Niste prijavljeni

Dragi posjetioče, Dobrodošli na Otvoreni Forum - Novi Pazar. Ukoliko je ovo Vaša prva posjeta molimo vas pročitajte Pomoć. U pomoći je objašnjeno kako ovaj forum radi. Morate biti registrirani kako bi vidjeli sve teme i sve forume. Molimo vas da se registrirate ili da ovdje pročitate kako se registrirati. Ukoliko ste već registrirani molimo ulogirajte se ovdje.

sans

Majstor

(31)

  • »sans« je muško

Postovi: 2.733

Datum registracije: 29.07.2002

Lokacija: Svemir/zemlja/Evropa/SCG/New Pazar

  • Poruku poslati

21

Petak, 13. Decembar 2002

Da bi uopšte došli u situaciju da neki posao obavljamo, moramo znati da ga obavljamo, a ne učiti da ga obavljamo dok pokušavamo da ga obavimo (barem kada su u pitanju poslovi koji rad svojeg obavljanja zahtevaju odgovarajuće obrazovanje, o kojem, uzgred budi rečeno, ovde i raspravljamo). Slažem se da deo vremena treba odvojiti za praktičnu manifestaciju onog što teoretski savladamo, ali nikako ne treba zanemariti veoma bitno mesto teorije u svemu tome.

Plastičan primer (engleski jezik): Neko ko je teoretski savladao ovaj jezik, i nađe se u situaciji, u tuđem gradu, u kojem se govori ovim jezikom, da je recimo: žedan ili nedaj bože da mu se "žuri", mnogo lakše će utoli svoju žeđ, ili neku drugu potrebu..., od praktičara koji jezik nezna. Dok ovaj drugi rukama, gestikulacijom i sl. objasni u čemu je njegov problem... ode voz ;)
Dakle, treba održati zavidan nivo teoretskog znanja, ali treba i deo tog znanja kroz sam sistem obrazovanja pretakati u praksu. Za sve to su potrebna savremena nastavna sredstva prilagođena savremenoj nastavi.

P.S.

Citirano

Naravno slazem se sa tobom da dosta politika utice na skolstvo.


Sa kojim delom mog posta se to slažeš, pošto ja ne vidim da sam negde pomenuo uticaj politike na školstvo...
Ako nemaš iskustva-prevariće te , a ako imaš - onda već jesu , onda već jesu , onda već jesu... ;)

i ... bode mi oči

... al lahko je tebi kad imas olovku sa gumicom

22

Subota, 14. Decembar 2002

A sta je praksa nego prakticna primena teoretskog znanja? Teorija postaje gluva bez prakse, i nema smisla, ali praksa bez teorije ne postoji. Sta praktikovati? Znaci bitno je potruditi se uspostaviti realan i razumljiv sklad ovih stvari. Razumem da uslovi ne dozvoljavaju kod nas da se neke stvari prakticno sprovedu, ali ne razumem da se uce neke stvari koje apsolutno nikakave prakticne primene nemaju (ili bar nisu korisne).
Slazem se sa sansom da bi slobodna kompeticija dovela mnoge stvari na svoje mesto (aman sanse rekni makar za hatar nesto da ne valja.. :) ) Upravo to je razlog da makar knjige za auto skole imamo da nesto vrede. Da ih pravi neko iskljucivo po direkciji nekog ministarstva bili bi kao udzbenici za skole.. ;)
mogu ja da se potpisem i bolje...

hobbes

Profesionalac

(10)

