Niste prijavljeni

Dragi posjetioče, Dobrodošli na Otvoreni Forum - Novi Pazar. Ukoliko je ovo Vaša prva posjeta molimo vas pročitajte Pomoć. U pomoći je objašnjeno kako ovaj forum radi. Morate biti registrirani kako bi vidjeli sve teme i sve forume. Molimo vas da se registrirate ili da ovdje pročitate kako se registrirati. Ukoliko ste već registrirani molimo ulogirajte se ovdje.

SuddenDeath

Zlatna sredina

(10)

  • »SuddenDeath« je muško
  • »SuddenDeath« je autor ove teme

Postovi: 252

Datum registracije: 25.07.2006

Lokacija: Milky Way....

  • Poruku poslati

1

Utorak, 01. August 2006

Pismo...

Postoji li nesto sto biste zeleli da kazete nekom od roditelja, svojim ili svim roditeljima sveta, a niste uspeli, stigli ili niste imali hrabrosti i snage za to? Da? Napisite to ovde.

Osim, naravno, ako je to toliko privatno da drugi ne smeju da znaju :)

P.S. Ne mora samo roditeljima...moze bilo kojoj osobi :)
There I am, on the road again. There I am, up on the stage, there I go, playin' the star again, there I go, turn the page..

ajla

Zlatna sredina

(10)

Postovi: 539

Datum registracije: 05.03.2006

  • Poruku poslati

2

Utorak, 01. August 2006

Ti kad otvaras temu red je malo i ti licno koju rec vise da prozboris o zapocetoj temi.
Ne rece nam sta bi ti napiso u tom pismu za roditelje... o|

EG

Učenik

(10)

Postovi: 99

Datum registracije: 10.05.2006

  • Poruku poslati

3

Utorak, 01. August 2006

naivno, iskreno, dječije…prelijepo
sigurnost…bezbrižnost…beskrajno povjerenje
predaješ se u potpunosti
voliš
voljen si
nema pretvaranja…nema sumnje…nema laži
ništa ti više ne treba
on je tu
vjeruješ mu
sretna si!

a onda i tome dođe kraj
ne znaš ni zašto, ni kako, ni otkad
jednostavno ne ide
borila si se
al’ nemaš više snage
iscrpljena si
slomljena
odlaziš
tvoja je odluka…zato ti je toliko teško
nisi imala izbora, znaš
al’ boli
danima
mjesecima…


al’ prođe…
štaviše, zaboravljam
nekada se pitam kakav je to bio osjećaj zagrliti nekoga znajući da je on samo tvoj
da ne želiš nikog drugog
samo vas dvoje …zauvijek...
ne sjećam se.
a žao mi
postala sam tako hladna
ne dopuštam nikom da mi se približi
svi su oni isti…samo su u pitanju nijanse
neću da volim, pa da budem povrijeđena
nije vrijedno toga…

ma nisi ti kriv
poslije tebe sam doživjela još mnogo toga
svašta sam čula i vidjela
nije boljelo kao ti
niti će išta…neću dopustiti
al’ svaki je ostavio trag
svaki me je na neki svoj način povrijedio, iskoristio, razočarao, skrhao…
nije mi krivo
naučila sam na svojim greškama
ojačala sam
a ne znam da li sam ikad htjela biti toliko jaka
nikog ne želim
niko mi ne treba
niko me nije vrijedan

znam, zaljubit ću se opet
i voljet ću
i bit ću voljena
al’ nikad onako naivno, iskreno, potpuno, kao s tobom

a ni ne sjećam te se
zaboravila sam tvoje riječi, poljupce, poglede…
ne osjećam više ništa prema tebi
ne nedostaješ mi
al’ mi nedostajemo mi
nedostajem si ja
onakva kakva sam bila, kakva nikad više neću biti
naivna, iskrena, zaljubljena…dijete.

hogwarts

Početnik

(10)

  • »hogwarts« je muško

Postovi: 7

Datum registracije: 25.07.2006

Lokacija: london

  • Poruku poslati

4

Srijeda, 02. August 2006

Moji roditelji su NAJ,NAJ roditelji na svetu...Sve najbolje o njima...Sad ti,Dzenise:)
:D Hi world!!

