Niste prijavljeni

Dragi posjetioče, Dobrodošli na Otvoreni Forum - Novi Pazar. Ukoliko je ovo Vaša prva posjeta molimo vas pročitajte Pomoć. U pomoći je objašnjeno kako ovaj forum radi. Morate biti registrirani kako bi vidjeli sve teme i sve forume. Molimo vas da se registrirate ili da ovdje pročitate kako se registrirati. Ukoliko ste već registrirani molimo ulogirajte se ovdje.

alBazari

Profesionalac

(10)

  • »alBazari« je muško
  • »alBazari« je autor ove teme

Postovi: 772

Datum registracije: 09.12.2002

Lokacija: Novi Pazar, Sandžak

  • Poruku poslati

1

Ponedjeljak, 06. Septembar 2004

Planirana elita

Citirano

Knjiga dr Ljubinke Trgovčević o školovanju srpskih intelektualaca u 19. veku


[SIZE=3]Planirana elita [/SIZE]




Elita 19. veka je ispunila svoj istorijski zadatak: Dr Ljubinka Trgovčević


Istraživanje društvene istorije kojim se već duže vreme bavi grupa beogradskih istoričara, okupljena u Udruženju za društvenu istoriju, nedavno je obogaćeno jednim značajnim prilogom. Dr Ljubinka Trgovčević, istoričar i profesor na Fakultetu političkih nauka, objavila je knjigu pod naslovom "Planirana elita. O studentima iz Srbije na evropskim univerzitetima u 19. veku", u izdanju JP Službeni glasnik i Istorijskog instituta. Reč je o nizu studija, prerađenih i dopunjenih ranije objavljenih radova, koji su rezultat višegodišnjih naučnih napora prof. dr Trgovčević na planu proučavanja školovanja srpske inteligencije 19. veka u evropskim zemljama. Ovo istraživanje, može se reći, ima dvostruki aspekt. Sa jedne strane, to je kolektivna biografija, ili socijalni profil srpske inteligencije tog vremena. Na to ukazuje već i dobro odabrana fotografija na koricama, koja prikazuje prvu generaciju profesora Beogradskog univerziteta 1905. godine. Sa druge strane, reč je o jednom znatno širem i značajnijem problemu - modernizacije srpskog društva predstavljene kroz prizmu obrazovanja. Odslikavanje društvenog profila obrazovanih ljudi poslužilo je kao pokazatelj specifičnog nivoa, načina i tempa procesa modernizacije u Srbiji.

Školovanje srpskih intelektualaca ovde je prikazano sa stanovišta nekih relevantnih pitanja za društvenu istoriju - modernizacije, elita, građanskih profesija, školovanja žena, političkih i intelektualnih generacija, kulturnih krugova od uticaja u srpskog sredini. Pritom, izuzetna vrednost ovakvog pristupa ogleda se i u poredbenoj metodi, tj. posmatranja problema u balkanskom i evropskom kontekstu.

Planiranje elite, na šta se ukazuje u naslovu knjige, predstavlja smišljenu politiku države u kreiranju stučnog i intelektualnog kadra. Pitomci različitih vladinih ministarstava sistematski su slati na studije u velike univerzitetske centre zapadne i srednje Evrope, radi stvaranja, pre svega, administrativnog aparata države u nastanku, a u nešto kasnijoj fazi ekonomskog razvoja i modernizacije, i tehničkog kadra za izgradnju infrastukture. Visoke škole su bile odabrane prema svojoj reputaciji u odnosu na određene vrste nauka koje su se tamo izučavale.
Plod ovog istraživačkog napora predstavlja nekoliko značajnih teza, do kojih se došlo metodom kvantifikacije i poređenja. Ovim tezama autorka pokušava da definiše socijalni profil srpske inteligencije školovane na stani: Državni stipendisti čine apsolutnu većinu pripadanika tadašnje srpske elite, ne samo političke, već i privredne i stručne (u koju spadaju tzv. građanske profesije). Ukupan broj srpskih studenata u inostranstvu bio je veći od broja državnih pitomaca, dakle, veliki broj ljudi koji su o svom trošku slali decu u inostranstvo ukazuje na relativno rani početak samoreprodukcije elite.

Promene mesta i vrste studija imale su blagotvoran efekat na preuzimanje uzora u Srbiji: iz šireg izbora moglo se preuzeti ono najbolje, ili ono što je najviše odgovaralo datim uslovima. Često je to rezultiralo paralelnim postojanjem više raznih koncepata (na primer, francuskih i nemačkih uticaja na pravne nauke i pravni sistem u Srbiji). Uticaj ruskog kulturnog kruga bio je, nasuprot raširenom verovanju, najmanji. Međutim, preko univerzitetskog centra u Cirihu, ruski studenti su izvršili veliki idejni uticaj na tamošnje srpske studente. Na srpske intelektualce nemački uticaji bili su najjači u oblasti tehnike, istorijsko-pravne škole, socijalizma, romantizma, engleski uticaj bio je najizrazitiji u ideologiji građanskog liberalizma, a francuski u oblasti prava i modernizma u književnosti. Iz ovoga proizilazi zaključak da nije bio dominantan uticaj nijednog kulturnog kruga, već su oni bili vrlo raznorodni, i u pravom smislu reči evropski. Pri izboru mesta školovanja, nije bila važna politička naklonost, ili religijska bliskost, već potrebna znanja.