  • »hobbes« je muško

Postovi: 1.679

Datum registracije: 21.08.2002

Lokacija: izbegavam

  • Poruku poslati

23

Ponedjeljak, 16. Decembar 2002

U svetlu ove diskusije evo malo podataka o našem najvećem univerzitetu

Beogradski univerzitet ima 5.300 nastavnika i saradnika, što sa
administrativnim i tehničkim osobljem daje brojku od 7.800 zaposlenih.
Na njemu trenutno studira 74.250 studenata i 9.000 poslediplomaca. Od
ukupnog broja vlasnika indeksa, 50 odsto je na društvenim naukama, 23
procenata su budući inženjeri, a 12 odsto je na medicinskim
fakultetima.
Godišnji prihod BU je oko 33 miliona evra. Ministarstvo prosvete
obezbeđuje 57 odsto prihoda, koji se uglavnom troši za plate, piše u
samoevaluacionom izveštaju BU.
Od osnivanja Univerziteta, diplomiralo je skoro 300.000 studenata (oko
3.900 stranaca), magistriralo i specijaliziralo po 19.000
poslediplomaca, a titulu doktora nauka je steklo 11.000 stručnjaka.
Ako se uporede podaci iz poslednjih šest godina, primetno je da od
ukupnog broja vlasnika indeksa, godišnje diplomira manje od 10 odsto.
Tako je recimo, školske 2000/01. godine bilo 76.00 akademaca, a
diplomiralo je 6.946.

hobbes

Profesionalac

(10)

  • »hobbes« je muško

Postovi: 1.679

Datum registracije: 21.08.2002

Lokacija: izbegavam

  • Poruku poslati

24

Ponedjeljak, 16. Decembar 2002

BEOGRADSKI UNIVERZITET PREMA ANALIZI EVROPSKE ASOCIJACIJE

Sandra Dimitrijević

Umesto 30 - pet fakulteta

Najveći problem BU jeste veliki broj labavo povezanih fakulteta i mali
broj studenata koji diplomiraju u roku Najozbiljnija prepreka za
reformu Beogradskog univerziteta jeste totalna decentralizacija i
veliki broj fakulteta u njegovom sastavu. Visokoobrazovane institucije
su, s jedne strane, veoma nezavisne, labavo povezane, a s druge, ima
mnogo preklapanja kada su predmeti i katedre u pitanju, čak i u okviru
istog fakulteta. O kakvoj je "usitnjenosti" reč, dovoljno govori
podatak da samo Filozofski fakultet ima 10 biblioteka.
Ovo komunističko nasleđe, još više iskrivljeno u neposrednoj
prošlosti, može se promeniti alternativnom vizijom - jedan Univerzitet
sa pet ili šest fakulteta, koncentrisanih oko glavnih naučnih oblasti.

Loši uslovi studiranja

Ovo je jedan od zaključaka stručnjaka Evropske asocijacije
univerziteta koji su, podeljeni u nekoliko timova, tokom ove godine
analizirali stanje na univerzitetima u Srbiji. U evaluacionom timu
koji je "pregledao" BU, bili su profesori iz Francuske, Portugalije,
Švajcarske i Danske.
Po njihovom mišljenju, najveći problem BU je veliki broj studenata
koji ne završavaju studije, odnosno mali broj onih koji do diplome
dolaze u redovnom roku.
"Izgleda da je na fakultetima mnogo neaktivnih studenata, kojima se to
stanje ne bi smelo tolerisati u nedogled. Svesni smo da bi to smanjilo
prihod pojedinim fakultetima, ali bi istovremeno bio korak ka višem
kvalitetu studiranja, jer bi profesori radili efikasnije sa manjim
grupama studenata", preporučuju strani eksperti.
Po njihovoj oceni, uslovi studiranja na većini visokoobrazovnih
institucija su "daleko od pozitivnih", a na pojedinim fakultetima čak
- "sramotno loši". Fakulteti dobijaju veliki novac od školarina (i
drugih spoljnih izvora), koji koriste za povećanje plata zaposlenih.
Samo manji broj fakulteta deo tog novca ulaže u poboljšanje uslova
studiranja, piše u ovom izveštaju.
Zato je preporuka stranih eksperata da se fakulteti univerzitetskim
pravilima obavežu da školarine koriste za dobro studenata a ne samo
profesora i da određeni procenat svih spoljnih prihoda izdvajaju za
Univerzitet. Taj "opšti procenat" uobičajena je praksa na evropskim
univerzitetima i koristi se za razvoj i održavanje službi Univerziteta
(izdavanje diploma, međufakultetska saradnja, razvoj menadžmenta i
informacionog sistema...)

