Niste prijavljeni

Dragi posjetioče, Dobrodošli na Otvoreni Forum - Novi Pazar. Ukoliko je ovo Vaša prva posjeta molimo vas pročitajte Pomoć. U pomoći je objašnjeno kako ovaj forum radi. Morate biti registrirani kako bi vidjeli sve teme i sve forume. Molimo vas da se registrirate ili da ovdje pročitate kako se registrirati. Ukoliko ste već registrirani molimo ulogirajte se ovdje.

1

Subota, 15. Maj 2004

Neverovatno ALI istinito

Mislim da naslov dovoljno jasno govori o cemu se treba pisati.. Nesto sto ste videli, culi, uradili a sto zvuci verovatno a znate da je istinito.. Nesto za sta bi vam rekli "ala lazeeees' ner nemate nacina da ih uverite.. Mi cemo vam ovde verovati te zato pricajte :)..

Ideju za temu dobih jer sam nesto neverovatno al istinito juce vidio, a inspiracija mi je bila i beksina mastovitost pri pokretanju tema :). Red je da kazem ja prvi nesto neverovatno a istinito (a sto sam juce video):

Nasred Malezije (u Kuala Lumpuru) ja vidoh Malajca (Malezijca malajske rase.. znaci nikakvog doseljenika) sa navijackom majicom Partizana gde pise 'MNOGO SMO JAKI' .. Prvo sam mislio da mi se pricinilo pa sam potrcao za tipom i uverio se da mu na majici stvarno bas to pise.. I pitao ga ja otkud mu majica al se tip samo zbunio i prepao (ja jos trco za njim :D).. Vidjao sam i dres reprezentacije Jugoslavije (mijatovicev) i Hrvatske al to mi normalno bilo al nije mi jasno kako frajer nadje onu majicu.. Mozda ste vi ocekivali da vam ispisem nako cudo bas cudo al meni ovo sto sam video (pogotovu da mi je neko pricao) deluje potpuno neverovatno.. a eto potpuno je istinito..
mogu ja da se potpisem i bolje...

hadalj

Profesionalac

(10)

  • »hadalj« je muško

Postovi: 1.445

Datum registracije: 26.07.2002

Lokacija: Paris

  • Poruku poslati

2

Subota, 15. Maj 2004

Vala fingeru i jes skoro neverovatno,

ja sam tako poodavno imo neku simpatiju za Mongolce (odakle inace vodim poreklo), mlogo sam cuo o njim al ih nikad nisam vido, i tako jednog dana Aco i ja u sred Beograda sedimo onde kod onoga konja kad ono dva mongolca prodjose na biciklo, ja nisam mogo da verujem, hem ih vidim hem oni na biciklo, pa neznado sta mi vece cudo, dal oni il to sto ih vidim na biciklo. E, jes stvarno bilo neverovatno, toliko mastas da sretnes mongolca i na kraju ete ti ga on u sred Beograda i to na biciklo.

PS. evo ja i dan danas ne mogu da verujem, no cak sumljam da sam to sam sanjo,
malo za promenu

3

Petak, 13. August 2004

Dečak koga je odgajio pas

Pre tri nedelje u dalekom Zmeinogorskom okrugu Altajske pokrajine pronađen je sedmogodišnji dečak, koga su roditelji napustili dok je bio beba. Pronašli su ga socijalni radnici i dali mu ime Andrej Tolstik. Dečačić sigurno ne bi opstao sam da nije bilo psa čuvara, koga su, kao i mališana, vlasnici takođe prepustili sudbini. Pošto je veoma dugo bio lišen svakog ljudskog kontakta, Andrej nije umeo da govori i ponašao se kao pas: hodao je i trčao četvoronoške, ujedao je ljude i lajao, njuškao hranu pre nego što bi je pojeo...


Slično Mogliju, junaku Kiplingovog dela "Knjiga o džungli", Andrej je ceo život proveo u društvu životinja. Prema pisanju lokalne štampe, majka ga je ostavila kada je imao samo tri meseca i brigu o njemu prepustila ocu alkoholičaru, koji je i sam ubrzo negde odlutao.

Seoce Bespalovskaja, u kome je porodica živela, ima veoma malo stanovnika, a dečakova kuća se nalazi na obodu mesta, tako da niko nije primetio odsustvo roditelja. U dvorištu je ostao pas čuvar, koji se, po svoj prilici, starao o detetu, nabavljao mu hranu i štitio ga.

Lekari su izjavili da je Andrej rođen sa oštećenim sluhom i moći govora. "Sibirski Mogli", kako su ga nazvali neki ruski mediji, prebačen je u dečje prihvatilište "Poverenje" u Altaju, gde konačno dolazi u kontakt s drugim ljudima, a pre svega sa decom. Kad je stigao, ponašao se agresivno, plašio se ljudi, jeo je hranu s poda, a vodu lokao. Vaspitači su ipak ubrzo uspeli da ga nauče da hoda na dve noge, koristi kašiku i viljušku, a sa ljudima iz okruženja zasad komunicira samo pomoću gestova. Mali "divlji dečak" ume da namesti svoj krevet, igra se loptom i više nema tako česte nastupe agresije. Vršnjaci ga zasad izbegavaju, nazivajući ga divljakom. Kažu da je ipak uspeo da se sprijatelji s jednom devojčicom s kojom komunicira jezikom znakova. Lekari i psiholozi trenutno pokušavaju da ustanove može li Andrej da se nauči normalnom ljudskom ponašanju. Ako se utvrdi da može, biće prebačen u drugi dečji dom; a ako ne , živeće u specijalizovanoj ustanovi. (blic)

mogu ja da se potpisem i bolje...

Social bookmarks