroa premijer.

1982. britanske trupe su se iskrcale na Foklandska (Malvinska) ostrva koja je okupirala Argentina, u najvećoj vojnoj akciji Londona od Suecke krize 1956.

1989. kineski studenti, koji su okupirali centralni pekinški trg Tjenanmen tražeći reforme, odbacili su zahtev vlade da napuste trg.

1991. bivši premijer Indije Radživ Gandi ubijen je bombom skrivenom u buket cveća, u toku predizbornog mitinga u južnoj indijskoj državi Tamil Nadu, blizu grada Madras.

1991. etiopski diktator Mengistu Haile Marijam oboren je posle 14 godina vladavine i otišao je u izbeglištvo.

1992. američki Senat doneo je zakon kojim se SR Jugoslaviji uskraćuje svaka pomoć SAD zbog umešanosti u sukobe u bivšim jugoslovenskim republikama.

1993. Senat Venecuele je suspendovao predsednika države Karlosa Andresa Peresa pod optužbom za korupciju.

1996. na jezeru Viktorija, u istočnoj Africi, potonuo je tanzanijski feribot, sa kojeg je od oko hiljadu ljudi spaslo samo 114.

1997. Poljska i Ukrajina potpisale su sporazum o pomirenju i tako i formalno okončale viševekovno neprijateljstvo.

1998. pod snažnim pritiskom masovnih demonstracija indonežanski predsednik Suharto podneo je ostavku nakon 32 godine diktatorske vladavine.

2001. Savet bezbednosti UN proglasio je reku Kongo ponovo otvorenom, nakon dvoipogodišnjeg rata. Zatvaranje reke imalo je za posledicu nedostatak hrane i lekova za milione stanovnika te zemlje.

2002. američki državni sekretar Kolin Pauel saopštio da su SAD odlučile da deblokiraju ekonomsku pomoć SR Jugoslaviji.
Sve je ovo samo igra! Nema tog foruma koji je vrijedan Vasih zivaca! / Dokoni umovi - Sejtanska igralista

hobbes

Profesionalac

(10)

  • »hobbes« je muško

Postovi: 1.679

Datum registracije: 21.08.2002

Lokacija: izbegavam

  • Poruku poslati

268

Četvrtak, 22. Maj 2003

DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN, 22. MAJ

337. Umro rimski car Konstantin I Veliki, prvi rimski car koji je prihvatio hrišćanstvo u Rimskom carstvu. 325. sazvao prvi hrišćanski koncil u Nikeji.

1455. Bitkom kod Sent Albansa u Engleskoj počeo tridesetogodišnji "Rat dve ruže", dinastija Lankaster i Jork.

1813. Rođen nemački kompozitor Rihard Vagner , reformator opere i orkestra. Stvarao muzičke drame epskih razmera, proširio Betovenov simfonizam u operskoj partituri i postigao prožimanje dramske radnje i muzike.

1833. U Čileu usvojen Ustav kojim je data veća vlast predsedniku, a rimokatolička vera proglašena državnom.

1859. Rođen engleski pisac Artur Konan Dojl , autor kriminalističkih romana u kojima su glavni junaci detektiv Šerlok Holms i njegov prijatelj, doktor Votson.

1873. Umro italijanski pisac Alesandro Manconi, čije su delo i ideje snažno uticale na nacionalni pokret "rizorđimento" četrdesetih godina XIX veka.

1885. Umro francuski književnik Viktor Igo , uz Balzaka najznačajnija ličnost u francuskoj književnosti. Od 1841. član Akademije, a od 1845. poslanik u Parlamentu, gde se zalaže za slobodu štampe, ukidanje smrtne kazne i socijalne reforme. Nakon državnog udara Napoleona Bonaparte odlazi u 19-godišnje izgnanstvo, gde je napisao najpoznatija dela, romane "Jadnici" i "Zvonar Bogorodičine crkve".

1907. Rođen engleski pozorišni i fimski glumac, režiser i producent Lorens Olivije , jedan od najboljih tumača Šekspirovih likova, dobitnik "Oskara" za film "Hamlet". 1970. dobio plemićku titulu.

1914. Velika Britanija od Anglo-persijske naftne kompanije preuzela kontrolu naftnih izvora u Persijskom zalivu.

1915. U najtežoj železničkoj nesreći u Velikoj Britaniji u sudaru dva voza, u Škotskoj, poginulo 227 osoba.

1918. Nemački avioni bombardovali Pariz, tokom Prvog svetskog rata.

1939. Hitler i Musolini potpisali "Čelični pakt" o desetogodišnjem vojnom i političkom savezu Nemačke i Italije.

1943. U Moskvi saopšteno da je raspuštena Komunistička internacionala. Smatra se da je to bio Staljinov gest dobre volje prema zapadnim saveznicima u Drugom svetskom ratu.

1970. Umro jugoslovenski reditelj i scenograf Bojan Stupica. Od 1949. bio reditelj i jedan od glavnih organizatora u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu, a od 1957. režirao u beogradskom Ateljeu 212 i u Narodnom pozorištu.

1972. Predsednik SAD Ričard Nikson u Moskvi se sreo s predsednikom Vrhovnog sovjeta SSSR Leonidom Brežnjevim, kao prvi američki predsednik koji je posetio SSSR.

1972. Cejlon postao republika u okviru Britanskog komonvelta pod nazivom Šri Lanka.

1975. Rodezija isključena iz Olimpijskih igara zbog rasističke politike vladajućeg režima.

1985. U eksploziji automobila-bombe u jednom predgrađu Bejruta poginulo 60, povređenop 190 osoba.

1989. Indija izvršila probu svoje prve rakete "zemlja-zemlja" srednjeg dometa.

1992. Generalna skupština Ujedinjneih nacija primila u punopravno članstvo tri bivše jugoslovenske republike Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Istog dana u Sarajevu postignut sporazum predstavnika JNA i Predsedništva BiH o mirnom povlačenju vojnika i pitomaca, državljana Jugoslavije, iz vojnih kasarni u Sarajevu i Pazariću.

1994. Pobunjenici u građanskom ratu u Ruandi zauzeli međunarodni aerodrom u Kigaliju i ključnu kasarnu Vladinih snaga, otklonivši najveću prepreku u pohodu na glavni grad.

1997. Pola miliona Poljaka pohrlilo da vidi svog zemljaka, Papu Jovana II, tokom njegove posete toj zemlji.

1997. Ruski predsednik Boris Jeljcin smenio ministra odbrane i nekoliko generala pošto su odbili da smanje budžet i izvrše reorganizaciju vojske.

1998. Glasači u Severnoj Irskoj izglasali mirovni ugovor kojim je okončana 20-godišnja borba prostestanata i katolika. Za ustavne promene glasalo blizu 95 odsto glasača.

1999. U najvećem talasu izbeglica sa Kosova oko 7.700 Albanaca prešlo u Makedoniju.

2000. Izraelske sudije oborile zakon koji je branio ženama da se mole ispred Tora arabeski na Zapadnom zidu, jevrejskom sveštenom mestu.

2001. Nacionalna skupština Francuske odobrila kontroverzan predlog zakona kojim bi ostrvo Korzika dobilo više prava. Protesti separatista na tom ostrvu protiv Pariza trajali dvadeset godina.

2001. Talibanska milicija u Avganistanu najavila zakon kojim će hindusi morati da nose identifikacione oznake koje će ih razdvajati od muslimana, a hindu-žene da nose velove.

Administrator

Urednik foruma

(121)

  • »Administrator« je muško

Postovi: 2.598

Datum registracije: 21.07.2002

Lokacija: Frankfurt

  • Poruku poslati

269

Petak, 23. Maj 2003

DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN, 23. MAJ

1430. Zarobljena Jovanka Orleanka i predata Englezima, koji su je potom izveli na crkveni sud i 1431. osudili na smrt i spalili na lomači.

1498. Na lomači spaljen italijanski dominikanski kaluđer Đirolamo Savonarola, politički i verski reformator u Firenci.

1514. U Mađarskoj počela seljačka buna pod vođstvom plemića Đerđa Dosa. Četiri meseca kasnije ustanak je ugušen, a Doso ubijen.

1526. Papa Klement VII pristupio Svetoj ligi Francuske, Venecije i Milana protiv rimsko-nemačkog cara Karla V.

1533. Kenterberijski nadbiskup Tomas Krenmer objavio da je poništen brak kralja Henrija VIII i Katarine Aragonske i da je njegovo venčanje sa Anom Bolen legalno. To je dovelo do raskida Engleske crkve i Vatikana.

1618. Pobunom Čeha protiv habsburškog cara Ferdinanda II u Pragu počeo Tridesetogodišnji rat. Građani kroz prozor Gradske većnice izbacili careve namesnike, smatrajući ih krivim za rušenje dve protestantske crkve kod Praga. Pristalice reformacije potom proterale jezuite i organizovale svoju vojsku.