Jedna od zabrinjavajućih tendencija na BU jeste i odliv mozgova,
odnosno nepovoljna starosna struktura zaposlenih. Ukoliko želi
promene, Univerzitet mora da privuče što veći broj mladih stručnjaka,
motivisanih i sposobnih, da sprovedu reformu, ističe evaluacioni tim.
Analizirajući razloge za odliv mladih kadrova, stručnjaci na prvo
mesto stavljaju male plate profesora, koje ne mogu da se porede sa
primanjima njihovih kolega iz Evrope.
"Takođe uočena je i velika razlika u platama između onih fakulteta
koji imaju veliki broj samofinansirajućih studenata (i druge prihode)
i fakulteta bez tih dodatnih izvora finansiranja. Evaluacioni tim u
tome ne vidi pozitivan trend", piše u ovom izveštaju.
Smanjiti broj ispita
BU bi, po njihovoj preporuci, trebalo da usvoji takav sistem u kojem
će se razlike u platama stvarati na osnovu učinka profesora u nastavi
i u istraživanjima. Sistem određivanja plata takođe mora da bude
potpuno transparentan, kako bi se izbegli nesporazumi ili zloupotreba
u individualne svrhe.

Lošu ocenu iz Evrope dobili su i nastavni planovi i programi i
tradicionalni sistem ispitivanja. Iako su neki fakulteti
(Poljoprivredni, recimo) počeli proces "prečišćavanja", nastavni
planovi na većini fakulteta isuviše su široki, sa mnogo ponavljanja.
Osim sadržaja, treba modernizovati i metode rada.
Nevericu na licu stručnjaka Evropske asocijacije univerziteta izazvalo
je i "postojanje profesora koji na časovima samo čitaju svoje knjige",
kao i činjenica da je za dobijanje diplome neophodno položiti
četrdesetak ispita. Zato je preporuka da BU izmeni način predavanja,
sistem ispitivanja i smanji broj časova i ispita.
"Neki fakulteti, na primer elektrotehnički, već su počeli sa
smanjivanjem broja ispita, ali je to još daleko od onoga što bi
trebalo da bude. Oslanjanje na usmene ispite, koji su jedini metod
ispitivanja na nekim fakultetima, potpuno je zastarelo. Da bi se
izbegle mogućnosti za korupciju, mora se razvijati sistem sa više
pisanih ispita (projekti, seminarski radovi, praktični zadaci) i
alternativnih metoda", savetuju stručnjaci EAU.
Oni preporučuju i angažovanje spoljnih predavača. Tako bi pisane
radove pregledalo nekoliko profesora, što bi opet smanjilo mogućnost
za korupciju ili subjektivnu ocenu.
BU, takođe, mora da izbaci mogućnost da studenti po sopstvenoj želji
menjaju ispitivače (što je značajan izvor prihoda na pojedinim
fakultetima, koji promenu ispitivača i termina ispita naplaćuju od 150
do 300 dinara). "Takva praksa smatra se neregularnom u većini
evropskih zemalja i nije nešto što će učiniti sliku o BU
pozitivnijom", piše u ovom izveštaju.
Eksperti iz Evrope preporučuju i uvođenje sistema procene kvaliteta
predavanja, odnosno ocenjivanje profesora. Njihov rad bi ocenjivali
studenti (što je praksa na malom broju fakulteta u Srbiji), ali i
šefovi katedri i dekani.

Bitan deo izveštaja se odnosi i na fakultetske biblioteke u koje nije
ulagano nekoliko godina. Trenutna organizacija biblioteka na BU
potpuno je decentralizovana. Umesto izuzetno skupog i neefikasnog
sistema "mnogo malih i loše opremljenih biblioteka", bolje je imati
manji broj većih i bolje opremljenih. Takođe je neophodno uraditi
elektronski katalog kompletnog bibliotekarskog fonda BU, kao i
kompjuterizovanu bazu podataka za svo osoblje i za sve studente
Beogradskog univerziteta (bivše i sadašnje).


PAUK_

Profesionalac

(10)

  • »PAUK_« je muško

Postovi: 735

Datum registracije: 27.08.2002

Lokacija: Ištekan

  • Poruku poslati

25

Utorak, 17. Decembar 2002

Nema nista prakticnije od dobre teorije.
Dijela su uoblicene slike, a nijet sa kojim su cinjena njihov su duh.

