Niste prijavljeni

Dragi posjetioče, Dobrodošli na Otvoreni Forum - Novi Pazar. Ukoliko je ovo Vaša prva posjeta molimo vas pročitajte Pomoć. U pomoći je objašnjeno kako ovaj forum radi. Morate biti registrirani kako bi vidjeli sve teme i sve forume. Molimo vas da se registrirate ili da ovdje pročitate kako se registrirati. Ukoliko ste već registrirani molimo ulogirajte se ovdje.

hadalj

Profesionalac

(10)

  • »hadalj« je muško
  • »hadalj« je autor ove teme

Postovi: 1.445

Datum registracije: 26.07.2002

Lokacija: Paris

  • Poruku poslati

1

Nedjelja, 24. Oktobar 2004

Prevencija

Lepo se kaze bolje spreciti nego leciti, a i ona Zdravlje nam na usta ulazi.
Velika se paznja posvecuje u svetu u pravilnoj israni kojom bi se preventirala mnoga oboljenja karakteristicna za danasnje drustvo.

Jenda od mera jeste smanjenje unosenja dodatih prostih secera.

Stetnost preteranog unosenja secera je dobro poznata, da pomenemo samo Dijabetes, povecan Holesterol, krvni pritisak i srcana oboljenja. Smatra se da je nekih 25% do 45% uneteog secera apsolutni visak. Ovde se naravno ne radi da se stavi u pitanje normalno unosenje glucida, koji trebaju prestavljati 50 do 55% ukupnih izvora energije, vec da se poveca odnos izmedju compleksnih glucida (hled, krompir, pasulj, zitarice) i prostih dodatih secera.

Da bi se smanji rizik od raznih bolesti savetuje se smanjenje unosenog secera za 20 grama na dan, sto prstavlja :

4 kocke secera, ili
1/4 litra gaziranog pica, ili
jedan red cokolade, ili
1/5 pakovanja keksa

Da bi se ovo postiglo potrebno je

-Staviti Vodu u prvi plan, kao osnovno pice, jedino i potrebno. Konzumiranje zasladjenih gaziranih napitaka, typa Coca Cola, steti zdravlju, a posebno je izrazena kod mladih.
-Izbaciti grickanje izmedju obroka, koje cesto podrazumeva razne slatkise,
-Konzumirati glucidne namirnice koje su slabo ili uopste nepreradjene, kao crni hled ili pirinac.
-Gledati etikete na proizvodima i izbegavati one koje sadrze dodate proste secere,, kao dodati vocni sokovi u kontekstu da se poveca procenat onih kompleksnih secera,


Neke namirnice u i odnos Prostih i Kompleksnih secera

Energija Masnoca Ukupno secera Prosti seceri
(kcal/100g) (g/100g) (g/100g) (g/100g)


Bonboni, 392 0,5 95 95
Chocolada 540 37,4 53,4 41,1
Marmelada 271 0,1 67,5 48,5
Hleb 285 1 61,7 5,2
Makarone, Spagete 115 0,6 24,9 0,6
Pirinac 118 0,2 27,1 0
Krompir 80 0,1 19,5 0,4
Vocni gazirani sokovi 42 0 10 10
Coca cola 41 0 10,2 10,2
Djus od pomorandze 43 0,1 10,7 10,7
malo za promenu

hadzied

Profesionalac

(10)

  • »hadzied« je muško

Postovi: 962

Datum registracije: 10.08.2002

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

2

Nedjelja, 24. Oktobar 2004

Originalno od Hadalj...

Citirano

Stetnost preteranog unosenja secera je dobro poznata, da pomenemo samo Dijabetes, povecan Holesterol, krvni pritisak i srcana oboljenja.


