Niste prijavljeni

Dragi posjetioče, Dobrodošli na Otvoreni Forum - Novi Pazar. Ukoliko je ovo Vaša prva posjeta molimo vas pročitajte Pomoć. U pomoći je objašnjeno kako ovaj forum radi. Morate biti registrirani kako bi vidjeli sve teme i sve forume. Molimo vas da se registrirate ili da ovdje pročitate kako se registrirati. Ukoliko ste već registrirani molimo ulogirajte se ovdje.

1

Srijeda, 27. Novembar 2002

Nashe shkolstvo!!!

Svi smo u stanju posvedociti da na nashim prostorima dole postoji ogomni broj problema u skoro svim zivotnim poljima. Mishljenja sam mnogih da se gro tih problema smanjuje onda kad sredina postaje obrazovanija...
Verujem da se svi slazu da cinjenica da osoba pohadja skolu ne cini istu tu osobu i obrazovanom. ALI idem toliko daleko da kazem da onakvo skolovanje kakvo mi imamo dole, cini ljude pogresno obrazovanim, i malo pomaze, i malo stoji kao cinjenicka podrska misljenju da skolovanje pomaze resavanju mnogih problema. Iznosim tezu da je skolostvo, obrazovni sistem, u Jugoslaviji veoma, veoma, lose i da vise deluje kontraproduktivno nego produktivno. Znam da veliki broj nasih ljudi, iako suocen sa svim cinjenicama koje ih okruzuju, i dalje podrzava nas sistem skolovanja, a u slepo kritikuje zapadni nazivajuci ga "povrsnim" a u stvari ga uopste ne poznaje. Sa obzirom da poznajem sad oba sistema, tvrdim da je nas sistem skolovanja jedan od gorih u svetu i uzrok je mnogih losih stvari i desavanja dole. Voleo bih cuti vasa misljenja, a ja cu svoje gledanje na oba nacina skolovanja u svakom slucaju vec izloziti u nekim od narednih postova.
mogu ja da se potpisem i bolje...

hadzied

Profesionalac

(10)

  • »hadzied« je muško

Postovi: 962

Datum registracije: 10.08.2002

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

2

Petak, 29. Novembar 2002

Jeste izgubilo dosta u zadnjih deset godina, sigurno...


Pozdrav za tebe Fingersbroken, mislim da si u pravu većim delom o ovome o čemu govoriš, ali moramo uzeti u obzir celokupnu situaciju na ovim prostorima, gde je zadnjih deset godina degradirano mnogo toga.
Opet nebih da ja započinjem neke insinuacije na temu politike, te da u svaki forum ubaciomo raspravu o političkom viđenju neke stvari.
Elem, ja sam hteo da istaknem jednu stvar, koja dosta kod mene ima važnosti, a to je da ja više gledam jedan lični afinitet, da kažem, odnosno napor koji pojedinac ulaže u svoje obrazovanje, i nadgradnju, odnosno, mislim da je mnogo bitnije kako se pojedinac zalaže na svom polju, nego gde se školuje, jer nepobitno je da je zapadni sistem školstva napredniji od ovog ovde, ali siguran sam da i ovaj školski sistem daje dovoljne mogućnosti, bar za neki početak.
Ako ova tema pobudi neka interesovanja sigurno bi imala efekta, da se malo i mi upoznamo sa uslovima školovanja, mogućnostima.
Pozdrav

3

Petak, 29. Novembar 2002

u svakom slucaju da je iz svake vrste skolovanja moguce izvuci nesto korisno. Knjiga kao knjiga ne moze nikad da bude losa. I pored toga sto su nase previse stare, NEKO znanje se moze dobiti iz njih. Cinjenica je da mi imamo dosta dobrih profesora, koji su veruj mi po broju poznavanja cinjenica cak bolji i od nekoh sa Harvarda moguce. Ali mi nismo efikasni ni u cemu. Pare nemamo za stampanje novih knjiga, ali ja nalazim da i one stare kad su bile nove veze nisu imale. Vuce sve jedno drugo, pa kazem da su tad valjale mnoge bi stvari bile drugacije. Tacno je da smo svi zrtve ideologija bolesnih umova. Ali nikad nije kasno za promenu koja je potrebna samo biti zapoceta. Veruj mi ispravno skolstvo vuce mnoge stvari same unapred. Uvek sam mislio da je nase skolstvo produktivnije jer stvaramo "velike (recimo) matematicare" ( a to sve na pogresnim fakultetima). Cinjenica je da mi i vise trosimo vremena, snage i sredstava na neke krupne stvari zapostavljajuci sitne jer mislimo da su nevazne. Kako u zivotu, tako i u skolstvu. Ljudi se iz sveta tome i najvise smiju. Veruj mi mnogo vise je u tim sitnim, lako ostvarljivim stvarima. Stvori se sto jaca kombinacija specijalizovanosti, bogatstva i autoriteta, a sve preko sitnih stvari. Koliko vec sutra, napisacu razlike u pristupu na par osnovnih stvari koje nisam imao sanse da znam dok nisam probao oba. Pa makar bilo i nezanimljivo.. (zanimljivije je nasem narodu gde se lome koplja oko glupih stvari)
mogu ja da se potpisem i bolje...