Dr Trgovčević se vrlo studiozno upušta u probleme srpske modernizacije. Ovim istraživanjima najdirektnije je pokazana veza između stvaranja elite i formiranja moderne države i nacije, što je posebno izrazito u slučaju srpskog društva u kojem nije bilo plemstva. Kao činioci modernizacije istaknuti su: demografski rast, odnos elite prema školstvu, međuzavisnost državnog uređenja i sistema obrazovanja, obuhvaćenost populacije školovanjem, redovnost pohađanja škole, socijalna mobilnost, školovanje žena i formiranje nacionalne svesti (kao bitan element modernizacije u 19 veku). Autorka se takođe potrudila da što je moguće bliže odredi tip srpske modernizacije sa posebnim osvrtom na školstvo. Usporavanje ovog procesa nije dolazilo od strane zakonske regulative, koja je za svoje vreme bila veoma napredna, već od strane opšte ekonomske snage samog društva i usporene modernizacije u drugim segmentima, van obrazovanja. U oblasti školstva, međutim, planiranje elite putem studija u inostranstvu najdirektnije je uticalo na stvaranje profesorskog kadra u zemlji i osnivanje Beogradskog univerziteta 1905. godine.

U posebnim poglavljima autorka se bavi nekim aspektima modernizacije putem obrazovanja: nastankom i razvojem inžinjerske stuke, obrazovanjem žena i generacijama srpskih intelektualaca. Profesija inženjera je u 19. veku predstavljala novi model zanimanja, koji je podrazumevao socijalnu mobilnost i visoku profesionalizaciju, što je uticalo na stvaranje srednje klase i građanskog društva. U slučaju Srbije, vidimo da je ovaj proces odmakao tek početkom 20. veka, kada je povećan broj onih koji su se pripremali za ovo zanimanje studirajući o svom trošku. U pogledu obrazovanja žena, autorka zaključuje da je od početka stvaranja srpske moderne države do 1914. napravljen ogroman skok od potpune nepismenosti do sticanja doktorata u inostranstvu. Prema udelu žena u opštem obrazovanju i tempu napretka u ovoj oblasti, Srbija nije zaostajala ni za mnogo razvijenijim zemljama.

Takođe, Lj. Trgovčević je uočila postojanje tri generacije srpskih intelektualaca: prve, u kojoj su preovladavali Srbi iz Ugarske, druge, u kojoj se stvara nacionalna inteligencija i osnove modernog građanskog društva, i treće, koja je već autentično nacionalna, sa vrlo različitim ideološkim uticajima.
Konačno, širi naučni doprinos autorka je dala svojim opštim razmatranjima o parametrima za poređenje među balkanskim zemljama, o pojmu i ulozi intelektualca, kao i time što je, obradivši kvantitativnom metodom studije Srba u inostranstu, pokazala koji su se sektori države u društva u pojedinim fazama razvijali u Srbiji, tj. kako se konkretno odvijala srpska modernizacija u 19. veku (u početku faza stvaranja stajaće vojske, stvaranje univerzitetskog kadra, a znatno kasnije razvoj zdravstva i ostalih javnih službi). To je zavisilo kako od potreba države, tako i od svesti vladajućeg establišmenta da takva potreba postoji.

Dva paralelna toka - očuvanje i izgradnja nacionalne svesti s jedne, i modernizacija i evropeizacija s druge strane, stvorila su modernu srpsku državu. Srpska elita 19. veka je, izgleda po svemu, ispunila svoj istorijski zadatak. U današnjim lutanjima srpske elite izgleda da u tome treba tražiti kontinuitet i putokaz.



Nisam odolio a da ne kupim ovu knjigu. Ostao sam zabezeknut:

od 1844. do 1914. godine vlada Srbije je organizovano poslala, prema ovoj knjizi, 1632 studenta na placene studije na tada najpoznatije evropske univerzitete.

Ova knjiga govori i o ukupnim tadasnjim prilikama u Srbiji tako da sam opet dozivio jos jedno veliko cudjenje: kako je Srbija uopste mogla da pribavi sredstva za skolovanje tolikog broja ljudi?

Buducim se studentima najrpije objasnjavalo da idu na grbacu svog naroda koji zbog toga odvaja od usta, a potom se trazilo od njih da redovno, u kratkim intervalima, strogo obavezno, salju vrlo detaljne izvjestaje o slusanim predmetima i savladanom gradivu. Jedan arhitekta, na primer, sve sto nacrta za fakultet morao je isto da nacrta ponovo kao dio izvjestaja ministarstvu koje ga je poslalo (fotokopir aparata nije bilo).

Srpska država je, dakle, od 40-ih godina 19. vijeka imala jasnu politiku obrazovanja ljudi na zapadu, dakle na zapadnim univerzitetima, prvo njemačkim i austrijskim, posle švajcarskim, na kraju francuskim.

