Niste prijavljeni

Dragi posjetioče, Dobrodošli na Otvoreni Forum - Novi Pazar. Ukoliko je ovo Vaša prva posjeta molimo vas pročitajte Pomoć. U pomoći je objašnjeno kako ovaj forum radi. Morate biti registrirani kako bi vidjeli sve teme i sve forume. Molimo vas da se registrirate ili da ovdje pročitate kako se registrirati. Ukoliko ste već registrirani molimo ulogirajte se ovdje.

maleccka

Zlatna sredina

(10)

  • »maleccka« je žensko
  • »maleccka« je autor ove teme

Postovi: 374

Datum registracije: 24.07.2002

Lokacija: e to ni ja ne znam

  • Poruku poslati

1

Utorak, 21. Januar 2003

Kratak odlomak...za pročitati!

Meša Selimović
BOSNA

Mi nismo ničiji. Uvijek smo na nekoj međi, uvijek nečiji miraz. Stoljećima mi se tražimo i prepoznajemo, uskoro nećemo znati ko smo. Živimo na razmeđu svjetova, na granici naroda, uvijek krivi nekome. Na nama se lome talasi istorije kao na grebenu.

Otrgnuti smo, a neprihvaćeni. Ko rukavac što ga je bujica odvojila od majke pa nema više ni toka, ni ušća, suviše malen da bude jezero, suviše velik da ga zemlja upije.

Drugi nam čine čast da idemo pod njihovom zastavom jer svoju nemamo.

Mame nas kad smo potrebni, a odbacuju kad odslužimo.

Nesreća je što smo zavoljeli ovu svoju mrtvaju i nećemo iz nje, a sve se plaća pa i ova ljubav.

Svako misli da će nadmudriti sve ostale i u tome je naša nesreća. Kakvi su ljudi Bosanci? To su najzamršeniji ljudi na svijetu, ni s kim se istorija nije tako pošalila kao sa Bosnom. Juče smo bili ono što danas želimo da zaboravimo, a nismo postali ni nešto drugo. S nejasnim osjećajem stida zbog krivice i otpadništva, nećemo da gledamo unazad, a nemamo kad da gledamo unaprijed.

Nesreća je što smo zavoljeli tu svoju mrtvaju, pa nećemo iz nje, a sve se plaća, pa i ta ljubav. Zar smo mi slučajno tako pretjerano mehki i surovi, raznježeni i tvrdi.

Zar se slučajno zaklanjamo za ljubav kao jedinu izvjesnost u ovoj neodređenosti, zašto?

Zato što nam nije svejedno. A kad nam nije svejedno znači da smo pošteni. A kad smo pošteni, svaka čast našoj ludosti.
[SIZE=1]...Moj stari kofer opet miriše na sive ceste...[/SIZE]

sans

Majstor

(31)

  • »sans« je muško

Postovi: 2.733

Datum registracije: 29.07.2002

Lokacija: Svemir/zemlja/Evropa/SCG/New Pazar

  • Poruku poslati

2

Utorak, 21. Januar 2003

Selimović o Bosni...

"Bosna je moja velika ljubav i moja povremena bolna mrznja. Bezbroj puta sam pokusavao da pobjegnem od nje i uvijek ostajao, iako nije vazno gdje covjek fizicki zivi. Bosna je u meni kao krvotok. Nije to samo neobjasnjiva veza izmedju nas i zavicaja, vec i koloplet naslijedja, historije, cjelokupnog zivotnog iskustva mog i tudjeg, dalekog, koje je postalo moje. Vidjena izvana i bez ljubavi, Bosna je gruba i teska, vidjena iznutra i sa ljubavlju, koju zasluzuje, ona je ljudski bogata iako u sebi nesaznana potpuno. Rijetko je ko bolnije i dramaticnije odredjen historijom kao Bosanac. Sta se sve kroz stoljeca nakupilo u tim ljudima! Osjecanje vlastite neodredjenosti, tudje krivice, teske historije, neizvjesne buducnosti, straha od promjene, zelje za dobrotom i humanoscu koja bi se odnosila na sve ljude bez ikakvih ogranicenja, i cestih razocarenja koja su radjala mrznju. To su veoma slozeni i zamrseni ljudi i tesko ih je razrjesavati po prvom vidjenju i po spoljasnjim utiscima."