4

Subota, 30. Novembar 2002

Evidentno je da je ovo nezanimljiva tema, pa cu samo ono sto sam zapoceo zavrsiti u kratkim crtama izdvajajuci dve, po meni, najbitnije karakteristike i kljucne razlike u skolovanju po nasem i zapadnjackom sistemu:

Nas sistem (na fakultetima) evaluacije znanja je je uzasan. I ni malo ne pomaze studentima. Naravno da mnogo zavisi od studenata, ali kad se doda i druga kompontenta, tj knige iz kojih se uci dobija se ono sto imamo danas. Po misljenju mnogih studenata nas sistem je TEZAK za studiranje, ali su oni "pametniji od onih koji zavrse na zapadu". Neko im trazi da nauce ono sto veze sa onim sto im treba nema i oni su onda pametni. No, kljucni faktor "tezine" naseg skolovanja je u sledecem: predavanja na "visokom" nivou koji maximum 15 % studenata prati, i to sve bez ikakvih prakticinih pomagala sa strane (sto se moze opravdati besparicom). Mora se uciti iz knjiga za koje je potreban recnik iako su napisane na jeziku koji valjda svi znaju. Jedna recenica se moze objasniti sa osamnaest sledecih zbog broja termina koji zahtevaju definicije. Knjige su stare i na "neprijateljski" nacin prema studentima napravljene (sto se ne moze objasniti besparicom). Normalno je da je u takvim uslovima, studentima kojima je ostavljeno vreme za ucenja sve do ispitnog roka na kraju godine/semestra, mnogo lakse da se, uz lom drugih nevolja, prepuste svakodnevnoj nebrizi o svemu i jos sto je gore kojekakvim besposlicenjima, a najgore i porocima. Onda nedelju, dve pre ispita djaci postanu neizbezno suoceni sa po dva tri toma nerzaumnih knjigqa koje moraju savladati da bi polozili predmet. I normalno je da je onda tesko i da se tesko prolazi. Zato imamo studente sa najduzim stazom u Evropi. O svemu tome moraju razmisljati najpre oni koji uredjuju sistem skolstva.

Po zapadnjackom (americkom) sistemu tempo studiranje je mnogo naporniji a sve ispadne zbog logike po kojoj je to uspostavljeno i lakse, i efikasnije, i korisnije. Pare nisu tajna postojanja i uspeha takvog sistema. Ocenjnivanje djaka se ne samo jednom na kraju semestra vec konitnuirano na mnoge nacine tokom semestra. Uz mnoge druge faktore sve tera radu koji postaje mnogo laksi na taj nacin. Knjiga jednog predmeta sa recimo 400-500 strana (9-10 poglavlja) se procita bez imalo muke. Posle svakog obradjenog poglavlja ima se obavezan kviz. Takvi kvizovi, posle svih poglavlja, svi ukupno nose 10 % ocene. Posle recimo 5 poglavlja ima se mali test (midterm exam) koji obuhvata svih 5 poglavja ( o kojima se vec za kvizovima i ucilo) i nosi 15% ocene. Tako opet i sa drugih 5 poglavlja. 15 posto ocene se zaradi kroz assigmente koji se zadaju na teme koje se obradjuju. Resto ocene (zavisno.. bude od 35- 55 %) se zaradjuje na finalnom ispitu. I svi ispitu su uvek samo u pisanoj formi napravljani u kombinaciji pitanja true/false, multiply choice & short esseys. Sto se propusti propusti se, nemoze se manipulisati prosekom. Jako opravdanje moze samo da posluzi za dobijanje novog ispita. Svako dobija ono sto je zasluzio i iz svakog se trudi izvuci maximum. Knjige su napisane na sto jednostavniji, razmuljiviji nacin, sa sve linkovima i softwerima koji se dobijaju kao pomagala (ovo vec jeste stvar para), tako da je sve na strani djaka kojima ostaje samo jedan deo inputa sa svoje strane da ostvare. Znanje na kasiku koje je neverovatno produktivno i smesno mi je da se oni koji to ne razumeju i ne poznaju tome ismejavaju , a svoje koje nicemu ne vodi neprestano hvale i uporno ne menjaju.
Knjige nije tesko ni malo izmeniti.. znao bih cak i ja sam kako je moguce napraviti dobre knjige dole kod nas. Na kraju krajeva zasto imamo manje vise dobre knjige za saobracajne testove? Zato sto tu postoji slobodno kompetitivno trziste. To je makar jednostavno resenje.
Znam da bi se nasi studenti bunili mozda na sve obaveze koje se ovim sistemom uvode, ali jednom kad bi probali videli bi da je mnogo laksi od onog kojem su sada zrtva. I na kraju krajeva cena onog propustenog uvek raste neradom tako da nerad sam od sebe nestaje.
Ovo su samo generalno crte razlika sistema skolovanja, a najznacajnije su razlike u sitnicama o kojima nasi ljudi odbacuju da razmisljaju. Sve te sitnice zajedno sa sustinskim stvarima vode jednom efikasnijem, laksem i korisnijem sistemu rada na bilo kojem polju zivota da ga primenite.
O svemu je samo potrebno na ispravan nacin razmisljanja. Zamuceni umovi su ono sto magli realnu percepciju nasih ljudi dole. Magla je isuvise gusta, ali nije neotklonjiva.
mogu ja da se potpisem i bolje...