1707. Rođen švedski prirodnjak Karl fon Line, osnivač i prvi predsednik Švedske akademije nauka i Prirodnjačkog muzeja. Uveo binarnu nomenklaturu biljaka.

1848. Rođen nemački inženjer i pronalazač Oto Lilijental, čiji su modeli letelica kasnije korišćeni u konstrukciji aviona.

1886. Umro nemački istoričar Leopold fon Ranke, profesor Berlinskog univerziteta i član Pruske akademije nauka, autor knjige o Prvom srpskom ustanku protiv Turaka.

1906. Umro norveški dramski pisac Henrik Ibzen.

1908. Rođen američki fizičar Džon Bardin, dvostruki dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1956. i 1972. S Vilijamom Šoklijem izumeo tranzistor.

1915. Italija objavila rat Austro-Ugarskoj, napuštajući neutralnost u Prvom svetskom ratu.

1920. Osnovana Komunistička partija Indonezije, prva takva politička organizacija u Aziji.

1934. U Lujzijani, u okršaju s policijom, ubijeni Boni Parker i Klajd Barou, ozloglašen razbojnički par.

1937. Umro američki multimilioner Džon Rokfeler, osnivač naftnog koncerna "Standard Oil".

1939. Britanski parlament usvojio plan o stvaranju nezavisne palestinske države do 1949. u kojoj bi zajedno živeli Arapi i Jevreji.

1945. Nemački nacistički lider i šef Gestapoa Hajnrih Himler izvršio samoubistvo dan pošto su ga Britanci zarobili. Uhapšen Hitlerov naslednik, admiral Karl Denic.

1949. Osnovana Savezna Republika Nemačka, s Bonom kao glavnim gradom.

1960. Agenti izraelske tajne službe Mosad u Argentini uhvatili nacističkog ratnog zločinca Adolfa Ajhmana. Na suđenju u Jerusalemu Ajhman osušen na smrt vešanjem.

1962. U Beogradu umrla srpska slikarka Zora Petrović, Bila je profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu.

1971. U zemljotresu koji je razorio grad Bingol u istočnoj Turskoj poginulo najmanje 1.000 ljudi.

1975. U Ljubljani umro jugoslovenski i slovenački vajar Boris Kalin. Jedan je od osnivača Likovne akademije u Beogradu.

1994. Kandidat demohrišćana Roman Hercog postao predsednik Nemačke.

1997. Na predsedničkim izborima u Iranu pobedio predvodnik umerene političke struje Mohamad Hatami.

1999. Kandidat Socijaldemokratske partije Johanes Rau izabran za predsednika Nemačke.

1999. Avioni NATO "grafitnim bombama" izazvali nestanak struje u gotovo celoj Srbiji.
Sve je ovo samo igra! Nema tog foruma koji je vrijedan Vasih zivaca! / Dokoni umovi - Sejtanska igralista

hobbes

Profesionalac

(10)

  • »hobbes« je muško

Postovi: 1.679

Datum registracije: 21.08.2002

Lokacija: izbegavam

  • Poruku poslati

270

Subota, 24. Maj 2003

DOGODILO SE 24. MAJA

1543 - Umro je poljski astronom Nikola Kopernik , tvorac heliocentričnog sistema modernog doba i osnivač moderne astronomije, autor dela "Kruženje nebeskih tela". Svojim naučnim delom, koje predstavlja jednu od najvećih prekretnica u istoriji nauke, stvorio je osnov za velika otkrića Johanesa Keplera i Isaka Njutna.

1544 - Rodjen je engleski lekar i fizičar Vilijam Gilbert, istraživač magnetizma i elektriciteta. Dokazao je da je Zemlja veliki loptasti magnet i da se igla na kompasu ne upravlja prema nebu, kako se do tada verovalo, nego prema magnetnim polovima planete.

1686 - Rodjen je nemački fizičar Gabrijel Danijel Farenhajt , koji je 1726. izradio prvi termometar sa živom i napravio skalu za merenje temperature od 180 stepeni, nazvanu njegovim imenom.

1743 - Rodjen je francuski lekar i novinar Žan Pol Mara, jedan od glavnih vodja Francuske revolucije, predvodnik montanjara i jedan od organizatora ustanka u maju 1793. kojim je bila zbačena vladavina žirondinaca. U julu iste godine ubila ga je Šarlot Kordej, koja je četiri dana kasnije giljotinirana.

1819 - Rodjena je britanska princeza Aleksandrina Viktorija, kraljica Viktorija I od 1837. do 1901. Tokom njene duge vladavine Britanija je doživela privredni i kulturni uspon i postala je kolonijalna sila.

1822 - Trupe pod komandom Antonija Hosea de Sukrea su potukle Špance u bici kod Pićinće, a Ekvador je postigao nezavisnost od Španije.

1844 - Pronalazač telegrafa Semjuel Morze poslao je prvu telegrafsku poruku na udaljenost od 65 kilometara (iz Vašingtona u Baltimor) koja je glasila: "Šta je to Bog uradio?"

1883 - Otvoren je Bruklinski most koji je povezao Menhetn sa Bruklinom u Njujorku.

1899 - Rodjen je srpski arhitekta Branislav Kojić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti, projektant Umetničkog paviljona na Kalemegdanu.

1926 - Otvorena je Univerzitetska biblioteka u Beogradu. Prva zgrada u Srbiji napravljena namenski za biblioteku, izgradjena je uz pomoć Karnegijeve zadužbine. Naziv Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" dobila je 1946.

1941 - Nemački ratni brod "Bizmark" potopio je u Drugom svetskom ratu britansku krstaricu "Hud". Od 1.422 mornara samo trojica su preživeli.

1941 - Rodjen je američki pevač i kompozitor Robert Cimerman, poznat kao Bob Dilan , jedan od najpopularnijih muzičara 20. veka.

1964 - U tuči na fudbalskoj utakmici u prestonici Perua, Limi, izazvanoj odlukom sudije da poništi gol domaće ekipe, poginulo je više od 300 ljudi.

1968 - Tokom studentskih demonstracija u Francuskoj predsednik De Gol predložio je referendum; pobunjeni studenti zapalili su Parisku berzu.

1974 - Umro je popularni američki džez pijanista, kompozitor i šef orkestra Edvard Kenedi Djuk Elington . Svetsku slavu stekao je posle Drugog svetskog rata nastupajući sa svojim orkestrom širom sveta.

1981 - Predsednik Ekvadora Haime Roldos Agilera i još sedam ljudi poginulo je kada je u avionu eksplodirala podmetnuta bomba.

1982 - U iransko-iračkom ratu, iranske trupe povratile su Koramšar koji su Iračani držali 20 meseci.

1992 - Kandidat konzervativaca Tomas Klestl izabran je za predsednika Austrije namesto Kurta Valdhajma.

1992 - Kosovski Albanci održali su prve paralelne opšte izbore. Vlasti u Srbiji su te izbore proglasile nelegalnim, ali ih nisu ometale.

1993 - Eritreja je stekla nezavisnost od Etiopije posle 30 godina gradjanskog rata.

1993 - Na Tibetu su izbile žestoke demonstracije protiv kineskih vlasti.

1994 - U stampedu muslimanskih hodočasnika u Meki u Saudijskoj Arabiji poginulo je 270 ljudi.

1995 - Umro je engleski državnik i publicista Džejms Harold Vilson, vodja Laburističke stranke, premijer Velike Britanije (1964-1970, 1974-76).

2000 - Izrael je, posle 22 godine povukao svoje trupe iz okupacione zone od 15 kilometara u graničnom području sa Libanom. Mirovne trupe UN ušle su u to područje 28. jula.

2000 - Hrvatska je postala 26. članica programa NATO "Partnerstvo za mir".

2000 - Apelacioni sud u Santjagu ukinuo je imunitet bivšem čileanskom diktatoru generalu Augustu Pinočeu, čime je omogućeno da mu se sudi za kršenje ljudskih prava za vreme njegove vladavine.

2001 - Dvadeset troje ljudi je poginulo i više od 300 povredjeno kada se urušila svadbena sala u Jerusalimu. To je najveća civilna tragedija u Izraelu u protekle 53 godine.

hobbes

Profesionalac

(10)

  • »hobbes« je muško

Postovi: 1.679

Datum registracije: 21.08.2002

Lokacija: izbegavam

  • Poruku poslati

271

Nedjelja, 25. Maj 2003

NA DANAŠNJI DAN - 25. MAJ

1787. Pod predsedništvom Džordža Vašingtona, u Filadelfiji je počela s radom ustavna konvencija. Nacrt ustava prve moderne demokratske države u svetu, SAD, usvojen je 17. septembra, nakon gotovo četiri meseca raspravljanja.

