Istina je neka mu je Rahmet dusi i da mu Allah dz.s. podari vjecni dzenet
Enad Turkovic je rodjen 7. Jun 1969
Ovom prilikom cu navesti njegova dva zadnja bloga sa njegove stranice
www.babbha.blogspot.com
friday, may 29, 2009
Posle par sedmica…
Dani se vuku i svakome bi bilo jadno dosadno u toj slici... nekada sam zelio da dan traje 100 sati eto toliko se toga htelo i moglo... sada, po mojoj staroj zelji dan prodje ucas a noc traje satima beskonacno, i meni ne smeta i u svakom trenu uzivam... zapravo samo u tome i uzivam. Kad dodje dan bar 100 puta od svakog kog sretnem cujem \\\"Kako si? i nemam odgovor jer bi pre toga morao opisivati celu godinu koja je evo josh par dana do sedmog, do 40tog rodjendana, na kraju.
Vid, koji me napusta ne dozvoljava da jednostavne stvari obavlja, svom rutinom vec i ovo malo pisanja je pravo mucenje. I koliko god da je grozno, neke se druge misli i culne pojave desavaju i ne oslanjam se samo na oci. Doddushe to nikada i nisam radio ali ovo je stanje stanje svesnog...
Nositi shtap za hodanje nikada mi nije bilo modni detalj niti sam imao ideju da ce me i to u zivotu sacekati ali eto vec jeste. Ovde ga nemam gde kupiti i da ga imam s cim kupiti. Sacekacu. Kao i sve drugo.
Telefon vishe ne zvoni. I eto sa 1460 kontakata koliko je bilo stornirano u memoriji telefona sve se vratilo na 1996. kad sam i nabavio prvi sa svih 26 imena i brojeva. Istinska slika. Na pocetku meni licno tuzna sad vech vrlo realna.
Vikend ce i cutacu svaki sat razmishljajuci shta za ponedeljak i kako da se opsta slika bar na dan promeni. Ti, probaj da budesh dobro. Prosetajte. Smejte se mnogo. Samo se to naposletku zapamti. Au revoir!
Ne mogu dalje pisati ovde jer sam uslovljen i vremenom i zzurbom, pishi na mail, odgovoricu cim budem bio u stanju. Cuvajte se.
Bez Putokaza…
Ne mogu imati mir koji sam dole spomenuo. Skoro pa je nemoguce. Istina, probao sam nekoliko puta ali to u ovom okruzenju ne funkcionise. Voleo bi da opet imam stari atelje, ili neki drugi, ali svakako mesto za koje mogu tvrditi da pripada samo meni. Potrudicu se da tako bude, ubrzo.
Terapije i pretrage se nastavljaju, cini mi se u nedogled. 14 meseci nerada polako pokazuje svoje zube a ja polako posustajem. Veruj, chupam one rezervne atome snage... ne hranim se dobro, nemam vise od polovine lekova jer se kupuju i pravo da ti kazem neznam sta mi je dalje ciniti jer je ovo ivica izdrzljivosti u mnogo cemu.
Probao sam da sve shto ne funkcionise jednostavno bacim sebi iza ledja ali sam tako sebi napunio punu vrecu koju teglim i preko svega sto mogu.
Dace Bog pa ce i ovo proci i znam da cu se toga gorko secati. Samo nek\\\' prodje. Nek\\\' jedamput ode od mene, ovaj nemir i ovaj pritisak i preko svega.
Citirano
Orginalno od simke_np
