Niste prijavljeni

Dragi posjetioče, Dobrodošli na Otvoreni Forum - Novi Pazar. Ukoliko je ovo Vaša prva posjeta molimo vas pročitajte Pomoć. U pomoći je objašnjeno kako ovaj forum radi. Morate biti registrirani kako bi vidjeli sve teme i sve forume. Molimo vas da se registrirate ili da ovdje pročitate kako se registrirati. Ukoliko ste već registrirani molimo ulogirajte se ovdje.

Gyerzelez

Zlatna sredina

(10)

  • »Gyerzelez« je autor ove teme

Postovi: 187

Datum registracije: 25.06.2003

  • Poruku poslati

1

Srijeda, 02. Juli 2003

Interview R. Ljajica Nezavisnoj Svjetlosti

Selam/vozdra svima

Prenosim ovo bez komentara - za informaciju sa http://www.svetlost.co.yu/arhiva/2003/404/404-2.htm


INTERVJU: RASIM LJAJIC
MOJ POTPIS NE PRESUDJUJE

Svestan sam primedbi koje mi mogu biti upucene - da kao Bosnjak isporucujem gradjane, uglavnom Srbe, Haskom tribunalu. Ali, ako zelimo da gradimo gradjansko drustvo, mozemo da pripadamo odredjenoj naciji, ali bi trebalo da pripadamo i drzavi

Pise: Jovanka MAROVIC

SAVEZNI ministar za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajic ima zanimljivu biografiju: rodjeni Novopazarac, zavrsio medicinu kao jedan od najboljih studenata u Sarajevu, za vreme Milosevicevog rezima principijelno se zalagao za postovanje ljudskih prava, ne stavljajuci Bosnjake ispred drugih. Njegova Sandzacka demokratska partija jedna je od stalnih clanica DOS-a.
Formiranjem Drzavne zajednice Srbija i Crna Gora, Rasim Ljajic postaje clan Saveta ministara, ali dobija i zadatak - da potpisuje izrucenja nasih drzavljana Haskom sudu. Kriticari mu zameraju da je za vreme vanrednog stanja u Srbiji vise brinuo o interesima drzave nego o pravima privedenih i uhapsenih u akciji "Sablja".
Razgovor sa ministrom Ljajicem u ponedeljak pocinjemo pitanjem - kako se dogodilo da Ministarstvo za ljudska prava potpisuje izrucenja u Hag?
LJAJIC: To bi trebalo da radi Ministarstvo pravde, koje je u proslom sazivu savezne Vlade obavljalo najveci deo tog posla. Kako je Ustavnom poveljom predvidjeno da Drzavna zajednica ima svega pet ministarstava, predlagacima Zakona o saradnji sa sudom u Hagu ucinilo se najlogicnijim da to bude Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
Rec je o nelogicnom resenju. Imamo paradoksalnu situaciju da neko ko bi trebalo da stiti ljudska prava i prava optuzenih za najteza krivicna dela, potpisuje resenja za izrucenje Haskom sudu. Zeleo bih, medjutim, da kazem da mi obavljamo samo formalni deo posla, jer glavni teret i dalje nose Nacionalni savet za saradnju sa Tribunalom, Ministarstvo spoljnih poslova i, naravno, nadlezni sud koji obavlja kompletnu pravnu proceduru. Do mene dolazi samo gotova dokumentacija, bez mogucnosti da biram da li cu da je potpisem ili ne. Ja samo ispred drzave verifikujem cin izrucenja.


NS: Ministar pravde Vladan Batic kaze da vi donosite konacnu odluku i o ekstradiciji Veselina Sljivancanina.

LJAJIC: Samo potpisujem resenje na osnovu odluke suda. Pravni postupak je u toku, a 18. juna istice rok za zalbu, pa ocekujem da ce ceo postupak biti okoncan krajem ove nedelje. Tek tada moze da bude potpisano resenje o izrucenju, a kada ce on biti izrucen odlucice MUP, kome dostavljamo resenje.

NS: Zbog cega je hapsenje Veselina Sljivancanina bilo tako spektakularno?