SuddenDeath

Zlatna sredina

(10)

  • »SuddenDeath« je muško
  • »SuddenDeath« je autor ove teme

Postovi: 252

Datum registracije: 25.07.2006

Lokacija: Milky Way....

  • Poruku poslati

5

Srijeda, 02. August 2006

EG predivno!!! Bez reci sam. Ocaran u potpunosti.
Draga moja Ajla, da sam imao sta da kazem, rekao bih. Ili mozda, imam da kazem sto sta, ali ne znam kako. ILI jednostavno ne zelim da kazem....moje je kad cu ja da kazem i ti se za mene ne siki-riki. I jos jedno: Ako si ovde dosla da se vredjas, provociras ili izazivas na svadju (s obzirom da ti je dosije bajan) slobodno napusti temu. Ne zelim nikakve svadje!

Citirano

Ajla:
"Ne rece nam sta bi ti napiso u tom pismu za roditelje..."

Citirano

Ja:
Osim, naravno, ako je to toliko privatno da drugi ne smeju da znaju

Mogla si procitat ovo...mozda je i to razlog sto nisam napisao pismo...ili nisam imao vremena!
Evo jednog pisma koje je upuceno mojoj nastavnici srpskog nakon sho sam dobio 1 zbog nediscipline pojedinaca u odeljenju (kad kazem pismo, mislim bukvalno pismo):

Citirano

Ja:
Cesto puta u toku da na se zapitam cemu sve ovo? Cemu sluzi ovaj zivot I da li je vredan pozrtvovanja. U nekim situacijama pozelim da nisam ziv dok u drugim zivim zivot punim plucima. Sta sad?
Tvoj zivot je savrsen, imas dobro drustvo, dobar zivot, premda u losem kraju, ali sta da se radi…Roditelji te ponekad izludjuju - i to se desava – podnosis to nekako jer imas one osobe koje postoje da bi te vratili u takt kad iz istog izadjes – prijatelji. Postoji jos jedan veliki faktor u tvom zivotu koji je veoma znacajan, a po nekim cisto gubljenje dragocenog vremena. Da, to je skola. Tu provodis dobar deo svog zivota trudeci se da naucis nesto. Pored, nazovimo drugova koje imas u skoli tu su druge najvaznije osobe koje uticu na tvoj karakter – nastavnici. Prema nekima razvijas simpatije, prema nekim mrznju koja nestane cim dobijes bolju ocenu. Ponekad te pojednici razocaraju svojim postupcima kojima dokazuju svoju nezrelost i nespremnost da predju preko nekih stvari. U takvim situacijama nalazis utehu u osobama kojima stalno mozes da se obratis za savet iako te one ponekad ne slusaju, ali opet prelazis preko toga zapocinjuci razgovor koji te odvlaci sa teme o zivotu i prosto, misli te ponesu na neko drugo, bezbrizno i bezbolno mesto zvano masta. Sve je tako lepo uprkos svemu, kad sutradan, osoba kojoj se obracas za savet je ljuta na svet, na tebe ni sama ne znajuci zasto. Kaze da nasa nekultura prelazi granice prihvatljivog, Mozda, nekultura pojedinaca, ali ona je ljuta na sve, ukljucujuci i mene koji pokusavam samo ono najbolje. I sada, kada imam samo jedan ventil za praznjenje, samo jednu osobu kojoj mogu reci sve – moju najbolju drugaricu, pitam se da li ima svrhe ziveti. Polazem nade u neki buduci zivot sa manje briga i problema nego sad. Negde u nekoj izgubljenoj ili pak poznatoj i razvijenoj zemlji…