Sveobuhvatniju sliku o Meši Selimoviću možete steći ako pogledate ovaj link
Ako nemaš iskustva-prevariće te , a ako imaš - onda već jesu , onda već jesu , onda već jesu... ;)

i ... bode mi oči

... al lahko je tebi kad imas olovku sa gumicom

maleccka

Zlatna sredina

(10)

  • »maleccka« je žensko
  • »maleccka« je autor ove teme

Postovi: 374

Datum registracije: 24.07.2002

Lokacija: e to ni ja ne znam

  • Poruku poslati

3

Četvrtak, 23. Januar 2003

Husein Bašić

Vraćajući se iz rata, razrovanim putevima, pokraj spaljenih kuća, pored srušenih mostova i polomljenih česama, umorni Ibrahim Zioc – poče gunduriti neke riječi, opazivši da mu od njih korak postaje duži a put lakši. Stigavši najzad u zavičaj, zapisa te riječi, ovako:


Ko otvori put - svi su putevi pred njim,
Ko ga prekine - moraće bespućem tim.
Ko podigne česmu - duša će mu s vodom teći,
Ko je obatali - žedan će u grob leći.
Ko sazida kuću - veći od krova će porasti,
Ko je zapali i oburva -ime će mu propasti.
Ko sagradi most - dva će svijeta sastaviti,
Ko ga poruši - oba će izgubiti.
Ko čovjeka spasi - sačuvaće sebe,
Ko ga ubije - ubiće u njemu i tebe.
[SIZE=1]...Moj stari kofer opet miriše na sive ceste...[/SIZE]

  • »Holcicka82« je žensko

Postovi: 91

Datum registracije: 05.09.2002

Lokacija: NP

  • Poruku poslati

4

Petak, 24. Januar 2003

EMINA
Aleksa Šantić

Sinoć, kad se vratih iz topla hamama,
Prođoh pokraj bašte staroga imama;
Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina,
S' ibrikom u ruci stajaše Emina.

Ja kakva je, pusta! Tako mi imana,
Stid je ne bi bilo da je kod sultana!
Pa još kada šeće i plećima kreće...
- Ni hodžin mi zapis više pomoć neće!

Ja joj nazvah selam. al' moga mi dina
Ne šće ni da čuje lijepa Emina,
No u srebren ibrik zahitila vode
Pa po bašti džule zalivati ode;

S grana vjetar duhnu pa niz pleći puste
Rasplete joj one pletenice guste,
Zamirisa kosa ko zumbuli plavi,
A meni se krenu bururet u glavi!

Malo ne posrnuh, mojega mi dina,
No meni ne dođe lijepa Emina.
Samo me je jednom pogledala mrko,
Niti haje, alčak, što za njom crko'!...



"Sve sto se pamti zaoboravi se, a sve sto se napise, ostaje da se pmati"

HaNuMa_78

Profesionalac

(10)

Postovi: 1.293

Datum registracije: 01.09.2002

Lokacija: Grand Rapids

  • Poruku poslati

5

Petak, 24. Januar 2003

Bismilahir-rahmanir-rahim!

Pozivam za svjedoka mastionicu i pero i ono što se perom piše;
Pozivam za svjedoka nesigurnu tamu sumraka i noć i sve što ona oživi;
Pozivam za svjedoka sudnji dan, i dušu što sama sebe kori;
Pozivam za svjedoka vrijeme, početak i svršetak svega
— da je svaki čovjek uvijek na gubitku.

Mesa Selimovic

Kratko ali puno sadrzaja....

