Niste prijavljeni

Dragi posjetioče, Dobrodošli na Otvoreni Forum - Novi Pazar. Ukoliko je ovo Vaša prva posjeta molimo vas pročitajte Pomoć. U pomoći je objašnjeno kako ovaj forum radi. Morate biti registrirani kako bi vidjeli sve teme i sve forume. Molimo vas da se registrirate ili da ovdje pročitate kako se registrirati. Ukoliko ste već registrirani molimo ulogirajte se ovdje.

  • »Mrdaywalker« je muško

Postovi: 30

Datum registracije: 04.04.2010

Lokacija: kod mene

  • Poruku poslati

221

Ponedjeljak, 27. Septembar 2010

Velika je uocljivost prezimena u Novopazarskom,Sjenickom i Tutinskom kraju da imaju velike slicnosti sa prezimenima iz Crne Gore i to posebno iz Bihora (Bijelo polje i Berane) ali i iz ostalih krajeva Crne Gore poput Niksica i Kolasina...

Takodje u Prijepoljskom kraju ima dosta prezimena koja poticu iz Pljevalja,grada na samom severu CG blizu granice sa Bosnom.
ovde smo mi da bi drugi znali ko smo!

Ema_bg

Početnik

(10)

  • »Ema_bg« je žensko

Postovi: 1

Datum registracije: 02.11.2010

  • Poruku poslati

222

Utorak, 02. Novembar 2010

Ja se prezivam Šaćiri i nisam Romkinja niti Albanka vec Goranka.. :D
O mom prezimenu ne znam puno,sa Kosova sam,iz Gore (to je izmedju Šar-planine i Koritnika).Znam da se moj pradeda prezivao Sulejmanovic a pra pra deda je imao srpsko prezime.
Neki kazu da su Goranci islamizovani Srbi dok neki tvrde da su oduvek bili muslimani (albanci vrevatno).
Ako neko zna nesto vise o ovom prezimenu neka pise.Hvala :]
B]Put do pakla poplocan je dobrim namerama....[/B]

Bosniaco

Zlatna sredina

(10)

  • »Bosniaco« je muško

Postovi: 184

Datum registracije: 30.12.2003

Lokacija: USA

  • Poruku poslati

223

Nedjelja, 07. Novembar 2010

DNK Analiza

Za one koji se zanimaju za genetsko-DNK istrazivanje stanovnistva Balkana.

Prije godinu dana su stampani rezultati istrazivanja (Mirabal et al, 2010) koje je ukljucilo 404 muskarca iz Crne Gore i dobijeni su sljedeci rezultati o strukturi hromozoma Y koji se prenosi mu muskoj liniji u, u osnovi, nepromijenjenom obliku:

29.2% - haplogrupa I2a, koja se inace vezuje za autohtono stanovnistvo Balkana, a najrasprostranjenija je u Dalmaciji i Hercegovini.
27% - haplogrupa E1b1b, koja predstavlja dijelove starogrckog-helenskog, fenicanskog, a kasnije i ilirskog stanovnistva, a najrasprostranjenije je na Kosovu, Albaniji i dijelovima Grcke i Makedonije.
9.4% - haplogrupa R1b, koja se najvise srece u Zapadnoj Evropi, a uglavnom se povezuje za keltska i germanska plemena.
7.4% - haplogrupa R1a, koja se najvise srece u Centralnoj Evropi, tj. u pradomovini Slavena.
4.7% - haplogrupa J2a.
4.5% - haplogrupa J2b, koja je zajedno sa J2a nastala u Mesopotamiji, a potom se dalje diferencirala u Grckoj i Maloj Aziji.

Moje pleme, Vasojevici, pripadaju grupi E1b1b, a potomci su ljudi koji su prije 15.000 godina napustili Afriku, a prije 4-5.000 godina se oformili na Peloponezu u Grckoj i dalje se razvijali kao Heleni. Prije 2.500-3.000 godina su nastanili ilirska podrucja da bi bili asimilirani od Ilira. U Srednjem Vijeku bivaju asimilirani od strane Slavena, tako da danas govore slavenskim jezikom, dok su zaboravili svoj stari ilirski i starogrcki jezik.

Trojica Vasojevica su dali rezultate za DNK analizu do sada i sve se poklapa izmedju njih.

Pretpostavljam da je vrlo slicna struktura i za Sandzak, iako mislim da je uticaj E1b1b grupe puno veci zbog arnautskih plemena (ova grupa je zastupljena cak 46% na Kosovu a oko 30% u Albaniji, Makedoniji i Grckoj).

O evropskim haplogrupama mozete naci vise ovdje: Haplogrupe u Evropi

Selam,

Bosnjacki Vasojevic

Massarinp

Početnik

(10)

  • »Massarinp« je muško

Postovi: 1

Datum registracije: 09.11.2010

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

224

Utorak, 09. Novembar 2010

Jel mi moze neko nesto reci o prezimenu Rasljanin tj, Jusufovic? mislim da su moji od Rasna Rasljani,a imali su jos prezime Jusufovic po nekom Kara Jusufu cini mi se,jel zna neko nesto o tome!?

  • »Mrdaywalker« je muško

Postovi: 30

Datum registracije: 04.04.2010

Lokacija: kod mene

  • Poruku poslati

225

Četvrtak, 11. Novembar 2010

....

Molim vas da li neko zna porijeklo prezimena Muharemovic,okolina Novog Pazara?
ovde smo mi da bi drugi znali ko smo!

dinoasidin

Početnik

(10)

  • »dinoasidin« je muško

Postovi: 1

Datum registracije: 21.11.2010

Lokacija: salzburg austrija

  • Poruku poslati

226

Nedjelja, 21. Novembar 2010

Selam

Selam jedno pitanje mozeli neko mi kazat o prezimenu Latifovic i nihovom porjeklu. Ja se zovem Asidin Latifovic rodzen u sjevero istocnoj Bosni tacnije Zvornik selo Vitinica Moji su doselili na ova podrucja krajem 18 vjeka u selo Jusici )o(

bkozica

Početnik

(10)

  • »bkozica« je muško

Postovi: 1

Datum registracije: 26.11.2010

Lokacija: Sarajevo

  • Poruku poslati

227

Petak, 26. Novembar 2010

Kozica

Zna li neko nešta o prezimenu Kozica . Nastanjeni u Prijepolju !
Hvala

Phikret

Profesionalac

(10)

  • »Phikret« je muško

Postovi: 1.033

Datum registracije: 27.07.2002

Lokacija: http://www.ph-code.com, Treći kamen od Sunca

  • Poruku poslati

228

Petak, 26. Novembar 2010

@bkozica ja o tvom prezimenu znam samo toliko da u Prijepolju postoji jedan Irfan Kozica koji studira u Beogradu i moj je prijatelj :D

Selam





bane148

Početnik

(10)

  • »bane148« je muško

Postovi: 1

Datum registracije: 30.11.2010

Lokacija: BGD

  • Poruku poslati

229

Utorak, 30. Novembar 2010

Da..li.može..neko..da..mi..kaže..o..poreklu..porodice..Bugarić.Hvala.

TROLL

Početnik

(10)

  • »TROLL« je muško

Postovi: 11

Datum registracije: 21.08.2009

Lokacija: Norge

  • Poruku poslati

230

Srijeda, 22. Decembar 2010

PREZIME PEŠKOVIĆ IZ FIJULJA-1!