5

Subota, 30. Novembar 2002

zaboravih pa naknadno zakljucujem

U americkom sistemu fialni ispit bude samo ponavljanje vec naucenog kroz kvizove, assigmente i "male ispite". Potrebno je samo proleteti kroz procitano, i za odgovaranje pitanja na testu nije potrebno reprodukovanje nabubanog znanja vec razumevanje i preporznavanje istog. Za bolje ocene se ocenjuje samostalno, kriticko razmisljanje o procitanom, a za vrhusnke i upotreba istog.

Kod nas je ispit muka nad mucenjima jer se mora ne samo procitati lom do tada ne procitanih strana, vec to sve zapamtiti za usmenu reprodukciju istog pred profesorom. Koga je briga razume li djak to ili ne.. bitno je za koju ocenu je lekcija izrecitovana. (naravno da za pojedine predmete na pojedinim fakultetima nije bukvlano ovako, ali u sustini se sve svodi na isto)
mogu ja da se potpisem i bolje...

DjordjeRd

Profesionalac

(10)

  • »DjordjeRd« je muško

Postovi: 854

Datum registracije: 26.07.2002

Lokacija: Novi Pazar, 43.1370N, 20.5120E

  • Poruku poslati

6

Ponedjeljak, 02. Decembar 2002

Reč-dve o tehničkim studijama

Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, Mikroprocesorska elektronika:

30 sati vežbi je prvi deo praktičnog dela ispita rađen u odličnom računarskom kabinetu na Alteri koju si mogao da dobiješ i nosiš kući. Projektovani su i simulirani neki digitalni sklopovi jednostavnih mikroprocesora. Najuspešniji projekti su na kraju rađeni praktično-hardverski. Ovde je moglo da se obezbedi 35% krajnje ocene iz četiri mala ispita...

20 sati je drugi deo vežbi, i pošto se tiče asemblera, izveden je strogo na računarima. Osnovne tehnike asemblerskog programiranja. Vrlo zahtevno i poučno. 25% krajnje ocene iz dva mala ispita.

U toku godine su organizovana 4 kolokvijuma na kojima možeš da dobiješ još po 10% od ukupne ocene.

35% + 25% + 4*10% =100%

Naravoučenije: ovo o čemu ti pišeš nam nije nepoznato, ali je davna istorija na svakoj boljoj školi i kod nas. Kroz svoje školovanje sam imao puno dodira sa praktičnom nastavom i kvalitetnim predavanjima i to sam iskoristio maksimalno. Naučiš da učiš, naučiš da koristiš literaturu, naučiš da razmišljaš kao stručnjak. To ti vredi ostatak profesionalnog života.

Svuda postoje i dobre i loše škole a ti izvoliš pa odeš na dobru. To što je kod nas poplava loših škola i loših kadrova mislim da zadire u neke druge teme. Zbog toga i jesam skeptik kad je(su) NP univerzitet(i) u pitanju. Tržište će sve rešiti. Školarine rastu a sa njima će inteligentni organizatori nastave podizati kvalitet. Treba se izboriti za svoje parče kolača i izvesti kvalitetne kadrove koji će biti cenjeni na tržištu rada.

Naravno takav sistem uveliko funkcioniše na zapadu a ti se malo raspitaj kako se piša krv na MIT-u. True/false, multiply choice & short esseys nije-nego! Nego zasuci rukave i zagrij stolicu i možda nećeš otpasti. Ko je isplivao na beogradskom ETF-u ne boli ga glava, no o tome će možda Tulumba ponešto.