EŠ-HEDU EN LĀ ILĀHE ILLELLĀH, VE EŠ-HEDU ENNE MUHAMMEDEN ABDUHŪ VE RESŪLUHŪ

maleccka

Zlatna sredina

(10)

  • »maleccka« je žensko
  • »maleccka« je autor ove teme

Postovi: 374

Datum registracije: 24.07.2002

Lokacija: e to ni ja ne znam

  • Poruku poslati

6

Utorak, 28. Januar 2003

STRAHUJEM OD ZABORAVA

Milan Anđelić

STRAHUJEM OD ZABORAVA


Žalosno je kad sjećanja počinju da blijede. Kada nam ponekad, (a,bogami, sve češće) treba puno vremena da se prisjetimo nekog dragog nam imena, važnog datuma, naziva ulice kroz koju smo bezbroj puta prošli (zagrljeni, ili sami sa rukama u džepovima polako i natenane, ili žurno, ili nervozno, ili pijani, ili veseli, ili tužni...)

Zastrašujuće je kada shvatiš da, danima, nisi pomislio na svoj rodni grad, jer te okupirala svakodnevnica, pa onda počne grižnja savjesti, hladnoća oko srca, u stomaku...

Onda počinjemo bijeg u sjećanja, iskupljujemo se, okajavamo slabosti. Vraćamo se svome gradu, prijateljima, ulicama, kafanama... Prošlim danima. Danima bezbrižnosti, ispunjenim srećom, ljubavlju...
[SIZE=1]...Moj stari kofer opet miriše na sive ceste...[/SIZE]

maleccka

Zlatna sredina

(10)

  • »maleccka« je žensko
  • »maleccka« je autor ove teme

Postovi: 374

Datum registracije: 24.07.2002

Lokacija: e to ni ja ne znam

  • Poruku poslati

7

Četvrtak, 30. Januar 2003

JEDAN OD ONIH ŽIVOTA

Te noći sam joj oćutao najlepše reči koje znam...
Jednom je rekla da bi sve dala da čuje to što oćutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na ničijoj zemlji između devet salaša, u fantazmagoričnoj oazi koja se u Sahari žita priviđa samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije pošlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima...
I tako, obično u nekoj vedroj noći, roj Neizgovorenih Reči nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije prečicu do najbližih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo...
I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastučiće, i nežno povuče finu četku te velike krošnje kroz svoje kose...
I Neizgovorene Reči ostaju da trepere u lišću starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom češljiću od jantara...
'Zauvek?', pitala je uplašeno...
O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da 'zauvek' ne postoji...
Jednog dana, dakako, strovaliće se i to stablo, oprljiće ga Oluja šenlučeći gromovima nad ravnicom, složiće se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reči, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko će ga znati?
Ali naići će čerga tog leta, i to ne Mečkari ili Džambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Svirači Tužnih Očiju, praćeni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i još izdaleka, uspravivši se u sedlu, primetiće u gustoj travi naročitu račvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlična viola?
I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom će prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...
I zaplakaćeš, istog časa...
I najzad shvatiti kako sam te voleo...

[SIZE=1]...Moj stari kofer opet miriše na sive ceste...[/SIZE]

maleccka

Zlatna sredina

(10)

  • »maleccka« je žensko
  • »maleccka« je autor ove teme

Postovi: 374

Datum registracije: 24.07.2002

Lokacija: e to ni ja ne znam

  • Poruku poslati

8

Ponedjeljak, 10. Februar 2003

...

Nema tih reči koje mogu nadomestiti šibanje godina u lice, i nema te priče od koje se može isplesti mreža za hvatanje vremena.
Za sedam jeseni, koji minut posle pola jedan, jedan ili pola dva, i ona će negde zastati pod zamuckujućim plavim neonom sa reklame iznad izloga prodavnice modne obuće. i onda će znati.
Sivi dah uspomene pažljivo će oduvati prašinu sa smešne stare ogradice od posesivnosti koju sam jednom uzalud dizao oko skrivenog senovitog vrta u kom su pupile njene ambicije.
Uzdahnuće, verovatno. Čestice sjaja rastopiće joj se načas u pogledu, kao odraz udaljenih zvezda u vodi. Biće sama, nadam se.
Jer, tad će se u ritmu njenog pulsa možda pojaviti ona uznemirena i ključna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud osluškivao u odjecima naših tišina. Tišina. Da.
I onda će znati da je jedina koju sam ikad voleo. Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca. Štedeći se. Učeći se kako ću najbolje voleti nju. Kada je konačno nađem.
[SIZE=1]...Moj stari kofer opet miriše na sive ceste...[/SIZE]

maleccka

Zlatna sredina

(10)

