Niste prijavljeni

Dragi posjetioče, Dobrodošli na Otvoreni Forum - Novi Pazar. Ukoliko je ovo Vaša prva posjeta molimo vas pročitajte Pomoć. U pomoći je objašnjeno kako ovaj forum radi. Morate biti registrirani kako bi vidjeli sve teme i sve forume. Molimo vas da se registrirate ili da ovdje pročitate kako se registrirati. Ukoliko ste već registrirani molimo ulogirajte se ovdje.

sirano

Početnik

(10)

  • »sirano« je žensko
  • »sirano« je autor ove teme

Postovi: 36

Datum registracije: 24.07.2002

Lokacija: frankfurt

  • Poruku poslati

1

Ponedjeljak, 19. Maj 2003

kocka

Sve je počelo sa jednorukim Džekom u jenoj maloj Igračnici u jenom
Malom gradiću negde u srcu Balkana , bilo je tu još par poker-automata ali su oni na malo većem nivou , ovo je bilo jednostavnije ,ubaciš žetone koje dobiješ za novac koji si od roditelja dobio za užinu ili nešto što ti je potrebno u školi , jedan dva ili tri , što povećava i tvoju mogućnost da dobiješ , i onda povučeš ruku tog Džeka i čekaš da se polja na sredini smire i ti onda ili dobiješ par žetona što je slučajnost , ili pak što je češći slučaj ponovo isprobavaš svoju sreću. Naravno ti i neznaš šta se tamo događa jer ti kao novopečeni srednjoškolac imaš druge obaveze i sasvim druga interesovanja , i pošto si iz predgrađa i želiš da postaneš neko , i nešto i ne pada ti napamet da isprobaš nešto što je protiv Kodeksa Časti predgradske sirotinje.
I onda za vreme velikog odmora ili kad jedan čas baš taj profesor koji je trebao da ga održava iz ko zna kojeg razloga nije tu , tvoj najbolji drug , gradski vragolan , koji zna sve i svašta i koji uporno od tebe želi da nauči da igra Šah i onda te nakon mnogobrojnih partija počne i pobeđivati , prođe kroz ta zabranjena vrata , koja su kobajagi zatvorena za maloletnike , i ti kao ovca za njim . I ti iskolačenih očiju zuljiš u tu igru svetla i muzike , i raskolačiš oči kad vidiš kako žetoni samo ispadaju iz automata i pune džepove tvoga druga koji ti pruža par njih da i ti isprobaš svoju sreću i ti sav u nekom zanosu ubacuješ žetone i povlačiš , i opet i opet i opet . I onda
Dobiješ glavni dobitak i sa tim novcima možeš svaki dan za doručak da kupiš sebi ćevape bar jedno mesec dana i da zaboraviš da si ikad tu i provirio , ali neki đavo ti neda mira i ti pokušavaš to isto još jednom …
Naravno tvoj te drug u tome zaustavlja i ti mu kažeš da više nikad nećeš tu ni proviriti da to nije za tebe da je to samo slučajnost , a onda zastaneš na izlazu okreneš se i već zaražen nečujnim glasom obećavaš tvom automatu skoro viđenje . I naravno prva prilika je tvoja i ti se povratiš da još jednom osvojiš te tri Sedmice koje su glavni dobitak i koje će ti doneti još puno više
Možda džemper,možda pantalone ,nešto lepše od tog tvog jeftinog sa gradske pijace . I dobiješ ti još jednom i još jednom i još jednom i onda
Kad shvatiš da si ostao bez ijednog žetona i pogledaš na sat ,vidiš da je već počeo mrak da pada i da si ostao bez ičega , setiš se majke i u strahu pokusavaš da smisliš priču u koju će ona poverovati …I naravno smisliš ti priču i ona ti prođe i zaklinješ se da nećeš više nikad ni proviriti tamo ,da nema tih para koje će te više dovesti u tu situaciju .Prođe neko vreme i ti si već zaboravio na to neprijatno iskustvo , zaboravio nisi sigurno , samo eto uspeo si da ga sakriješ negde duboko u podsvest ,da te nebi savest mučila svaki dan . Prođe neko vreme i onda opet tako neki čas koji neki profesor