UJKAN PEŠKOVIĆ
NAŠE PORIJEKLO



PEŠKOVIĆI IZ FIJULJA
Fijulj je bio preko 400 godina pod Osmanlijskom upravom.Tragovi Turske vladavine u Fijulj su vidljivi i dan danas.Kad čovjek prođe okolnim uzvišenjima iznad Fijulja, mogu se videti rovovi(šančevi),zakloni i dugi kanali koji su već zarasli,gde su vojske držale svoje ratne linje. Takvih rovova i kanala se nalazi hiljadama i na velikom prostranstvu preko 10 hektara površine. Najviše tih tragova primećuje se na nekadašnjem pograničnom pojasu izmedju Srbije i Turske.Granica izmedju Turske i Srbije je bila u Suhi hrt.Tu je postojala carinarnica,karaula i jedna izvidjačka kula Osmatracnica.Ratni sukobi na tom graničnom prelazu dešavali su se mnogo puta.Obično je srpska vojska pokušavala da osvoji teritoriju Sandžaka da bi se Šumadija spojila sa Crnom Gorom.Bilo je mnogo bezuspješnih pokušaja.Turci su upravljali Fijuljem preko četiri vijeka.

Jedan veliki ratin sukob desio se 24 i 25 jula 1876 g.u Fijulj(na jednoj planini iznad Fijulja,koja se zove Borovac).Naši preci su već ziveli u Fijulj i bili su očevici tih dešavanja.Ujkan je imao tada oko tridesetak godina,i živeo je u Fijulj sa svojim,polubratom, ocem i majkom. Srpske jedinice iz Uzica i Ivanjice su se organizovale i napale turke na dva fronta:na Suhi hrt u Fijulj i na graničnom prelazu u Kladnicu-Javor istovremeno.Srpskim snagama je komandovao Petar Borisavljević.Preko pet hiljada srpskih vojnika je učestvovalo u napad na tursku vojsku na Suhi hrt u Fijulj i Kalipolje u Kladnicu.

U prvom momentu su turci bili prinuđeni na povlačenje sa Suhog Hrta preko Hladne Vode i Kobiljače i dalje preko Borovca do na vrh Dunišića.Tu su turci formirali odbrambenu liniju i doveli novu svježu vojsku iz pravca Sjenice.Turskom vojskom je komandovao Derviš Paša kod Borovca u Fijulj,a na Javor je turke predvodio Mehmed Paša.Upotrbljivani su i topovi.Topovi su bili zakačeni za drvena volujska kola,koje su vukli par volva uz uske i strme puteljke Borovca.Turci su doveli puno vojske i organizovali kontra napad,koji je trajao nekoliko dana.Svaki čas su se lomile osovine od volujskih kola.

Iznenada se vrijeme pogoršalo i padala je sitna kiša od sjevera i spustila se bila gusta magla.Magla je bila tako gusta da je vojnik vojnika jedva primećivao.Pucnjava iz pušaka i topova je bila veoma jaka i prolamala se niz potoke fijuljanske kotline.Tlo je podrhtavalo.Turci su napadali srbe i prvo su zauzeli Borovac i Dolove uz velike napore i ogromne vojne gubitke.Srpska se vojska povlačila prema Hladnoj vodi,jer počinju trpjeti vojne gubitke.

Turska je komanda bila veoma stroga i svaki turski vojnik koji bi pokušao da odustane sa prve linje fronta bio bi sačekan od zastavnika sa mačevima koji su jahali na bijelim konjima u zadnjim redovima.Jedan od zastavnika je nosio tursku zastavu sa crvenim polumjesecom i dužnost mu je bila da tu zastavu zabode na oslobodjenu teritoriju,naprije je to ucinjeno u Dolove.To je bio znak da je vraćena izgubljena teritorija.Gubitke u poginulima su imale obadvije strane.Razmjena vatre je tralala bez prestanka.Iznenada srpskoj vojsci počinje da nestaje municije.Srbi su bili prinuđeni na još jedno povlačenje nazad prema Suhom Hrtu.
Gube Hladnu Vodu isto, ubrzo.Turski zastavnik zabada tursku zastavu u Hladnu Vodu,sledećeg dana, vodile su se borbe za Suhi Hrt.

Drugog dana po podne Srpska je bila vojska skroz
potisnuta.Napustaju Suhi Hrt isto i bjezu niz gustu bukovu šumu u pravcu Ivanjice.
Obadvije strane su imali preko 200 poginulih u svojim redovima.Turci su se vratili na staroj granici Suhi Hrt!


U takvim okolnostima nije bilo nimalo jednostavno živjeti u Fijulj.Naši su preci doživljavali svega i svačega, ali su preživjeli.Ipak su ostali da žive u Fijulj,uprkos velikim neizvjesnostima i ta se tradicija nastavila vijekovima.


I dan danas!

TROLL

Početnik

(10)

  • »TROLL« je muško

Postovi: 11

Datum registracije: 21.08.2009

Lokacija: Norge

  • Poruku poslati

231

Petak, 24. Decembar 2010

PREZIME PEŠKOVIĆ IZ FIJULJA-2!

NAŠE PORIJEKLO

KUČ KOJI JE POBJEGAO IZ CRNE GORE
U ĐEREKARE


Ime MUJO je dao sam sebi od straha!

Čovjek što je naš predak, se prezivao Kuč ranije u C.Gori. Pobjegao je iz Crne Gore u Đerekare kod Tutina, jer je učinio bio neko ubijstvo u Crnoj Gori,i morao je napustiti svoje selo zbog bojazni od osvjete.
Njegov se srez- regija nazivao Medun,a selo iz kog je pobjegao se zvalo Kuč isto kao i njihovo prezime.Selo Kuč se nalazi 12 km sjeveroistočno od Podgorice,veoma je blizu naselju što se zove Tuzi.Tamo se on bavio stočarstvom.Držali su ovce, goveda i konje u selu jer su tamo imali veoma velike pašnjake.Imali su dosta izvora vode na svom imanju,gde su pojili stoku.
Regija Medun se računa kao centar svih Kuča iz C.Gore.Odatle je i naše porijeklo.To je jedan stari grad,koji potiče još iz 3-eg vijeka prije nove ere.Tada su ga naseljavali Iliri.Ilirsko pleme,što je naseljavalo Medun zavalo se Labeati.Labeati su potomci Kuča.
Postojavalo je još jedno poznato Ilirsko pleme,koje se zvalo Dokleati ,koje je živelo malo dalje od MedunTako islamizirani Kuči su počeli da se raseljavaju u razne dijelove Crne Gore i Sandžaka.Kuči koji su u 18.vijeku došli u `Rožaje potiču od tri brata koji su primili islam.Najstariji od njih se zvao Ilija(Alija),drugi se zvao Uso(Huso),i treci se zvao Ramo.
Ilijini(Alijini)sinovi su se zvali:Fetah,Ganija i Bećir.
Od njih je bilo nekolicina Kuča sto su se naselili u selo Paučina severno od Rožaja,nedalko od Albanske granice.Tu u Paučinu su se bavili samo stočarstvom.Uzgajali su ovce,konje i goveda.Postojavali su idealni uslovi za stočarstvo.U Paučinu postoji jedna planina,koja se zove Lješnica.Najverovatnije su po njoj dali ime Lješnica u Fijulj isto.