  • »maleccka« je žensko
  • »maleccka« je autor ove teme

Postovi: 374

Datum registracije: 24.07.2002

Lokacija: e to ni ja ne znam

  • Poruku poslati

9

Nedjelja, 23. Mart 2003

Ljerka Ujević

Vratih se jednom....

Sad već i ne znam što je bila stvarnost, što moja mašta, kad se tako jednom nađoh ponovo u malom gradiću moje ljubavi, nakon mnogo godina..posve slučajno...

Svi pločnici, parkovi, kavane, tu su..sniježi i hladno je...htjela bih da ne prepoznam ništa, a ono...sve mi ide u susret..samo tebe nema. Jednako je pusto kao i ranije u ovom sumornom gradiću, samo nema više odjeka naših koraka, jer mi smo bili najuporniji šetači u kasne večeri i rana svitanja..

Dođem do kamenog zidića, točno do mjesta gdje smo najčešće stajali zagrljeni..sjetih se tvog toplog kaputa, kojim si me omatao, tvojih uvijek toplih ruku, usana..

A bilo je tad mnogo studenije, bura se nije šalila, snijeg je bio veći, a ljubili smo se, smijali..sretni...

Možda su i prije nas, neki davni ljubavnici kleli se na vječnu ljubav, baš na tom istom mjestu , baš kao i mi, a možda ih je bilo mnogo i nakon nas, i vraćali su se sigurno na ova mjesta ljubavi zajedno, ili ovako, kao ja sada...bez tebe...

Zaklopih na čas oči, i postah opet mlada....sretna...sjetna....

[SIZE=1]...Moj stari kofer opet miriše na sive ceste...[/SIZE]

maleccka

Zlatna sredina

(10)

  • »maleccka« je žensko
  • »maleccka« je autor ove teme

Postovi: 374

Datum registracije: 24.07.2002

Lokacija: e to ni ja ne znam

  • Poruku poslati

10

Subota, 09. August 2003

Mali Princ

Mali princ je, pomalo tužan, počupao i posljednje izdanke baobaba. Mislio je da se neće više nikad vratiti. Ali svi ti svakodnevni poslovi izgledali su mu tog jutra veoma lagani. A kad je posljednji pit zalio ružu, i spremao se da je stavi pod stakleo zvono, osjetio je želju da zaplače.

- Zbogom, reče on ruži.

Ali ona mu ne odgovori.

- Zbogom, ponovi on.

Ruža se nakašlja. Ali ne zato što je nazebla.

- Bila sam glupa, reče ona najzad. Molim te, oprosti. Pokušaj da budeš srećan.

Bio je iznenađen što mu ništa ne prebacuje. Stajao je, sav zbunjen, sa staklenim zvonom u ruci. Nije shvatao tu blagu umiljatost.

-Naravno, ja te volim, reče mu ruža. Moja je greška što o tome nisi ništa znao. No, nije važno. Ali i ti si bio glup kao i ja. Pokušaj da budeš srećan… Ostavi to zvono. Ne treba mi više.

-Ali vjetar…

-Nisam baš toliko prehlađena… Svježi noćni vazduh dobro će mi doći. Ja sam cvijet.

-A životinje…

-Moram da podnesem dvije-tri gusenice ako hoću da upoznam leptire. Izgleda da su tako lijepi. Inače, ko će me posjetiti? Ti ćeš biti daleko. Velikih životinja se ne bojim. Imam kandže.
I ona naivno pokaza svoja četiri trna. Zatim dodade:
-Ne odugovlači toliko, to je nesnosno. Odlučio si da odeš. Idi.