Ovde bih samo da podvučem jednu stvar, da si u pravu kada govoriš o apsolutnoj štetnosti prostih šecera, koji se nepravilnom ishranom unose kako sami ili kao sastojci nekih drugih namirnica, ali ako pogledaš efekat koji si naveo a ja citirao u citatu iz tvojega posta uvidja se jedna fantastična veza izmedju dijabeta i komplikacija koje prate ovu bolest ( hiperlipidemija-povišene masnoće u krvi, hiperholesterolemija-povišen holesterol, te na kraju komplikacije na srcu i krvnim sudovima ), što treba podvući u ovovj priči o prevenciji kako bi kako ti reče, ljudi sami mogli do nekle da smanje ili eventualno spreče kako nastanak same bolesti, tako i njenih komplikacije... (o)

P.S.
Moraču da deo ovog tvog uvodnog posta "ukradem" i prenesem u temu o Dijabetu jer je ova gore navedena spona izmedju loše ishrane i pojave same bolesti i njenih komplikacija izuzetno važna u prevenciji kako samog Dijabeta ( šećerne bolesti, posebno tipa 2 ), tako i u prevenciji njenih komplikacija...

Pozdrav

sans

Majstor

(31)

  • »sans« je muško

Postovi: 2.733

Datum registracije: 29.07.2002

Lokacija: Svemir/zemlja/Evropa/SCG/New Pazar

  • Poruku poslati

3

Ponedjeljak, 25. Oktobar 2004

Mislim da je prevencija osnovno sredstvo koje čovek može sprovoditi sam i na taj način zaštititi svoje zdravlje, onoliko koliko je to moguće. Kad to kažem naročito mislim na prevenciju u ishrani, koja podrazumeva zdravu ishranu, kontrolisanu po količini hrane koja se unosi i samom sastavu hrane - zastupljenosti hranjivih materija i materija koje utiču na imunološki sistem.
Lično ja , pre svega vodim računa da što je moguće više jedem prirodnu hranu, bez mnogo hemije, mada je to danas skoro i nemoguće.
Iz svoje ishrane praktično sam totalno izbacio pileće meso, jer mislim da ono što imamo u ponudi ne odgovara svojim kvalitetom. Mesom se većinom snabdevam na Pešteri, jer mislim da je šteta da pored takvog izvora zdravog mesa koji nam je praktično pred nosem uzimamo nešto za čiji kvalitet nismo sigurni.
Riba je sastavni deo jelovnika u mojoj porodici , pri čemu je akcenat na morskoj ribi.
Voće jedem jedino ukoliko znam da nije prskano i uglavnom jedem voće koje uspeva na našim prostorima. Ostalo voće jedem jedino termički obrađeno.
Strogo vodim računa o rokovima upotrebe ostalih namirnica, i mogu vam reći da je situacija poražavajuća - da češće možete naići na istekle rokove negoli na ispravne. U prodavnicama u kojim se snabdevam već su se navikli na to da im robu sa isteklim rokovima obavezno vraćam, tako da sad i oni vode više računa o tome da tu hranu ne daju meni.
Ako nemaš iskustva-prevariće te , a ako imaš - onda već jesu , onda već jesu , onda već jesu... ;)

i ... bode mi oči

... al lahko je tebi kad imas olovku sa gumicom

ed

Veteran

(61)

  • »ed« je muško

Postovi: 3.336

Datum registracije: 17.12.2002

Lokacija: D

  • Poruku poslati

4

Ponedjeljak, 25. Oktobar 2004

Kada je rijec o seceru ukoliko me sjecanje sluzi postoji i tzv. 'kvasni' secer (ispravite me ako grijesim) kojeg najvise ima u kuhanim krompirima koji su jedni od najzdravijih stanara nase trpeze. Krompir je cudo. Kuhan izuzetno zdrav, przen veoma stetan.
Čvrsto je ubijeđen u svoje stavove. Nemojte ga zbunjivati činjenicama!

  • »And_U_Price« je muško

Postovi: 1.890

Datum registracije: 28.07.2002

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

5

Ponedjeljak, 25. Oktobar 2004

Prevencija ili profilaksa, podrazumeva sve mere koje se mogu preduzeti da bi se sprecila pojava, razvoj i komplikacija neke bolesti. Ovo je neka uproscena definicija. Samo cu reci (i tu cu i zavrsiti sa strucnim stvarima) da se prevenceija deli na primordijalnu, primarnu, sekundarnu i tercijarnu, kao i to da postoji hemioprofilaksa, seroprofilaksa, imunoprofilaksa... Svaka je prica ze sebe pa ako nekoga zanima mozemo i o tome par rijechi nekom drugom prilikom.