Jedan od tih Kuča, naš predak je počinio ubijstvo zbog nekih konflikata oko medja,granice svog imanja,sa svojim susjedima u Paučinu.Tada u to vrijeme je bilo puno ubijstava i osvjeta.Da bi spasio glavu pobjegao je bio sa svojom ženom i dvoje malo djece,dva mala sina, u pravcu Sandžaku.Put prema Sandžaku nije mogo da prevali za jedan dan.Taj Kuč je na konja natovario samo nešto malo stvari(prtljaga) i malu djecu.On i žena su išli pješice.

Uhvatila ih je noć kod Đerekara i on je odlučio da prespavaju noć pored jednog izvora vode na livadi.Bili su izuzetno umori i on i žena mu.Prostrli su bili pokraj tog izvora i legli zajedno sa djecom da spavaju.Konja su pripeli u jednu livadu nedalko od njih,gde je mogao da pase travu,jer je i konj bio gladan od napornog dana.Plan mu je bio da ustane rano, prije izlaska sunca i nastavi put dalje.Medjutim desilo se da je on bio prespavao narednog jura i kad se probudio sunce je grijalo već u velike.Pogledo je oko sebe i video svoju malu djecu koja su pravila malu kućaru od kamenja.Djeca su bila ustala prije njega i igrali se.Pitao ih je šta radite to, oni su odgovorili da prave kuću sebi,jer nemaju gde da spavaju.Kuč se nabrzinu spakovao ponovo sa ženom i kad su poslednje prtljage tovarili na svog konja u bisage,naišla je turska vojska na konjima.Kuč i žena su se bili puno prepali od turaka.Šta će da se desiti,pitali su se?

Prvo sto su ih turci pitali je kako se zovete i gde ste pošli.Tada je je Kuč od straha reko da se zove Mujo, da ga mozda turci nebi ubili, a da se preziva Mujović.Na pitanje kako se zove žena i djeca odgovorio je,da se žena zove Fatima a djeca Nazif i Šaban.Kuč se istovremeno požalio turcima da je siromah, te da mu djeca nemaju šta jesti.Turci su se sažalili na takvu situaciju i dali su mu neko imanje u Đerekara gde će on nastaviti da živi privremeno.Od tada on ostaje da živi u Đerekare mnogo,mnogo godina.Kasnije je Kuč komentarisao sa svojom ženom da su djeca naslućivala, da će tu ostati i zaista su ostali.Tako su spasili svoje živote i od tog dana su ih turci koji su upravljali Đerekarima i Tutinom upisali u svoje knjige kao Mujo i Fatima Mujović,a djecu kao Nazif i Šaban Mujović.
U to doba je dosta familija dobijalo Prezime po imenu svoga oca.Nazif i Šaban su naravno porasli u Đerekare i oženili se.Obojica su i Nazif i Šaban imali svoje porodice.Nazif je imao 4 sina i Šaban je imao 4 sina.U Đerekarima se Nazif i Šaban bave stočarstvom isto kao i otac im Mujo.To su naslijedili od svog oca. Najviše su držali ovce. Broj ovaca kretao se i do 300 komada.
Od njih su nastali:Mujovići,Tahirovići,Kurtovići,Mehovići i još mnogo drugih prezimena u Sandžaku.Jedan od njih je imao sina Ganiju.Ime Mujo ponavljalo se baš često u familiji Mujovića.

Za vrijeme svog života u Đerekare Mujo je pričao svojim potomcima da se je u Đerekarima desilo krvova dok su oni živjeli u Đerekare.Na svako tako ubijstvo,je druga strana odgovarala osvjetom.Glava za glavu.Nije bilo slučajeva da se krv mogo halalit.
Ako je bio ubijen mlad čovjek a za osvjetu je ubijen stariji čovjek,familija od mladog poginulog su trazili razliku godina kao nadoknadu u novcu ili zlatu.Dešavalo se to i u familiji Mujovića isto.


Mujovići su u Đerekare napravili ponovo ubijstvo i morali su da prodaju svoje imanje i napuste selo.Kako se zvao taj Mujović što je učinio ubijstvo u Đerekare nam je nepoznato.Pošto je Mujo imao osmoricu unuka u Đerekarima od svoja dva sina(Nazifag i Šabana),predpostavlja se da je jedan od njih došao u konflikt sa nekim od komšija zbog medja(granice)imanja i desilo se ubijstvo,zbog kojeg su morali da prodaju imanje u Đerekare.
Da li su svi Mujovići odselili iz Đerekara za Sopoćane je vrlo teško reći,ali najverovatnije da nisu.Odselili su samo porodica jednog od osmorice Mujovih unuka koji je učinio ubijstvo u Đerekare.Mujovići koji su ostali u Đerekare su potomci Mujovića u raznim dijelovima Sandžaka.Mujovića ima u raznim mjestima Sandžaka.Dok su Mujovići,koji su odselili za Sopoćane preci Peškovića u Fijulj.Prezime Pešković dobijaju prvi put u Fijulj.

Važno je napomenuti da su Mujovići dok su bili Kuči u C.Gori, bavili se stočarstvom intenzivno.Najviše su držali ovce,goveda i konje.U Đerekare su takodje nastavili tu tradiciju bavljenja stočarstvom.To im je išlo od ruke.Oni su vjerovali da je stočarstvo najsigurnija djelatnost za njihovu egzistenciju.Faktor tradicije je bio isto od izuzetno velike važnosti,to se prenosilo sa koljena na koljeno.Kuči dok su bili Iliri bavili su se intenzivno stočarstvom u Medunu.
Kupili su imanje u Sopoćane,pola Salakovca.

Kad su kupili imanje u Salakovac nisu imali mogućnost za bavljenje stočarstvom,kao ranije u C.Gori ili Đerekarima.Dolazi do jednog očiglednog nezadovljstva,zbog nemogućnosti da drže ovce u Salakovcu.Nisu imali tu velikih pašnjaka,izvora vode za napajanje ovaca i drugih preduslova za stočarstvo.Počinju da traže predjele u kojima bi mogli da uzgajaju stoku.

Labeati su vjerovali u kult zmije,bili veoma vrijedni ljudi, bavili se stočarstvom a i bili su dobri zanatlije.To Ilirsko pleme je napravilo grad - tvrdjavu iz koje su se branili od eventualnih neprijatelja kroz vijekove. Taj grad se zvao Duklja.Grad Ilira je imao popločene ulice,imali su dovedenu vodu i regulisanu kanalizaciju.Do 6-tog vijeka su Medun naseljavali Iliri.Od 6-tog vijeka se pojavljuje hrišćanstvo usled ratnih osvajanja.Naši su Kuči primili hrišćanstvo tada u 6-tom vijeku.Labeati -Ilirsko pleme primaju hrišćanstvo,ali su se crkve bile podijeljene na pravoslavnu i katoličku,baš tada.Od 12 do polovine 17 vijeka su Kuči bili Katolici.Sve do 17 vijeka vijeka su Kuči bili hrišćani,da bi u 17 vijeku došlo do nagle islamizacije Kuča u Medun usled turskih osvajanja.Jedan manji dio je primo pravoslavlje.

U Paučinu postoji jedna planina,koja se zove Lješnica.Najverovatnije su po njoj dali ime Lješnica u Fijulj isto.