Nije htjela da je mali princ vidi kako plače. Bila je to veoma ponosna ruža…



[SIZE=1]...Moj stari kofer opet miriše na sive ceste...[/SIZE]

Cogito

Zlatna sredina

(10)

  • »Cogito« je muško

Postovi: 293

Datum registracije: 23.06.2003

  • Poruku poslati

11

Subota, 09. August 2003

Iz Ex Ponta, Ivo Andric

*

Dva dana me već ne izvode ni na onaj jedan sat šetnje, jer kiša bez prestanka sipi.

Meni se čini da mi neprestano vlaga navire u ćeliju i da mi pada po licu i rukama kao lepljiv talog. Moj pokrivač je oštar i studen, moje jelo ima ukus limene posude i moja ćelija onaj neopisiv zadah uskog prostora u kom jedan čovek diše i živi, bez promjene i zračenja.

Ali tu za mojim vjeđama - sklopim li samo oči - živi sva veličina života i sva ljepota svijeta. Sve što je ikad samo taklo oči, usne i ruke moje sve je u mojoj svijesti živo i svijetlo na tamnoj pozadini ove patnje. Raskoš i ljepota života žive neuništivo u meni.

I sad kad sam sve to izgubio puni mi dušu beskrajna blagodarnost za sve mnogostruke i divne darove što ih život daje onima koji su srećniji od mene.

Otkud mi ovo čudno osjećanje?

Ja kroza nj prolazim kao kroz tamnozeleni mir i mirisnu tišinu omorikove šume u ljetnji dan. I zaboravljam sve oko sebe.

*

Koga li ljubi sada ona mlada žena? Ona mlada žena koju sam našao jednog ljeta lijepu i dozrelu od šesnaest godina, prolazi - bogzna zašto – jutros mojim sjećanjem.

Koga ljubi sada ona mlada žena?

Jednom sam na maloruskoj ravni našao crven i krupan cvijet: njegova sočna čaška , kratka cvata, nudila je, u široko rastvorenim laticama, svoje nadrasle prašnike svim vjetrovima.

Koga ljubi sada ona mlada žena?

Nikad nije bilo između nas riječi (ja sam teško i razumjevao njen jezik) i naš odnos nije imao nikada određenog imena. Pod zvijezdama sam je ljubio do umora i do ponoći sam ležao na travi, s glavom u njenom krilu.

To je bila žena za ljubav i predavala se nijema od strasti i suznih očiju, šapućući isprekidane riječi o vjernosti.

Koga li ljubi sada ona mlada žena?

viskoznost nije isto što i gustina :(

Cogito

Zlatna sredina

(10)

  • »Cogito« je muško

Postovi: 293

Datum registracije: 23.06.2003

  • Poruku poslati

12

Subota, 09. August 2003

Ivo Andrić: O priči i pričanju (jedan pasus)

…”Biti čovek, rođen bez svog znanje i bez svoje volje, bačen u okean postojanja. Morati plivati. Postojati. Nositi identitet. Izdržati atmosferski pritisak svega oko sebe, sve sudare, nepredvidljive i nepredviđene postupke svoje i tuđe, koji ponajčešće nisu po meri naših snaga. A povrh svega, treba još izdržati svoju misao o svemu tome. Ukratko: biti čovek.”…
viskoznost nije isto što i gustina :(

Cogito

Zlatna sredina

(10)

  • »Cogito« je muško

Postovi: 293

Datum registracije: 23.06.2003

  • Poruku poslati

13

Nedjelja, 10. August 2003

[SIZE=3]Ex ponto [/SIZE] – iz tog meni veoma dragog i postovanog dela:

