Niste prijavljeni

Dragi posjetioče, Dobrodošli na Otvoreni Forum - Novi Pazar. Ukoliko je ovo Vaša prva posjeta molimo vas pročitajte Pomoć. U pomoći je objašnjeno kako ovaj forum radi. Morate biti registrirani kako bi vidjeli sve teme i sve forume. Molimo vas da se registrirate ili da ovdje pročitate kako se registrirati. Ukoliko ste već registrirani molimo ulogirajte se ovdje.

PAUK_

Profesionalac

(10)

  • »PAUK_« je muško
  • »PAUK_« je autor ove teme

Postovi: 735

Datum registracije: 27.08.2002

Lokacija: Ištekan

  • Poruku poslati

1

Petak, 18. Februar 2005

POJAM CIVILIZACIJE

Pojam civilizacija propada nizu opstih pojmova najsireg obima u kojima se kristalisu vrlo razliciti sadrzaji koji se opiru jasnom razgranicenju, pa stoga i preciznom definisanju. Od pocetne jednostavnosti kad se pojmom civilizacija po dihotomnoj formuli obelezavala suprotnost varvarstvu, danas se u toj kategoriji vrsi razlaganje po polimorfnoj formuli na medjusobno razlicita pa cak i suprotna znacenja.

U okviru takozvanih sintetickih pristupa, civilizacija se posmatra i definise integralno, dok se u analitickom pristupu insistira na iscrpnom sabiranju elemenata za definiciju bez pretenzija da se oni u potpunosti integrisu.

Sinteticki pristup nudi bar dva razlicita odredjenja pojma civilizacija. Po jednom (pozitivnom odredjenju) ovim se pojmom oznacava visi nivo razvitka drustva, pozicija covecanstva superiornija u odnosu na prethodne faze istorije, dok po drugom (negativnom) odredjenju civilizacija oznacava fazu dekadencije, raspad sistema bitnih vrednosti, dezintegraciju zajednice.

Problem u odredjenju nastaje i zbog razlicitih znacenja pojma civilizacija u razlicitim jezicima i tradicijama. Otkriva se da veoma cesto isti fenomen biva pokriven drugim terminom, odnosno pojmom, ne manje sirokog obima i ne manje slozenog sadrzaja – pojmom kulture. Tako da je definisanje civilizacije nezavisno od pojma kulture postalo nemoguce.

Geneza pojma: Latinski pojmovi civis, civilis, civilitas oznacavali su sferu gradjanskog, sferu drzavnog, ukazivali na drustveno poreklo, ponasanje i zakonski polozaj jedne grupe ljudi. Obzirom da je pojam koriscen u pravnickoj terminologiji a da su se tada javljali njemu suprotni po znacenju pojmovi criminalis, naturalis, barbaricus, tyrannicus vec tada je nagovestena mogucnost prosirivanja znacenja.

U stare francuske i engleske recnike rec civilisation usla je kao pravni termin, sa jasnim znacenjem “preokret nekog kriminalnog procesa u gradjanski proces”, u smislu poboljsanja naravi.



Period prosvetiteljstva: Psmatra se da je rec civilisation u novom znacenju prvi upotrebio Markiz de Mirabo 1756. god. Podrazumevajuci pod tim pojmom moralno usavrsavanje. U svojim kasnijim radovima on ce upotrebljavati istu rec u smislu sleda raznih vojnih stupnjeva drustva. Time je ucenje o napretku kao osnovnom zakonu razvijanja ljudske zajednice postalo preduslov za dalje prosirivanje ovog pojma.

Delo opata De San Pjera o kontinuiranom progresu univerzalnog razuma, objasnjavajuci napredovanje covecanstva napredovanjem u znanju, a problem degeneracije svodi na plan individue:”samo ljudska individua degenerise, dok covecanstvo u celini napreduje”. Konders ogled o drustvu i istoriji prati smenu epoha razvitka drustva od najnizih stepena varvarstva do superiorne civilizacije desetog stupnja razvoja. Holbah civilizaciju vidi kao jedan proces, napor ljudskog duha, dugotrajan i ne lak, na putu poboljsanja individue i drustva.

Da bi se razumelo dalje bogacenje pojma civilizacija, mora se imati u vidu da je filozofija gradjanstva u XVIII veku, dopunili recnik novim pojmovima i idejama. (Stari pojmovi priroda, drustvo, narod, sreca ili korisnost zazvucali su na nov nacin).

Time, nova rec civilizacija pojavljuje se kao najopst, objedinjavajuci pojam koji u sebe ukljucuje ideju napretka i korisnost kao osnov srece (kao i ideju o kartezijanskom razumu). Ovaj talas ostavio dubok trag na Francusku, Englesku, u Americi i u drugim zemljama i kontinentima.

Nesto kasnije, pocetkom XIX veka, vrsi se valorizacija uticaja prosvetiteljstva, obzirom da sam pojam napretka pokazuje svoje drugo lice: sjaj industrijskog drustva zatamnjuje beda, bespostedna borba za interes lagano istiskuje moralnost, slobodu i lepotu u svet posebnih sustina. Odusevljenje revolucijom jenjava a duhovnost i volja ustaju protiv hladnog diktata razuma, a povratak starih vrednosti dokazuje da romanticari nisu poverovali da sve ono sto je hronoloski novije i vrednosno valjanije.

Iako je optimista kad je rec o ljudskoj prirodi, Ruso u civilizaciji vidi glavnog krivca za covekov pad, i za destrukciju njegovog moralnog bica. Nikakav napredak nauke i umetnosti nije hteo da prihvati kao zamenu za izgubljenu dobrotu, jednakost i slobodu. Stavise on je upravo u moci usavrsavanja video uzrok zala. Upravo zbog toga evropska (najnaprednija) civilizacija njegovog vremena, dobila je najnizu ocenu. Furije ostro optuzuje civilizaciju za zelenastvo, lopovluk, korumpiranost, prestonicki monopol, za ratna razaranja, nemoralnost politike, isticuci pritom da je civilizacija bliza varvarstvu i divljastvu negoli Socijetizmu i harmonizmu.

Uvodjenje moraliteta u funkciju kriterijuma progresa sigurno je iako prikriveno, moralo uticati na prosirivanje znacenja pojma, civilizacija. To je osobno primetno kod Kanta, koji zakljucuje da je Ruso u pravu kada istice prirodnu ljudsku zajednicu ispred civilizacije, jer svetu koji je kultivisan naukom i umetnoscu, pretvoren raznoraznim drustvenim uljudnostima i pristojnostima, mnogo nedostaje da bi se mogao smatrati moralizovanim.

Kant vrlo jasno razdvaja civilizaciju i kulturu, ali ih isto tako ne suprotstavlja, vec ih obe stavlja u funkciju moraliteta kao najviseg ideala razvoja ljudske zajednice.
Dijela su uoblicene slike, a nijet sa kojim su cinjena njihov su duh.

Social bookmarks