Jedan od tih Kuča, naš predak je počinio ubijstvo zbog nekih konflikata oko medja,granice svog imanja,sa svojim susjedima u Paučinu.Tada u to vrijeme je bilo puno ubijstava i osvjeta.Da bi spasio glavu pobjegao je bio sa svojom ženom i dvoje malo djece,dva mala sina, u pravcu Sandžaku.Put prema Sandžaku nije mogo da prevali za jedan dan.Taj Kuč je na konja natovario samo nešto malo stvari(prtljaga) i malu djecu.On i žena su išli pješice.

Uhvatila ih je noć kod Đerekara i on je odlučio da prespavaju noć pored jednog izvora vode na livadi.Bili su izuzetno umori i on i žena mu.Prostrli su bili pokraj tog izvora i legli zajedno sa djecom da spavaju.Konja su pripeli u jednu livadu nedalko od njih,gde je mogao da pase travu,jer je i konj bio gladan od napornog dana.Plan mu je bio da ustane rano, prije izlaska sunca i nastavi put dalje.Medjutim desilo se da je on bio prespavao narednog jura i kad se probudio sunce je grijalo već u velike.Pogledo je oko sebe i video svoju malu djecu koja su pravila malu kućaru od kamenja.Djeca su bila ustala prije njega i igrali se.Pitao ih je šta radite to, oni su odgovorili da prave kuću sebi,jer nemaju gde da spavaju.Kuč se nabrzinu spakovao ponovo sa ženom i kad su poslednje prtljage tovarili na svog konja u bisage,naišla je turska vojska na konjima.Kuč i žena su se bili puno prepali od turaka.Šta će da se desiti,pitali su se?

Prvo sto su ih turci pitali je kako se zovete i gde ste pošli.Tada je je Kuč od straha reko da se zove Mujo, da ga mozda turci nebi ubili, a da se preziva Mujović.Na pitanje kako se zove žena i djeca odgovorio je,da se žena zove Fatima a djeca Nazif i Šaban.Kuč se istovremeno požalio turcima da je siromah, te da mu djeca nemaju šta jesti.Turci su se sažalili na takvu situaciju i dali su mu neko imanje u Đerekara gde će on nastaviti da živi privremeno.Od tada on ostaje da živi u Đerekare mnogo,mnogo godina.Kasnije je Kuč komentarisao sa svojom ženom da su djeca naslućivala, da će tu ostati i zaista su ostali.Tako su spasili svoje živote i od tog dana su ih turci koji su upravljali Đerekarima i Tutinom upisali u svoje knjige kao Mujo i Fatima Mujović,a djecu kao Nazif i Šaban Mujović.

U to doba je dosta familija dobijalo Prezime po imenu svoga oca.Nazif i Šaban su naravno porasli u Đerekare i oženili se.Obojica su i Nazif i Šaban imali svoje porodice.Nazif je imao 4 sina i Šaban je imao 4 sina.U Đerekarima se Nazif i Šaban bave stočarstvom isto kao i otac im Mujo.To su naslijedili od svog oca. Najviše su držali ovce. Broj ovaca kretao se i do 300 komada.
Ime Mujo ponavljalo se baš često u familiji
Mujovića.

Za vrijeme svog života u Đerekare Mujo je pričao svojim potomcima da se je u Đerekarima desilo 18 krvova dok su oni živjeli u Đerekare.Na svako tako ubijstvo,je druga strana odgovarala osvjetom.Glava za glavu.Nije bilo slučajeva da se krv mogo halalit.
Ako je bio ubijen mlad čovjek a za osvjetu je ubijen stariji čovjek,familija od mladog poginulog su trazili razliku godina kao nadoknadu u novcu ili zlatu.Dešavalo se to i u familiji Mujovića isto.

Mujovići su u Đerekare napravili ponovo ubijstvo i morali su da prodaju svoje imanje i napuste selo.Kako se zvao taj Mujović što je učinio ubijstvo u Đerekare nam je nepoznato.Pošto je Mujo imao osmoricu unuka u Đerekarima od svoja dva sina(Nazifag i Šabana),predpostavlja se da je jedan od njih došao u konflikt sa nekim od komšija zbog medja(granice)imanja i desilo se ubijstvo,zbog kojeg su morali da prodaju imanje u Đerekare.Da li su svi Mujovići odselili iz Đerekara za Sopoćane je vrlo teško reći,ali najverovatnije da nisu.Odselili su samo porodica jednog od osmorice Mujovih unuka koji je učinio ubijstvo u Đerekare.Mujovići koji su ostali u Đerekare su potomci Mujovića u raznim dijelovima Sandžaka.Mujovića ima u raznim mjestima Sandžaka.Dok su Mujovići,koji su odselili za Sopoćane preci Peškovića u Fijulj.Prezime Pešković dobijaju prvi put u Fijulj.


Kad su kupili imanje u Salakovac nisu imali mogućnost za bavljenje stočarstvom,kao ranije u C.Gori ili Đerekarima.Dolazi do jednog očiglednog nezadovljstva,zbog nemogućnosti da drže ovce u Salakovcu.Nisu imali tu velikih pašnjaka,izvora vode za napajanje ovaca i drugih preduslova za stočarstvo.Počinju da traže predjele u kojima bi mogli da uzgajaju stoku.





TROLL

Početnik

(10)

  • »TROLL« je muško

Postovi: 11

Datum registracije: 21.08.2009

Lokacija: Norge

  • Poruku poslati

232

Subota, 25. Decembar 2010

PREZIME PEŠKOVIĆ IZ FIJULJA-3!

MUJOVIĆI U SALAKOVAC
I FIJULJ

Nije im se puno svidjelo u Salakovac,jer su morali da obradjuju zemlju da bi prehranili svoje familie. Kopala se i obrađivala zemlja ručno i računali su da imaju veoma puno posla oko obrađivanja zemlje a malo zarade.Tako jedno očigledno nezadovoljstvo sa životom i poslom u Salakovcu pobudilo je kod njih jednu potrebu da traže neko novo mjesto gde bi mogli da žive od stočarstva.Ranije u Crnoj Gori bavili su se stočarstvom u držali stoku ovce,goveda i konje.Uzgajanje stoke im je išlo od ruke, zato su tražili predjele u Sandžaku u kojima bi mogli da se bave stočarstvom.Išli su kod nekih turskih aga po čitavom Sandžaku da se informišu,gde se može kupiti imanje pogodno za bavljenje stočarstvom.Utvrdili su nakon dužeg raspitivanja da je Fijulj jedno možda povoljno mjesto za uzgajanje stoke.Dvojica su od njih došli jednog dana na konjima i obišli Fijulj.Prvi su im utisci bili jako pozitivni.Imali su prestavu da je Fijulj selo sa puno pašnjaka i šume.Postojavali su idealni uslovi za stočarstvo a i za lov isto.Fijulj je jako dugo i široko selo,pravo komotno.Počinju razmišljati da ga kupe.Cijena je igrala vrlo važnu ulogu tada.Nakon dužeg razgovora sa agom Skarepom,utvrdili su da je cijena Fijulja bila podnošljiva.

Desio se pazar.Kupili su Fijulj kod turskog age Skarepa u Sjenicu za devet ćesa dukata,ali aga ga je cijenio deset ćesa na početku.Taj aga je, kasnije kad je prodao Fijulj odselio za N.Pazar, da bi bio blizu džamije.Predpostavlja se da je aga Skarep u tom vaktu davao zemlju u Fijulj pod najam onima koji su trebali livade i pašnjake ljeti uz novčanu nadoknadu koja se zvala harač.Ako je livda košena Skarep je tražio pola sijena za sebe a pola za tog što je kosio.To svoje sijeno je kasnije prodavo.Tako je dolazio do dohotka.Fijulj je imao puno livda i sijena,te aga Skarep nije imao problema da proda ušur(livadu-preko ljeta)

Naši stari su tvrdili da su u Fijulj došli samo dva čovjeka sa svojim familijama iz Salakovca.Radi se o Mehu Mujoviću i jednom hodži- Salihu Ugljaninu.Njih su se dvojica poznavali mnogo godina i bili su dobri prijatelji jos iz Đerekara.