Visoka plava gosođo iz Maribora, ako Vas se jutros - sav u radosti voćnjaka koji cvate - sjećam, vjerujte da je bez gorčine neispunjene osvete, jer ja sam srećno zaboravio, a opraštati nemam šta, jer sam i onda jednako žalio sebe i Vas.
Da, u Vašem gradu sam, nepoznata plava gospođo, saznao kako je ići blijed, umoran i satrven vlažnim ulicama, dok sa rasvijeteljenih balkonâ plješću bešćutni muškarci i okrutne žene. Od Vas sam saznao kako je vezanu, nemoćnu robu kad mu pljuju u lice.
To je bilo davno, a ja sam, evo, sve srećno preturio. Ali nevolja redom ide; možda je kakva nesreća pala i na Vašu kuću s balkonom; pa mi Vas je žao, jutros, kad pomislim da Vam u Vašem bolu možda katkad još i naša blijeda prekorna lica mute trzav san.
viskoznost nije isto što i gustina :(

Cogito

Zlatna sredina

(10)

  • »Cogito« je muško

Postovi: 293

Datum registracije: 23.06.2003

  • Poruku poslati

14

Utorak, 12. August 2003



Вл. Николај (Велимировић)
Моје успомене из Бокe

почетак:

Оно чему се човек нигда не би ни надао, може му се десити у животу, путем којим би само прст по земљописној карти повлачио, може га случај провести, места и пределе, које би само маштом замишљао, може ненадно видети и у њима живети. Промисао Божји, који нас води стазом живота, недостижан је, путови су Његови неиспитани. Сви људски планови о будућности често су ваздушасте куле, које непредвиђени случај у прах може претворити. На раскршћима живота ми се одлучујемо једним путем и не слутећи, да нас промисао, који у обичном животу случајем називамо, може натраг вратити и другим правцем упутити. Умесно је речено: човек предлаже а Бог располаже.

viskoznost nije isto što i gustina :(

hobbes

Profesionalac

(10)

  • »hobbes« je muško

Postovi: 1.679

Datum registracije: 21.08.2002

Lokacija: izbegavam

  • Poruku poslati

15

Petak, 15. August 2003

:: Markesovo oproštajno pismo

Zaljubljen u ljubav

Kada bih imao jedan komadic života,dokazivao bih ljudima koliko greše kada
misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare,a ne znaju da su ostarili
kada prestanu da se zaljubljuju.Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam
ja samo krpena marioneta ,i podario mi komadic žzivota,moguce je da ne bih
kazao sve sto mislim,ali bih nesumnjivo mislio sve sto kazem.Stvari bih
cenio ne po onome što vrede,vec po onome što znace.Spavao bih manje,sanjao
više.Shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih ociju gubimo
šezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu,budio se dok
ostali spavaju.Slušao bih druge dok govore,...i kako bih uživao u
sladoledu od cokolade.

Kada bi mi Bog poklonio komadic života,oblacio bih se jednostavno,izlagao
potrbuške suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo tijelo vec i dušu.Bože
moj,kada bih imao srce,ispisivao bih svoju mržnju na ledu,i cekao da
izgreje sunce.Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdama jednu Benedetijevu
poemu,a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u casu svitanja.Zalivao
bih ruže suzama,da bih osetio bol od njihovih bodlji,i strastven poljubac
od njihovih latica.....

Bože moj,kada bih imao jedan komadic života...Ne bih pustio da prodje ni
jedan jedini dan ,a da ne kazem ljudima koje volim da ih volim.Uveravao
bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živeo bih zaljubljen
u ljubav.Dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se
zaljubljuju kada ostare ,a ne znaju da su ostareli kada prestanu da se
zaljubljuju.Deci bih darovao krila,ali bih im prepustio da sama nauce da
lete.Stare bih poucavao da smrt ne dolazi sa starošcu vec sazaboravom.
Toliko sam stvari naucio od vas, ljudi...Naucio sam da citav svijet želi
da živi na vrhu planine,a da ne znaju da je istinska sreca u nacinu
savladjivanja litica.Shvatio sam da kada tek rodjeno dete stegne svojom
malom šakom svoga oca da ga je steglo zauvek.Naucio sam da ovek ima pravo
da gleda drugog odozgo jedino kada teba da mu pomogne da se uspravi.Toliko
sam toga mogao da naucim od vas , premda mi to nece biti od vece
koristi,jer kada me budu spakovali u onaj sanduk,ja cu na žalost poceti da
umirem.