Citirano

Ona:
Zao mi je sto si se naljutio na “osobu” u koju si do danas imao poverenja i verovao joj. Zao mi je sto tvoja pametna glava tako plitko razmislja. Zar jedna realna ocena moze da pomuti sva ta lepa osecanja koja si gajio prema toj osobi. Ona nije kriva sto se ti nalazis u takvom odeljenju i sto igrom slucaja nije mogla da izdvoji tebe, a druge kazni. Nije bila ljuta na ceo svet, samo na one koji neznaju da cene onoga koji im zeli svu srecu sveta. Zao mi je sto to vase “mudre glavice” to nisu u stanju da shvate. Bilo je ponizavajuce ono sto se desilo na prethodnom casu.
Glavu gore, zivot je nesto mnogo komplikovanije, a ovo, ovo je samo situacija koju nisi danas mogao da izbegnes pored toga sto sam ja mislila da ti posedujes “neko znanje”, ali si me razocarao!
Zivot je nesto sasvim drugo, a ne samo ono o cemu vi razmisljate. Bice mnogo uspona i padova, a to covek uvek mora stojeci da podnese.

Citirano

Ja:
Ja sam bio ljut na Vas samo jedan kratak period, ni sam ne znajuci zasto. Veci deo mog mozga zna da su za to krivi pojedinci koji su posle casa rekli nesto kao “Evo ti sad tvoje Mihrije, ti joj se ufulavas, a ona ovako”. Ja sam na to odgovorio jednostavno: “Vi ste krivi za to, ne ja, niti Mihrija!” Necu kazati ko je taj neko, ali mislim da nije tesko predpostaviti. Posle nekoliko dugih trenutaka razmisljanja sam shvatio da sam pogresio u vezi sa Vama. Morate priznati da sam jedan od rektih koji ne smatraju nastavnike “onima koji su tu da nas muce, daju slabe ocene, pricaju po ceo cas i ocekuju da mi pricamo ono sto su i oni”. Sto se tice mojih osecanja, ona se nisu promenila, niti ce zbog jedne ocene. Kazete “mislila sam da posedujes neko znanje”. Znanje u vezi sa cime? Gramatikom srpskog jezika ili zivotom? Gramatika, mozda je ne bubam napamet kao jedna osoba, jer je meni bitnije da ja ono sto ucimo znam da primenim u zivotu nego da znam sve definicije koje ce mi trebati samo ako budem ucestvovao u nekom kvizu. I sami ste rekli da nije bitno nauciti sve napamet, vec znati sta ono znaci. Ja iz knjige ucim samo ono sto se primerima nauciti ne moze. Sto se tice onog odgovaranja, jednostavno…ne znam, teorija mi nikad nije isla od ruke. Sto se tice zivota, tu Ste u pravu – nemam puno znanja o njemu s kojim bih se mogao diciti, ali sam zasigurno prosao vise od ostalih sedmaka ciji se zivot svodi na igranje fudbala i trazenja razloga da se nekom zameri, s tim nekim posvadi i posle potuce. U redu je to sto Ste mi dali jedan, mislim nije u redu, ali boze moj, sta da se radi. Ta jedinica ce sigurno biti stimulant necega novog, nekog novog iskustva u zivotu ili jednostavno ce proci i otici u zaborav kao i sve ostale. Nije mi prva, nece mi biti poslednja…Sta je, tu je. “Nase mudre glavice ne mogu to da shvate”. Opet, “mudre” glavice pojedinaca, ne svih. Takodje morate priznati da moje umece pisanja, koriscenja gramatickih pravila i uopste mozga nije na nivou prosecne jedinice! I na kraju, jedno opravdanje – nisam podneo ono (to nepodnosenje je kratko trajalo) jer nisam navikao na neke katastrofalne padove u zivotu, ako ovo uopste mozemo nazvati katastrofalnim. I, ne znate koliko mi znaci sto imam drugaricu izvan skole koja je zrelija od mene i koja mi ukazuje na pravi put koji ja slepo pratim. ...(privatno)

Eto, Ajla...nadam se da si zadovoljna sada.

Pismo roditeljima:
Ne brinite se..bicu ja u redu! VOLIM VAS, ma sta ONA pricala i pokusavala...I znajte, uvek cete mi biti najvazniji u zivotu, ma koliko se to nemogucim vama cinelo...Ljubi vas i voli, Vas Dzenis :D



There I am, on the road again. There I am, up on the stage, there I go, playin' the star again, there I go, turn the page..