Šalju se čak i žene. "Ti ljudi nisu imali jednostavan odnos prema Evropi, jer se i oni tada, kao i mnogi danas... kad odu tamo nisu se lagodno osećali, jer nisu znali jezike, nisu bili dovoljno dobro obučeni, nisu bili dovoljno dobro naučeni raznim manirima. Oni su često imali kompleks inferiornosti, koji posle produbljuje antievropski diskurs, ali su oni ostvarili dobre veze, videli su šta se tamo dešava i učinili zaista čudo."



E sad me interesuje sta vi mislite o svemu ovome?

Dje smo tu mi, Bosnjaci?

Sta nam je cinit?


Rahm. Alija je npr. bio protiv odlaska nase omladine u inostranstvo, ali je snazno zagovarao dovodjenje stranih profesora na nase univerzitete.

Evo ga sad jos jedno pitanje - dje smo tu mi?
Na novopazarskim univerzitetima mozda i ima dobrih profesora, ali je daleko (cuj daleko?!) od toga da se profesori pozivaju prema svjestskim kritrijumima kvaliteta.

Sigurno ce neki reci da je to skupo! A ja se onda pitam kako je Srbija iz XIX vijeka mogla da posalje preko 1500 ljudi u inostranstvo.

Mislim da je tema interesantna, pa ha'jte - bujrum.


"Ko se odvaži i radi brzo biće izbavljen,
dok i tragalac koji je spor može gajiti samo nadu." (Hz. Alija)

hadalj

Profesionalac

(10)

  • »hadalj« je muško

Postovi: 1.445

Datum registracije: 26.07.2002

Lokacija: Paris

  • Poruku poslati

2

Utorak, 07. Septembar 2004

Brate, nije skupo no neophodno.
Treba samo malo pameti i znanja.
Evo samo primer, skolarina za godinu dana skolovanja na posdiplomskim studijama na francuskim fakultetima kosta oko 450 eura. Kolka ja skolarina na NP univerzitetu?
Drugo, francuska vlada, a i mnoge druge daju stranim studentima stipendije, konkretno ovde je oko 500 eura, uz sta ste oslobodjeni placanja ove skolarine i imate pride jos lom popusta. E sad treba znat, no koga to interesuje, izgleda nikog. Mnogo je lakse poslat ljude sakacki u Tursku i na tome zasnivat politicku kampanju, bez ikakve ideje, nit se zna ko ide, nit zbog cega, nit dal ce se vratit ni sta ce tamo radit.
Jel bilo ikakve selkcije za ona slanja studenata osim one ko je kome kakf rod. Jel tu bila uopste neka misao o obrazovanju naroda sandzaka il samo hajde brate rekose nam dzabe.
He he, no opet ne treba narod slart u Tursku il ne znam ti Liban, Alzir il Maleziju. Uz sve postovanje ipak je to treca liga.
Bolje poslat jednog u prvu ligu, no njih sto u trecu il u onu regionalnu il kako se zove.
Treba slat ljude u Ameriku, Englesku Francusku, na vodece svetske univerzitete, dje ce sta naucit i ako se ko vrati prenet to, a ako se i ne vrati imacemo koristi sigurno.
Vidim bogati salju decu da zavrsavaju srednju skolu po Americi, hm, sta ce im to, biju tafru il sta. Kaka korist od toga, nikaka, ka demek dijete nauci jezik, e vala i velka stvar. Bolje zavrsit gimnaziju u Pazaru, pa otic u Beograd i neki dobar fax, pa posle ako babo ima para onda lijepo na posdiplomske studije, na Harvard, na Berkly, Yale tamo dje ce je top. To je stvar ako vec hoces nesto da ucinis, no opet koga to zanima.
Ako hoces bas primer, eto ti nasih komsija Albanaca, kolko je samo njih poslato na skolovanje po inostranstvu i sad su se vratili, pa su fino vodece licnosti drustva. Poslani su o trosku nacije, a ta nacija je setimo se samo imala paralelne skole i fakultete u vreme Miloseviceve vlasti. Ko je placo te skole, pa oni sami, Albanska, Kosovska nacija, svako iz svog dzepa, ljudi su imali ideju, znali su sta je bitno za naciju, a jok ko ovi nasi.
Eto tako, ko zna, mozda jednog dana rodi se jedan Bosnjak, Pazarac koji ce razumet potrebu za Mi, a jok sam ja, neko ko ce nas povest sa idejom i perspektivom, za bolje sutra za nasu decu i nas.
malo za promenu

alBazari

Profesionalac

(10)

  • »alBazari« je muško
  • »alBazari« je autor ove teme

Postovi: 772

Datum registracije: 09.12.2002

Lokacija: Novi Pazar, Sandžak

  • Poruku poslati

3

Srijeda, 08. Septembar 2004

Citirano

Orginalno od hadalj

He he, no opet ne treba narod slart u Tursku il ne znam ti Liban, Alzir il Maleziju. Uz sve postovanje ipak je to treca liga.