LJAJIC: Nikakav spektakl nije potreban policiji, niti drzavi. Spektakl je, ocito, bio potreban Odboru za odbranu Sljivancanina. To je podiglo tenzije u zemlji, pa je policijska akcija mozda licila na izrezirani spektakl.

NS: Posle silinih prepucavanja na domacoj politickoj sceni oko Haskog suda, dogodilo se da izrucenja optuzenih za ratne zlocine potpisuje Bosnjak. Da li ste zbog toga imali neprijatnosti?

LJAJIC: Javno, niko mi nista nije prebacio, ali to provejava izmedju redova. Kada sam preuzeo duznost ministra za ljudska i manjinska prava nisam mogao da biram poslove koje cu raditi, a najveci broj njih tice se vrlo neprijatnih stvari. Pocevsi od ekshumacija, traganja za kidnapovanim i nestalim licima, do obaveza vezanih za ekstradiciju.
Mogao sam da kazem da taj posao necu da radim i da ne pruzimam odgovornost. Ali, zasto bih se onda bavio politikom? Ovo nije ni folklorno udruzenje, niti plivacki klub, vec posao u kome se moraju donositi odluke koje su, manje-vise, neprijatne.
Ipak, cvrsto sam ubedjen da radim u interesu ove zemlje. I da tako ne mislim, ne bih ni bio ovde. Hag se, bez obzira na otpore prema saradnji sa tim sudom, sam od sebe nece ukinuti, niti ce doci do promene odnosa snaga u svetu. Imamo fakticko stanje i mali narodi i male zemlje imaju perspektivu samo ako svoje interese prilagode interesima jakih.
Svestan sam i primedbi koje mi mogu biti upucene - da kao Bosnjak isporucujem gradjane, uglavnom Srbe, Haskom tribunalu. Ali, ako zelimo da gradimo gradjansko drustvo, mozemo da pripadamo odredjenoj naciji, ali bi trebalo da pripadamo i drzavi.

NS: Bilo je i drugacijih primedbi na vas racun, poput one da se ponasate kao "srpski patrijarh".

LJAJIC: Posto sam primio delegaciju Srba i Crnogoraca iz Albanije, usledile su ostre optuzbe u stampi na alabanskom jeziku na Kosovu. Po njima, postao sam zastitnik interesa Srba i Crnogoraca iz Albanije. U pitanju je ista prica, kao i haska, samo sa drugim predznakom.
U poslednje dve godine unapredili smo prava manjina, ljudskih prava, sto je ocena svih institucija, od Stejt departmenta, do Evropske unije. I ako smo mi unapredili prava manjina, ne vidim nista logicnije od toga da stitim prava nase manjine u drugim zemljama. Pogotovu sto ta manjina ima sasvim konkretne, legitimne zahteve i potrebu da ocuva svoj jezik, kulturu, svoj identitet. To smo sve omogucili manjinama ovde, pa neko je razgovor sa Srbima i Crnogorcima koji zive u Albaniji iskoristio da me difamira na jedan najprimitivniji nacin. Te kritike koje dolaze sa razlicitih pozcija govore da sam na pravom putu, da sam uspeo da pronadjem, uslovno receno, aritmeticku sredinu.

NS: Savet ministara doneo je odlukuo novcanoj pomoci haskim zatvorenicima koji su se dobrovoljno predali. Neke nevladine organizacije smatraju da je to nemoralno.

LJAJIC: Prvo je bilo kritika da drzava ne vodi racuna o nasim gradjanima koji su optuzeni pred Haskim tribunalom. Vecinsko raspolozenje jos uvek je protiv saradnje sa tim sudom, a sve kritike svodile su se na podatke da Hrvatska i Bosna i Hercegovina pruzaju pomoc svojim optuzenima, a jedino Srbija i Crna Gora ne cine nista. Sada, kada drzava nesto ucini, opet je kritikovana.
Ne mislim da bi 10 hiljada evra godisnje za pomoc porodicama optuzenih trebalo da bude problem, iako odluka o pomoci nije doneta jednoglasno. Ona bi, ipak, mogla da motivise neke koji su osumnjiceni, da se dobrovoljno predaju Tribunalu. Na taj nacin drzava bi stala iza tih ljudi, tako sto bi vodila racuna o njihovim porodicama.