Sans je recimo, napisao interesantne naznake u vezi prevencije kada je u pitanju nacin ishrane. Za Ribu se zna da sadrzi najmanji procenat zasicenih masnih kiselina, isto vazi i za piletinu (bez kozice), narocito za tzv. bijelo meso. Sto se tice voca i povrca, ono je najbolji izvor vitamina i minerala, koji se ne mogu nadoknaditi unosenjem vitamina pomocu tzv. "sumecih tableta" i slicnih komercijalnih preparata. Problem prskanja prevazilazi se pazljivim pranjem namirnica a termicka obrada u najvecem broju slucajeva inaktivise vitamine koji se u njemu nalaze.

Evo bas dobra tema u kojoj moze nasiroko i nadugacko da se govori o merama opreza i faktorima rizika za pojovu odredjenih bolesti, pa eto mozemo temu iskoristiti i za postavljanje pitanja. To je moj predlog. Toliko od mene za sad.
Sit Hungry Doesn't Believe

kiki

Zlatna sredina

(10)

  • »kiki« je žensko

Postovi: 507

Datum registracije: 08.04.2003

Lokacija: St. Gallen

  • Poruku poslati

6

Ponedjeljak, 25. Oktobar 2004

Nedavno na ispitu iz ocnih izvukoh pitanje Prevencija u oftalmologiji, nigde ga nema, a opet svuda po malo, to znaci morate veoma dobro vladati materijom da biste nesto tako opsirno sveli na par najbitnijih recenica. Izgleda da sam ja iz prve pogodila i rekoh da je najbitnije rano otkrivanje refrakcionih anomalija (miopije-kratkovidosti, hipermetropije-dalekovidosti i astigmatizma) kod dece do set godina. Do tog perioda se razvija binokularni vid (gledanje sa oba oka) pa ako se ne otkriju ove anomalije doci ce do poremecaja u razvoju binokularnog vida i nastanka ambliopije (slabovidosti) i jos nekih poremecaja koji se kasnije u zivotu mnogo tesko koriguju. Ta jedna jedina recenica je bila dovoljna. :D


KALCIJUM
Kalcijum se primjenjuje u lecenju osteoporoze i nekih drugih oboljenja, najpre srcanih, jer povecava kontraktibilnost srcanog misica.
Kalcijumove soli primenjuju se intravenski u lecenju infarkta srca povezanog s visokom kolicinom kalijuma i magnezijuma, a niskim nivoom kalcijuma u telu.
Kalcijum se takodje primenjuje u lecenju i prevenciji alergija, depresije, artritisa, hipoglikemije, bolova i grceva u misicima i zglobovima, cestih napada panike i predmenstrualnog sindroma. Cesto pomaze i u lecenju nesanice i razdrazljivosti.
Posebno je koristan kod alergije na sunce (fotosenzitivnost) i nekih alergijskih reakcija na hranu. Takve alergije ispoljavaju se velikim crvenim plikovima na kozi koji svrbe i oticanjem nekih delova tela, posebno udova, vrata i lica.
Sve su to poremecaji s kojima se danas cesto susrecemo, pa kalcijum spada u vazna preventivna sredstva.

Najbogatiji su izvori kalcijuma mleko i mlecni proizvodi, sardine, posebno zajedno s kostima. Bogati izvori su i soja, sojino brasno, crvena paprika i skoljke dagnje.
Pazi koju igru igras.

hadzied

Profesionalac

(10)

  • »hadzied« je muško

Postovi: 962

Datum registracije: 10.08.2002

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

7

Ponedjeljak, 25. Oktobar 2004


Pošto je Hadalj u svom početnom postu započeo razgovor o štetnim efektima nekontrolisane i nepravilne upotrebe prostih šećera u ishrani, ja da nastavim ali sa mastima...
Jedan tekst po meni lepo napisan i baš na narodnom jeziku, razumljiv za sve, bar ja tako mislim, a vi prosudite, govori o tome šta su masti, kakva je njihova uloga u organizmu, kako se metabolišu i kakve posledice mogu imati po organizam, a na kraju govori i o tome kakve maasti se mogu koristiti u ishrani, i gde ih kao takve možete naći...