Sta ce reci na to drustvo koje se javlja iz Kuala Lumpura? :O


"Ko se odvaži i radi brzo biće izbavljen,
dok i tragalac koji je spor može gajiti samo nadu." (Hz. Alija)

hadalj

Profesionalac

(10)

  • »hadalj« je muško

Postovi: 1.445

Datum registracije: 26.07.2002

Lokacija: Paris

  • Poruku poslati

4

Srijeda, 08. Septembar 2004

Ja ti reko svaka cast svakom, no treba gledat realno, sto jes jes, a ako hoj mozemo se mi lagat kolko hoj
Evo jos jedna stvar sto mi pade napamet, racunica.
Ovako, u francuskou jedan doktorant otprilike ima drzavnu stipendiju oko 600 eura, sto znaci dovoljno da se prezivi, e sad, kad bi poslali jednog coveka na posdiplomske studije za jedno tri cetiri godine on bi bio doktor nauka.
Godisnje znaci nekih 8000, a mi posto nismo sitnicari, ete nek bide i 10000, e sad znaci jedan doktor nauka koji bi dos u pazar opstinu bi kosto jedno 30000-40000, njih deset 350000, njih 50, 1 750 000, zamisli da za cetiri godine u Pazaru imas 50 doktora nauka koji su skolovani na najvisim svetskim univerzitetima.
He he he, no nemamo mi preca posla, a kolko kosta ona nova hala sto nam je preko potrebna sigurno jedno 3-4 miliona, kolko to bude ovija doktora, sica a?
No sto rece ona zemljak, narodu treba leba i igara, man se jadan nauke.

PS. jos nesto, hajde da ih opet nista ne kosta, ima nas koji to nekako i i svog dzepa placamo, al bil neko pametan da nas pita kolko nas, sta to radimo, kuda ce mo pa bogomi i trebal nam sta, ako nista drugo mogo nas je letos Presednik na jednu bozu pozvat.
malo za promenu

5

Četvrtak, 09. Septembar 2004

@ tzv.hadalj: Respect! (o)
"Ti sa svakim lijepo! I trazi da se dobra djela cine, a neznalica se kloni!" (El-'Araf, 199)

meSSko

Zlatna sredina

(10)

  • »meSSko« je muško

Postovi: 345

Datum registracije: 26.06.2003

Lokacija: D - Münster

  • Poruku poslati

6

Petak, 10. Septembar 2004

primjedba !!!

Citirano


orig: od tzv Hadalj-a :

Ovako, u francuskou jedan doktorant otprilike ima drzavnu stipendiju oko 600 eura, sto znaci dovoljno da se prezivi, e sad, kad bi poslali jednog coveka na posdiplomske studije za jedno tri cetiri godine on bi bio doktor nauka.
Godisnje znaci nekih 8000, a mi posto nismo sitnicari, ete nek bide i 10000, e sad znaci jedan doktor nauka koji bi dos u pazar opstinu bi kosto jedno 30000-40000, njih deset 350000, njih 50, 1 750 000, zamisli da za cetiri godine u Pazaru imas 50 doktora nauka koji su skolovani na najvisim svetskim univerzitetima.
He he he, no nemamo mi preca posla, a kolko kosta ona nova hala sto nam je preko potrebna sigurno jedno 3-4 miliona, kolko to bude ovija doktora, sica a?
No sto rece ona zemljak, narodu treba leba i igara, man se jadan nauke.


(o) (o) (o)




Burko,...krupne riječi pričaš za jednog Hadalj-a,...
no ili mijenjaj nik ,...
ili ne piši
duboke riječi narodu koji ne zna da pliva !
)o(


Citirano

P.S. [SIZE=1]No,...ipak je bolje pokušat,jer možda izronimo i proplivamo [/SIZE] !!!




_______________________________

M.S. ......meSSko...... selam svima
[SIZE=1]Šta god ko čini,..ono sve sebi !!! ;) [/SIZE]

Mehdi

Učenik

(16)

  • »Mehdi« je muško

Postovi: 126

Datum registracije: 18.03.2004

  • Poruku poslati

7

Petak, 10. Septembar 2004

"Hadalj",
"Paris ti je dao sebe, dio neba zauvijek..."

Sta velis; da se kandiduju Sarah i Altuna, za te francuske nauke.
Dvije bistre pazarke.
Samo da poskidaju mahrame, i da nauce ekavski...
(nemoraju bas ko "nas"ministar)
al onako... koliko da se vidi da ne postuju svoj jezik i tradiciju.
Ili jos bolje vidi za "Tutinca!", on ti je sahi zreo,
hljeba i igara mu je vec dosta, skuzio je Esada Dzudzevica, sem tako...
jos mu samo titula fali.

U pravu si za Tursku, mogao bi nam se neko otud vrnut poput onog reformatora
Kemala. Nedaj Boze.

Jedan iz Orlja, ugrabio i zavrsio neku skolu, zamisli u Alzir.( znam ja da je zakasnio,
da se trefio ono 1938 kad su francuzi proglasili arapski jezik stranim u Alziru,
dje bi mu bio kraj). Necu da ti pricam sta je postigo, da ga Allah dz.s. nagradi.