1803. Rođen je američki pesnik, esejist i duhovni vođa transcendentalista Ralf Valdo Emerson ("Priroda", "Ogledi", "Uzorni ljudi", "Vođa života", "Društvo i usamljenost").

1810. U Rio de la Plati u Argentini počela je pobuna protiv španskog kolonijalnog režima, a vlast je preuzela privremena vlada. Taj dan se proslavlja kao Dan nezavisnosti Argentine, mada je nezavisnost formalno proglašena u julu 1816.

1840. U Srbiji je uveden javni poštanski saobraćaj otvaranjem prve pošte u Beogradu, u zgradi na Kalemegdanu. Pošta je iz Beograda u druga mesta u zemlji otpremana sredom i subotom.

1856. Rođen je francuski maršal Franše Depere, komandant savezničkih snaga na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu i počasni vojvoda srpske vojske.

1879. Rođen je Vilijam Maksvel, lord Biverbruk, britanski političar i novinski magnat. Bio je član britanske vlade za vreme dva svetska rata i vlasnik "Dejli ekspresa" i "Sandej ekspresa".

1889. Rođen je ruski inženjer avijacije Igor Ivanovič Sikorski. Izumeo je helikopter (1908) i avion sa više motora (1913).

1892. Rođen je bivši predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tita . Za vreme njegove vladavine 25. maj slavljen je kao Dan mladosti. Prema nekim podacima, on je rođen 7. maj.

1895. Britanski pisac Oskar Vajld osuđen je na dve godine robije zbog homoseksualizma.

1911. Predsednik Meksika Porfirio Dijas podneo je ostavku posle pobede revolucionarnih snaga nad trupama vlade u građanskom ratu.

1915. Završena je bitka za grad Ipr (Belgija) u Prvom svetskom ratu u kojoj je bilo 105.000 poginulih i ranjenih, a tokom koje su Nemci prvi put upotrebili otrovni gas koji je po tom gradu dobio naziv iperit.

1922. Rođen je Enriko Berlinguer, lider italijanskih komunista od 1972. do smrti 1984, zastupnik "evrokomunizma" i "istorijskog kompromisa".

1923. Velika Britanija priznala je nezavisnost Transjordanije pod emirom Abdulahom. Istog dana 1946. novim sporazumom je priznat suverenitet te bliskoistočne države nazvane Jordan sa Abdulahom kao kraljem.

1929. U Narodnom pozorištu u Beogradu izvedena je premijera "Gospođe ministarke" Branislava Nušića. Reditelj je bio Vitomir Bogić, a scenograf Ananije Verbicki. Naslovnu ulogu tumačila je Žanka Stokić, kojoj je Nušić unapred namenio ulogu.

1944. Nemci su u Drugom svetskom ratu počeli vazdušni desant na Drvar (Bosna) gde je bio smešten Vrhovni štab jugoslovenskih partizana.

1960. Tokom kinesko-nepalskih prepirki oko granice na Mont Everestu, Kinezi su stigli na severnu stranu vrha i postavili kinesku zastavu i bistu Mao Cedunga.

1961. Britanski advokat Piter Benenson osnovao je u Londonu Organizaciju za ljudska prava Amnesti internešenel.

1963. Samit afričkih država u Adis Abebi je okončan sporazumom o osnivanju Organizacije afričkog jedinstva.

1969. U Sudanu je državnim udarom vlast preuzeo pukovnik Džafar Mohamed al-Nimeiri.

1979. Odmah nakon poletanja sa čikaškog aerodroma, srušio se američki avion "DC-10" pošto mu je prethodno otpao jedan motor. Poginulo je svih 273 puttnika i članova posade.

1983. U požarima koji su zahvatili tri broda na reci Nil u južnom Egiptu poginulo je više od 300 ljudi.

1991. Završena je dvodnevna akcija tokom koje su Izraelci "vazdušnim mostom" prebacili 15.000 etiopskih Jevreja iz Adis Abebe u Izrael.

1992. Oskar Luiđi Skalfaro postao je predsednik Italije.

1993. Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju 827 o osnivanju Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije sa sedištem u Hagu. To je bio prvi takav sud posle sudova u Nirnbergu (1945-46) i Tokiju (1946-48). Godine 1994. osnovan je i Međunarodni krivični sud za Ruandu sa sedištem u tanzanijskom gradu Aruši.

1994. Ruski književnik Aleksandar Solženjicin vratio se u Rusiju nakon 20 godina izgnanstva.

1995. Avijacija NATO-a, u ratu u BiH, bombardovala je skladište municije bosanskih Srba kod Pala. Srbi su odgovorili uzimanjem za taoce 377 pripadnika mirovnih snaga UN. Poslednji taoci pušteni su 18. juna.

1995. U eksploziji granate na centralnom trgu u Tuzli 71 osoba je poginula, a 108 ranjeno.

1996. Bivši bugarski car Simeon II vratio se u zemlju nakon 50-ogodišnjeg egzila.

1997. Vojnim udarom zbačena je civilna vlada u Sijera Leoneu, a predsednik Ahmad Tedžan Kabah prinuđen je da napusti zemlju.

2000. U stotoj godini života umro je češki pozorišni i filmski glumac Fransis Lederer. Nemacki film "Pandorina kutija" je jedan od najpoznatijih filmova u kojima je glumio.

2001. Deset godina nakon raspada SFR Jugoslavije, predstavnici novonastalih država parafirali su u Beču Sporazum o podeli imovine bivše zajedničke zemlje.

2001. Amerikanac Erik Vajhenmajer prva je slepa osoba koja je osvojila Mont Everst, na koji se popeo zajedno sa Šermanom Bulom, 64-godišnjim lekarom, koji je tako postao najstarija osoba koja je osvojila ovaj vrh.

2001. Umro je kubanski fotograf Alberto Korda (72), požnat po svojim fotografijama južnoameričkog gerilskog vođe Ernesta "Če" Gevare.

hobbes

Profesionalac

(10)

  • »hobbes« je muško

Postovi: 1.679

Datum registracije: 21.08.2002

Lokacija: izbegavam

  • Poruku poslati

272

Ponedjeljak, 26. Maj 2003

DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN, 26. MAJ

604. Umro Sveti Avgustin , prvi kenterberijski nadbiskup i osnivač hrišćanske crkve u Engleskoj. Papa Grgur I poslao ga 596. s 40 benediktinaca da utemelji hrišćanstvo i poveže Englesku s Rimom. 597. osnovao Kenterberijsku nadbiskupiju.

735. Umro engleski istoričar i kaluđer Sveti Bid, autor prve istorije Engleske. Njegova "Crkvena istorija engleskog naroda", pisana na latinskom, najvažniji izvor anglosaksonske istorije između I i VI veka.

1521. Rimsko-nemački car Karlo V, kao izvršilac papske ekskomunikacije, doneo Vormski edikt kojim su Martin Luter, osnivač protestantizma u Nemačkoj, i njegovi sledbenici prognani iz zemlje.

1659. Aurangzeb, veliki mogul Indije, zvanično stupio na presto koji je uzurpirao zbacivši oca i smaknuvši braću.

1805. Napoleon Bonaparta krunisan za kralja Italije u milanskoj katedrali.

1822. Rođen francuski pisac. Zaveštanjem posle njegove smrti 1896. osnovana "Akademija Gonkur" koja od 1903. svake godine nagrađuje najbolji roman francuske literature.

1851. U Londonu počeo prvi moderan međunarodni šahovski turnir, koji je 15. jula, u konkurenciji 16 igrača, završen trijumfom nemačkog majstora Adolfa Andersena.

1865. Predajom generala Kirbija Smita u Šrevenportu kod Nju Orleansa u Luizijani prestao poslednji oružan otpor južnjačke vojske u Američkom građanskom ratu, mesec i po dana pošto je Konfederacija potpisala kapitulaciju.

1868. Obešen irski nacionalista Majkl Baret zbog bombaškog napada u Londonu, što je bilo poslednje javno smaknuće u Engleskoj.

1876. Umro češki istoričar i političar František Palacki, organizator i predsednik Sveslovenskog kongresa 1848. i jedan od osnivača Matice češke. Zastupao ideju austroslavizma i zalagao se za federativno preuređenje Austro-Ugarske.

1896. Nikola II Romanov krunisan za cara Rusije.

1912. Rođen mađarski političar Janoš Kadar, lider mađarskih komunista i predsednik Vlade 1956. posle antisovjetskih demonstracija i oružane pobune u Mađarskoj koja je ugušena intervencijom sovjetskih trupa.

1923. Održana prva motociklistička trka "24 časa Le Mana".

1942. U Londonu potpisan britansko-sovjetski ugovor o punoj saradnji dve zemlje u Drugom svetskom ratu i posle okončanja rata.