Kasnije ako nekoga zanima mogu se neki detalji pojasniti ili se cela ova priča povezati i primeniti na konkretne bolesti, ukoliko to nekoga interesuje...

"Masti
Masti spadaju u makronutrijense zajedno sa belančevinama i ugljenim hidratatima. One su sastojak naše svakodnevne ishrane i imaju najveću energetsku vrednost od svih nutrijenasa (1g masti=9 kcal). Danas se ishrana bogata mastima posebno zasićenim mastima dovodi u vezu sa nastankom kardio i cerebrovaskularnih oboljenja kao i sa nastankom izvesnih formi raka (debelog creva, prostate, dojke, pluća). Sve više se čuje opaska da svi mi volimo masti u svom tanjiru, ali ne na svome telu. Restrikcija masti u ishrani pretvorila se u feto-histeriju u zemljama zapada. Postavlja se pitanje koji je to pravi udeo masti u kalorijskom unosu da bi bile zadovoljene nutritivne potrebe, a kada masti postaju opasne po zdravlje?

Unos masti se kreće u različitim populacijama u odnosu od 15-40 % pa i više ukupne energije unete hranom dnevno. Danas se smatra da je unos do 30 % optimalan. Manje od 20 % savetuje se samo osobama koje imaju jako povišene masnoće u krvi (dislipidemije-povišen holesterol i/ili trigliceridi). Manji unos masti hranom se ne preporučuje jer tada hrana nije ukusna i potrebne su velike količine hrane da bi se postigao bezbedan kalorijski unos.

Masti su nam potrebne zbog esencijalnih masnih kiselina. To su linolna, linoleinska i arahidonska. One obezbeđuju rast i obnovu ćelije. Naročito su bitne za osobe u periodu rasta.

To, međutim, ne znači da deca mogu prekomerno da unose masti posebno zasićene masti (svinjska mast, masna mesa, puter) jer prevencija pomenutih bolesti može nastati jedino ako se o ishrani vodi racuna od najranijeg detinjstva. Esencijalne masne kiseline su značajne zbog regulacije metabolizma holesterola (transport, konverzija u druge metabolite, skladištenje i ekskrecija), prekurzori su za sintezu prostaglandina, tromboksana i prostaciklina (hormonima sličnih supstanci).

Uloga masti u organizmu

Obezbeđuju energiju i energetsku rezervu što značajno za period gladovanja i bolesti;
Gradivne su materije jer ulaze u izgradnju ćelijskih membrana (fosfolipidi, esencijalne masne kiseline);
Predstavljaju zaštitne materije jer su nosioci vitamina A, D, E i K i esencijalnih masnih kiselina. Održavaju integritet kože i sluzokože obezbeđuju zaštitu od hladnoće, traume i radioaktivnog zračenja, održavaju funkciju lojnih i mlečnih žlezda;
Uloga u imunitetu (lipoproteini);
Uloga u koagulaciji krvi (tromboplastin);
Masti u hrani poboljšavaju ukus i daju sitost;


Izvori masti

Izvori masti mogu biti namirnice biljnog i životinjskog porekla. Svinjska mast, puter, pavlaka, punomasni sirevi, meso, iznutrice, masna mesa, mlečna mast su najveći izvori masti u namirnicama životinjskog porekla. Biljne masti su ulja koja se dobijaju ceđenjem semenki biljaka (kukuruza, suncokreta, soje, maslina).