Kako ono Stuka veli na kraju "razgovarajmo o slobodi... neman je pred vratima"


p.s. Ti znas, nebih ja, ali poceo si da dobijas komplimente











Abfangjäger

Zlatna sredina

(10)

  • »Abfangjäger« je muško
  • »Abfangjäger« je zabranjen

Postovi: 556

Datum registracije: 03.05.2004

  • Poruku poslati

8

Petak, 10. Septembar 2004

E vala,joj bre sto ti je tuhav ovo ime,Hadalju ti mi izubaha, nenada se ja ode tome, dade polijepu ideju za hitar bisnis.Samo ako Allah da i mi bidemo dobro cingiljili pa uspe belji cemo zedno ima bericeta od ovog. Jedan je hak od ovog nimeta tvoj. No da ti pricam koju si mi ideju dao,deder me slucaj,bog ti do. Ima unazad vec bogme dug vakat kako ti ja havijezam kako da ucinim zengel firmu, ali vazda mi samo padahu corava posla jednom sam se i mogo dobro ocoret no srecom nisam poceo a znam ja da nikad ti ja nevide hajra ne vala nikakav nimet.No ti me opet ohrabri da dalje razmisljam o tome. U veliko sam sadek tuhme nemogu da verujem allahami nego mi merak pa hocu iiiijo za samo 30 000 €,za sve skupa, mogu imam 10 doktora taman vala da napravim jednu cvrstu firmu oni si havijezni pa ce morat znat kako to ide. Allahami je ova ideja plaha haj to no i jeftina.Dzab dzabe.

Salio sam se gore.Nemoj da zameris

Moje je misljenje cak i da je ovo izvodljivo,sto ti pises u svom postu, a u realitet nije jer ne moze grad stvara centarmoci kad je obrazovanje nadleznost republike,najteze bi bilo opsjenjivati NP gradjane koji bi placali sve ovo da ce se to za njih u buducnosti tj. 3 godine kasnije amortizirati.Kako prihvatljivo dati do znanja njima da zarad toga ce osetiti neko poboljsanje savaki pojedinac i dali je to uopste mogucno? Drugi problem lezi u tome kako podeliti ovlascenja za ovaku prednosti kao sto je studirati u inostrastvo. Oni koji pamte u prostlosti samo se nagledali nepravednosti izrazene time da prilikom dodele stimpedije glavni faktor igra u tome dali samo u srodstvu sa nekim koji ima moc za odluku.Zato i imamo sto trenutno je postoji da kuso i repato,nestrucno i nadmeno obavljaju funkcije od vaznosti.

Moram da idem na ispit ,nemam vremena sad a nastavicu dalje na ovoj temi.
Selam svima.
Vertrauen ist, einem Menschen sogar dann glauben zu können, wenn man genau weiß, dass man an seiner Stelle lügen würde!

björn

Profesionalac

(10)

  • »björn« je muško

Postovi: 670

Datum registracije: 29.08.2003

Lokacija: sweden

  • Poruku poslati

9

Petak, 10. Septembar 2004

hadaljov komentar je tako ispravan da samo mogu reci hadalj u pravu si brate..mehdi tvoj komentar je samo zloban i nista vise.popni se gore na tepe il parnicko pa pogledaj malo videces da ima dunjaluka jos da se dunjaluk ne sastoji samo od pazara i tih tkz ljidera,ministara ,esada i muftija...ljudi uce istrazuju obrazuju se pokusavaju sto rece hadalj imati sto vise magistara, doktora nauka u svojoj zemlji a te tvoje podele i neko dicenje mahramama tih sestara( ko da ne mogu imati mahramu a opet doktorirati) bas je onako pa eto da kazem u najmanju ruku bezze..
14. Kad bismo njih radi kapiju na nebu otvorili i o­ni se kroz nju uspinjali,
15. opet bi o­ni, zacijelo, rekli: "Samo nam se pričinjava, mi smo ljudi opčinjeni!" (Kur'an)

sans

Majstor

(31)

  • »sans« je muško

Postovi: 2.733

Datum registracije: 29.07.2002

Lokacija: Svemir/zemlja/Evropa/SCG/New Pazar

  • Poruku poslati

10

Petak, 10. Septembar 2004

Postoji tu još jedna stvar , a to je:

Bez obzira što je neko uložio sredstva u nekog (bez da ulazimo u to da li su kriterijumi odabira bili pravilni), to što je sredstva uložio niko i ničim mu ne garantuje da će mu se ista i vratiti, a naročito poznajući naš mentalitet kao i naš pravosudni sistem i njegovu usklađenost sa svetskim principima i normama. Naime, u situaciji kakva jeste, iluzorno bi bilo očekivati da bi se od tih 50 doktora nauka školovanih i uspešno doškolovanih po najboljim svetskim univerzitetima Pazaru vratio makar 1 ;) Školovan kadar, a naročito kadar školovan po najpriznatijim svetskim univerzitetima, školovan u prvoj ligi tražen je svuda u svijetu, i svuda u svetu ima dobru prođu, pa mislim da je ipak idealizam očekivati da bi se tih 1 750 000 za par godina vratilo gradu tek tako, a naročito ne u uslovima kad širom sveta može zaraditi i do 50 puta više negoli ovde kod nas.

1 ili 50?