Fijulj je kupio Meho Mujović,ali je utvrdio da je preveliko za njega samoga(i njegovu familiju) i pitao je Saliha da li bi on možda kupio od njega pola Fijulja.Ovaj je pristao bez puno razmišljanja,jer mu se Fijulj puno dopao,a bio je idealan za uzgoj ovaca,goveda i konja.

Meho Mujović i prijatelj mu hodža- Salih Ugljanin su došli u Fijulj,stali na sred sela i podijelili ga na dva jednaka dijela prijateljski-bratski.Mesto sto se zove STOLICA otprilike sredina sela bila je međa-granica,ta dva imanja.
Hodži- SalihuUgljanin je pripao dio sela od Stolice prema Sjenici i Sugubinama,a Mehu Mujoviću je pripao deo Fijulja od Stolice prema Lješnici i Suhom Hrtu,prema srpsoj granici-kod Suhoh Hrta u to doba.
Hodža - Salih Ugljanin je prvi Ugljanin sto je došao u Fijulje i od njega vode porijeklo svi današnji Ugljani u Fijulj.

Meho Mujović je predak svih Peškovića imao je tri sina i dvije ćerke.Kuća mu je bila u Potok po tvrdnji naših starih.Pored kuće je bio posadio baštu(voćnjak) šljive i jabuke.U blizini je imao nekoliko izvora vode.

Jedan od njegovih sinova se zvao Mujo,to ime je Meho želeo da ponovi tradicionalno i obavezno od svog djeda iz Đerekara..Kako su mu se zvali druga dva sina,sa sigurnošću se ne može reći,ali se predpostavlja da su se zvali Redžep i Hajro.

Usled ratnih dešavanja i blizine sa srpskom granicum ova su tri brata sa ocem Mehom bili izloženi raznim iskušenjima i strahotama od rata između Turske i Srbije u 19 vijeku.Zato su često razmišljali da napuste Fijulj,da bi spasili svoje familie.Kad je Meho doselio u Fijulj imao je 300 ovaca, mnogo goveda i konja.Bio je veoma imućan domaćin.



OD MUJOVIĆ NA PEŠKOVIĆ


Meho je jednog ljeta zbog rata u Fijulj morao da bježi sa familjom,da spasi sebe i svoju djecu.Rat je bio na pogranicnoj zoni u Fijulj izmedju Srbije i Turske.Te iste godine Meho ostaje bez stoke,koja mu je pokradena od srpske vojske i oterana za Ivanjicu.On je ostao bio samo sa jednom kravom,konjom i jednim volom.Vola je zaklao da bi prehranio djecu preko zime i ostaje mu samo jedna krava i konj.Bližilo se proleće a Meho nije imao ništa od stoke.Život mu se bio ogadio od bijede i siromaštva.Djeca su mu bila gladna.Razmišljao je da se ubije.

U Sjenicu je bio došao neki novi aga iz Turske,ali kod njega nisi mogao ući bez nekog dobrog poklona, bila bi sramota velika.Čuo je Meho od ljudi da je novi aga puno strog a i ljut bogami.Nije svako smeo da mu se obrati.

Jedne je prilike Meho pošao za Sjenicu na konja.Samo je razmišljao o svojoj bijedi,bio je na ivici nervnog sloma,jer su mu djeca ostala gladna.Nije mogao da nađe nikakvo rješenje za svoju tešku situaciju.Stigao je bio u Vapu i niz Klisuru je već bio pao u depresiju.Odlučio je da se utopi(da izvrši samoubijstvo) u rijeku Vapu i pošao u Jelenštak,gde se nalazi najveća klisura,a i voda je bila najdublja.Utvrdio je bio da tu ne može preživjeti ako skoči i da ga niko nemože naći nikada.Kad se primicao obali tražio je mjesto odakle će skočit da se utopi i razmišljao da pusti svog konja.Iznenada je primetio jednu veliku ribu, sto je voda bila izbacila na obalu.Ta se riba bila zaglavljena između dvije stijene i nije mogla da se vrati u vodu nazad.Bila je veom velika, duža od jednog metra.Meho je kratko zastao,bio je obezumljen.Nije mogo da veruje svojim očima šta to on vidi.Mislio je na početku da mu se nešto priviđa.Uzima tu veliku ribu i stavlja je u jedan džak i odlazi za Sjenicu.Odustaje privremeno od samoubijstva.Čuo je on od nekih ljudi da Turski age puno vole da jedu ribu,pa će on probati da uđe kod njega i da mu možda pokloni tu ribu na dar.

Kad je Meho prolazio kroz Sjenicu,prošao je namjerno pored kancelarije novoga age iz Turske.Ta kancelarija je bila na mjestu gde je današnja gvozđara.Tamo je čekalo puno ljudi da uđe kod age.Meho je prije nego je stigao u Sjenicu,zakačio ribu za sedlo,da bi je ljudi vidjeli.Riba je visila,svako je primećiovao od prolaznika.Kad je prošao pored agine kancelarija,on pozastaje malo,da vidi koliko ljudi čeka da uđe kod age.Aga ga odmah primetio kroz prozor a i video je ribu koju je Meho zakačio bio za konjsko sedlo.Aga je naredio jednom od svojih sluga da uvedu Meha u kancelariju,preko reda.Meho se bio puno zbunio a i malo se prepao.Prvo sto ga je aga pitao je šta ti je ono što visi na sedlo.Meho uplašen odgovara.“Jedna velika riba,poklon za tebe“.Aga je bio iznenađen i naravno fasciniran.Nikad mu niko nije takav poklon-PEŠKEŠ donio u poslednje vrijeme.Naravno Aga prima Mehov poklon-PEŠKEŠ,ali istovremeno primećuje veliku zabrinutost na Mehovom licu. Aga ga pita za familiju i Meho počinje očajnički da mu se žali, da su mu djeca gladna i da je u mnogo teskoj životnoj situaciji,zemlju ima ali je ostao bez stoke, što mu je pokradena i opljačkana i nestala usled rata. Aga je pozvao dvojicu svojih sluga i naredio im da iz torova ispuste 100 ovaca i otjeraju ih na Mehovo imanje u Fijulj.Torovi su bili u sjeničko polje prema Novoj Varoši,Meho nije mogo sam sebi da vjeruje šta se dešava.Osjećanja kod Meha su bila izmiješana,puno tuge na početku a kasnije i puno radosti.
Aga je zapisao u svojoj knizi MEHO- PEŠKEŠ.Peškeš je značilo dar , poklon na turski koji je on dobio od Meha.Od tad ga aga zove MEHO -PEŠKEŠ, tako ga je i upisao u svojim dokumentima(evidencijama) privremeno.Mujović se ne koristi dalje, jer mu taj aga i dalje u budućnosti valjao,te Meho nije mogao hatar da mu išteti.Od tada ga u buduće zovu Meho-Peškeš.Kad su nove srpske valasti došle,dodali su mu “OVIĆ” i postalo PEŠKOVIĆ.