Postoji više podela masti jer su one veoma heterogena grupa hemijskih jedinjenja:

Proste masti: jedna masna kiselina i gliceridi (masna kiselina + alkohol glicerol =monogliceridi, dve masne kiseline + alkohol glicerol čine digliceride i tri masne kiseline + glicerol čine trigliceride ili neutralne masti tj. masti koje najviše unosimo ishranom;
Složene masti su fosfolipidi i lipoproteini;
Izvedene steroli (holesterol i steroidni hormoni) i vitamini rastvorljivi u mastima (A,D, E i K).


Masne kiseline

Masne kiseline mogu biti kratkih (do 6), srednjih (do 12) i dugih lanaca (preko 12 C atoma u nizu). Masne kiseline kratkih lanaca se bolje apsorbuju (primena u parenteralnoj ishrani tj. preko krvi kod osoba koje ne mogu da unose hranu na usta), i tečne su na sobnoj temperaturi. Masne kiseline dugih lanaca su čvrste na sobnoj temperaturi i teže se apsorbuju.
Od broja ugljenikovih atoma zavisi dužina lanca, a od toga da li je svaki C atom vezan za vodonik ili gradi dvogubu vezu zavisi da li je mast zasićena ili ne.

Zasićene masne kiseline

Zasićene masti su takve gde je svaki C atom vezan za 4 C atoma. Najčešće su u čvrstom stanju na sobnoj temperaturi i relativno su stabilne (ne reaguju lako sa kiseonikom iz vazduha). Zasićene masne kiseline su "krivac" povećanja holesterola u krvi.
Izvori zasićenih masnih kiselina su:
Namirnice životinjskog porekla-crveno meso, jetra, pluća, teletina, salo, živinsko meso (mast i kožica), puter, mleko, sir i drugi mlečni proizvodi koji su pravljeni od neobranog mleka. Ova hrana ujedno sadrži i holesterol.
Namirnice biljnog porekla-kokosovo i palmino ulje, puter od kikirikija.


Nezasićene masne kiseline
Polinezasićene i mononezasićene masne kiseline zajedno čine nezasićene masne kiseline.

Preporučen dnevni unos 10-15%

Polinezasićene i mononezasićene masne kiseline

Nezasićena masna kiselina ima najmanje jednu nezasićenu vezu, odnosno najmanje jedno mesto gde vodonik može biti dodat nekom molekulu. Najčešće se nalaze u tečnim uljima biljnog porekla.

Polinezasićena ulja su tečna na sobnoj temperaturi i na hladnoći (frižideru). Na vazduhu lako oksidišu. Najbolji izvori su suncokretovo, susamovo, sojino i kukuruzno ulje, koštunjavo voće i semenke. Polinezasićene masne kiseline pripadaju porodici omega 3 i omega 6 kislina u zavisnosti na kom C atomu se nalazi poslednja dvostruka veza.

Tu ubrajamo linolnu (omega 3) i linoleinsku (omega 6 masnu kiselinu) kao i arahidonsku. One spadaju u esencijalne (neophodne u ishrani jer se ne mogu sintetisati u organizmu, a potrebne su za važne funkcije). Arahidonska se može sintetisati iz linoleinske, pa se smatra fakultativno esencijalnom (ako ima dovoljno linoleinske neće se ispoljiti njen deficit). Oleinska se može sintetisati iz stearinske kiseline koja je zasićena.