NAPOMENA-Markesovo oproštajno pismo prosledio je Milo
Petrovic,filozof,koji je pre izvesnog vremena saznao da je G.G.Markes
ozbiljno bolestan.
Posredstvom jednog kubanskog prijatelja,Milo je dobio i potvrdu te
vesti.Markes se povukao iz javnosti,a preko interneta je uputio ovaj
kratki tekst oprostaja svojim prijateljima


Cogito

Zlatna sredina

(10)

  • »Cogito« je muško

Postovi: 293

Datum registracije: 23.06.2003

  • Poruku poslati

16

Petak, 15. August 2003

Mesa Selimovic Tvrdjava:

Ne mogu da pricam sta je bilo u Hocinu, u dalekoj zemlji ruskoj.
Ne zato sto ne pamtim, vec sto necu. Ne vrijedi pricati o strasnom
ubijanju, o ljudskom strahu, o zvijerstvima i jednih i drugih, ne bi
trebalo pamtiti, ni zaliti, ni slaviti. Najbolje je zaboraviti, da
umre ljudsko sjecanje na sve sto je ruzno, i da djeca ne pjevaju
pjesme o osveti.
viskoznost nije isto što i gustina :(

Cogito

Zlatna sredina

(10)

  • »Cogito« je muško

Postovi: 293

Datum registracije: 23.06.2003

  • Poruku poslati

17

Petak, 15. August 2003

M.Selimovic, Tvrdjava: - Tuga i smijeh

Prvi put sam sve ovo ispricao jednoj djevojci, i prvi put ovako, u nekoj vezi, od pocetka do kraja. Tako sam i sam sebi slozio razloznu pricu, koja se dotle gubila u komesanju odvojenih dijelova, u magli zebnje, u nekom zbivanju van vremena, mozda i izvan nekog odredjenog smisla, kao tezak san koji ne mogu ni da prihvatim ni da odbacim. A zasto bas njoj, i zasto o ovome, nisam mogao ni sam sebi objasniti. Ucinilo mi se da zna slusati, razumjeti svakako nece, a slusanje je vaznije od razumijevanja.
Iskustvo me naucilo da ono sto se ne moze objasniti samome sebi, treba govoriti drugome. Sebe mozes obmanuti nekim dijelom slike koji se nametne, tesko izrecivim osjecanjem, jer se skriva pred mukom saznavanja i bjezi u omaglicu, u opijenost koja ne trazi smisao. Drugome je neophodna tacna rijec, zato je i trazis, osjecas da je negdje u tebi, i lovis je, nju ili njenu sjenku, prepoznajes je na tudjem licu, u tudjem pogledu, kad pocne da shvata. Slusalac je babica u teskom porodjaju rijeci. Ili nesto jos vaznije. Ako taj drugi zeli da razumije.
A ona je zeljela, i vise nego sto sam se nadao. Dok sam pricao, s njenog lica je nestalo vedrog izraza, koji me mozda i naveo na neocekivani razgovor, a zamijenilo ga nesto nenadno zrelo, i tuzno. Rekla je samo: - Boze, kako su ljudi nesrecni.
A ja se toga nisam sjetio, iako mi se cini da sam upravo o tome mislio. Misao nije narocito duboka, ni nova; to ljudi govore otkako su poceli da misle. I nije me toliko iznenadila misao, iako je nisam ocekivao, vec uvjerenost s kojom je izrecena. Kao da je otvorila svoj najtajniji pretinac, otkrivsi se preda mnom, otkrivsi se prvi put pred ma kim, tako, do kraja. I bio sam srecan sto sam makar na nesto u drugom covjeku naisao prvi put, i samo radi mene.
Ime joj je Tijana, kci je pokojnog Mice Bjelotrepica, hriscanina, ubijenog rukom nepoznatih i nepronadjenih ubica, prije dvije godine, kad je s curcijskom robom posao na vasar u Visegrad. Vlasti nisu ni dugo ni pazljivo trazile ubicu, po cemu se moglo zakljuciti da nisu ceznule za istinom, ili su je znale, pa su pustile da sve pokrije zaborav.
Sve neobicno, sve kako ne treba. Ali nisam ni ja birao prilike, nisu ni prilike mene: susreli smo se, kao ptica i oluja.
…………