TROLL

Početnik

(10)

  • »TROLL« je muško

Postovi: 11

Datum registracije: 21.08.2009

Lokacija: Norge

  • Poruku poslati

233

Ponedjeljak, 27. Decembar 2010

PREZIME PEŠKOVIĆ IZ FIJULJA-4!

MUJO PEŠKOVIĆ (UJKANOV OTAC)


Kao što sam rekao Meho je imao tri sina.Mehov sin sto nastavlja da živi u Fijulj zvao se Mujo,kako su mu se zvala dva Mujova brata nepoznato nam je sa sigurnošću.
Jedan od njih je odselio za Novi Pazar,a drugi za Bosnu(Doboj).
Predpostavlja se da je Mujo bio najstariji od braće.U 19 vijeku,najverovatnije 1876 g.Mujo i braća su donijeli jednu veliku odluku,da ne ostaju svi trojica u Fijulj.Tada su u Fijulj bjesneli ratovi veoma često i situacija je bila veoma neseigurna.Utvrdili su da bi mogli svi trojica poginuti u Fijulj usled ratnih dejstava i da je možda bolje da se privremeno sklone iz Fijulja.Imali su još jedan ozbiljan problem ,kako prehraniti preko 100 ovaca za koje nisu imali sijena u Fijulj.

Odlučili su da se jedan od njih odseli privremeno u Salakovac kod Novog Pazara,tamo gde su nekad ranije živjeli.Oni su imali tamo neke rodbine sigurno, a poznavali su mnoge komšije i prijatelje sa kojima su godinama živjeli ranije.Sa druge strane,Novi Pazar je u tursko doba bio veliki trgovački centar,te je mogao da se nađe posao i od svog posla da se živi.Predpostavlja se da se on najvjerovatnije vratio u Salakovac i sa svojim bratom Mujom je za njihovih života održavao redovno kontakte.Posjećivali su se kad su im mogućnosti dozvoljavale,s vremena na vrijeme.Postoje velike indikacije da se Mujov brat sto je privremeno bio odselio za N.Pazar zvao Redžo, a da se njegov sin zvao Habib,to se zna već.Habib je ponovio ime Redžo u svojoj porodici,jer je Redžo otac Sejfije i Ahme koji danas žive u Paralovo.Drugi argument,koji ukazuje na tako nešto je,da u Fijulj postoji jedan dio sela sto se zove Mehovića Lješnica.Meho je Mujov otac,to se zna, i to je ime dato po njemu.Mehovića, bi značilo Mehovih sinova.Prije Mehovića Lješnice ima jedan dio sela sto se zove Redžov las,to ukazuje da je u Fijulj živeo neki Mujović-Pešković sto se zvao Redžo.Pošto se ime Redžo nigde ne spominje na Mujovoj liniji potomstva,a spominje se na liniji potomstva brata mu u u N.Pazaru,to bi mogle bit indikacije da se je Mujov brat najverovatnije zvao Redžo,i da su mu u N.Pazaru ponovili ime kasnije.Ponavljanje imena je bila u to doba gotovo tradicija.I dandadanas je.
Dugi Mujov brat je potjerao stado ovaca za Posavinu u Bosnu i Hercegovinu,jer u Fijulj nisu imali sijena da ih prehrane te zime.Sijena nisu imali zato što se vodio rat u Fijulj to čitavo ljeto i nisu uspjeli nista da pokose.Trebalo je prezimiti zimu te teške godine,a stoka im je bila egzistencija.Smatrali su da bi se u Posavinu mogle prehraniti ovce, jer je tamo klima bila puno blaža kako su oni tada bili informisani.Tako su i uradili.On, drugi Mujov brat je određen da sa sa stadom od preko 100 ovaca pođe za Bosnu i Hercegovinu, za Doboj.Kad je došao blizu granice, morao je preći rijeku Bosnu,koja je bila zaledila tada .Odlučio je da pretera ovce preko zaleđene rijeke, preko leda.Led je na početku dobro držao ovce.Pokazalo se kasnije da je led popuštao usled skakutanja ovaca po njemu,te da se led provalio kad je Mujov brat prelazio sa zadnjom grupom ovaca.On se utopio u hladnu rijeku Bosnu.Ovo nije potvrđeno.
Postoji jedna druga verzija da je on prešao rijeku Bosnu,bez problema i da je tamo preživeo tu tesku zimu isto.Zbog pritisaka od tamošnjih vlasti on je bio primoran da pređe na katolicizam.Postoje neke indikacije da postoje katolici Peškovići u Doboju koji su hrvatske nacionalnosti i da vode porijeklo iz Fijulja,te da su nasi rođaci.

Mujo Pešković je imao kuću u Potok ispod Šljivica u stranu ispod jednog malog krša.Kuća je bila postavljena na kamenom duvaru,ispletena od ljeskovog pruća i pokrivena sa slamom ili šiindirom.U ljeto 1876 u junu najvjerovatnije krajem mjeseca izgorela mu je ta kuća.Zapalili su je srpski vojnici koji su napadali turke kod Skenderovca.Razdaljina od Skenderovca do Mujove kuće je možda samo jedan nepun kilometar.Te je prilike Mujo pobjegao sa svojom porodicom u Vapu,kod Jablanice se sklonio privremeno u jednu impovizovanu kućicu.Tu je živeo privremeno.Kad su se sukobi smirili,Mujo razmišlja o svom povratku u Fijulj.Jedne se prilike sreo nekim srbima koji su živjeli u okolini Ercega-blizu turske granice i oni su mu priznali ko mu je zapalio kuću.Mujo je imao dobre i prijateljske kontakte sa njima.Ti su srbi obećali Mujo da će mu napravit novu kuću na istim duvarima.To se i dešava iste te jeseni.Osjekli su pruće i krovnu konstrukciju u Potok i odvezli material na volujska kola na mjesto gde je bila izgorela kuća.Za par mjeseci kad je Mujo ponovo došao,na vrh Gaja je primjetio novi krov od svoje novosagrađene kuće.Bio je veoma srećan zbog toga.On završava još neke poslove oko kuće i tu dočekuje novu zimu.

Mujo se dva puta ženio.Prva mu je žena umrla mlada i on se drugi put ženi sa jednom ženom iz Šara.Druga žena je bila od familije Demirović.Svi su je zvali Šaranka.Šaranka je imala samo jednog brata i 14 sestara.Sa Mujom Šaranka ima samo jednog sina jedihnika,kojem daje ime Ujkan.Kao jedino svoje dijete,Šaranka je svu svoju energiju trošila da on bude dobrog zdravlja.Dobro ga je odgojila.U tome je uspjela veoma ,naravno da je kao maćeha podgajila Mujovu djecu iz prvog braka.Dakle Ujkan je imao jednog polubrata,kako se on zvao nam je nepoznato sa sigurnošću.
Ujkanov polubrat je imao dvije ćerke i umro je mlad.Posle smtri svog polubrata,Ujkan puno pomaže djecu od umrlog polubrata.
Ćerke su se zvale Ćeba i Zahida

Zahida se udala u Dunišiće u familiji Kozić i imala je dva sina.Zahida je uzela miraz u Fijul,sto je sledovalo.Tu zemlju oni koriste jedno vrijeme,a kasnije je prodaju.Posto je Zahidina majka imala novi brak,posle smrti njenog oca(Ujkanovog polubrata) sa Beganom Deljevićom,po nagovoru majke, Zahida prodaje svoj miraz Deljevićima.Ona je imala jedan dio zemlje u Provalije na samom vrhu,koji su zvali Kozića kotar i da su tu najvjerovatnije držali pokošeno sijeno sa njenog miraza,koje bi kasnije prodavali.Began je tada sa svojom ženom proširio svoje imanje Deljevića.Zahidini sinovi su se zvali Hamid i Alija.Alija je počinio jedno ubijstvo u familiji Kozića,ubio je svog amidžića iz pištolja.Posle tog ubijstva majka mu prodaje imanje i sele se za N.Pazar.Alija je bio mnogo godina na robiju za ubijstvo koje je počinio.