OKaNa

Početnik

(10)

  • »OKaNa« je žensko

Postovi: 33

Datum registracije: 10.09.2002

  • Poruku poslati

26

Četvrtak, 19. Decembar 2002

" Zamislite tu tisinu, kada bi ljudi pricali samo ono sta znaju" ;)
Najizgubljeniji dan u zivotu je dan kada se nismo nasmejali ;)

juskos

Profesionalac

(10)

  • »juskos« je muško

Postovi: 846

Datum registracije: 29.07.2002

Lokacija: KONYA/ TÜRKIYE/srcem u Novom Pazaru

  • Poruku poslati

27

Ponedjeljak, 23. Decembar 2002

POZDRAV

Slazem se da je temelj dobre prakse dobra teorija.

Ali se ne slazem mogu dati primer za moju struku kad sam primoran da ucim i ono sto mi ne treba ono sto je potrebno nekom medicinaru ne znaci da je potrebno i jednom stomatologu mislim na neku teoriju.

Pre par meseci je jedna ekipa profesora iz evrope to je udruzenje stomatologa evrope dosla da proveri obrazovni sistem i utvrdi stanje u Turskoj.

Kao pilot fakultet izabran je fakultet na kom se ja nalazim i dosli su do zakljucka da deo prakse koji se ovde sprovodi je dovoljan za ljude koji su na doktoratu ali deo prakse za studente stomatologije je u nekim granama kao sto je ortodoncija nedovoljan i trazili su da se poveca broj datih pacijenata jednom studentu koji ce pratiti lijecenje ovih pacijenata.

Ovo nam sve govori da teorija jeste bitna ali da je u nekim profesijama praksa isto toliko bitna koliko i teorija ako ne i malo vise. :P
Velicina jednog naroda se ne meri brojem ljudstva vec brojem alima

28

Utorak, 24. Decembar 2002

Pravo u srz Jusko. Aferim!
Osnovna razlika tome pristupu jeste shvatanje koncepta koji lezi iza uspostavljanja sistema. Ako je komunisticki, tj centralni, onda ce se po skolama uciti sve zivo sa motom da je sve potrebno ("to znaju oni koji ti diktiraju") i da: sto vise znas sve si korisniji; a ako ce se ici po demokratskom, decentralizovanom, slobodnom, modernom, uredjenju ucice se ono sto ima direktne koristi i primene, i to na nacin koji ce to na najbolji i najkorisniji nacin moci da "izbaci na povrsinu". Teorija normalno da je bitna i po ovom drugom sistemu, ali je tu bitno da se bira koliko i sta od teorije se uci. Donekle jeste dobro pre specijalizacije prosiriti opseg svog znanja, da bi se izbegla uskost u shvatanju, ali vecito ucenje nepotrebnih oblasti utice na pad produktivnosti. Mi smo dole ljudi koji sve znaju kad je da se govori o necemu, ali u sustini malo toga ko zna konkretno da uradi (uz svo duzno postovanje za one koji znaju). Pametni ljudi dodju i pokupe znanje nasih "stvorenih" matematicara i fizicara (koji to postaju i uceci druge nauke) i to upotrebe za stvaranje onoga sto su isplanirali. Na isti nacin sklapaju razlicita znanja svojih strucnjaka koji su svi eksperti u svom polju. Niko ne trosi vreme na nepotrebne njemu stvari, jer ima drugi koji ih uci, tako da svaki postane maximalno strucan u svom polju, i zajedno daju razultate.Postoje i oblasti koje se neminovno mesaju, ali nacin distribucije prioriteta je nesto sto ne moze da se uspostavlja po komunistickom sistemu. Jer ne vredi. Jedna greska u nasem shvatanju je sto mislimo da je ljudima po svetu lakse jer imaju pare. Pa nisu pare stvorile taj sistem jer nisu oduvek postojale, vec je taj sistem stvorio pare. A mi uporno po jednom sistemu (pogresnom) hocemo dobar ishod. Ne moze nikad biti da smo pametniji a najsiromasniji. Po jednostavnom ekonomskom konceptu: na sto vise stvari trosite svoje resorse (energiju, znanje, vreme) na svakoj ste sve manje uspesniji. Covek koji je strucnjak za rad na jednoj masini (ili moze postati strucnjak) ukoliko radi (ili se uci da radi) na deset masina, ni na jednoj nece uspeti da postigne zadovuljavajuci stepen produktivnosti.
Znaci ispravan i dovoljan deo teorije (dobro predstavljen) + sve to dobro kroz praksu uvezbano = uspeh.( A moze da se pocne i sa ispravnom teorijom, sigurno je bolje od naseg stvaranja naucnika).
mogu ja da se potpisem i bolje...