1955. U Beograd doputovala delegacija Sovjetskog Saveza na čelu s prvim sekretarom CK KPSS Nikitom Hruščovom. Posle 1948. to je bila prva zvanična poseta predstavnika SSSR Jugoslaviji. Na kraju razgovora potpisana Beogradska deklaracija kojom su normalizovani međudržavni odnosi.

1966. Britanska Gijana postala nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta.

1972. U Moskvi potpisan prvi sporazum SSSR i SAD o ograničenju strategijskog nuklearnog naoružanja.

1976. Umro nemački filozof Martin Hajdeger , jedan od najuticajnijih filozofa XX veka, profesor univerziteta u Frajburgu.

1978. Umrla ruska balerina Tamara Platonovna Karsavina, uz Anu Pavlovu i Vaclava Nižinskog jedna od najvećih zvezda Ruskog baleta Sergeja Đagiljeva.

1991. Zvijad Gamsahurdija izabran za predsednika Gruzije.

1991. Austrijski putnički avion "boing 767", kompanije bivšeg automobilskog asa Nikija Laude, pao oko 160 kilometara severno od Bangkoka. Poginulo svih 223 putnika i članova posade, među njima tri Jugoslovena.

1997. Australijski premijer Džon Hauard izvinio se desetinama hiljada Aboridžina koji su u prošlosti, zbog sprovođenja politike asimilacije, na silu uzeti od svojih roditelja.

1998. Uprkos protivljenju profesora i studenata Skupština Srbije usvojila Zakon o univerzitetu kojim je Vlada Srbije ovlašćena da postavlja rektora, dekane, univerzitetske i fakultetske upravne i nadzorne odbore. Policija rasterala studente i profesore koji su zbog toga protestovali ispred zgrade Skupštine. U naredne dve godine 180 profesora napustilo Beogradski univerzitet.

2001. Organizaciju afričkog jedinstva posle 38 godina postojanja zamenila Afrička unija. Promena izvršena u cilju političke i ekonomske integracije 53 afričke države-članice, a po ugledu na Evropsku uniju.

hobbes

Profesionalac

(10)

  • »hobbes« je muško

Postovi: 1.679

Datum registracije: 21.08.2002

Lokacija: izbegavam

  • Poruku poslati

273

Utorak, 27. Maj 2003

DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN, 27. MAJ

1358. Hrvatsko-ugarski kralj Ludovik I uručio gradu Dubrovniku Višegradsku povelju kojom je Dubrovačka komuna dobila samoupravu, uz obavezu plaćanja godišnjeg danka i pružanja pomorske pomoći novom gospodaru.

1564. Umro švajcarski teolog francuskog porekla Žan Kalvin, vođa frakcije protestantizma u Ženevi, koja je imala brojne pristalice u evropskim zemljama, posebno u Francuskoj, i izazvala velike društvene potrese. Njegovo delo "Temelji hrišćanstva" postalo priručnik protestantske teologije.

1679. Engleski parlament usvojio "Habeas Corpus Act" , zakon koji štiti građane od nezakonitog hapšenja i utamničenja. Osnovni principi tog zakona kasnije ugrađeni u Ustav SAD.

1703. Ruski car Petar Veliki osnovao novu prestonicu Rusije na ušću reke Neve u Baltičko more, Sankt Peterburg , od 1924. Lenjingrad, od 1991. ponovo Sankt Peterburg. Glavni grad Rusije bio do 1918.

1806. Francuska vojska ušla u Dubrovnik, čime je Dubrovačka Republika izgubila viševekovnu nezavisnost, mada je formalno ukinuta 31. januara 1908. kada je pripojena Kraljevini Italiji.

1840. Umro italijanski virtuoz na violini i kompozitor Nikolo Paganini , čijoj su veštini savremenici pridavali magične moći.

1860. Đuzepe Garibaldi u pohodu za ujedinjenje Italije zauzeo Palermo na Siciliji.

1868. U Mostaru rođen srpski pesnik Aleksa Šantic , autor antologijskih pesama "Ostajte ovđe", "Emina", "Veče na školju". Pripadao mostarskom krugu oko književnog lista "Zora", koji je pokrenuo s Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem.

1878. Rođena američka igračica irskog porekla Isidora Dankan , začetnik modernog baletskog pravca u kom dominira slobodani igrački pokret. Poznata i po ljubavnoj romansi s ruskim pesnikom Sergejom Jesenjinom.

1905. U rusko-japanskom ratu ruska flota doživela težak poraz u bici kod Cušime, izgubivši 26 od 45 brodova.

1909. Rođen srpski istoričar umetnosti Svetozar Radojčić, profesor Filozofskog fakulteta u Skoplju i Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti.

1910. Umro nemački bakteriolog Robert Koh , jedan od osnivača bakteriologije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1905. 1882. Otkrio bacil tuberkuloze, izolovao i bacil antraksa i pronašao izazivača kolere.

1923. Rođen američki diplomata nemačkog porekla Hajnc Alfred Kizinger, poznat kao Henri Kisindžer, jedna od vodećih ličnosti u posleratnoj američkoj diplomatiji. Bio savetnik za nacionalnu bezbednost i državni sekretar, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1973. Zaslužan za otopljavanje odnosa SAD sa SSSR i Kinom i za uspeh mirovnih pregovora s Vijetnamom.

1937. U San Francisku pušten u saobraćaj "Golden Gejt", jedan od najvećih mostova na svetu.

1941. Britanska mornarica uz pomoć avijacije potopila, u Drugom svetskom ratu, nemački ratni brod "Bizmark". Poginulo oko 2.300 ljudi.

1942. U okupiranoj Čehoslovačkoj smrtno ranjen šef Gestapoa Rajnhard Hajdrih. Njegova smrt 4. juna izazvala talas represalija protiv stanovništva u Češkoj i Moravskoj.

1960. U Turskoj vojnim udarom oborena vlada Adnana Menderesa. Vlast preuzeo Komitet nacionalnog jedinstva s generalom Kemalom Girselom na čelu.

1964. Umro indijski državnik Džavaharlal Nehru, prvi premijer nezavisne Indije i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih zemalja.

1988. Sirijske trupe ušle u južna predgrađa Bejruta i okončale tronedeljene ulične borbe rivalskih muslimanskih šiitskih milicija.

1992. U redu za hleb u centru Sarajeva od eksplozije granate poginulo 16 osoba, 144 povređene.

1993. U eksploziji automobila-bombe ispred galerije Ufici u Firenci poginulo pet osoba, kolekcija galerije ozbiljno oštećena.

1997. NATO i Rusija potpisali "Osnivački akt o međusobnoj saradnji", kojim je formiran zajednički Stalni savet NATO-Rusija za konsultacije o evropskoj bezbednosti.

1999. Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića i još četiri funkcionera Jugoslavije i Srbije za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene na Kosovu.

2001. U Japanu održan prvi referendum na temu energetike. Stanovnici sela Kariva, u kom se nalazi najveća nuklearna elektrana na svetu, izjasnili se protiv korišćenja recikliranog plutonijuma u njenim postrojenjima.

hobbes

Profesionalac

(10)

  • »hobbes« je muško

Postovi: 1.679

Datum registracije: 21.08.2002

Lokacija: izbegavam

  • Poruku poslati

274

Srijeda, 28. Maj 2003

DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN, 28. MAJ

1522. Turci zauzeli utvrđen grad Knin i proglasili ga sedištem Ličkog sandžaka.

1660. U Osnabriku rodjen Džordž I, prvi britanski kralj iz Hanoverske dinastije. Tokom njegove vladavine od 1714. do smrti 1727. položaj premijera dobio ključnu ulogu u izvršnoj vlasti.

1738. Rođen francuski lekar Žozef Injas Gijotin , profesor anatomije. U vreme Francuske revolucije predložio izvršenje smrtne kazne spravom za odsecanje glave, koja bi skratila muke osuđeniku. Od 1792. ta sprava nosi njegovo ime.

1759. Rođen engleski državnik Vilijam Pit Mladi , koji je 1783. postao najmlađi premijer u istoriji Velike Britanije. 1805. bio glavni organizator Treće evropske koalicije protiv Napoleona.

1812. Rusija i Turska potpisale mirovni ugovor u Bukureštu kojim je Rusija dobila Besarabiju, a Turskoj prepustila Vlašku i Moldaviju. Mir omogućio ruskom caru da vojne snage usmeri na Napoleona Bonapartu.

1834. U Kneževini Srbiji uveden srpski jezik kao služben u prepisci s turskim vlastima, koja je dotad vođena isključivo na turskom.

1843. Umro američki filolog i leksikograf Noa Vebster . 1806. objavio svoj prvi rečnik engleskog jezika, a 1828. rečnik koji i danas nosi njegovo ime.