Danas su omega 3 i omega 6 kiseline u žiži naučnog interesovanja. Još davne 1970. godine poznato je da ribari sa Grenlanda, Aljaske i Japana koji jedu masnu ribu iz hladnih severnih mora uprkos hrani koja obiluje mastima manje obolevaju od kardiovaskularnih bolesti. Ranije se smatralo da je to zbog unosa omega 3 kiseline, međutim u mesu ribe severnih ledenih mora nađeni su aktivni metaboliti ove kiseline EPA (eikozapentaenska) i DHA (dokozaheksaenska kiselina) koje povećavaju elasticitet krvnih sudova i sprečavaju agregaciju trombocita i imaju antiaritmičko dejstvo. Mehanizam dejstva nije u potpunosti poznat, ali se smatra da se linolna kompetitivno natiče sa linoleinskom za enzim delta desaturazu koji je pretvara ili u DHA i EPA ili u arahidonsku. Ako ima više arahidonske kiseline u ćelijskoj membrani stvaraju se tromboksani, leukokrerini i prostaciklini koji deluju nepovoljno (sužavaju krvne sudove vazokonstrikcijom, povećavaju agregaciju trombocita i dr. Odnos omega 3 i omega 6 ranije je bio 1;1, a danas je 1: 25. Trebalo bi da taj odnos bude 1:4 do 1:10. Uloga polinezsicenih masnih kiselina (naročito l linolne - 0mega 3 grupa vezana je i za snižavanje ukupnog holesterola LDL i /ili trigliceridai kao i VLDL holesterolskih čestica u jetri i zato ima važnu ulogu u prevenciji šloga i kardiovaskularnih oboljenja. Izvori omega 3 (linolne kiseline): ribljem ulju, ribama iz severnih mora, rakovima, lanenom semenu, zelenom lisnatom povrću i leguminozama. Izvori Omega 6 tj. linoleinska kiselina nalaze se u mesu i povrću i biljnim uljima (suncokret, soja, pamucno seme), mleku. One smanjuju nivo holesterola, pa je bilo rašireno gledište da zasićene masne kiseline treba zameniti nezasićenim. Kasnije je stav revidiran jer polinezasićene masne kiseline mogu delovati i štetno ako se previše unose ishranom: smanjenje imuniteta, kancerogen efekat, osteoporoza, holelitijaza povećano stvaranje lipidnih peroksida i snižavanje HDL holesterola. Preporučen dnevni unos polinezasićenih masti danas je do 10% (7-8%). Linolna 1 g/dan. Unos omega 3 kiselina u obliku kapsula se ne preporučuje. Prvo DHA i EPA se ne nalaze u njima, a može nastati i opasno krvarenje (prskanje krvnih sudova mozga).

Mononezasićena ulja su, takođe, tečna na sobnoj temperaturi, ali u frižideru počinju da se zgušnjavaju. Maslinovo i avokadovo ulje, ulje od kikirikija su bogati izvori mononezasićenih masnih kiselina.

Polinezasićene masne kiseline teže da zaštite organizam od holesterola. Snižavaju nivo holesterola i otklanjaju naslage holesterola na arterijama. Poslednja istraživanja pokazuju da i mononezasićene masne kiseline mogu, takođe, da sniže holesterol u krvi sve dok je ishrana siromašna u zasićenim masnim kiselinama. Nezasićene masne kiseline mogu da snize holesterol, ali naravno iz ishrane nikako ne treba potpuno isključiti zasićene masne kiseline. Poli i mononezasićena ulja, kao i margarin od tih ulja, treba da u određenim količinama zamene puter, salo (mast), prelive, sosove i masti koje imaju zasićene masne kiseline.


Hidrogenizovane masti

Prilikom pripremanja hrane, masti mogu biti podvrgnute procesu hidrogenizacije. Hidrogenacija ili dodavanje vodonika, u slučaju masnih kiselina znači njigovo prevođenje u zasićene masne kiseline. Hidrogenizacija je smanjila oksidativni potencijal tj. na vazduhu u manjoj meri dolazi do užeglosti nego kada su u tečnom obliku.

Tečna ulja, prirodno bogata nezasićenim masnim kiselinama, raznim procesima se prevode u čvršća i zasićenija stanja. Takva zasićena stanja nalaze se u mnogim komercijalnim proizvodima.

Mnoge studije pokazuju da ove masti povećavaju nivo holesterola u krvi. Hidrogenizovane masti u margarinu i drugim proizvodima su prihvatljive samo ako proizvod sadrži tečno ulje kao osnovni sastojak, dok zasićenih masti ne sme da sadrži vise od 2 g na kašiku proizvoda. Sadržaj masnih kiselina je najčešće istaknut na mnogim margarinima. "

Pozdrav

hadzied

Profesionalac

(10)

  • »hadzied« je muško

Postovi: 962

Datum registracije: 10.08.2002

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

8

Utorak, 26. Oktobar 2004


Evo nekoliko saveta za pravilnu ishranu, pogotovu u situacijama kada osobe imaju problema sa povećanim količinama masti u krvi ( povišenog holesterola i triglicerida ). Namirnice su date uopšteno, što znači da bi pri ishrani trebalo favorizovati namirnice iz grupe koja je preporučena...