Propusti i opet onaj tvoj najbolji drug samo druga Igračnica ,tamo su fliperi i video igre zbog kojih ste tu i ušli , i neki nepoznati mladić koji tu igra na poker-automatima i pogađa veću i manju i gubi toliko para koliko ti nisi video odavno na gomili …
U tom trenu ne postoji ništa drugo sem te igre,prevrtljive i prljave
Igre , koja se preko vrhova prstiju provlači kroz sve pore i ćelije i
Munjevitom brzinom briše sva druga osećanja i sećanja , sve ono što nas veže za zdrav ljudski razum . Nema više n i ljubavi ni najdraže osobe , ni obaveza ni davno isplaniranih ciljeva ni u očaju datih obećanja … Igra upravlja nama i bez ikakvog ustručavanja mi idemo do kraja do poslednjeg groša bez ikakvih misli na sutra i na ono šta ce doći poslije toga .
Negde u dubini duše svaki od nas zna da od te Igre nema ništa i da je to samo zabluda da će se jednim okretom povratiti sve izgubljeno i da ćemo još
štagod ućariti ali na to se u tim trenucima,koji mogu trajati i satima i danima,ne obraća ni najmanja pažnja.Daj da probam još jednom pa šta bude , samo još jednom nema veze i da sam otišao negde sa društvom da popijem ovoliko bih potrošio,samo još jednom ma nije to mnogo ja to zaradim za jedan dan… A koje prokleto društvo kad sem tih slučajnih poznanstava u Igračnici koja ispričavaju svoje podvige i tešeći sami sebe i nesvesno navlače na slične podvige : kako od sebe napraviti propalicu i lutalicu , bjednika koji i živi samo za još jednu igru …
Stvarno su retki oni koji su uspeli da se izvuču iz tog začaranog kruga ,
Jedino ljubav ako je toliko jaka ili nečija smrt može da bude slamka spasa
I to jedino ako je u čoveku ostalo još toliko samopoštovanja i karaktera da se izbori sa tim nagonom za rizikom koji je jači i od mnogih prirodnih nagona . I kad-tad Igra će pokušati da ga opet uzme pod svoje ,da od njega
opet napravi svog roba … Negde sam pročitao da je najveći kockar na kraju
« svog radnog veka « imao svega jedan dolar zarade a sta da kazemo mi amateri , mi smo osuđeni samo da gubimo da dajemo i ono sto ne smijemo , ono što smo krvavo zaradili , i da ostanemo ne samo bez samopoštovanja nego i bez mnogih dragih osoba koje nisu spremne da razumeju naš problem i da nam pomognu u njegovom rešenju . Bas me interesuje koji je to od nas tako dugo uspeo da sakrije svoje nagone od voljene osobe ili da je čak pridobije da bude uz njega u trenucima kada on pokušavajuci da nađe opravdanje i da od gubitnika napravi heroja gubi i ono malo karaktera sto je poneo iz svog rodnog doma.
Igra je proklestvo ,nije nepobediva , nije nesavladiva , ali je tako uporna
I tako zagrižljiva da često u nama ima i najvećeg svog pomoćnika ,svog slugu koji uporno radi na svojoj sopstvenoj propasti …Igrač je spreman na sve samo da bi odigrao jos jednu Igru,on ne preže ni od čega,nijedan čin mu nije nizak i podao samo da bi dosao do svog cilja , još jednu Igru još jedan pokušaj , jos jednom osetiti Risiko u venama … Igrač je spreman da uradi sve ono o čemu njemu najbliži ni ne sanjaju da je u stanju , jer on često deluje kao neko ko je svima drag , kao kameleon , on se prilagođava svima
I svakoj situaciji jer se stidi istine o sebi , jer se stidi samog sebe …








Social bookmarks