1879. Rođen srpski matematičar, astronom i geofizičar Milutin Milankovic , osnivač katedre nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu.

1884. Rođen češki državnik Eduard Beneš, osnivač moderne čehoslovačke države, predsednik od 1936. do 1938, kada je pred nemačkom okupacijom izbegao u London. Posle Drugog svetskog rata ponovo bio šef države do dolaska komunista na vlast 1948.

1934. Kanađanka Oliva Dion u Kalenderu u kanadskoj državi Ontario rodila pet devojčica, nazvanih "Dionove petorke", prve petorke u svetu za koje se zna da su preživele.

1937. Nevil Čemberlen posle povlačenja Stenlija Boldvina postao premijer Velike Britanije. Potpisnik Minhenskog sporazuma 1939, koji je omogućio Nemcima da okupiraju Čehoslovačku.

1937. Umro austrijski psiholog Alfred Adler , jedan od Frojdovih sledbenika. Od Frojda se odvojio 1912. osnivanjem pravca individualne psihologije.

1940. Belgijski kralj Leopold III u Drugom svetskom ratu potpisao kapitulaciju. Istog dana počela evakuacija poraženih savezničih snaga iz francuske luke Denkerk u Drugom svetskom ratu kojom je do 2. juna spaseno 224.585 britanskih i 112.546 francuskih i belgijskih vojnika.

1944. Umro srpski etnolog i folklorista Tihomir Đorđević, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Objavio oko 700 studija, putopisa, beležaka i komentara o srpskim narodnim običajima.

1961. Ukinut "Orijent-ekspres", voz koji je 78 godina saobraćao na liniji Pariz-Istanbul.

1971. SSSR lansirao kosmički brod u pravcu Marsa.

1972. U Parizu umro vojvoda od Vindzora, koji je kao engleski kralj Edvard VIII stupio na presto 1936. i iste godine abdicirao zbog ženidbe sa Amerikankom Volis Simpson.

1976. SSSR i SAD potpisali ugovor o ograničenju podzemnih nuklearnih proba.

1976. U redovan saobraćaj puštena železnička pruga Beograd-Bar, s prekidima građena 24 godine.

1982. Papa Jovan Pavle II stigao u Veliku Britaniju, u prvu posetu rimokatoličkog pape toj zemlji od 1531.

1986. Dva sovjetska kosmonauta izašla iz orbitalne stanice "Saljut 7" i provela oko četiri časa u "kosmičkoj šetnji".

1987. Devetnaestogodišnji Zapadni Nemac Matijas Rust preleteo sportskim avionom "cesna" od Helsinkija do Moskve i spustio se na centralni Crveni trg u glavnom gradu SSSR, prošavši neprimećeno kroz sovjetski vazdušni prostor.

1995. U zemljotresu na poluostrvu Sahalin poginulo najmanje 2.000 ljudi.

1995. Poginuo bosanski ministar inostranih poslova Irfan Ljubijankić kada je helikopter u kom se nalazio oboren raketom u blizini Bihaća.

1995. Na filmskom festivalu u Kanu jugoslovenski reditelj Emir Kusturica dobio "Zlatnu palmu" za film "Podzemlje". Deset godina ranije Kusturica dobio istu nagradu za film "Otac na službenom putu".

1997. Rusija i Ukrajina potpisale ugovor kojim je ruskoj Crnomorskoj floti omogućeno da 20 godina koristi pomorsku bazu u luci Sevastopolj na poluostrvu Krim.

1998. Izvršivši petu nuklearnu probu Pakistan zvanično postao nuklearna sila.

1999. Pošto je avijacija NATO pojačala napade na Jugoslaviju, jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević, posle razgovora sa specijalnim predstavnikom ruskog predsednika Viktorom Černomirdinom, prihvatio uslove zapadnih zemalja za prekid bombardovanja.

2001. U Kairu održana prva Dečija konferencija afričkih nacija.

hobbes

Profesionalac

(10)

  • »hobbes« je muško

Postovi: 1.679

Datum registracije: 21.08.2002

Lokacija: izbegavam

  • Poruku poslati

275

Četvrtak, 29. Maj 2003

DOGODILO SE 29. MAJA

1167 - Vojska udruženih italijanskih gradova Lombardijske lige porazila je u bici kod Lenjana trupe nemačkog cara Fridriha I Barbarose.

1453 - Nakon duge opsade Turci su osvojili Konstantinopolj (Carigrad) i ubili cara Konstantina XI Paleologa.

1500 - Portugalski moreplovac Bartolomeo Dijaš, koji je otkrio Rt Dobre Nade, utopio se u brodolomu na olujnom moru.

1839 - Uspostavljeni su diplomatski odnosi Srbije i Velike Britanije.

1868 - U Topčideru, u Beogradu ubijen je knez Mihailo Obrenović . Atentatori su uhapšeni, odmah osuđeni i streljani na Karaburmi. Za učešće u zaveri optužen je bivši knez Aleksandar Karađorđević.

1894 - Rođen je američki filmski režiser austrijskog porekla Džozef fon Šternberg, autor filmova Šangaj ekspres i Plavi anđeo u kojima se proslavila Marlen Ditrih.

1903 - U Beogradu su ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i njegova žena Draga Mašin . Ubistvo poslednjeg vladara iz dinastije Obrenovića izvršila je grupa oficira. Novi kralj Srbije postao je Petar I Karađorđević.

1914 - U sudaru britanskog putničkog broda Carica Irske i norveškog teretnjaka Storstat na reci Sent Lorens u Kanadi poginulo je najmanje 1.012 ljudi.

1917 - Rođen je američki državnik Džon Ficdžerald Kenedi , predsednik SAD od januara 1961. do 22. novembra 1963. kada je ubijen u atentatu u Dalasu.

1929 - Prvi zvučni film u koloru On with the Show prikazan je u Njujorku.

1942 - Umro je američki filmski i pozorišni glumac Džon Barimor , poznat po ulogama ljubavnika u doba nemog filma (Romeo i Julija, Dr Džekil i mister Hajd, Raspućin i carica).

1953 - Novozelanđanin Edmund Hilari i Nepalac Tenzing Norgaj , osvojili su, prvi u svetu, Mont Everest (8.848 metara), najviši planinski vrh na svetu.

1968 - Savet bezbednosti UN uveo je sankcije Rodeziji zbog rasne dikriminacije režima Jana Smita.

1972 - Generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije i predsednik Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta SSSR Leonid Brežznjev i predsednik SAD Ričard Nikson potpisali su u Moskvi deklaraciju kojom je otvorena era boljih, miroljubivih odnosa između dve svetske sile.

1979 - Umrla je zvezda nemog filma Meri Pikford . Sa Daglasom Ferbanksom, D.W. Grifitom i Čarli Čaplinom osnovala je 1919. kompaniju United Artists Corporation.

1985 - Na stadionu Hejsel u Briselu, u neredima pred finalni meč evropskog Kupa šampiona između italijanskog prvaka Juventusa i engleskog "Liverpula", poginulo je 39 i povređeno više od 400 ljudi, uglavnom italijanskih navijača.

1990 - Boris Jeljcin je izabran za prvog predsednika Ruske Federacije. U decembru 1999. podneo je ostavku i imenovao premijera Vladimira Putina za vršioca dužnosti. Putin je 26. marta 2002. izabran za novog predsednika Rusije.

1994 - U izbeglištvu u Čileu umro je Erih Honeker , komunistički lider i predsednik Istočne Nemačke od 1976. do 1989. kada je, pod pritiskom masovnih antirežimskih protesta, bio primoran da ode sa vlasti. Pod njegovim nadzorom izgrađen je 1961. Berlinski zid, simbol Hladnog rata između Istoka i Zapada.

1997 - Loran Kabila preuzeo je dužnost predsednika Demokratske Republike Kongo (bivši Zair), 12 dana nakon što su njegove snage, u sedmomesečnom građanskom ratu, porazile armiju lojalnu diktatoru Mobutuu Sese Sekou.

1999 - Hrvatska je odbila zahtev Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu za pokretanje istrage o zločinima počinjenim nad srpskim civilima u operaciji Oluja u avgustu 1955.

2001 - Četvorica sledbenika Osame Bin Ladena, šefa terorističke mreže Al-Kaida osuđena su u Americi za planiranje ubistava Amerikanaca u inostranstvu i postavljanje bombi u dve američke ambasade u Africi.

hobbes

Profesionalac

(10)

  • »hobbes« je muško

Postovi: 1.679

Datum registracije: 21.08.2002

Lokacija: izbegavam

  • Poruku poslati

276

Petak, 30. Maj 2003

DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN, 30. MAJ


1431. U Ruanu na lomači spaljena Jovanka Orleanka pošto je po nalogu Engleza pred crkvenim sudom optužena da je jeretik i veštica. Rehabilitovana na reviziji procesa 1456, a odlukom pape Benedikta XV 1920. proglašena za sveticu.