Dakle :

Iz grupe Mleko i mlečni proizvodi, preporučeno uzimati : obrano mleko, jogurt, kiselo mleko, posne sireve ( u malim količinama ), a izbegavati : punomasno mleko, ovčje mleko, pavlaku, šlag, maslac, punomasne sireve i kajmak.
Iz grupe jaja, uzimati samo belance, a izbegavati žumance ( jer je izuzetno bogato holesterolom ).
Iz grupe hleb, peciva i testenine, preporučeno je uzimati : Hleb od celog zrna, crni hleb, graham, ražani ( samo jedna kriška dnevno ), proja, pirinač, a izbegavati : Beli hleb, lisnata testa sa maslacem, jajima, smoki, krekere, peciva.
Iz grupe meso, ribe, plodovi mora, preporučeno je uzimati : riba ( plava i bela ), piletina i ćuretina bez kožica, kuvana govedina, teletina i jagnjetina, divljač, dimljena presna pršut, pileći narezak, ćureća prsa, a izbegavati : svinjsko meso, masnu govedinu, jagnjetinu, pršutu, iznutrice, kobasice, salame, mesne konzerve.
Iz grupe povrće, treba uzimati : Sve vrste povrća, kuvano bez dodataka masnoće, sve vrste salata, soja i sojini proizvodi, a izbegavati : Krompir ( pržen, pire, pomfrit i restovan ).
Iz grupe voće, treba uzimati : Jabuke, višnje, limun, dunje, jagode, maline, kupine, ribizle, borovnice, a treba izbegavati : Groždje, banane, smokve, urme, sušeno i kandirano voće, orahe, bademe i lešnik.
Iz grupe masnoća i ulja, treba uzimati : maslinovo, sincokretovo, kukuruznio i sojino ulje, a izbegavati : svinjsku mast, loj, margarin i maslac.
Začini : začinsko bilje, so ( do 3g/dnevno ), senf, sirće, kim, bosiljak i drugi, treba uzimati, dok treba izbegavati kečap, majonez...
Slatkiši, treba uzimati slatkiše od veštačkog zasladjivača, suve kolače bez masnoća, a izbegavati šećer, med u svim oblicima, pekmez, marmeladu, torte, kolače, sladoled i puding.
Pića, uzimati čaj, kafu bez šećera, mineralne vode, a izbegavati alkoholna pića, sokove sa dodatkom šećera, gazirane, kakao i čokolada.

Možda ovako zvuči rigorozno i više kao dijetalni pristup za već obolele ljude, ali pridržavanje generalno ovim upustvima u vezi sa izbegavanjem pojedinih namirnica, a favorizovanjem drugih, koje su manje štetne, dovodi vremenom do stabilizacije metaboličkih procesa u organizmu, regulacije telesne težine i svih parametara, što prestavlja kod zdravog organizma jedan sveobuhvatan vid prevencije koji se bazira na korekciji ishrane...
O ostalim vidovima prevencije kasnije...

Pozdrav

hadalj

Profesionalac

(10)

  • »hadalj« je muško
  • »hadalj« je autor ove teme

Postovi: 1.445

Datum registracije: 26.07.2002

Lokacija: Paris

  • Poruku poslati

9

Utorak, 26. Oktobar 2004

Gazda mnogo ti lijepi ovi postovi, svaka cast, ovako ja ovo hajem (o) (o) (o) (o) (o) (o) (o)
malo za promenu

Chonbey

Zlatna sredina

(10)

  • »Chonbey« je muško

Postovi: 286

Datum registracije: 10.03.2004

Lokacija: US

  • Poruku poslati

10

Utorak, 26. Oktobar 2004

Hadzied,

Ovaj spisak je velikim delom logican, ali bih zamolio za objasnjenje zasto se sledece namirnice nalaze na listi za izbegavanje:

- kecap (znam da ima jako malu kaloricnu vrednost, nema masnoca niti secera)
- banane & grozdje
- med

Takodje me cudi da je kafa preporucena.