O socijalnim aspektima ne bih na ovom mestu...
Ovaj član foruma želi da se, ovim putem, javno odrekne prava i obaveza čitanja i komentarisanja tema u forumima 'Politika' i 'Religija', i možete smatrati da nije kompetentan za takvu vrstu sadržaja u javnom mediju kakav je Internet. Svaka aluzija ili komentar na gornje rečenice će biti ignorisana od strane autora. Hvala na razumevanju.

P.S. 37!

Tulumba4All

Profesionalac

(10)

  • »Tulumba4All« je muško

Postovi: 700

Datum registracije: 04.09.2002

Lokacija: UK

  • Poruku poslati

7

Ponedjeljak, 02. Decembar 2002

Igrom slucaja poznajem coveka koji radi i predaje na UCL (University College of London). Covek je iz Srbije, zavrsio je ETF u BG-u i doktorirao u Londonu na telekomunikacionim tehnikama.
E sad, on ne moze da dodje sebi da ga pred ispit SVI studenti pitaju koja ce da budu poglavlja na ispitu. On im lepo kaze bice ono sto sam predavao, ali dzaba. Studenti navikli da znaju sta im dolazi na ispitu.

Moja iskustva iz susreta sa visoko obrazovanim ljudima ovde su razlicita. Ovde je jaaaakoo velika razlika izmedju univerziteta. Tacno moze da se vidi ko je zavrsio Oxford ili Cambridge, i po nacinu izrazavanja i po sirini znanja i po kulturi. Ovde se mnogo vise polaze na prakticno znanje nego na teorijsko, sto u neku ruku nije lose. Posledica toga je da posle zavrsenog fakulteta oni su spremni ko zapete puske da rade. Period prilagodjavanja na rad je minimalan. Posle nekoliko dana su spremni da rade kao da su na tom poslu vec godinama.
Takodje je ovde trend da se za diplomski uzimaju bar dva predmeta. Tako mozes da imas coveka koji je diplomirao zoologiju i objeknto-orijentisani software (moj sef).
... And Tulumba for all
[SIZE=1]If you can't convince them, confuse them.

A fanatic is one who can't change his mind and won't change the subject

[/SIZE]

8

Utorak, 03. Decembar 2002

nije nego

DJordje dje nadje da me ubodes za MIT. SA obzirom da studiram ono sto je na MIT-ju trade mark, desilo se slucajno eto da su mi je 90% knjiga od profesora sa MIt-a. A i sto nije odatle sa najemintentinijih americkoh univerziteta je i to sve iz dve grupe izdavaca ( Prentice Hall, i Mecgrow Hill) koji su skoncentrisani na distribuciju knjiga svim svetskim obrazovnim institucijama koje koriste spomenuti nastavni sistem. Na MIT-u je malo izrazenije ono sto sam spomenuo kao ASSIGMENTE jer im se veci deo bodovanja pridaje i to je njihov trade mark, ali to sto spominjes kao pisanje je samo trud koji ljudi ulazu i tempo kojim studiraju. Dok se po ovom sistemu moze zavrstiti 2 godine u toku jedne kalendarske ( i to sve je celih 20 predmeta) kod nas ljudima treba 2 kalendarske za jednu skolsku. To je trud koji vuce jednostavnost skolovanja i razumljivost onoga sto se radi a ne ono sto ti predstavi kao pisane krvi. Kod nas se dole pisa krv jos u srednjoj ako se pokusa sve uciti onako kako se od tebe trazi. Knjige ne moraju da budu skupe da bi bile dobre. Nase su uzas lose. Treba tona knjiga da bi se jedna prevela. I sam cu doci dole ako Bog da na prolece, i zajedno sa tim da sam vec jednom dolazio, i da cu propustiti kratki semestar na prolecu konto ce mi biti da sam zavrsio 15 predmeta za godinu dana tj, vec pola druge godine sam pregazio. Da ti ne objasnjavam jos lepotu kreditnog sistema kojim se meri br predmeta i leveli studenata. I na osnovu svog rezultata imam vec admission na nemackom institutu ako hocu, ali su mi uslovi za sad povoljniji i vise mi odgovaraju ovde. A za MIT mi ne brini. Optimisti stizu i dalje. Sve to kroz jednostavnost i razumljivost onoga sto se uci. Spoon feedin'g sistem ucinio je da ljudi traze ono sto Tulumba for all spomenu. Jednostavno studenti naucili da im nije opterecenje nesto nepotrebno pa samo traze ono sto ce im doc na ispitu. Tacno je da to nikad ne bude, ali ispiti, ili bar kviovi s takvi, da oonima koji razumeju i procitali su znanje samo izvlaci a ne obratno.
I jos nesto za diplomski pored onoga sto je tulumba spomenuo. Ovo je ono sto MIT cini posebnim ( i jos par takvi institucija). Za dokaz da si sposoban da radis i da si dovoljno specijalizovan nije dovoljno da svoj diplomski (koji je uvek skoro (osim u nekim drustvenim naukama) praktican) "odbranis" pred komisijom sa fakulteta vec je potrebno da ti proizvod (softwer, sistem, ili recimo inteligentni robot za gasenje pozara sto je moja sestra za diplomski morala napraviti) prodje prihvacen na nekoj naucnoj konferenciji kao pravo naucno dostignuce a ne nesto "trla baba lan". MIT to zahteva od degree studenata, a vecina ostalih institucija i univerziteta od onih koji ganjaju diplomu magistra. E to je pisanje krvi koje kod nas niko ziv ne bi prosao sa onim sto se studira i tako mu izgleda kad se spomene. A za one koji to prolaze to je samo nesto sto omogucuje ono sto Tulumba spomenu. Ljudi defintivno postanu strucnio i spremni za posao kojim ce da se bave.
(a ono sto sam ti govorio o sistemu skolovanja je SISTEM koji se postuje i koji se ne zaobilazi i ne primenjuje gde moze i samo po potrebi. To je nesto sto traje i samo kao takvo donosi rezultate. Cinjenica da je sve kod nas teze a kroz sve se traze rupe i prolazi vodi ka tome da stize se maltenenigde ako se ne pobegne negde. I skolovanje je po meni tema koje ispravlja one sto ti mislis da su skolovanju uzrok. Kroz skolovanje se formijaju oni sto ih ti posle nazivas uzrocima. Oni mogu biti samo uzrok daljeg desavanja, al skolovanje je osnova za sve. I treba snage da se promeni kao i sve ostalo. Danas kako je, mislim da ce se studenti buniti i za (po)novo uvedeni sistem godina-za godinu. (a samo mi ne reci da i kod nas moze brze jer znam kako sve ide.. to nije sistem))
mogu ja da se potpisem i bolje...