sans

Majstor

(31)

  • »sans« je muško

Postovi: 2.733

Datum registracije: 29.07.2002

Lokacija: Svemir/zemlja/Evropa/SCG/New Pazar

  • Poruku poslati

29

Srijeda, 26. Mart 2003

Sulja jedanaest godina prodavao prase Selimu



Evo kakvi su se zadaci mogli i mogu pronaći u udžbenicima matematike u Srbiji:

U Zbirci zadataka iz matematike za 1. razred srednje škole u izdanju Zavoda za izdavanje udžbenika, Novi Sad, i Naučne knjige, Beograd, 1991, čiji su autori dr Velimir Sotirović, dr Dušan Lipovac i mr Vladimir Stojanović, zadatak 101. glasi: "Selim je kupio očišćeno prase teško 14 kg i 800 g. Ispekao ga je i dobio tačno 10 kg pečenja. Koliko se procenata gubi pri pečenju?" Prosvetni savet Srbije odobrio je upotrebu ovog udžbenika svojim rešenjem 601-04-120/91 broj 20, juna 1991. godine.

U knjizi Matematoskop 3, objavljenoj 1998. godine, autor je Vladimir Stojanović, zadatak 630. glasi: "Sulja je prodao Selimu uređeno prase od 14 kg i 800 g. Selimovi gosti su pojeli pečeno prase – tačno 10 kg pečenja. Koliko se procenata gubi pri pečenju?"

Međutim u novom izdanju Matematoskopa 3, 2000. godine, zadatak 374, u kome su ponovo glavni akteri Suljo i Selim, sada glasi: "Sulja je prodao Selimu uređeno jagnje od 14 kg 800 g. ispekao ga je i dobio tačno 10 kg pečenja. Koliko se gubi pri pečenju?"

Ako nemaš iskustva-prevariće te , a ako imaš - onda već jesu , onda već jesu , onda već jesu... ;)

i ... bode mi oči

... al lahko je tebi kad imas olovku sa gumicom

  • »And_U_Price« je muško

Postovi: 1.890

Datum registracije: 28.07.2002

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

30

Srijeda, 26. Mart 2003

Citirano

Međutim u novom izdanju Matematoskopa 3, 2000. godine, zadatak 374, u kome su ponovo glavni akteri Suljo i Selim, sada glasi: "Sulja je prodao Selimu uređeno jagnje od 14 kg 800 g. ispekao ga je i dobio tačno 10 kg pečenja. Koliko se gubi pri pečenju?"


...sto cini mi se predstavlja i jedan od pionirskih poduhvata u procesu reforme shkolstva! Zar ne...? ;)
Sit Hungry Doesn't Believe

Jasmin

Zlatna sredina

(10)

Postovi: 383

Datum registracije: 02.01.2003

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

31

Četvrtak, 27. Mart 2003

pa uharica i to, samo kad nije krme, jos lepse bi bilo da ima malo vise tih zadataka :))
ona sanja da sam oprao ruke,da sam obrijan da sam lep..toplo je na jastuku..u polusnu.mirise na dorucak.prijatan glas iz druge sobe javlja:kazu IDEMO

32

Petak, 10. Decembar 2004

Na testiranju iz praktične primene znanja đaci iz Srbije pokazali najslabiji uspeh u Evropi