NS: Sta je sa porodicama ciji su clanovi zrtve ratnih zlocina?

LJAJIC: Nazalost, bilo je puno zrtava. Mislim da bi pozitivan gest drzave bio da se obestete porodice svih zrtava tih zlocina.

NS: Vase ministarstvo naslo se u procepu i za vreme trajanja vanrednog stanja. "Nezavisna Svetlost" objavljuje izvestaj londonskog Instituta za rat i mir u kome se tvrdi da su uhapseni bili zlostavljani. Vi ste, medjutim, izjavljivali da nije bilo masovnih krsenja ljudskih prava.

LJAJIC: Moja ocena odnosila se na konkretne slucajeve. Posetio sam pedesetak zatvorenika u Centralnom zatvoru u Beogradu i zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Nakon razgovora sa njima izneo sam utisak da nije bilo fizickog maltretiranja, osim u jednom slucaju, kada je zatvorenik rekao da je bio tucen posle hapsenja. Bilo je primedbi na ishranu, nemogucnost da dobiju adekvatne lekove...
Imali smo slucajeve da je neko u novinama optuzen pre odluke suda, sto jeste krsenje ljudskih prava. Verovatno se dogadjalo i da su ljude tukli prilikom hapsenja. Ali, ne moze se generalno oceniti da je tokom vanrednog stanja bilo sistematskog krsenja ljudskih prava.
Moj utisak ne mora da bude verodostojan. Moguce je da ce se sada pojaviti ljudi sa kojima sam razgovarao i na sudjenjima izjaviti da su tuceni i maltretirani, a iskaz meni dali su pod prinudom. Trazice manevarski prostor za svoju odbranu, sto je legitimno. Generalno, zaista mislim da moramo da ispitamo sve slucajeve u kojima se sumnja na krsenje ljudskih prava, a najbolja odbrana je javnost. Zbog toga smo otvorili SOS telefon na koji ljudi mogu da se javljaju, a mi svaki slucaj nastojimo da potpuno ispitamo, pa da u taj posao ukljucimo i medjunarodne organizacije, poput OEBS-a i Saveta Evrope.

NS: Zbog cega niste reagovali kada su donosene uredbe, koje je nedavno Ustavni sud Srbije proglasio neustavnim, o produzenju policijskog pritvora?

LJAJIC: Nije tacno da nisam reagovao. Razgovarao sam predsednikom skupstinskog Odbora za pravosudje gospodinom Hiberom. Dogovorili smo se da on podnese amandman po kome bi se odredba o produzenom policijskom pritvoru na 90 dana preispitala. Bilo je vise nego jasno da ta odredba nije kompatibilna sa medjunarodnim standardima, ali, radi mira kuci, Ministarstvo se nije javno oglasilo. Jer, bilo bi potpuno nelogicno da mi kao jedna vlast javno iznosimo razlicite stavove. Imali smo, medjutim, intenzivnu razmenu misljenja, zbog cega je taj amandman i prihvacen.
Slazem se da je to bila nepotrebna greska, ali mislim da je bolje da se vratimo sa pola pogresnog puta, nego da do kraja ostanemo na njemu.

NS: Tragovi vanrednog stanja kao da se jos uvek osecaju: policija je pretukla dvojicu mladica i jednog odbornika u Kragujevcu, a slicni slucajevi zabelezeni su u Cacku, Vasem Novom Pazaru...

LJAJIC: Mi reagujemo na slucajeve koji nam se prijave. Nasi advokati odlaze na lice mesta. Ali, ako se to desava, malo je reci da je neprimereno i da odudara od demokratskih standarda koje bismo zeleli da usvojimo. Ocito je da ce proces tranzicije, mislim pre svega na mentalnu tranziciju, biti veoma dug.

NS: U poslednje vreme mnogi Vas pitaju o Hagu, krsenju ljudskih prava za vreme trajanja vanrednog stanja, dok su manjinska prava nekako u drugom planu. Znaci li to da je problem manjina u Srbiji resen, ili se o njemu samo o manje govori?