DjordjeRd

Profesionalac

(10)

  • »DjordjeRd« je muško

Postovi: 854

Datum registracije: 26.07.2002

Lokacija: Novi Pazar, 43.1370N, 20.5120E

  • Poruku poslati

9

Utorak, 03. Decembar 2002

Da se razumemo...

... sistem o kome ti govoriš je neuporedivo efikasniji i kvalitetniji, jednom rečju bolji. Samo htedoh da pokažem da se i ovde nešto pokreće što će dovesti do kvalitetnijeg školovanja...
Ovaj član foruma želi da se, ovim putem, javno odrekne prava i obaveza čitanja i komentarisanja tema u forumima 'Politika' i 'Religija', i možete smatrati da nije kompetentan za takvu vrstu sadržaja u javnom mediju kakav je Internet. Svaka aluzija ili komentar na gornje rečenice će biti ignorisana od strane autora. Hvala na razumevanju.

P.S. 37!

10

Utorak, 03. Decembar 2002

tako i treba

Drago mi je da to cujem. Bitno je poceti i ne biti skeptik. Cinjenica da ima dosta nasih ljudi koji su po svetu i studiraju na razlicitim eminentim mestima govori dovoljno u prilog tome da i onaj nas univerzitet moze izrasti u nesto sto valja. Ideje i primenjeno znanje su ono sto nama dole treba. Ima dosta ljudi koji mogu razne stvari da sprovedu u delo. Samo je potrebno na pravi nacin ih upoznati sa pravim stvarima. Cisto mislim da ce svi ljudi koji su rasuti po svetu jednom pomoci svojem rodnom mestu. Ne znam, mozda sam ja samo jos uvek samo mlad i poletan, pun elana, pa mi se cini da je to ostvarljivo.. al dok se veruje i ima sanse.. a sve to moze i na mnogo vecem nivou samo sa malo vise truda. Al kod nas se nazalost nadje uvek neko da sve koci. Moze se makar od novih i mladih poci. Iskreno se nadam bice sve bolje ako Bog da, jer to je na kraju krajeva zelja svih nas. Zbog drugog nisam ni pisao..
mogu ja da se potpisem i bolje...

hadzied

Profesionalac

(10)