Licno imam pozitivniji (malo) stav od ovog sto pokazuje rezultat opisan u narednom clanku, ali ipak mislim da su nedostatci koji postoje u nasem skolovanju dovoljno veliki da ovi rezultati budu neki alarm pa da se promene vrse. Ne onakve kakve bi oni koji su istrazivanje vrsili, vec jedne jace za kakve u onim dole komunistickim zemljama zaista osnova ima. Ali kako stvari stoje ovi rezultati su realno stanje stvari. Sledeci clanak je preuzet sa internet blic izdanja:

Istraživanje OECD u kome su učestvovali petnestogodišnji učenici iz 41 države Evrope i sveta pokazalo je da đaci iz Srbije nisu, kao što je većina nas bila uverena, među najboljima u svetu. Razbijena je još jedna domaća iluzija da se o naše školarce, zbog stečenog znanja u domaćim školama, otimaju razni svetski naučni centri.


Prema pokazanom znanju iz matematike, razumevanja pročitanog teksta, prirodnih nauka i rešavanja problema - što su bile četiri testirane oblasti - pokazalo se da su učenici iz Srbije prošli neslavno i zauzeli poslednje mesto u Evropi, dok su na svetskom nivou lošije rezultate od naših đaka imali samo Turska i nekoliko prekookeanskih, afričkih i dalekoistočnih zemalja.

Direktorka OŠ „Despot Stefan Lazarević“ Sonja Stamenović smatra da su za loš rezultat naših đaka na „Pisa testovima“ krive škole.

- Imamo previše radnog materijala a premalo praktičnog rada. Da bi uspešno uradila ovakav test, naša deca moraju da imaju sintetizovano znanje i da umeju da povežu sadržaje, ali im naši strogo određeni nastavni planovi i programi to ne dozvoljavaju. Na primer, u petom razredu osnovne škole uče se iz srpskog jezika pesme iz Kosovskog ciklusa, ali se Kosovski boj uči iz istorije tek u šestom razredu - priča Stamenović.

Rezultati jesu poražavajući, slaže se i Dragica Pavlović-Babić, nacionalni koordinator „Pisa projekta“, jer su testovi bili u skladu sa našim školskim programom.

- Dakle, tu ne postoji nijedan pojam sa kojim se naši đaci nisu nikada sreli! Loši rezultati mogu se u velikoj meri i pripisati činjenici da su naše škole i nastavnici osiromašeni. Predaje se po uobičajenim šemama i nema motivacije za novine. Jednostavno, teško se odričemo starih navika - ocenjuje Dragica Pavlović-Babić.

Direktorka Stamenović veruje da je problem u tome što se znanje naše dece ne obnavlja niti proverava.

- Naši đaci dobijaju ocene posle prvog tromesečja, na polugodištu, na drugom tromesečju i na kraju godine, ali parcijalno - za svaki deo ponaosob. Niko na kraju godine ne proverava da li se dete seća nečeg iz prvog tromesečja, a kamoli da proverava da li se seća nečeg iz prethodnih razreda - kaže Stamenović.

Za bivšeg pomoćnika ministra prosvete Tinde Kovač-Cerović ovakvi rezultati su očekivani. Ona podseća da su i ranija istraživanja koja su obavljena krajem 80-ih i 90-ih godina pokazivala takođe loše stanje našeg obrazovnog sistema.

- Potvrdilo se da čim od naše dece tražite da izađu iz naučenih kalupa, da ono što znaju teoretski primene u praksi, dobijate poražavajuće rezultate - kaže za „Blic“ Tinde Kovač-Cerović.

U ovom istraživanju koje je podržalo Ministarstvo prosvete i sporta, a realizovao Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u prestonici, učestvovalo je 4.405 učenika iz 151 srednje srpske škole. Najbolji u pokazanom znanju bili su gimnazijalci, a lošiji su bili učenici medicinskih i umetničkih škola, dok su najgore prošli đaci iz trogodišnjih i četvorogodišnjih poljoprivrednih i tehničkih škola. Ministarstva prosvete za sada ne želi da komentariše pomenute rezultate, dok kompletni testovi ne budu dostavljeni pomoćniku ministra prosvete Vesni Pili.

Direktorka Sonja Stamenović smatra da hitno moramo promeniti odnos prema deci, počevši od roditelja pa do društva u celini. Kod nas deca u ogromnom broju, upozorava Stamenović, ne dolaze na kontrolne i pismene zadatke, jer im roditelji to pravdaju.