LJAJIC: Prve dve teme za medije uvek su atraktivnije od problema manjina. Puno se govorilo o jugu Srbije dok smo tamo imali krizu, koja sada ulazi u fazu normalizacije. Spore, ali normalizacije, jer stvaranje medjusobnog poverenja dug je proces. Siguran sam, medjutim, da vise nikada necemo imati krizu tog stepena koji smo pre dve godine imali na jugu Srbije.
Kriza ce se ubuduce resavati politickim sredstvima i odgovarajucim ekonomskim merama, koje ce obezbediti bolje uslove za sve gradjane na jugu Srbije, Srbe i Albance i druge koji tamo zive.
U oblasti manjina predstoji nam da implementiramo zakon o njihovoj zastiti. Formirali smo najveci broj nacionalnih saveta, a do kraja godine oformice se svi nacionalni saveti manjinskih zajednica, sto je najosetljiviji deo tog zakona. Formirali smo nacionalni savet Roma i na taj nacin objedinili sve romske zajednice koje postoje. Predstoji nam potpisivanje sporazuma o zastiti manjina sa Hrvatskom, a ocekujem da otvorimo proceduru potpisivanja takvih sporazuma sa Alabanijom i Makedonijom.

NS: Dogodi li se da vam, kada odete u Novi Pazar, neko prebaci da niste dovoljno ucinili za Bosnjake u Srbiji?

LJAJIC: Uvek ce biti nezadovoljnih. Postoje politicki protivnici koji ce reci da nisam dovoljno uradio. Ima i nerealnih ocekivanja. Znate li sta je proslom rezimu znacilo da imate ministra? Samim cinom da je na toj poziciji, taj covek mogao je, manje-vise, da radi sta je hteo. Okolnosti su se, ipak, promenile.
Ponavljam - nisam samo ministar za Bosnjake i Sandzak. Ipak, mislim da sam puno ucinio, ne govorim o pojedinacnim akcijama u obezbedjivanju donacija za neke opstine u Sandzaku, sto sam doprineo promeni odnosa u javnosti prema Sandzaku. Svojim nastupom i delovanjem sa ovog mesta, nadam se da sam, bar malo, promenio sliku javnosti o Sandzaku i Bosnjacima.
Jer, Bosnjaci su do sada, uglavnom, posmatrani kroz prizmu delovanja Stranke demokratske akcije, nekog ko je apriori neprijateljski raspolozen prema ovoj zemlji. I, dugorocno, najveci interes mog ministrovanja trebalo bi da bude da ubedim javnost u Srbiji da Bosnjaci ne predstavljaju za ovu drzavu nikakvu opasnost. Da zelimo da budemo gradjani ove drzave, koji ce cuvati svoj identitet, nece biti dobrovoljno asimilovani, ali zele aktivno da se ukljuce u sve demokratske i ekonomske procese u ovoj zemlji.

Selam

Gyerzelez

Babbha

Profesionalac

(10)

  • »Babbha« je muško
  • »Babbha« je zabranjen

Postovi: 1.336

Datum registracije: 23.07.2002

Lokacija: Neznash za to mesto... nisam ti prichao nikad...

  • Poruku poslati

2

Četvrtak, 12. Januar 2006

Apropo svega toga...