1498. Kristofer Kolumbo isplovio uz šest brodova iz španske luke Sanlukar na treće putovanje u Novi svet, tokom kog je otkrio Trinidad i obale Južne Amerike.

1536. Engleski kralj Henri VIII venčao se s trećom ženom Džejn Sejmor, 11 dana po pogubljenju njegove druge žene Ane Bolen.

1593. U tuči u jednoj londonskoj taverni ubijen Kristofer Marlou , najznačajniji dramski pisac engleske renesanse pre Šekspira.

1640. U Antverpenu umro flamanski barokni slikar Peter Paul Rubens . Njegovo delo izvršilo ogroman uticaj na evropsko slikarstvo.

1744. Umro engleski pesnik i satiričar Aleksander Poup.

1778. Umro francuski filozof, pisac i istoričar Fransoa Volter , jedan od najznačajnijih mislilaca evropskog prosvetiteljstva u 18. veku.

1814. Rođen ruski revolucionar, anarhist Mihail Aleksandrovic Bakunjin . Zbog širenja liberalnih ideja ruski Senat ga 1844. lišio plemićke titule i osudio na robiju u Sibiru, odakle je uspeo da pobegne u Zapadnu Evropu, gde je nastavio revolucionarne aktivnosti.

1848. SAD i Meksiko ratifikovali sporazum potpisan u februaru 1848. posle poraza Meksikanaca u američko-meksičkom ratu. Za naknadu od 15 miliona dolara u sastav SAD ušle meksičke teritorije Novi Meksiko, Kalifornija, delovi Nevade, Jute, Arizone i Kolorada.

1876. Zbačen turski sultan Abdul Azis, na presto stupio njegov nećak sultan Murat V, koji je svrgnut nekoliko meseci kasnije i stavljen u doživotni pritvor u jednu carigradsku palatu.

1909. Rođen američki klarinetista i kompozitor Beni Gudmen , najpopularniji džez-muzičar tridesetih godina, nazvan "kralj svinga".

1912. Umro američki pilot i konstruktor aviona Vilbur Rajt, pionir avijacije koji je 1903. s bratom Orvilom izveo prvi let u istoriji vazduhoplovstva.

1913. U Londonu zaključen mirovni ugovor članica Balkanskog saveza, koji su činile Bugarska, Srbija, Crna Gora i Grčka, i Turske, kojim je okončan Prvi balkanski rat. Turska tim ugovorom izgubila sve balkanske posede, na evropskom tlu ostao joj samo Carigrad sa okolinom.

1918. Umro ruski filozof Georgij Valentinovic Plehanov . 1883. u Ženevi osnovao prvu rusku marksističku grupu "Oslobođenje rada" koja je početkom devedesetih sarađivala s Lenjinom. Plehanov se kasnije kritički odnosio prema taktici boljševika i, smatrajući da Rusija nije dovoljno sazrela za socijalizam, Oktobarsku revoluciju ocenio kao kobnu grešku.

1942. Britansko ratno vazduhoplovstvo uz 1.047 aviona bombardovalo nemački grad Keln u Drugom svetskom ratu.

1956. Jugoslovenska državno-partijska delegacija s Josipom Brozom Titom na čelu doputovala u SSSR, u prvu posetu posle smrti Staljina i raskida s Moskvom 1948.

1960. Umro ruski pisac Boris Leonidovič Pasternak, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1958. Najveći uspeh kod publike i književne kritike doneo mu roman "Doktor Živago", objavljen u inostranstvu, posle čega je izbačen iz ruskog Saveza pisaca. U SSSR "Doktor Živago" štampan 1988.

1961. Iz zasede ubijen dominikanski diktator Rafael Truhiljo.

1973. Zapadna Nemačka i Čehoslovačka postigle dogovor o normalizaciji odnosa posle 32-godišnjeg prekida.

1980. Papa Jovan Pavle II stigao u Pariz, u prvu posetu jednog pape Francuskoj od 1814.

1992. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju 757 kojom su Srbiji i Crnoj Gori, zbog umešanosti u rat u Bosni, uvedene sankcije koje podrazumevaju potpunu ekonomsku blokadu i prekid svih naučnih, kulturnih i sportskih veza sa svetom.

1992. U Beogradu ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta nekoliko stotina dramskih umetnika jednosatnim ćutanjem izrazilo protest protiv rata na tlu bivše Jugoslavije i saosećanje sa svim žrtvama.

1994. Umro srpski nuklearni fizičar i hemičar Pavle Savić, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Doprineo razvijanju procesa nuklearne fisije.

1999. U vazdušnim udarima NATO na Jugoslaviju pogođen sanatorijum u Surdulici. Poginulo 20 osoba.

1999. Najmanje 54 osobe poginule u Minsku, u stampedu nekoliko hiljada mladih koji su posle završetka rok-koncerta jurnuli u ulaz stanice podzemne železnice da se sklone od iznenadnog pljuska.

2000. Vojna komanda na Fidžiju proglasila vanredno stanje da bi okončala krizu koju su izazvali pobunjenici držeći premijera i grupu Vladinih službenika kao taoce.

2001. Na poslednjem suđenju u Nemačkoj za zločine počinjene u Drugom svetskom ratu, bivši SS-oficir i nadzornik u koncentracionom logou "Terezijenštat", 89-godišnji Anton Malot osuđen na doživotni zatvor zbog ubistva tri i pokušaja ubistva četvrtog zatvorenika jevrejske nacionalnosti na svirep način.

Administrator

Urednik foruma

(121)

  • »Administrator« je muško

Postovi: 2.598

Datum registracije: 21.07.2002

Lokacija: Frankfurt

  • Poruku poslati

277

Subota, 31. Maj 2003

NA DANAŠNJI DAN - 31. MAJ

1594 - Umro je italijanski slikar Đakopo Tintoreto, jedan od najvećih majstora 16. veka, čuven po veštini postizanja izuzetnih svetlosnih efekata bojom ("Tajna večera", "Poslednji sud") .

1740 - Umro je pruski kralj Fridrih Vilijam I. Diplomatskim i ratnim poduhvatima značajno je proširio i ojačao zemlju. Nasledio ga je sin Fridrih II Veliki.

1793 - Hapšenjem žirondinaca u Francuskoj je počela vladavina jakobinskog terora.

1809 - Na brdu Čegar kod Niša u Prvom srpskom ustanku poginuo je srpski vojvoda Stevan Sinđelić. Da bi zaustavio Turke koji su prodrli u srpsko utvrdjenje, on je zapalio skladište municije i izazavo eksploziju u kojoj su poginuli srpski i turski vojnici. Turci su glave srpskih ustanika ugradili u Ćele-kulu.

1809 - Umro je austrijski kompozitor Jozef Hajdn. Napisao je više od 100 simfonija, više gudačkih kvarteta, klavirskih sonata, a prema njegovom "Carskom kvartetu" nastala je himna Austrije ("Simfonija rastanka", "Oksfordska simfonija", oratoriji "Stvaranje sveta", "Godišnja doba").

1819 - Rođen je američki pisac Volt Volter Vitmen, jedan od najznačajnijih pesnika američke književnosti, čija je zbirka pesama "Vlati trave" imala presudan uticaj na moderno pesništvo. Neshvaćen od savremenika u svojoj zemlji, prvo priznanje dobio je od engleskih "prerafaelista" i pokreta za "vers libre" u francuskoj poeziji ("Vlati trave").

1859 - Počeo je da radi veliki sat (Big Ben) na kuli britanskog parlamenta u Londonu.

1902 - Mirom u Verenigingu završen je britansko-burski rat u kojem su poginula 5.774 Britanca i najmanje 4.000 Bura.

1910 - Ujedinjenjem britanskih kolonija Natal, Transval i Rt Dobre Nade, osnovana je Južnoafrička unija sa statusom britanskog dominiona.

1924 - Kina je priznala SSSR.

1930 - Rođen je američki filmski glumac, režiser i producent Klint Istvud. Karijeru je počeo ulogama u italijanskim "špageti-vesternima" Serđa Leonea, da bi potom postao zvezda Holivuda i uspešan režiser ("Za šaku dolara", "Prljavi Hari").

1931 - U Bahreinu je pronađena nafta - prvo nalazište petroleja u nekoj arpaskoj zemlji.

1938 - Prvi put je prikazan film na televiziji. Bio je to film "Povratak Skarlet Pimpernel" koji je prikazala američka televizijska kuća NBC.

1939 - Danska je s Nemačkom potpisala pakt o nenapadanju. U aprilu naredne godine nemačke trupe okupirale su Dansku.

1961 - Južna Afrika je proglasila republiku s predsednikom Čarlsom Robertsom Svartom na čelu i napustila Britanski komonvelt.