- Roditelji ih davanjem opravdanja kad god zagusti podržavaju u bežanju sa časova, a ne postoji zakon koji bi ih sprečio u tome ili kaznio. Posledice, evo sada i vidimo - zaključuje Stamenović.

Suština „Pisa projekta“ jeste procena efikasnosti obrazovnog sistema zemalja do koje se dolazi na osnovu provere obrazovnog postignuća učenika. Istraživanje se obavlja svake treće godine i sastoji se od testova pismenosti, a ne znanja, kojima se proverava sposobnost učenika da koncepte naučene u školi koriste i u svakodnevnom životu i u nastavku školovanja. „Pisa 2003“ sproveden je „na terenu“ u aprilu i maju prošle godine. Srbija nije učestvovala u prvoj proveri, a Slovenci, Hrvati i Makedonci u drugom istraživanju. U narednom ciklusu 2006. vrednovaće se i znanje slovenačkih, hrvatskih i crnogorskih đaka.

mogu ja da se potpisem i bolje...

Sandzacki_sin

Zlatna sredina

(10)

  • »Sandzacki_sin« je muško

Postovi: 579

Datum registracije: 20.03.2004

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

33

Petak, 10. Decembar 2004

Esselamu alejkum

Ne dajte se zavarat. Sve je ovo dio strategije da se prekine sa "odlivom mozgova" o kojem se do skora dosta govorilo. Ovo je pravo sječenje problema u korenu.
[SIZE=3]Istina koja oslobađa je najčešće ona istina koju ljudi ne žele da čuju.[/SIZE]

björn

Profesionalac

(10)

  • »björn« je muško

Postovi: 670

Datum registracije: 29.08.2003

Lokacija: sweden

  • Poruku poslati

34

Subota, 11. Decembar 2004

Sve dok se skola ceni i placa onako kako se ceni i placa kod nas "odliv mozgova" nema sanse da drzava zaustavi.
14. Kad bismo njih radi kapiju na nebu otvorili i o­ni se kroz nju uspinjali,
15. opet bi o­ni, zacijelo, rekli: "Samo nam se pričinjava, mi smo ljudi opčinjeni!" (Kur'an)

Utopljena u Casi

Zlatna sredina

(10)

  • »Utopljena u Casi« je žensko

Postovi: 242

Datum registracije: 01.05.2004

  • Poruku poslati

35

Subota, 11. Decembar 2004

Ja se ne bih tek tako lahko odrekla teorije na ushtrb prakse. Slazem se sa Juskosom da se kod nas uchi stvari koje ni ne trebaju, u stvari, shta znachi ne trebaju?

Kad tada che ti sve ono shto si nauchio zatrebati.

Razlika izmedju shkolstva u Bosni i Njemachkoj je ogromna. Dok je ovdje chetiri dana u sedmici praksa, a jedan dan teorija, u Bosni je chetiri dana teorija, a jedan praksa (govorim za srednju shkolu). Nakon zavrshena chetiri razreda, moralo se stazirati shest mjeseci, gdje se sva ona, do tada mutna teorija, iskristalizira i dodje do izrazaja. Tako je kod mene bilo.

Kada sam dodhla u Njemchaku, morala sam ichi na doshkolovavanje (nisu mi priznali svo shkolovanje) i bila sam, ali bukvalno, zaprepashchena minimalnim znanjem koje posjeduju njihovi uchenici.

Znachi da ni praksa nije sve.