Policija razdužuje Ljajića
M. NIĆIFOROVIĆ, 10. januar 2006

NOVI PAZAR - Mada je Rasim Ljajić zapretio da će podneti ostavku ako se nastavi “seča” njegovih kadrova u Sandžaku, koalicioni sporazum Vojislava Koštunice i Sulejmana Ugljanina, kojim je predviđeno da kadrovi “Liste za “Sandžak” sednu u fotelje svih važnijih državnih institucija u Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu i Prijepolju, polako se realizuje. Narednih dana Ugljaninovi ljudi “zauzeće” još nekoliko važnih pozicija u republičkim institucijama, a da li će nešto ostati za Ljajića i ostale, odlučiće Vlada Srbije.
Ljajićevi bliski saradnici Hakija Curić i Kasim Zoranić morali su “da lete” sa čelnih funkcija u Okružnom zatvoru i Centru za socijalni rad, jer je valjalo osloboditi mesta za Ugljaninove ljude: Mensura Memića i Džemaila Dupljaka. Ostavka se, prema nezvaničnim informacijama, traži i od Miloša Mladenovića, predsednika Opštinskog suda, jer na tu funkciju pretenduje sudija Edis Arifović, kojeg protežiraju Ugljanin i njegova “Lista za Sandžak”.
Gotova stvar je i odlazak Dragana Stefanovića, direktora filijale Nacionalne službe zapošljavanja, kojeg će zameniti Zekerija Dugopoljac, bliski saradnik Sulejmana Ugljanina. Koalicija “Lista za Sandžak” zainteresovana je i za Poresku upravu, a pravi “rat” koji lako može aktivirati Ljajićevu najavljenu ostavku, vodiće se za novopazarski SUP i Zdravstveni centar. Da bi “sredio stvari” u Novom Pazaru, Ugljanin traži mesto “prvog policajca”, a da bi zadovoljio neke svoje kadrove iz zdravstvenog centra i direktorsko mesto u ovoj ustanovi. Po nezvaničnim informacijama, Ugljaninovi kandidati za načelnika SUP-a su: Muamer Suljević, Suad Bulić i Rešad Džanković, a za direktora Zdravstvenog centra: neko od petoro lekara odbornika “Liste za Sandžak”.
Sadašnji načelnik SUP-a dr Muamer Nicević uživa punu podršku građana Novog Pazara (uspeo je da “pomiri” srpske i bošnjačke interese u ovom kraju, smanji tenzije i obezbedi strogo poštovanje zakona), pa je, u najmanju ruku, čudno, a neki tvrde i vrlo opasno da ga Ministarstvo zbog partijskih prepucavanja smenjuje i tako zabada “trn u zdravu nogu”. Smeni Nicevića oštro se protive i Ljajić i ostale stranke koje čine većinu u srpskom parlamentu. Slično je i sa dr Mirsadom Đerlekom, direktorom Zdravstvenog centra u Novom Pazaru.
Zanimljivo je da druge partije, a posebno DSS, Nova Srbija, SPO i G 17 plus, čiji su kadrovi takođe na udaru, mirno i bez javnih reakcija posmatraju “seču” koja se sprovodi po nalogu iz Beograda.

Preuzeto sa:
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.p…atum=2006-01-12

-=-

Od­stu­pam sa svih po­zi­ci­ja
Tanjug, 2. januar 2006

RA­SIM Lja­jić pred­sed­nik San­džač­ke de­mo­krat­ske par­ti­je, na­ja­vio je mo­guć­nost od­stu­pa­nja sa svih po­zi­ci­ja u iz­vr­šnoj vla­sti Dr­žav­ne za­jed­ni­ce SCG, tvr­de­ći da su "na­kon ko­a­li­ci­je ko­ju je Vo­ji­slav Ko­štu­ni­ca na­pra­vio sa Su­lej­ma­nom Uglja­ni­nom po­če­le sme­ne SDP-ovog ka­dra i do­vo­đe­nje lju­di lo­jal­nih Uglja­ni­nu".
"Već su sme­nje­ni uprav­nik za­tvo­ra i di­rek­tor Cen­tra za so­ci­jal­ni rad, a na­ja­vlje­ne su sme­ne u su­du, SUP-u. Ako se to na­sta­vi, ne­ću osta­ti na po­zi­ci­ji mi­ni­stra za ma­njin­ska i ljud­ska pra­va, ali ni na osta­lim du­žno­sti­ma. Že­lim za­šti­ti­ti svo­je lju­de ili de­li­ti sud­bi­nu s nji­ma", iz­ja­vio je Lja­jić za sa­ra­jev­ski "Dnev­ni avaz".
On je re­kao da nje­go­vo ne­za­do­volj­stvo ni­je usme­re­no pro­tiv Ko­štu­ni­ce, već pro­tiv "ne­kih mi­ni­sta­ra i mi­ni­star­sta­va".
Upi­tan šta mi­sli o mo­guć­no­sti hap­še­nja Rat­ka Mla­di­ća, Lja­jić je re­kao da će se in­ten­zi­vi­ra­ti ak­tiv­no­sti na nje­go­vom hap­še­nju i da je to stvar teh­ni­ke a ne po­li­ti­ke.
Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, usko­ro će se for­mi­ra­ti na­ci­o­nal­ni sa­vet za bez­bed­nost ko­ji će ko­o­r­di­ni­ra­ti rad voj­nih i ci­vil­nih slu­žbi bez­bed­no­sti.
"Ta­ko­đe, Mla­dić je do no­vem­bra pri­mao pen­zi­ju i to je ogro­man pro­pust. Mi smo do­bi­ja­li uve­ra­va­nja da se to ne ra­di, ali se is­po­sta­vi­lo da nje­go­va su­pru­ga i još dvo­ji­ca ofi­ci­ra Voj­ske, je­dan pen­zi­o­ni­sa­ni, dru­gi ak­tiv­no voj­no li­ce, po­di­žu Mla­di­će­vu pen­zi­ju", iz­ja­vio je Lja­jić.
On je ka­zao da se sve če­šće spo­mi­nje da je uz Mla­di­ća i hap­še­nje Ra­do­va­na Ka­ra­dži­ća oba­ve­za SCG, kao i da se to na­vo­di u pred­lo­gu za­ko­na o ser­ti­fi­ka­ci­ji ko­ji pri­pre­ma ame­rič­ki Kon­gres.
On na­vo­di da se ra­di o za­ko­nu ko­jim se odo­bra­va po­moć Sr­bi­ji u iz­no­su od 85 mi­li­o­na do­la­ra, ali je uslov da Mla­dić i Ka­ra­džić bu­du u Ha­gu.