1962 - U Izraelu je obešen nemački ratni zločinac Adolf Ajhman, šef Gestapoa, nakon što je sud utvrdio da je kriv za smrt nekoliko miliona Jevreja u Drugom svetskom ratu.

1970 - U zemljotresu jačine 7,9 Rihterove skale u Peruu poginulo je više od 70.000, a 600.000 ljudi ostalo je bez domova. Potpuno su razoreni gradovi Jungaj, Huares i Čimbote.

1991 - U Lisabonu je potpisan mirovni sporazum o Angoli, kojim je posle gotovo 16 godina okončan građanski rat.

1992 - U organizaciji Centra za antiratnu akciju održane su u Beogradu demonstracije više desetina hiljada građana koji su nošenjem crnog flora dugog 1300 metara izrazili svoje saućešće sa žrtvama rata u Bosni i Hercegovini.

1996 - Bosanski Hrvat Dražen Erdemović priznao je pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu da je učestvovao u masovnim pogubljenjima Muslimana u Srebrenici. To je bilo prvo priznanje krivice pred Haškim tribunalom.

1997 - Ukrajina i Rusija potpisale su sporazum o strateškom partnerstvu.

2000 - U Sofiji je umro bivši predsednik Bugarske Petar Mladenov. Bio je visoki funkcioner za vreme komunističkog režima Todora Živkova, a krajem 80-tih postao je lider reformističkih snaga koje su pod uticajem Gorbačovljeve "perestrojke" srušile vlast komunista u Bugarskoj. 2001 - Agent FBI, veteran Robert Hansen, optužen za špijunažu, izjavio je da nije kriv. Američka vlada optužila je Hansena da je 15 godina prenosio strogo poverljive informacije Moskvi za sumu od 1.400.000 dolara i određenu količinu dijamanata.
Sve je ovo samo igra! Nema tog foruma koji je vrijedan Vasih zivaca! / Dokoni umovi - Sejtanska igralista

hobbes

Profesionalac

(10)

  • »hobbes« je muško

Postovi: 1.679

Datum registracije: 21.08.2002

Lokacija: izbegavam

  • Poruku poslati

278

Nedjelja, 01. Juni 2003

NA DANAŠNJI DAN - 1. JUN

1198. Vizantijski car Aleksije III Anđeo odobrio je srpskom velikom županu Stefanu Nemanji i njegovom sinu monahu Savi da na ruševinama Hilandariona podignu novi manastir Svete Gore, srpski manastir Hilandar.

1479. Osnovan je univerzitet u Kopenhagenu.

1562. Rimski car Ferdinand I i turski sultan Sulejman II Veličanstveni potpisali su mirovni sporazum kojim se Ferdinand odrekao Erdelja (današnji Banat) u korist turskog vazala Jovana Zapolje.

1671. Turska je objavila rat Poljskoj.

1780. Rođen je pruski general Karl Marija fon Klauzevic , jedan od najpoznatijih vojnih teoretičara 19. veka ("O ratu"). U Napoleonovim ratovima (1812-14) bio je u službi ruske vojske.

1803. Rođen je ruski kompozitor Mihail Ivanovic Glinka . Njegova dva glavna dela, opere Život za cara i Ruslan i Ljudmila odredile su potonji razvoj opere u Rusiji.

1839. Srpski knez Miloš Obrenović abdicirao je u korist sina Milana i napustio Srbiju. Posle smrti Milana, nekoliko nedelja nakon preuzimanja vlasti, knez je postao mlađi sin Mihailo (do 1842). Miloš se vratio u Srbiju 1859. da preuzme vlast nakon zbacivanja kneza Aleksandra Karađorđevića i vladao je do smrti 1860.

1869. Španija je donela novi ustav kojim je proglašena sloboda veroispovesti i štampe, uveden je sud sa porotom i građanski brak.

1880. U SAD je instalirana prva javna telefonska kabina u svetu, u zgradi Jejl banke u Nju Hejvnu.

1907. Rođen je engleski pronalažač Frenk Vitl, koji je 1930. patentirao prvi turboreaktor.

1926. Rođena je američka filmska glumica Norma Džin Mortenson , poznata kao Merilin Monro , jedna od najvećih zvezda i seks simbola američkog filma pedesetih godina 20. veka (Džungla na asfaltu, Reka bez povratka, "Sedam godina vernosti, Neki to vole vruće). Godine 1962. izvršila je samoubistvo.

1941. Nemci su u Drugom svetskom ratu potukli britanske trupe i osvojili Krit, čime su obezbedili važnu bazu za operacije na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi. Britanci su se povukli s velikim gubicima, a prilikom evakuacije poginulo je i oko 3.000 Australijanaca.

1944. Jugoslovenski kralj Petar II Karađorđević potpisao je ukaz o imenovanju za premijera jugoslovenske vlade u izbeglištvu bivšeg hrvatskog bana Ivana Šubašića.

1946. Pogubljen je rumunski general i državnik Jon Antonesku. Godine 1940. prisilio je na abdikaciju kralja Karola II, proglasio se vođom i zaveo diktaturu podredivši Rumuniju u Drugom svetskom ratu nacističkoj Nemačkoj. Posle rata osuđen je na smrt i streljan.

1948. Umro je srpski političar i pisac Jaša Prodanović, jedan od osnivača i lider Republikanske stranke, član Srpske akademije nauka i umetnosti. U kraljevini Srbiji bio je ministar prosvete i ministar privrede, a posle Drugog svetskog rata potpredsednik vlade FNRJ.

1958. General Šarl de Gol postao je francuski premijer u jeku krize oko budućnosti francuskih kolonija u severnoj Africi. U decembru te godine De Gol je prvi put izabran za predsednika države. Drugi predsednički mandat dobio je na izborima 1965.

1969. Kandidat degolista Žorž Pompidu izabran je za predsednika Francuske nakon što je Šarl de Gol podneo ostavku.

1973. Britanski Honduras je promenio naziv u Belize.

1973. Premijer grčke vojne vlade Georgios Papadopulos ukinuo je monarhiju i proglasio republiku.

1980. Američka kablovska TV mreža CNN počela sa radom.

1987. U eksploziji bombe podmetnute u helikopter kojim se prevozio iz Bejruta u Tripoli ubijen je libanski premijer Rašid Karami.

1990. Predsednici SSSR i SAD Mihail Gorbačov i Džordž Buš potpisali su sporazum o prestanku proizvodnje hemijskog oružja i o uništavanju tog oružja do kraja 1992.

1993. Smenjen je predsednik SR Jugoslavije Dobrica Ćosić, prvi predsednik SRJ izabran u junu 1992. Njegovo smenjivanje izazvalo je revolt nekoliko hiljada Beograđana okupljenih ispred zgrade Skupštine. Pod optužbom da su izazvali nerede, u kojima je poginuo jedan policajac, a više ljudi ranjeno, uhapšeni su lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković i njegova supruga Danica. Pušteni su 9. jula abolicijom predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Novi predsednik SRJ postao je 25. juna visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije Zoran Lilić.

1994. Južna Afrika se nakon 33 godine ponovo vratila u Komonvelt.

1994. Armando Kalderon Sol postao je prvi predsednik El Salvadora nakon gotovo desetogodišnjeg građanskog rata.

1997. Na parlamentarnim izborima u Francuskoj pobedila je udružena levica, a premijer je postao lider Socijalističke partije Lionel Žospen.

2000. Haški tribunal za zločine počinjene u Ruandi 1994. godine, osudio je belgijskog novinara na 12 godina zatvora jer je podsticao zločine u svojim radio emisijama.

2001. Nepalski prestolonaslednik princ Dipendra ubio je u palati u Katmanduu svoje roditelje, kralja Birendru i kraljicu Ajsvaraju i još šest članova porodice, a potom izvršio samoubistvo. Državna komisija saopštila da je princ bio pod uticajem alkohola i droge.

2001. U eksploziji bombe u noćnom klubu u Tel Avivu, koju je aktivirao palestinski bombaš samoubica poginula je 21 osoba.

Administrator

Urednik foruma

(121)

  • »Administrator« je muško

Postovi: 2.598

Datum registracije: 21.07.2002

Lokacija: Frankfurt

  • Poruku poslati

279

Utorak, 03. Juni 2003

DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN, 3. JUN

1098. Posle petomesečne opsade krstaši u Prvom krstaškom ratu zauzeli grad Antiohiju.

1657. Umro engleski lekar Vilijam Harvi, koji je otkrio cirkulaciju krvi i funkciju srca kao pumpe.

1808. Rođen američki državnik Džeferson Dejvis, predsednik Konfederacije Država Amerike za vreme američkog građanskog rata. Posle poraza Konfederacije uhapšen i proveo je dve godine u zatvoru.