Nije svejedno!!!
Ako nemaš iskustva-prevariće te , a ako imaš - onda već jesu , onda već jesu , onda već jesu... ;)

i ... bode mi oči

... al lahko je tebi kad imas olovku sa gumicom

hadalj

Profesionalac

(10)

  • »hadalj« je muško

Postovi: 1.445

Datum registracije: 26.07.2002

Lokacija: Paris

  • Poruku poslati

11

Petak, 10. Septembar 2004

Hajde opet praznu pricu da pricamo, al sta nas briga imamo pravo.
Evo ovako pa i tih 49 da ostane po svijetu znas sta bi to znacilo, koji bi uticaj ti ljudi imali i kako bi grad i Sandzak profitirao od njih. Zamisli kad bi jedan nas covek bio profesor na Harvardu, il direktor u nekoj svetskoj banci il tako nesto, bil to bilo sta lose?
Drugo brate ima moral (mada nas covek po svijetu izgleda izgubi to, no to je ipak druga prica), eto i ako se ne vrati, ima rijec, pa nek sutra on umesto jednog ako more nek skoluje dvoicu.
Ima jedan covek u pazaru sto stipendira jedno 10 studenata, jedan pravi covek, musliman, takaf kakf moze bit, e znas sta on kaze tim studentima, nema te nikakvih obaveza, sam vas moral more bit neki ugovor izmedju mene i vas. E taki nama trebaju, ljudi kojima se veruje i koji veruju, a oni sto bi da profitiraju, a sigurno bi ih bilo, neka ih, njima ce Allah sudit. No opet reko prazen price, al sto se tice kriterijuma odabira bilo bi ih, nije problem, postoje bog do testovi i ljudi od znanja da odaberu ko valja a ko jok, a za one rodjake i zemljake, ne bi o njima, ja pricam ode o nekom idealu, o dobrim ljudima, sa dobrim srcem i pametnom glavom, a lopova i prevaranata ima kolko hoces, ap nek drugi o njima.

PS. E sam da znate, nije to tako komplikovano ko sto mislite, sam treba nac ljude za to, imalo bi kolko hoj njih da idu u Paris, London, New York jos kad je za dzabe ihi, no malo je onih koji bi isli da rade, treba dat cetiri godine zivota, nije to lako. Dokaz ovome je i cinjenica da je jedan nas Doktor koji je u svijetu, sredio za stipendiju i mesto za jednog pozdiplomca stomatologije, al kako cuh nema koga. Sad opet n etreba nikom verovat, al voleo bi da bude onih koji su spremni i sposobni za nesto vise sem pet se po tepetu i gledat u havu.
malo za promenu

sans

Majstor

(31)

  • »sans« je muško

Postovi: 2.733

Datum registracije: 29.07.2002

Lokacija: Svemir/zemlja/Evropa/SCG/New Pazar

  • Poruku poslati

12

Petak, 10. Septembar 2004

Da se razumemo- apsolutno sam za to da je novac koji je uložio taj čovek, dobar musliman, humanista, čovek sa vizijom i poverenjem ( a bogami i sa parama) sigurno bolje uložen novac od novca uloženog u zlatne bešlije, lance od 2 metra, šminku i garderobu belosveskih ili pak malomanjebelosvetskih rospetina i sl. ali postoje prioriteti i objektivna realnost. Novac uložen u 50 doktora nauka uz nadu da će se bar jedan vratiti svom gnezdu na lestvici prioriteta ne zauzima visoko rangirano mesto. Ima naroda koji nema hleba da jede, koji nema krov nad glavom, kojem je svako sutra nada za neko čudo koje će se upravo tog dana desiti, koji ide blatnjavom kaljavom ulicom, pije vodu iz zarđale vodoinstalacije, kupuje sir iz prozukle stare kace ispod tezge koja prokišnjava- a pri tom ne voli ljute paprike.

Lepo je imati vizije , al lepo je i poštovati prioritete prilikom ostvarivanja istih. Šta misliš da li bi hiljade izgladnelih imale razumevanja za viziju koju nam ti dočara ili bi onoga ko bi pokušao da je ostvari dočekalo na bajonet- a naročito nakon nevraćanja onih 49-torice pokvarenih belosvetskih mangupčića -doktoranata na najpoznatijim svetskim univerzitetima :D

Jedno je sigurno- onaj ko bi pokušao ostvariti tako nešto, obezbedio bi sebi mesto u istoriji i ostao upamćen i često pominjan u budućnosti kao :

Čovek sa vizijom
Ako nemaš iskustva-prevariće te , a ako imaš - onda već jesu , onda već jesu , onda već jesu... ;)

i ... bode mi oči

... al lahko je tebi kad imas olovku sa gumicom

hadalj

Profesionalac

(10)

  • »hadalj« je muško

Postovi: 1.445

Datum registracije: 26.07.2002

Lokacija: Paris

  • Poruku poslati

13

Petak, 10. Septembar 2004

Ada u pravu si ti sto posto, no reko ti ja prazna prica, no opet ne pravi nam sera.
No, ko sto ti reko, haj da se ne daju pare nema se stvarno i ima precega, al vidis ima i onija koji se iz svog dzepa tako nesto skoluju i uz to nista ni ne traze, pa sta sa njima.
Ete ti elite, no vidis nije planirana, al mogo se ko setit te videt dje su ta deca da se malo porazbori ako treba u sta i uputi opet ima onija koji bolje znaju, da ne lutaju futancat, al jok.
Ima se prece, a i sta ce im to, vidis ona iz Orlja otiso i skolovo se, ne znam vala ko mu je to placo, pa ete ti sad tu ljudima stvara probleme, jok bogoti neka, lakse je sa neskolovanim svijetom, takima i zubari dodju puna kapa, sta im hoce ti belosvetski koji imaju ljijek mozga sam da turaju piljak tu i da muce glavu, jok jok.
malo za promenu

muhadzer

Zlatna sredina

(10)