  • »hadzied« je muško

Postovi: 962

Datum registracije: 10.08.2002

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

11

Utorak, 03. Decembar 2002

TEORIJA-PRAKSA


Pozdrav za FINGERSA I ĐORĐA i TULUMBU, naravno, i htedoh da u ovom postu koji sam naslovio teorija-praksa, napišem sledeće:
Mislim da je u našem sistemu školstva, koji ga pripisuju dobro poznatom ruskom sistemu teorijske obuke, najviše zastupljena ta teorijska nastava, kojom se sigurno mogu reći studentima uliva veliki procenat teorijskog znanja, dok se iz gore navedenih razloga praktična nastava dosta marginalizuje, ili da kažem izvodi se dosta skromno u skladu sa mogućnostima.
ALI, rećiću jednu stvar za koju mislim da je tačna, a možda i nije, a to je da se naši stručnjaci dosta dobro snalaze na zapadu, kada sa ovde stečenim teorijskim znanjem susretnu na zapadu sa razvijenom tehnologijom o kojoj su čitali samo u knjigama kod nas.
Elem, mislim da se pogotovu kod medicinara to oseća, jer se na zapadu koliko sam upoznat, mladi lekari odmah usredsređuju za specialnost koju će raditi, tako da im ne preostaje mnogo vremena za neku opštu medicinu, da kažem koju mi ovde svi prolazimo kao mladi lekari, pa se tek onda specijalizujemo za neku oblast, tako da mislim da mi imamo više teorijskog znanja.
A po meni kad imaš teorije u glavi lako se naučit da radiš na aparatima.
Ja osećam taj nedostatak thničkih pomagala, i u mnogome nam otežava napredovanje u karijeri, al nadamse da će se i ovo prevazići, te da ćemo usvojiti jedan solidan obrazovni sistem, koji će nam omogućiti da se ravnomerno uputimo i u teoriju i praksu.
I na kraju što reče neko, mislim da sva ova novostečena znanja, kako na zapadu tako i kod nas treba iskoristiti za poboljšanja i izgradnju imidža novootvorenog UNIVERZITETA U NOVOM PAZARU.
Pozdrav

OKaNa

Početnik

(10)

  • »OKaNa« je žensko

Postovi: 33

Datum registracije: 10.09.2002

  • Poruku poslati

12

Petak, 06. Decembar 2002

Pozdrav!

Mislim da glavni problem naseg skolstva je politicka situacija zemlje koja je u zadnjih 10. godina u propast. Pokled Ekonoma na ovu stvar je sledeci: broj nezaposljenih je 30% , u Republici Srbiji je u periodu januar-novembar ove godine iznosio 38,5 odsto, od čega se 12,5 odsto poskupljenja odnosi na ispravljanje dispariteta iz prethodnog perioda.

- U odnosu na septembar prošle godine, kada je 60 odsto cena bilo pod nekom vrstom administrativne kontrole, sada su u Srbiji pod kontrolom samo cene narodnog hleba, struje, goriva, lekova, javnog prevoza i komunalnih usluga.

Dokaz da imamo stabilne cene i da raste životni standard dobro ilustruje i podatak da je septembra 2000. godine građanima Srbije bilo potrebno 2,8 prosečnih plata za kupovinu potrošačke korpe, u oktobru ove godine 1,8, a u novembru 1,78 prosečnih zarada.

U pitanju je isto volja , jer kome bi se svidjalo raditi posao za dzabe? Neznam tacno koliko su plate profesora, ali mislim prema standardu da je lose.
Najizgubljeniji dan u zivotu je dan kada se nismo nasmejali ;)

hadalj

Profesionalac

(10)

  • »hadalj« je muško

Postovi: 1.445

Datum registracije: 26.07.2002

Lokacija: Paris

  • Poruku poslati

13

Nedjelja, 08. Decembar 2002

slusaj fingerbrk il kako se vec zvase, mislim da ti je donekle ok zapazanje, al nije bas ni tako crano, iz licnog iskustva ti mogu reci da se osecam ponosnim sto sam tamo ucio skolu, samo pazi nisu oni mene skolovali nego sam ja sebe obrazovao. Svugde u svetu skolstvo je isto, ako zelis nesto saznati ti ces saznati a ako ne, dzaba ti svi programi sveta, svi tvoji kvizovi i slicice, hadalj bio hadalj osto.
ja licno bio sam iznenadjen onim sto sam od tamo poneo, po zavrsenom ekonomskom fakultetu u beogradu, nasao sam se na najboljem Francuskom univerzitetu Dauphine, i bez ikakvog problema bio sam u mogucnosti da pratim nastavu. Uvideo sam i jednu prednost, a to je puno teorije, i znas sve one glupe stvari sto ti nikad netrebaju u zivotu, a koje smo morali uciti na pamet, e bas to te dovodi u stanje da mozes nauciti bilo sta, imas vec tu sposobnost da izlazis na kraj sa svim teskocama. Da bas ni ovde nije sve kviz i zajebancija, mogao sam videt od mojih kolega, koji bi se zatvarali vikendom u stan i ucili, a i sam sam mnoge noci presedeo ispred compa i knjiga, a i da ti ne pricam o curama koje bi pocinjela plakati jel nisu mogle izdrzati taj ritam. E to moj Frksbrks, to su nas naucile sve one gluposti, da se jebiga borimo.
Ja vala pretera, al samo jos jedna stvar, ja sam stvarno panosan da sam bio djak pazarske Gimnazije, stvari koje sam tamo naucio mnogo su mi koristile i nije bas svugde tako. Pogledaj tvoje kolege tamo i vidi dal bas iz njihovih srednjih skola izlaze sa istim tim sirokim znanjem.
ok i pozdrav brate
malo za promenu