Johhny

Profesionalac

(10)

  • »Johhny« je muško

Postovi: 1.557

Datum registracije: 17.12.2003

Lokacija: dje stignem

  • Poruku poslati

6

Srijeda, 02. August 2006

Pismo Majci

Kazhu da se brinesh i da strepish
Koji che me jadi snachi danas
Da l’ che neko pogledat’ me krivo
Da li mogu mirno sniti nochas...!?

Nemaj straha umiri se draga
Od utvare to ti srce zebe
Tako ipak propio se nisam
Da bih umro ne vidjevshi tebe

Pisi stara mati
O svemu shto ponekad te boli
K’o ti umorno lice gleda
K’o te tjeshi kada ti to treba

A kad dodje zima i kad je snijeg
Kad bijela bura grad opusti
Donijet chu ti srce kao brijeg
I ochi pune radosti

Al’ nikad vishe neche bit’ po starom
Ja sam prvu ljubav prebolio davno
Ako kazhesh k’o je sada ljubi
Nemoj stara,nemoj rechi glasno... :(
[SIZE=1]Ako ikad dospijem tamo gdje prestaje strah, bit` chu spreman da zaboravim...[/SIZE]

hadalj

Profesionalac

(10)

  • »hadalj« je muško

Postovi: 1.445

Datum registracije: 26.07.2002

Lokacija: Paris

  • Poruku poslati

7

Srijeda, 02. August 2006

Citirano

Evo jednog pisma koje je upuceno mojoj nastavnici srpskog nakon sho sam dobio 1 zbog nediscipline pojedinaca u odeljenju (kad kazem pismo, mislim bukvalno pismo):


Vala nas ti ono pravo rasplaka ;(
malo za promenu

Johhny

Profesionalac

(10)

  • »Johhny« je muško

Postovi: 1.557

Datum registracije: 17.12.2003

Lokacija: dje stignem

  • Poruku poslati

8

Srijeda, 02. August 2006

:D:D:D:D:D:D:D:D:D:D:D:D:D:D:D


nemo` hadalje,nemo` zhif ti sve da plachesh...pa polako... :D :D :D :D :D :D :D
[SIZE=1]Ako ikad dospijem tamo gdje prestaje strah, bit` chu spreman da zaboravim...[/SIZE]

ajla

Zlatna sredina

(10)

Postovi: 539

Datum registracije: 05.03.2006

  • Poruku poslati

9

Četvrtak, 03. August 2006

E vala pametna ti ta nastavnica srpskog jezika sto ti dala keca ko vrata :))
Tako i zasluzujes pravis se brate mili pametan ko da si neznam ti koji pametnjakovic.

Dobro ti rece ovde neko na forumu "da se ne izuvas prije vode" ;) ;)

SuddenDeath

Zlatna sredina

(10)

  • »SuddenDeath« je muško
  • »SuddenDeath« je autor ove teme

Postovi: 252

Datum registracije: 25.07.2006

Lokacija: Milky Way....

  • Poruku poslati

10

Četvrtak, 03. August 2006

Da si malo bolje citala shvatila bi da ta ocena veze nema s mojim poznavanjem/nepoznavanjem srpskog jezika :S
Haj sho si ti radoznala...
Ako bash oj da znash sho je (CITAJ) celom odeljenju dala 1 pitaj je :)
Shalim se..neke devojke su doshle sa faxa na nesto kao praksu...i onda su se desetak mojih drugova drali, skakali i shta li sve nisu radili, a ona sve trpela...dok one nisu otisle...A kad su otisleeee hehe..da ne pricam..pola odeljenja jos ne prica sa njom.
Inace, moja jedinica je izbrisana sutradan...
A da sam toliko glup pa da dobijem 1 iz srpskog verovano ne bih isao na takmicenje..
I usput, nije bio ko vrata...bio je srkoz mali!

Ja se uopste ne pravim. Valjda i ja imam pravo da kazem svoje misljenje koje se, koliko sam primetio, po mnogome razlikuje od tvog. Ako pak nemam pravo na to, molim Admina da me banuje sa foruma.
Obijasni "da se ne izuvas prije vode", molim te.
Hvala,
Caos
There I am, on the road again. There I am, up on the stage, there I go, playin' the star again, there I go, turn the page..