1818. Završen poslednji britanski rat protiv Marata, čime je Britanija stekla prevlast u Indiji.

1875. Umro francuski kompozitor Žorž Bize, autor opere "Karmen", koja se smatra remek-delom francuske i svetske opere. Prvo izvođenje te opere izazvalo skandal, a potom postala jedno od najpopularnijih dela operske muzike.

1889. Kraljevina Srbija preuzela od francuskog koncesionara upravljanje svojom železnicom.

1896. U Moskvi potpisan ugovor Rusije i Kine o nenapadanju u narednih 15 godina, a Kina odobrila Rusiji korišćenje železnice u severnoj Mandžuriji.

1899. Umro Johan Štraus mlađi, austrijski dirigent i kompozitor opereta i valcera. Sa svojim orkestrom nastupao širom sveta, gostovao i u Beogradu.

1906. Rođena francuska pevačica i igračica američkog porekla Žozefina Beker, zvezda pariskih kabarea "Foli Berže" i "Kazino de Pari" i borac protiv rasizma. U Drugom svetskom ratu priključila se francuskom pokretu otpora.

1924. Umro austrijski pisac Franc Kafka. Njegova dela, među kojima su najpoznatiji roman "Proces" i pripovetka "Metamorfoza", imala presudan uticaj na književnost XX veka.

1926. Rođen američki pisac Alen Ginzberg. Njegova zbirka poezije "Urlik i druge pesme" smatra se najzančajnijim delom bitničkog pokreta pedesetih godina XX veka.

1940. Okončana evakuacija savezničkih snaga iz Francuske u Drugom svetskom ratu. Iz luke Denkerk brodovima evakuisano više od 337.000 britanskih, francuskih i belgijskih vojnika.

1959. Singapur proglašen autonomnom državom u sastavu Komonvelta, u kojoj su Britanci zadržali resore odbrane i inostranih poslova.

1965. Američki astronaut Edvard Vajt izašao iz svemirskog broda "Džemini 4" i tako postao prvi Amerikanac koji je "šetao" kosmosom, tri i po meseca posle ruskog kosmonauta Alekseja Leonova.

1968. U Beogradu, a potom i u drugim univerzitetskim centrima u Jugoslaviji, počele studentske demonstracije, prve u komunističkoj Jugoslaviji. Protest protiv privilegija komunističkih funkcionera, nezaposlenosti i ugrožavanja osnovnih demokratskih prava prekinut posle sedam dana pošto se studentima preko TV Beograd obratio predsednik SFRJ Josip Broz Tito, koji je podržao studente i obećao im brže rešavanje društvenih problema.

1973. Sovjetski supersonični avion "Tupoljev 144" srušio se u blizini Pariza tokom vazduhoplovne izložbe. Poginulo svih šest članova posade i sedam francuskih seljana.

1989. Umro iranski verski vođa, ajatolah Ruholah Homeini, koji se 1979, posle zbacivanja šaha Mohameda Reze Pahlavija, vratio iz izbeglištva u Iran koji je bio zahvaćen islamskom revolucijom. Pod njegovom vlašću prozapadni Iran pretvoren u militantnu versku republiku.

1989. U eksploziji gasovoda na Tranšibirskoj železnici dignuta u vazduh dva putnička voza. Poginulo 575 ljudi, a oko 600 povređeno.

1995. Ministri odbrane NATO i Evropske unije doneli odluku o stvaranju Snaga za brzo reagovanje u Bosni, koje će štiti mirovne trupe UN od napada bosanskih Srba.

1999. Predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević prihvatio mirovni plan SAD, EU i Rusije, koji su u Beograd doneli finski i ruski posrednici Marti Ahtisari i Viktor Černomirdin. Plan, koji je podrazumevao dolazak međunarodnih snaga na Kosovo, bio uslov za prestanak vazdušnih napada NATO na Jugoslaviju.

1999. Sazvano zasedanje novog parlamenta Nigerije, čime je posle više od 15 godina okončana vladavina vojnim dekretima u najmnogoljudnijoj afričkoj zemlji.

2001. U 86. godini umro holivudski glumac Entoni Kvin, koji se proslavio ulogom Grka Zorbe u istoimenom filmu.
Sve je ovo samo igra! Nema tog foruma koji je vrijedan Vasih zivaca! / Dokoni umovi - Sejtanska igralista

hobbes

Profesionalac

(10)

  • »hobbes« je muško

Postovi: 1.679

Datum registracije: 21.08.2002

Lokacija: izbegavam

  • Poruku poslati

280

Srijeda, 04. Juni 2003

DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN, 4. JUN

1133. Nemački kralj Lotar II krunisan za rimskog cara tokom pohoda na Rim, koji je preduzeo da u Rim vrati prognanog papu Inoćentija II.

1783. Francuski pronalazači braća Etjen i Žozef Mongolfje prvi put javno demonstrirali letenje balonom punjenim zagrejanim vazduhom.

1798. Umro italijanski avanturista Ðovani Kazanova de Saingalt. Tokom burnog života bio sekretar kardinala, pomorski oficir, opat, kockar, alhemičar, violinista, špijun, bibliotekar, a u istoriju ušao kao neumoran ljubavnik.

1831. Belgijski Kongres proglasio princa Leopolda iz dinastije Saks-Koburg za prvog monarha nezavisne Belgije.

1859. Rođen srpski slikar Paja Jovanović, predstavnik akademskog realizma, član Srpske akademije nauka i umetnosti, prvi srpski slikar koji je stekao evropsku reputaciju.

1867. Rođen finski maršal i državnik Karl Gustav Emil fon Manerhajm, predsednik Finske od 1944. do 1946. Prema njegovoj zamisli između dva rata izgrađena "Manerhajmova linija" odbrane prema SSSR duž sovjetsko-finske granice.

1916. Kod Ljvova u Prvom svetskom ratu počela ofanziva ruskog generala Alekseja Brusilova, koja je značajno olakšala položaj saveznika na zapadnom frontu i u Italiji. Brusilov u avgustu potukao trupe sila Osovine i zarobio oko 400.000 vojnika.

1920. U dvorcu Trijanon kod Pariza sile Antante posle Prvog svetskog rata potpisale mirovni ugovor s Mađarskom i oduzele joj teritorije koje je držala u okviru Austro-Ugarske. Oko 3,5 miliona Mađara ostalo van matične zemlje, najviše u Rumuniji.

1941. U egzilu u Holandiji umro Fridrih Vilhelm II, pruski kralj i nemački car. Sprovodio politiku ekspanzije Nemačke preko Balkana na Bliski i Srednji istok i učvršćivanja kolonijalnih poseda. U novembru 1918. primoran da abdicira.

1942. Počela četvorodnevna bitka za pacifička ostrva Midvej, u kojoj su Amerikanci naneli prvi ozbiljan poraz Japancima u Drugom svetskom ratu.

1944. Savezničke trupe u Drugom svetskom ratu ušle u Rim.

1946. General Huan Peron izabran za predsednika Argentine. Oboren sa vlasti vojnim pučem 1955, posle čega je živeo u egzilu. U zemlju se vratio 1973, kada je formirana peronistička vlada Hektora Kampore i ponovo izabran za predsednika. Posle njegove smrti 1974. položaj predsednika preuzela njegova supruga Izabela Peron.

1971. Umro mađarski marksista i književni kritičar Đerđ Lukač. Bio ministar u vladi Imre Nađa 1956, a posle njegovog pada privremeno proteran u Rumuniju. Kasnije se povukao iz javnog života.

1989. Kineske vlasti tenkovima rasturile studentske demonstracije na pekinškom trgu Tjenanmen na kojima je tražena demokratizacija zemlje. Prema zvaničnim podacima poginulo 300 ljudi, a 7.000 povređeno, a prema izveštajima većine svetskih medija poginulo više hiljada ljudi.

1989. Na prvim višepartijskim izborima u Poljskoj, posle skoro 50 godina, opoziciona koalicija i alternativni sindikalni pokret "Solidarnost" nadmoćno pobedili vladajuće komuniste, što je označilo kraj komunizma i sovjetske prevlasti u Poljskoj. Vođa "Solidarnosti" Leh Valensa u decembru 1990. postao predsednik Poljske.

1991. Komunistička vlada Fatosa Nanoa u Albaniji podnela ostavku posle 20-dnevnog generalnog štrajka.

1993. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odobrio slanje naoružanih trupa u Bosnu radi zaštite šest "zona bezbednosti", odnsono Sarajeva, Tuzle, Žepe, Srebrenice, Goražda i Bihaća, sa ovlašćenjem da upotrebe oružje, a u slučaju potrebe odobreno dejstvo avijacije NATO.


1 korisnik osim vas pregledava ovu temu.

1 Gostiju

Social bookmarks