14

Nedjelja, 08. Decembar 2002

Ja mozda upravo zbog svega toga sto ti govoris cesto kazem i sebi i drugima da je trenutno najbolja kombinacija zavrsiti srednju kod nas a fakultet na strani.
Nije da nije tesko po zapadnom sistemu ko sto me ti protumaci. Samo sam rekao da je sve napravljeno da te vuce samo, bude razumljivije, korisnije, i lakse za ucenje. Moguce nama sa nasom srednjom skolom to sve bude lakse da prodjemo i pratimo tempo koji jeste naporan, al mnogo pametniji od onog dalje naseg na faxu. U prilog tome, eto, idu i najavljene promene u sistemu skolovanja. Najavljeno je uvodjene evropskog kreditnog sistema (ECTS) sto je samo za boje, a nista drugo. I tezice se ako nista drugo smanjiti vek studiranja.
A ono o zalaganju niko ne dovodi u pitanje. Samo lakse je kroz kvizove, testove, vezbe, konstantno nesto raditi, tako da ti je sve sveze i poznato pred zadnji ispit. Naravno da zavisi od pojedinaca. Hvala Bogu da mi imamo nekih prednosti, ali to ne znaci da ne mozemo da unapredimo ono sto imamo. Ja sam sve pisao upravo iz zelje da sve bude bolje, posto moze da bude.
A da ne zaboravim: ja gimnaziju ne bih menjo ni za sta na svetu. (al bih i pored toga sto su mi bili zanimljivi sad pola profesora smenio.. ne bih da isti predaju mojoj deci :D ).
mogu ja da se potpisem i bolje...

15

Ponedjeljak, 09. Decembar 2002

ko da sam znao

O reformamam je pre neki dan govorila rektor beogradskog univerziteta. Ona je prva spoemnula uvodjenje kreditnog sistema i jos par promena kojima se nase skolstvo priblozava evropskim i svetskim standardima i kvalitetu. Ono na cemu reforme treba graditi jeste i zadrzavanje korisnih specificnosti koje u svakom slucaju posedujemo, a specificnost je vrlina u svetu (kad je pozitivna). O istim stvarima govori i rektor novosadskog univerziteta. Istu stvar koju sam ja spomenuo nasla je zashodno da spomene i osoba odgovorna za neke stvari i vrlo dobro upoznata sa trenutnim stanjem:

"Kako vreme odmiče, sve više ćemo raditi na poboljšanju kvaliteta nastave. Evo i primera: kod nas postoji tradicija da svaki profesor treba da napiše udžbenik i, pritom, većina smatra da je pisanje udžbenika polje na kome profesor treba da se predstavi i dokaže. Upravo ovakva situacija je uslovila da su naši udžbenici veliki, teški i tako brojni, a tako ne bi smelo biti. Najbolje je izabrati jedan dobar standardni udžbenik koji će sadržati onu materiju koju student treba da sagleda. Takođe, treba skratiti trajanje kurseva tako da predmeti budu jednosemestralni, da nemamo više te obimne predmete koji sadrže ogromnu materiju. Istovremeno moramo naučiti da prednost dajemo primenjenim znanjima nad teoretskim. "

(za „Blic“ dr Fuada Stanković, rektor Novosadskog univerziteta i redovni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu)

mogu ja da se potpisem i bolje...

juskos

Profesionalac

(10)

  • »juskos« je muško

Postovi: 846

Datum registracije: 29.07.2002

Lokacija: KONYA/ TÜRKIYE/srcem u Novom Pazaru

  • Poruku poslati

16

Četvrtak, 12. Decembar 2002

POZDRAV

Ovaj se muhabet bas oduzi pa rekoh da i ja prospem koju.

Svi znamo kakvo je nase skolstvo ali znamo da moze i bolje.

Znaci da ljudi koji u drzavi brinu o skolstvu moraju uraditi jednu opsirniju pretragu o skolskim i obrazovnim sistemima a ima ih dosta pa ono sto odgovara nasem podruciju i ono sto se moze lako i brzo sprovest bez velikih gubitaka se odabere i postavise kao novi obrazovni sistem.