viskoznost nije isto što i gustina :(

Cogito

Zlatna sredina

(10)

  • »Cogito« je muško

Postovi: 293

Datum registracije: 23.06.2003

  • Poruku poslati

18

Ponedjeljak, 18. August 2003

Nista znacajno se ne moze uciniti javno. Javno se laze, javno se
govore velike rijeci, javno se pokazuje spoljni izgled, javno se vrsi
nasilje. Vazne stvari, dobre ili rdjave, cine se tajno, one se pri-
premaju dok mi slabasni spavamo...


Mesa Selimovic
viskoznost nije isto što i gustina :(

Cogito

Zlatna sredina

(10)

  • »Cogito« je muško

Postovi: 293

Datum registracije: 23.06.2003

  • Poruku poslati

19

Ponedjeljak, 18. August 2003

Momo Kapor, roman Ivana, Početak:

-Rat je završen! – kazao je Major. –Naša jedinica je raspuštena. Možete zadržati samo lično naoružanje, ostalo predajte...
Znači, to tako izgleda, mislila je Ivana, stojeći i stroju Crvenih beretki. Bila je, kao i ostali, odevena u maskirnu uniformu koja je na svojim izbledelim šarama nosila tragove gara, kiše i prašine mnogih bitaka. Na nekoliko mesta nogavice i peševi bluze bili su pocepani – tragovi kuršuma koji su kroz njih prošli. O boku joj je visio pištolj – duga devetka, a o pasu dve ručne bombe, kašikare. Oslanjala se na poluautomatski karabin, čiji joj je kundak dodirivao crnu čizmu što je već odavno izgubila sjaj. Njena crna, kovrdzava kosa, bila je kratko podšišana, kao u dečaka, a pogled krupnih zelenih očiju, odavao je i tugu i razočarenje i bes, ali i zrelu lepotu dvadesetsedmogodišnje žene čije se bledo lice, istaknutih jagodica, veoma razlikovalo od ogrubelih, preplanulih lica njenih drugova, ratnika.
...
viskoznost nije isto što i gustina :(

Cogito

Zlatna sredina

(10)

  • »Cogito« je muško

Postovi: 293

Datum registracije: 23.06.2003

  • Poruku poslati

20

Utorak, 19. August 2003

Dobrica Cosic - Vreme vlasti

Onome cemu se ne zna pocetak, ne zna se ni kraj; a bez kraja, svaki je pocetak lisen smisla.

Pripovest o vremenu vlasti nema stvarni pocetak. Niko ne zna tacno kada i s kim je zapocelo vreme vlasti. Mozda kaznjavanjem coveka kojije probao plod sa zabranjenog drveta poznanja dobra i zla; mozdacovekovim pravom da gospodari "nad ribama u moru, nad pticamanebeskim, i nad svim zivotinjama koje se po zemlji micu"; mozda saverom u Boga, a mozda sa odricanjem od Boga. Ako je otac, po snazi i pravu, prvi covek vlasti, onda je to i mati, sa mocima koje jedinoona ima. Ne zna se ime prvog eoveka koji je imao vlast, ali je uKnjizi postanja imenovan prvi ubica. Ako je zavist prema bratu bila uzrok covekovog ubistva, onda je zavist prema moci gospodnjoj mogla probuditi covekovu zelju da gospodari ljudima ...

viskoznost nije isto što i gustina :(

Social bookmarks