Postovi: 457

Datum registracije: 08.11.2004

  • Poruku poslati

14

Ponedjeljak, 08. Novembar 2004

Hadalj, od onoga sto ste napisali podrzavam vasu ideju da je obrazovanje najvaznija stvar. Sto se tice drugog malo ste se izgubili, posebno omalovazavanje nekih drzava i istaknutih ljudi po Sandzaku u najmanju ruku nije lijepo. Vidite vi ste koliko ja shvacam u Parizu, upitajte iskreno sebe sto ste ucinili za svoj kraj. Mozda jedan vlasnik krojacke radionice u Pazaru nije uspio sebe spasit i zdomit na Hardwardu ali je u najgore doba pomogao makar 10-20 familija da prezivi.
Nas covjek je interesantan, sto vidi polje odmah se izgubi.
Svijet pociva na cetiri stuba: znanju ucenih, pravdi mocnih, hrabrosti odvaznih i molitvi pravednih.

hadalj

Profesionalac

(10)

  • »hadalj« je muško

Postovi: 1.445

Datum registracije: 26.07.2002

Lokacija: Paris

  • Poruku poslati

15

Ponedjeljak, 08. Novembar 2004

ada pusti ti mene, mene je proguto Pariz ;) .

Sam ne znam da sam ja nekog omalozavao, bar nisam imao takvu nameru. Naravno da si u pravu za te ljude sto poamzu, nek i njima Allah pomogne. Dobar covek je dobra ma gde se nalazio. Ovde se radilo o drugim stvarima, hteo sam da kazem da ukolio se neko zeli skolovat pa uz to jos i plati puno, onda bar nek puca na ono najbolje. Znas to ti je ka na primer da imas 100 eura i hoces da kupis patike, a ti umesto Riboka za iste pare uzmes neki Turski Ribuk, i posle mi vices da je dobar. Ono znas e sta u svetu vredi, i bar ja sam takav da idem na ono najvece, bar se trudim. To ne znaci da je to nekome bitno, sve je relativno, ne znaci da ja vise vredim od onog Krojaca, no ukoliko pricamo o skolovanju u inostranstvu onda bolje se skolovat na Harvadru no u nekom ne znam ti Jordanskom Univerzitetu. Sad ti ako mislis drugacije to je tvoja stvar. Ja ti samo reko da je za mene tako, no vidim da il neces il nemos da me skontas.
malo za promenu

muhadzer

Zlatna sredina

(10)

Postovi: 457

Datum registracije: 08.11.2004

  • Poruku poslati

16

Ponedjeljak, 08. Novembar 2004

Hadalj opet omalovazas druge. Jesi li ti ikad bio na nekom od eminentnih turskih ili malezijskih univerziteta, prestani da pises bez ikakve argumentacije. Samo da znas da se Ribok(valjda onaj pravi) po tvojoj terminologiji proizvodi na najbjednijim dijelovima svijeta vjerovatno negdje po Vijetnamu, Indoneziji ili Kini, kao i sve te krpe sto se prodaju po Parizu i drugdje.

Ja sam licno zainteresovan da vidim tvoj naucni opus, daj mi link svojih radova, objavljenih studija iz svoje oblasti, daj jer kako ti rece "ja sam takav da idem na ono najvece". Pokazi svojim primjerom da je znacajno skolovat se u Parizu.
Svijet pociva na cetiri stuba: znanju ucenih, pravdi mocnih, hrabrosti odvaznih i molitvi pravednih.

hadzied

Profesionalac

(10)

  • »hadzied« je muško

Postovi: 962

Datum registracije: 10.08.2002

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

17

Ponedjeljak, 08. Novembar 2004

Pozdrav za sve prijatelje foruma...

Citirano

Treba slat ljude u Ameriku, Englesku Francusku, na vodece svetske univerzitete, dje ce sta naucit i ako se ko vrati prenet to, a ako se i ne vrati imacemo koristi sigurno.


Ipak mislim da svaki komentar nakon onog prvog Hadaljevog je suvišan...
Ne ulazim u odabir pojedinaca da odu u neke daleke zemlje, ili kako reče Hadalj u Tursku ( to ne želim da komentarišem )...
Ali podvlačim da se ništa ne može porediti sa obrazovanjem stečenim na univerzitetima svetskog glasa, mislim da je san svakog pojedinca koga iole zanima napredovanje u sveri nauke ( bez obzira na oblast i opredeljenje ), da bar jednu godinu provede na nekom usavršavanju u inostranstvu ( da ne govorim o mogućnosti kompletnog školovanja tamo )...