Abfangjäger

Zlatna sredina

(10)

  • »Abfangjäger« je muško
  • »Abfangjäger« je zabranjen

Postovi: 556

Datum registracije: 03.05.2004

  • Poruku poslati

11

Subota, 05. August 2006

Citirano

Orginalno od SuddenDeath
Postoji li nesto sto biste zeleli da kazete nekom od roditelja, svojim ili svim roditeljima sveta, a niste uspeli, stigli ili niste imali hrabrosti i snage za to? Da?



Jedan poznati pisac je davno dosao na ideju da napise knjigu pod naslovom ''Snovi i pomisli''. U toj knjizi bi bio objavljen bar dio onog sveta koji zivi u nama a koji nikad ne iznosimo u nasem pisanju, ni u razgovorima s prijateljima i bliznjima, misli i zelje koje se ne usudjujemo nikome priznati ili ih iz nekog razloga drzimo u sebi. Naravno to nikad nije ostvario i ta je knjiga ostala u svijetu ''Snova i zamisli''. To su retki i uzviseni trenuci, kad se ono sto je bilo pocne nerazdvojno da mijesa sa onim sto je mozda moglo i trebalo da bude...
Nekad ranije, bilo je mnogo trenutaka kad sam cvrsto vjerovao u tudje reci, davale su mi veliki podstrek i motivacijsku snagu, neretko bih znao da zapisem iste da bi mi mozda za par mjeseci ili godina posluzile kao svjetionik, kao vodic u svetu u kojem sve manje zelim da zivim, kao sredstvo za raspolozenje kad sam neraspolozen kao sad. Ti trenuci lagano nestaju, ali ima ih, i uspeva, svaki put uspe, do kada tako...ne znam...

Vertrauen ist, einem Menschen sogar dann glauben zu können, wenn man genau weiß, dass man an seiner Stelle lügen würde!

SuddenDeath

Zlatna sredina

(10)

  • »SuddenDeath« je muško
  • »SuddenDeath« je autor ove teme

Postovi: 252

Datum registracije: 25.07.2006

Lokacija: Milky Way....

  • Poruku poslati

12

Nedjelja, 28. Januar 2007

Nekako sam se (delimichno) spoznao u ovom tekstu (pismu), pa dadoh sebi za pravo da ga postujem....
Slichna situacija kod vas sa nekim, ne?

Marchelo
Pismo bratu

Dragi Milose, znam da neces
ni citati ove redove
al' me cesto muci pitanje
kad zavrsim skitanje
budan dok cekam svitanje

Gde si ti, gde su te
odneli vetrovi
ovi stihovi, tebi pisani
ne silaze mi s pameti

Pa, Slave ti, kako si mi
evo, reko' da ti bacim koje slovo
pod nasim nebeskim
krovom bas nista novo

Kao sto znas
trazili smo promene
dobili zamene
pa sad bauljamo
kotrljamo se i prljamo u blatu

Bas kao i juce, stvarnost te tuce
pa samo gledas bulju da izvuces
ja zapalio na fax
paracin mi postao previse skucen

A BG k'o BG, nekad suza
nekad me osmeh ozari
rokam svoje
pa ponekog vikenda
palim dole do starih

Dobro su matori, sta znam
isto, svaki dan, isti san
kazu, zivot je sljaka
al nek sve od sebe dam

Caletov pogled se gubi
pali cigaru, gladi bradu
kuca nam jos nema fasadu
al' kaze, ne gubi nadu

Pita kako je meni tamo
u velikom gradu, e, tata, tata
zivim sa cimerkom u stanu
od 26 kvadrata

I rokam solo kroz zivot od blata
stvarnoscu ne baratam
ne shvatam, al' se ipak
smesim iz inata

A onda se setim da tamo
negde imam brata
preko granice ispisuje
nove zivotne stranice

A na ruci vise
nema brojanice
otudjio se od porodice
a kako ne bi i od rodbine

Nisam ga video
ni cuo ima 3-4 godine
reci, Milose
granice nisu nista drugo
do linija u atlasu
al' jesu stvarne onda kad idu
od srca ka srcu