Skoro je bilo neko svjetsko takmichenje znanja, gdje se njemachki uchenici nisu uspjeli probiti dalje od 18-og (chini mi se) mjesta. Dobar pokazatelj prakse, ne?
Tu sam…tu sam gdje jesam. Takva kakva jesam. Moje meso. Moja krv. Moj glas. I, tudja presuda – na život. .

björn

Profesionalac

(10)

  • »björn« je muško

Postovi: 670

Datum registracije: 29.08.2003

Lokacija: sweden

  • Poruku poslati

36

Subota, 11. Decembar 2004

Jeste utopljena_u_casi zato se (cast rijetkim izuzecima) npr nasi lekari "praksaju" na pacijentima prve godinu dvije jer nisu imali dovoljno prakse :rolleyes: da je bar 50 naspram 50 sto se tice prakse kod nas nego je prije 90% teorije a 10% prakse sto je lose.
14. Kad bismo njih radi kapiju na nebu otvorili i o­ni se kroz nju uspinjali,
15. opet bi o­ni, zacijelo, rekli: "Samo nam se pričinjava, mi smo ljudi opčinjeni!" (Kur'an)

Utopljena u Casi

Zlatna sredina

(10)

  • »Utopljena u Casi« je žensko

Postovi: 242

Datum registracije: 01.05.2004

  • Poruku poslati

37

Subota, 11. Decembar 2004

Ljekari kod nas moraju i tako i tako godinu dana "praksati" se tj. staziratitj. ne donositi nikakve odluke samostalno.

U chemu je onda problem?
Tu sam…tu sam gdje jesam. Takva kakva jesam. Moje meso. Moja krv. Moj glas. I, tudja presuda – na život. .

björn

Profesionalac

(10)

  • »björn« je muško

Postovi: 670

Datum registracije: 29.08.2003

Lokacija: sweden

  • Poruku poslati

38

Subota, 11. Decembar 2004

U cemu je problem?? Pa da su imali od prve godine direktno odma deo obrazovanja prakticno u bolnici mozda se nebi morali "praksati", bas bi voleo da vidim bil' ti otisla kod nekog ko se "praksa" ili nekog strucnjaka.No nije rec o doktorima vec o svim strukama.Mislim da je praksa kao deo ponavljam deo obrazovanja od prve i to bas prve godine neophodna.Obrazujes primera radi uciteljicu i ona treba da radi a do 4 godine nije imala praksu i nije ulazila u ucionicu ili je to uradila par puta i ne razumem kako to neko moze braniti tj takav nacin studija :rolleyes:
14. Kad bismo njih radi kapiju na nebu otvorili i o­ni se kroz nju uspinjali,
15. opet bi o­ni, zacijelo, rekli: "Samo nam se pričinjava, mi smo ljudi opčinjeni!" (Kur'an)

Utopljena u Casi

Zlatna sredina

(10)

  • »Utopljena u Casi« je žensko

Postovi: 242

Datum registracije: 01.05.2004

  • Poruku poslati

39

Subota, 11. Decembar 2004

Citirano

Orginalno od björn
U cemu je problem?? Pa da su imali od prve godine direktno odma deo obrazovanja prakticno u bolnici mozda se nebi morali "praksati", bas bi voleo da vidim bil' ti otisla kod nekog ko se "praksa" ili nekog strucnjaka.No nije rec o doktorima vec o svim strukama.Mislim da je praksa kao deo ponavljam deo obrazovanja od prve i to bas prve godine neophodna.Obrazujes primera radi uciteljicu i ona treba da radi a do 4 godine nije imala praksu i nije ulazila u ucionicu ili je to uradila par puta i ne razumem kako to neko moze braniti tj takav nacin studija :rolleyes:

A ono shto ja ne razumijem je kako moze neko raspravljati sa nekim a da prethodno ne prochita ono shto je neko II napisao....

Ne zagovaram shkolovanje bez prakse, vech shkolovanje u kojemu je zastupljena kako praksa, tako i teorija.
Tu sam…tu sam gdje jesam. Takva kakva jesam. Moje meso. Moja krv. Moj glas. I, tudja presuda – na život. .

kiki

Zlatna sredina

(10)

  • »kiki« je žensko

Postovi: 507

Datum registracije: 08.04.2003

Lokacija: St. Gallen

  • Poruku poslati

40

Subota, 11. Decembar 2004

Da se malo umesam u razgovor. :D
Do sada je na medicinskom fakultetu bila praksa obavezni deo studija tek od trece godine kada su studenti odlazili u bolesnicke sobe, a od ove godine, od kad je i izvrsena reforma na istom fakultetu, praksa postoji vec u prvoj godini. ;)
Pazi koju igru igras.

Social bookmarks