Moramo naucit da neke bezpotrebne stvari ne ucimo i da se sto je vise moguce posvetimo praksi i prakticnim radovima i naucnim istrazivanjima.

PRAKSA BEZ TEORIJE GLUHA PRETERANA TEORIJA BEZ PRAKSE CORAVA :rolleyes:
Velicina jednog naroda se ne meri brojem ljudstva vec brojem alima

OKaNa

Početnik

(10)

  • »OKaNa« je žensko

Postovi: 33

Datum registracije: 10.09.2002

  • Poruku poslati

17

Četvrtak, 12. Decembar 2002

" Bolje je gram prakse nego tuna teorie " ;)
Najizgubljeniji dan u zivotu je dan kada se nismo nasmejali ;)

sans

Majstor

(31)

  • »sans« je muško

Postovi: 2.733

Datum registracije: 29.07.2002

Lokacija: Svemir/zemlja/Evropa/SCG/New Pazar

  • Poruku poslati

18

Četvrtak, 12. Decembar 2002

   Definitivno je potrebno praksu više zastupiti kroz obrazovanje, na uštrb teorije, ali u ovoj razmeri u kojoj je to OKaNa predstavila u gornjem postu... bilo bi pogubno i za samu praksu, a o teoriji i da ne govorimo. Iz tone teorije izvućićeš barem kilo prakse, a iz kila prakse ne možeš izvući ništa više od toga...

  Treba li jedan doktor da se "praksa" na pacijentima ili da teorijsko znanje primenjuje u praksi???


    Po meni , reforma školstva, bilo koliko ona pratila savremene svetske trendove, ako bude sprovođena bez primene savremenih sredstava nastave nema šanse za uspeh. U tome i jeste glavni problem kod nas, jer zbog opšteg siromaštva društva nemamo sredstava da osavremenimo nastavna sredstva. Ovako, desi se da promenimo plan i program nastave a sprovodimo taj isti plan i program koristeći zastarela sredstva nastave (čitaj: kredu, tablu i sunđer). Samim tim, onaj savremeni nastavni plan i program prestaje da bude savremen, jer se ne može ostvariti...
   
  U tom smislu podržavam privatizaciju školstva, jer će konkurencija sama po sebi učiniti svoje na tom planu (pa će škole koje budu finansijski jake moći da u svoju nastavu ubace i savremene metode nastave, samim tim pridobijati poverenje onih koji su za nastavu zainteresovani), i na taj način doprineti da se kvalitet nastave u globalu poveća, a samim tim i kvalitet kadrova koje budemo dobijali posle te i takve nastave će biti veći...Država će i sama, ako bude rasterećena, moći da na preostalim delom školstva sprovede reformu sa znatno većim ekonomskim potencijalom uloženim u svaku (preostalu) školsku instituciju pa će i kvalitet nastave na državnim školama biti veći...


Ako nemaš iskustva-prevariće te , a ako imaš - onda već jesu , onda već jesu , onda već jesu... ;)

i ... bode mi oči

... al lahko je tebi kad imas olovku sa gumicom

OKaNa

Početnik

(10)

  • »OKaNa« je žensko

Postovi: 33

Datum registracije: 10.09.2002

  • Poruku poslati

19

Petak, 13. Decembar 2002

Sans zao mi je , ali ti moram reci da se varas. Veruj mi praksa je najvaznija naravno da teorija je isto vazna..ali reci mi kako zamisljas neki posao bez prakse?
To sam se sama uverila kada sam bila na praksi u jednoj firmi, racunovodstvo je malo drugacije nego torija o racunovodstvu. Primer je matematika , kada ti neko objasnjava matematiku ,testo mozes da shvatis dokle sam ne probas, i sam pokusas da shvatis smisao zadatka. Ista stvar je i informatika , ovo govorim iz iskusenja.

Naravno slazem se sa tobom da dosta politika utice na skolstvo.
Najizgubljeniji dan u zivotu je dan kada se nismo nasmejali ;)

hadzied

Profesionalac

(10)

  • »hadzied« je muško

Postovi: 962

Datum registracije: 10.08.2002

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

20

Petak, 13. Decembar 2002

Praksa bez teorije i obrnuto, neide jedno bez drugog

Mislim da ste malo preterali u zauzimanju oštrog stava da je praksa sve i sve.
Nije tako i mislim da netreba favorizovati samo jedno.
Mislim da si upravu kada govoriš o praktičnom iskustvu, i slažem se naročito danas kada svet ide nezamislivom brzinom napred, ali je teorija ono što daje osnove da bi se mogli upoznati sa praktičnim iskustvom.
Uz pozdrav za OKaNA, al mislim da nisi u pravu.
Pozdrav :rolleyes:

Social bookmarks