Pozdrav

18

Ponedjeljak, 08. Novembar 2004

Brat Beksa, ovde moram da stanem na stranu brata muhadzira.. Zamijetil sam (premetio sam) tvoju konstataciju i ranije al ne htedoh nista da napisem.. no sad ko rekoh eve opet me ova tema zove :D. Naime, stojim iza toga da ovde (u Maleziji) postoji jedna visokoskolska ustanova za iskljucivo postdiplomske studije na kojoj se moze nauciti mnogo vise nego na mnogim eminentnim spomenutim univerzitetima po svijetu. Dalje, recimo, za ono sto ucim licno ja, menadzment informacionih sistema, po mojem misljenju puno mi je bolje studirat ga ovde nego eto recimo u Francuskoj. Verovo ti il ne ja cisto sumnjam da postoji i jedan Univerzitet u Francuskoj opremljen informacionim tehnologijama (a to je bitno za ono sto ja studiram) od ovog ovde na kojem sam + za ovu granu nauke i biznisa Malezija (kao i Singapur) vazi za zemlje u vrhu trenutno.. Na polju menadzmenta i primene informacionih tehnologija specifiram. Nije to civilizacijski najbitnije sto ti mogu reci, ali kad se spominje ono sto je bitno za to valja da se potkrijepi. I da bi neko naucio kako se nesto postize najlakse je nauciti od onih koji su to poslednji izgradili i koji su sa tim izgradjivanjem upoznati i od kojih se bas to izgradjivanje moze i uciti..

Ove druge, naprednije zemlje, mi tesko mozemo da razumijemo iz prve ruke jer oni su po deset stepena ispred nas u startu... Zato se mnogi nasi stvarno i izgube (ne mislim na brata Beksu ovde sigurno). Valja krenut redom.. A nekad, ovako, covek skonta i koje su greske u tome sto mi velicamo.. A to nece naucit kad ode kod tih koje velica.. Velicace ih jos vise i naucit ono sto nece znat da ni njemu ne valja.. Prihvatice njihov pogled na svije i njihovu tehnologiju.. Umesto da nauci kako da jaca svoju.. zasnovanu na svojoj tradiciji.. Onoj pravoj.. Ispravnoj..

A siguran sam da postoje mjesta i u Turskoj na kojima se puno moze nauciti.. Kao i u mnogim drugim zemljama. Problem su jedino one u kojima se ne moze zbog nekih faktora nista ni koncepcijski bitno uciti, niti ima se uslova da bi se neke prakticne stvari savladjivale, primenjivale i usavrsavale... U tom pogledu mogu se spomenuti neke zemlje.. Ali samo zbog uslova u tim zemljama, a nikako zbog superiornosti onog sto nam zapad pruza. A ono sto zapad ima, i gde je stigo, jeste dobro u nekim pogledima, i ima stvari koje moramo od njih da naucimo, ali nikako, apsolutno nikako ne treba da naucimo da budemo oni. Jer vise ne bi bili mi.. I vodili bi propasti svih vrednosti zajedno sa njima.. Zato jeste obrazovanje bitno.. ali jedno drugacije.. Koje nije zapad.. jer zapadno obrazovanje sustinu ne poznaje... Ali ima razvijenu tehniku. Oduzmi saberi, zapadno obrazovanje je dobar dobar trening posle kojeg ljudi znaju da rade vrlo dobro svoj posao.. Ali nista drugo. Ako govorimo o obrazovanju, ja tu cisti trening ne podrazumevam... (al osecam da ovo treba da se dublje objasni, i odavno sam ostao duzzan da zavrsim ono sto sam hteo u jednoj temi). Pozdravljam..
mogu ja da se potpisem i bolje...

hadalj

Profesionalac

(10)

  • »hadalj« je muško

Postovi: 1.445

Datum registracije: 26.07.2002

Lokacija: Paris

  • Poruku poslati

19

Ponedjeljak, 08. Novembar 2004

Citirano

Orginalno od muhadzer
Ja sam licno zainteresovan da vidim tvoj naucni opus, daj mi link svojih radova, objavljenih studija iz svoje oblasti, daj jer kako ti rece "ja sam takav da idem na ono najvece". Pokazi svojim primjerom da je znacajno skolovat se u Parizu.


bate kljikni na guglje ako bas te interesuje, te more bit nesto i nadjes :D
malo za promenu

ale

Učenik

(10)

  • »ale« je muško

Postovi: 159

Datum registracije: 11.01.2004

Lokacija: swiss

  • Poruku poslati

20

Ponedjeljak, 08. Novembar 2004

Mislim da je najvaznije da covek hoce da dostigne visoki nivo studiranja.
U USA ces najbolje nauciti Prava, u zapadnoj Evropi Ekonomiju, Finansije u Asiji sve sto je vezano za Informatiku u Italiji i Francuskoj se sigurno Umetnost moze najbolje usavrsiti.
Da Islam bolje mozes studirati u arabskim Zemljama je narocito istina.
Svako ima svoju Opredeljenost i Uslove da ode negde gde ce Studirati.
Sta je dobro u Zapadu da covek dobije Stipendije i da se samo Rad/Delo gleda i nista drugo.
U Svaicarkoj imaju Univerziteti za Ekonomiju i Finansije koji su jedni od najacih na svetu ali im je Ime poznato na svetskom Nivou.
Zovu se:HSG(St.Gallen) i ETH(Zürich).
Dobro je da covek uopste moze studirati i sta ja najvise sumnjam da kad neko zavrsi Studium na Harvardu ili slicno i da se vrati u Sandzak.
LIFE IS TOO SHORT, ENJOY ;)

Social bookmarks