Ćeba se udala u Kladnicu za Rašida Zornića.Ćeba i Rešid su imali jednu ćerkicu koja se zvala Aiša.Aiša je rođena1905.g i kada je imala desetak godina,poginuli su joj roditelji jedne jeseni.Ćeba i Rašid su bili u šumu i sjekli drva i pale su neke teške bukve i pohvatali ih.Umrli su na licu mjesta.Aiša je ostala siroče i uzeo je jedan amidža.Kad je Ujkan čuo za taj slučaj poslao je sina Rama u Kladnicu da zamoli Aišinog amidžu da dovede Aišu u Fijulj.To se i dešava.Aiša je porasla u Fijulj zajedno sa Ujkanovim ćerkama.Udala se za Muja Ugljanina u Fijulj i imala je dva sina Kaplana i Arslana.Kaplan je živeo samo 10 godina umro je kao dječak.Rođen je 1934,a umro 10g kasnije 1944.Arslan je emirgrirao za Tursku 70-tih godina 20 vijeka i radio je u Kučukoj na autobuskoj stanici,gde su se prodavale autobuske karte.Svi koji bi putovali za Istanbul i nazat za Sandžak imali su kontakt sa Arslanom.Kod njega bi kupovali autobusku kartu.Njega opisuju kao veoma socijanog čovjeka i pozitivnu licnost.Aiša je živela kratko, samo 42 g.Umrla je 1947 u Fijulj,gde je i ukopana.Umrla je iste godine kad se Murat Pešković oženio.Posle njene smrti Mujo je živeo jedno vrijeme sa djecom i emigrirao među prvima za Tursku.U Tursku se oženio sa jednom bosankom i sa njom je imao 4 sina i 2 ćerke.Mujo Ugljanin je umro u Tursku.





TROLL

Početnik

(10)

  • »TROLL« je muško

Postovi: 11

Datum registracije: 21.08.2009

Lokacija: Norge

  • Poruku poslati

234

Četvrtak, 30. Decembar 2010

PREZIME PEŠKOVIĆ IZ FIJULJA-5!

UJKAN PEŠKOVIĆ



Ujkan je imao, jednoga polubrata koji se bio oženio mlad i imao je svog slugu-pastira,koji je živeo kod njih.Sluga se zvao Began Deljević i čuvao je stoku Ujkanovom polubratu i pomagao sve druge poslove na selu: košenje,plašćenje,dovlačenje drva i td.Imao je dvije ćerke,ali je umro mlad iznenada i neočekivano od neke zarazne bolesti.To je bio veliki šok i tragedija za sve.Ostala mu je žena ( mlada udovica) sa dvije male ćerke.Sluga je ostao i dalje da pomaže Ujkanovoj snahi na imanju sa puno obaveza i poslova.Mlada udovica se udaje za svog slugu i on postaje njen drugi muž. Oni ostaju da žive na istom-njenom imanju.Ćerkama Ujkanovog polubrata, je dat miraz -zemlja na kojoj je nastvila da živi njena majka,sa novim mužem (svojim bivsim slugom).Sa slugom Beganom je imala tri sina.Od njih vode porijeklo svi Deljevići u Fijulj.
Ujkan je rođen 1847 g.u Fijulje.
Detinjstvo je proveo u Fijulj sa svojim roditeljima i polubratom.
Tih godina kad je Ujkan bio dječak,vodile su se velike borbe izmedju Turaka i Srba,baš u samom Fijulju (Dolovi,Ćurune,Hladna Voda,Mehovića Lješnica i Suhi hrt).Sigurno da mu je život bio izložen opasnosti,zbog ratnih dješavanja.Mehovića lješnica ,gde su sjekli šumu,gotovo da je bila granica između Srbije i Turske u to doba.Predpostavlja se da je Ujkan čuvao stoku nedaleko od ratnih linja,i granice u Suhom hrtu.Dali je Ujkanov otac učestvovao u ratnim dešavanjima je nepoznato.
Tada nije postojavala škola u Fijulj ili nekom obližnjem selu.On nije išao u školu,ali je bio samouk čovjek,kao i mnogi u to doba.U Pešterska sela su postojavali mejtefi(škole) i guslarske škole. Ppredpostavlja se da je on odlazio često tamo,u Dugu Poljanu i okolinu.Tamo je imao daidžu i prijatelje koje je posećivao.U takvim mejtefima su se učile mnoge stvari vezane za vjeru. Imao je dobre konje sedlenike,koje je jahao na takvom putu.Uzgajanje konja je bilo od izuzetno velike važnosti za Ujkana.Imao ih je 10-tak.Imao je posebnog konja sedlenika kojeg je samo koristio za putovanja, dok su drugi konji korišćeni u zapregu,za vršidbu i druge vrste zaprege.

Kad bi na jesen počinjala žetva ,u njegovo doba se žito kosilo ručno i nasađivalo na guvno gde bi se koristili konji koji bi žito ovrhli krećući se okolo stožera.Za vršidbu se koristilo minimalno 10-15 konja.Konji nisu smeli biti potkovani u guvno da nebi izgnječili zrna od žita.Tako ovršeno žito pretresalo se sa vilama i još jednom bi se vraćali konji koji bi finalno otresli zrnevlja,koja su padala na dno.Slama se odvajala na jednu stranu a samo žito se gomilalo uz stožer i vijalo se pred veče sa drvenom lopatom.Tako ovijano žito unosilo se u prtene vreće oko 50 kg u hambar na sigurno mjesto.Za vršidbu su Ujkanu pomagali sinovi koji su kasnije prirasli i naučili posao od njega.
Za Dugu Poljanu se iz Fijulja putovalo na konja, prijekim putem preko Hladne vode,Štavlja i dalje.Obavezno je odlazio u Dugu Poljanu i Sjenicu pijačnim danom.Morao bi da kupi gas za lambu i so a i da obiđe stočnu pijacu i sretne poznanike.

Kao mladić, puno je bio angažovan od oca na čuvanju stoke:ovaca,govede i konja.Kada je odrastao i preuzeo domaćinstvo imao je svog slugu -pastira sve dok mu djeca nisu odrasla.Tako je dočekao i svoje punoljetsvo u Fijulj baveći se stočarstvom,koje nasleđuje naravno od svog oca Muja.
posao od oca.

Oženio se izgleda kad je imao oko 40-tak godina sa Badom Papić i formirao svoju porodicu u Fijulj.Razlog njegovog kasnog ženjenja je baš nepoznat,ali se predpostavlja da su teške ratne godine bile glavin krivac tome.Bilo je puno sukoba na teritoriji Fijulja za vrijeme Ujkanove mladosti.Njegov životni put nije bio nimalo lahk,jer je prolazio kroz razna i teška životna iskušenja,kao mlad čovjek.