Pozdrav
Solve it. Solve it quickly, right or wrong. If you solve it wrong, it will come back and slap you in the face, and then you can solve it right

hadzied

Profesionalac

(10)

  • »hadzied« je muško

Postovi: 962

Datum registracije: 10.08.2002

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

11

Utorak, 26. Oktobar 2004

Citirano

Orginalno od Chonbey
Hadzied,

Ovaj spisak je velikim delom logican, ali bih zamolio za objasnjenje zasto se sledece namirnice nalaze na listi za izbegavanje:

- kecap (znam da ima jako malu kaloricnu vrednost, nema masnoca niti secera)
- banane & grozdje
- med

Takodje me cudi da je kafa preporucena.

Pozdrav


Chonbey, da bih ti odgovorio na ovo ne tako komplikovano pitanje, moram se ponovo vratiti na Hadaljev post i citirati onaj deo na koji sam već dao odgovor :

Citirano

Stetnost preteranog unosenja secera je dobro poznata, da pomenemo samo Dijabetes, povecan Holesterol, krvni pritisak i srcana oboljenja.


Elem, što se tiče logičnosti i/ili nelogičnosti, nema tu nekih specijalnih pravila, radi se uopšteno o sadržaju prostih šećera u pojedinim hranjljivim materijama, a milim da ti je logično da u medu, bananama, groždju, pa i u kečapu šećera ima dosta ( proverih baš sada na kesici ), naročito ukoliko ( sada moram malo da upotrebim stručne izraze ), takvi šećeri udju u metabolizam, remete se normalni putevi razlaganja pojedinih hranjljivih materija ( masti i proteina ), te na taj način oni ( šečeri ) menjaju ove gradivne materije, tako da one ostaju u suvišku i prave probleme ( povećanje masti u krvi ), a pak svi ovi procesi ponovo ulaze u takozvani začarani krug i ponovo istiskuju sada šećere ( jer povećana količina masnog tkiva, utiče na slabije dejstvo insulina i nemogućnost da se šećeri adekvatno iskoriste te ostaju u suvišku )...
Pošto poštujemo želju članova foruma da priču što više uprostimo, nebih dalje da komentarišem...

samo boh dodao da sve ove preporuke nisu obavezujućeg karaktera, već su jedan savet za mogući način regulisanja ishrane, da bi se organizam "zaštitio" na neki način od štetnih posledica nepravilne ishrane...

P.S.
Na tebi je da odlučiš, znam da je malo kontradiktorno ( nesporno je da med ima svoja lekovita svojstva ), ali svaka stvar u prevelikoj količini je isto tako štetna koliko i korisna...

Postoji u medicini jedna dobra izreka : " SVAKI LEK JE I OTROV, SAMO JE DOZA U PITANJU "

Pozdrav, nadam se da sam ti odagnao dilemu...

hadalj

Profesionalac

(10)

  • »hadalj« je muško
  • »hadalj« je autor ove teme

Postovi: 1.445

Datum registracije: 26.07.2002

Lokacija: Paris

  • Poruku poslati

12

Srijeda, 27. Oktobar 2004

Ja bi dodao na ovo fino hadzijevo objasnjenje da je trend a i preporuka, da se jede pre svega ujednaceno. Ne treba se preterivati ni u cemu, a sa druge strane netreba se ni odricati pojedinih namirnica. Jer na primer zumance i ako ima previse holesterola, sa druge strane ima druga korisna dejstva. To bi znacilo da se u svemu trba traziti ekilibrijum i nastojati da sve namirnice podjednako rasprostranjene.

Preporuka je da se jede oko 5 do 10 voca i povrca dnevno. Proizvodjaci potsticu brojku od 1à da bi povecali potrosnju, dok doktori smatraju da je i 5 sasvim dovoljno.
malo za promenu

Social bookmarks