Preuzeto sa:
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.p…atum=2006-01-12

(Mislim... shta rechi...)

i dalje:

BIA pisala Hagu
T. MARKOTIĆ, 23. decembar 2005

BEOGRAD - Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić najavio je da će iduće nedelje, zajedno sa ministrom odbrane SCG Zoranom Stankovićem, imati sastanak kod premijera Srbije Vojislava Koštunice o zahtevu Tribunala da im SCG otvori svoje arhive.

- Potrebno je da se donese politička odluka o zahtevu Haga da im obezbedimo dostupnost arhivama. Ona mora da bude proizvod političke saglasnosti na najvišem nivou - rekao je Ljajić "Novostima" istakavši da dostupnost arhivama ne podrazumeva neograničen pristup Tribunala dokumentima.

- Ne treba ništa da krijemo i moramo da pokažemo potpuno spremnost za saradnju sa Haškim tribunalom i u pogledu dostupnosti arhivama, ali i da pronađemo modalitet na koji ćemo obavljati taj posao uz poštovanje sasvim jasnih procedura - kaže Ljajić.

Otkrivajući detalje sa prekjučerašnjeg sastanka sa ministrom odbrane Zoranom Stankovićem, Ljajić je naveo da je dogovoreno da će sva dokumentacija koja se traži od Vojske, biti predata Tribunalu u što kraćem roku s tim što VSCG ima veliki i sasvim objektivan problem sa arhivama.
- Posle bombardovanja i odlaska Prištinskog korpusa sa Kosova, vojna dokumenta i spisi su u kutijama i džakovima prebacivana po celoj Srbiji, ne samo u vojne odseke nego kojekuda, čak i u sportske sale. Do sada ti "paketi" nisu ni otvarani, pa je pitanje šta sve tamo ima. Ali, Tribunalu ćemo u slučaju da ne možemo da pronađemo neki do dokumenta koje traži, jasno reći zašto ga nema - objasnio je Ljajić.

Što se tiče novog zahteva Haga da mu se dostavi privatna arhiva bivšeg predednika SRJ Slobodana Miloševića, naš sagovornik je naveo da je BIA već dostavila odgovor o tome šta je nađeno prilikom Miloševićevog hapšenja.

- Tu nema nikakvih značajnijih dokumenata. Reč je o nekim knjigama i nekim mapama. I ništa više. Informaciju o nalazima BIA prosledićemo Tribunalu narednih dana - konstatovao je on.

Preuzeto sa:
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.p…atum=2006-01-12

-=-
Dnevno: http://babbha.blogspot.com
Can't Rain All The Time

Social bookmarks