Ti sada pruzas ruke
nekom novom nebu
nekom novom suncu
tvoj mali brat je postao MC
radi album, ide ka vrhuncu

I cesto sanja te, nazad u dane
pre i nase stare ulice
ti i ja, blejanje i smejanje
kad leti dodjes iz Nemacke

Doneses mi igracke i cokolade
pa sa Tomasketom palis do grada
ja se hvalim ispred zgrade
don'o mi brat

I sat kuca i vreme leti
al' i dalje boli kad se setim
i dalje boli kad skontam
da vise nikada neces hteti

Da zajedno pikamo "Robokapa"
na glupavom comodore-u 64ci
da mi pustas Paca po celu noc
dok ne popizde matorci

Ej, secas se kako sam se
kao mali bojao oluje
kad cujem one stare topole
da huje, strahujem
ti kazes, burazer tu je, ne brini
a meni se cini, na nas srusice se

Nisam kontao da sudbina zna
i drugacije da nam srusi sve
da srusi sne, jer ljudi odlaze
cesto bez pozdrava
cesto bez obraza
stide se svog odraza u ogledalu

Al' ja sam tvoj i ti si moj
i dalje nemam sta da dodam
covece, krv nije voda
budi joj odan

Ref.
Bar nekad seti se
bar nekad seti se
onih dana od pre
vreme protice
i vreme protice
al' secanje ostaje

Dragi Milose, lose je
znam da za tebe odavno proslo je
a proslost je ta sto grize me
iza zavese, kad sklonim oblake

Burazer od tetke, a voleo sam
te k'o da smo rodjeni
jedva cekao leto da dodjes mi
da i ja imam starijeg brata

Dobro se secam tog dana
kad sam te zadnji put sreo
leto 99, nebo prepuno ptica
prepuna glavna ulica
i ti koji guras kolica
u kolicima mezimca

Mala Mina, lepa je kao andjeo
jebote, moj se burazer
sa zenom spandjao
decu izradjao

Mic po mic, kontam
post'o sam stric
pogledi nam se srecu
niko ni reci, stojimo i cutimo

Toliko bih ti mnogo kazao
al' samo gledam
tako bih ti se bacio u zagrljaj
al' mi neka beda u srcu ne da

A taj tvoj hladan pogled me
i dan danas sece
covece, par reci rece pa ode
ja se to vece spucao
k'o stoka, solo, kuci

Pitao se po sto puta
kako to ljudi
odjednom postaju tudji
i vrteo kroz glavu sve svoje
snove od malena

Kako sam sanjao
da jednog dana mozda
zajedno odemo
na koncert Cypressa

Sanjao da jednoga dana
mozda zauvek budes tu
gde sam sanjao
a onda se probudio
i skontao da sam blesav

Kraj je price i svako
sledi svoju smernicu
P.S. poljubi cerkicu

There I am, on the road again. There I am, up on the stage, there I go, playin' the star again, there I go, turn the page..

Altuna

Majstor

(10)

  • »Altuna« je žensko

Postovi: 1.969

Datum registracije: 14.12.2003

Lokacija: Sandzak

  • Poruku poslati

13

Nedjelja, 25. Februar 2007

Halil Dzubran...

"Djeca vasa nisu vasa djeca. Ona su sinovi i kceri ceznje Zivota za samim sobom. Preko vas ona dolaze ali ne od vas. Iako su sa vama ona vam ne pripadaju.

Mozete im dati svoju ljubav ali ne i svoje misli jer ona imaju vlastite misli. Mozete im dati staniste za tijela ali ne i za duse jer njihove duse stanuju u kuci onoga sto ce doci sutra, a vi je ne mozete pohoditi, cak ni u snovima svojim.

Mozete teziti da budete kao ona ali ne trazite od njih da budu kao vi. Jer zivot se ne krece povratnom stazom niti ostaje uz ono sto je bilo jucer."
Sabur ti je da gutas kiselo, gorko i ljuto, a da ti se na licu nista, sem osmjeha, ne vidi.

Social bookmarks