Ujkan je preživeo balkanski rat i prvi svedski rat u Fijulj.Za vrijeme Kraljevine Jugoslavije-agrarnom reformom 1918 g.,oduzeta mu je trecina zemlje(30%) i dodijeljena srpskom življu.Obespravljenost muslimana bila je jako izražena ,znao je to Ujkan dobro.Međutim iako je ostao bez trećine svoje zemlje,on je pristajao na sve što su vlasti kraljevne srbije tražile od njega.Samo da mu familiju ne diraju.Djeca su mu bila prilično odrasla i pomagali su mu u svim poslovima.
Tih godina od 1918-1932 dešavali su se veliki sukobi izmedju policijskih srpskih vlasti i Komitske muslimanske organizacije koju je vodio Jusuf Mehonjić i koja je imala puno naoružanih članova.Srpske vlasti su pokušavale da uguše ovu organizaciju silom i zato su članovi Komitske organizacije bila primorani da nose oružje i brane sebe.Takvih je okršaja bilo puno po Pešteri i C.Gori.Jusuf Mehonjić je bio primoran da napusti te prostore i pobjegao je za Albaniju.Svi članovi Komitske muslimanske organizacije bili su torturisani od vlasti Kraljevine Srbije.
Ujkan je izbegavao kontakte sa takvim organizacijama da nebi upao u konflikt sa srpskim vlastima.Mudrost i pravilne odluke puno su mu pomogle u životu.

Tada su počele velike seobe muslimana-bošnjaka za Tursku.Ljudi su prodavali imanja vrlo jeftino i odlazili.Ujkan je odlučio da ostane sa familijom u Fijulj.Iako nije bio politicki angažovan,pokazivao je veliku mudrost i bio cijenjen od pravoslavaca isto.

Ujkan je imao četiri sina i tri ćerke.
Sinovi su mu:1)Mehmed -AGA,2)Ramo,3)Sulejman i 4)Ganija.
Ćerke su mu:1)Muratka,2)Hamida i 3)Zejna.

Ujkanova kuća nalazila se ispod BUKLE kod Šljivica,gde se u blizini kuće nalazio izvor vode-stublina.
Stublina je bila napravljena kao malo drveno kućište i nadkriveno sa malim krovom da se voda nebi trunila.Ispod stubline postojavalo je korito,gde je Ujkanova supruga najverovatnije prala veš i sudove.
Kuća je bila ispletena od ljeskovog pruća i postavljena na kamenom fundamentu(duvaru).Kamenje je nalazio u okolini i ređo ih jedan do drugog,kao suhi zid(bez ikakvog maltera).Zid je bio dovljno jak da izdrzi tako malehnu i lahku kuću.Kuća je bila očatmana iznutra i sa vani i omalterisna sa krečnim malterom.Krov i krovnu konsrukciju Ujkan je sjekao u svoju šumu u LJEŠNICU.Sve je tesao ručno sa sjekirom.Kuća je bila pokrivena sa drvenim i bukovim daščicama što su se zvale šindra.Kuća je imala izuzetno male prozore,koji su obično bili okrenuti prema zapadu i istoku ,al nikako prema sjeveru,zbog
hladnih vjetrova koji su sa sjevera puhali.Pored kuće je uvijek bio veliki drvljanik sa dovoljno drva za čitavu godinu.
Od pomoćnih objekta imao je nekoliko koliba(štala)i hambar,koji je bio veoma važan i dobro osiguran od pljačke.

Kolibe su služile da bi ovce boravile nekoliko mjeseci preko zime,pogotovu u sezoni kada su ovce jagnjile,postojavala je koliba u kojoj su boravile samo ovce sa malim jagnjadima.Ovcama se davala hrana-sijeno zimi u specijalnim napravljenim jaslima ,koje su bile ispletene,te ovce nebi mogle da prosipaju i gaze sijeno.Ujkan je znao da napravi dobre jasli i isplete kotarice za nošenje sijena.On je imao nekoliko kotarica zato što je imao puno stoke.

U hambaru je Ujkan držao žito i ječmeno brašno.Obično je hambar trebao biti od malo debljih zidova (tvrđeg materiala)10cm debelih brvana koja su imala falc i uklapala jedno u drugo.Hambar je imao nekoliko pregrada ,te se u svakoj pregradi(prijeseg) držala po jedna vrsta žita.U Ujkanovo doba se najviše sijao ječam,ovas i raž.Dobro su uspjevala ova žita u Fijulj.Ječam su mljeli u vodenicu i koristili ga za ishranu.Ječmeni ljeb sa sirom i kajmakom bio je dobra kombinacija pričali su nai stari.
Ujkan se bavio poljoprivredom i stočarstvom.Zemlju je obrađivao sa drvenim plugom ,kojeg su vukli par volova.Ujkan je držao po nekoliko pari volova i dosta konja.Volovi su korišćeni za transport sijena, drva i druge potrebe,a konje za jahanje i vršidbu,zimi za sanke.Ovdje je vrlo vazno napomenuti da je Ujkan sijao ječam koji je dobro uspjevao u Fijulj i od ječma su mljeli žito u vodenicu,koje je korišteno za ječmeni hljeb.Ječmeno brašno je bilo dosta kiselo ali stručnjaci smatraju da je bilo zdravo za ishranu.Od stoke je imao krave i ovce.Mlijeka su imali i preko više i smatra se da je u to vrijeme generalno Ujkan imao dosta solidan život,bio je dobar domaćin, imao je veliko imanje i dosta stoke.

Jedne je prilike Ujkan čuo u selo da su mu krave harale u tuđu livadu i nije mu bilo pravo.Djeca su se igrala po čitav dan i čuvali bi stoku istovremeno.Kad su naveče došli kući sa stokom on ih je pitao dali su im krave harale (pasle)u tuđu livadu,djeca su probali da sakriju od oca na početku.Ali na kraju priznaju,da im je samo jedna krava prelazila u tudju livadu.Ujkan je pozvao svoju ženu Badu i rekao joj:”Bado,jedna je naša krava poharala u tuđe danas.Molim te mlijeko od te krave prospi,neću da mi djeca piju to mlijeko,to je haram!”Bada je tako i uradiala, poslušala je svog muža Ujkana.

Kad su sinovi porasli,počinju bolje godine u njegovom životu.On dobija odmenu od svojih sinova sto se tiče radova ali je bio glava porodice do kraja svog života.Svi podaci ukazuju da je Ujkan bio dobar otac,veliki radnik i pošten čovjek.Djeca mu nisu nikada bili izloženi neimaštinom i bijedom.Činio je sve za svoju familiju,da bi imali solidan život.Dobro ih vaspitavao i sinovi su mu bili veoma disciplinovani i pošteni momci.Bili su primjer u cijelom regionu.Kada su sinovi odrasli,oni razmišljaju da prave nove kuće niže u selo ispod Mićine duvarine.

Kao star čovjek je imao dugu, sijedu bradu. Ujkan je umro 1943 g. u Sugubine,Te iste godine kad je Fijulj zapaljen,poslednjeg dana svog života,bio je svjestan da će umrijeti.Pozvao je sinove i jedan od njih je rekao”Babo,pa ti si se naživeo”, Ujkan je odgovorio:”Moj je život prošao kao kad uđem na jedna vrata a na druga izadjem”
Dženazu su mu obavili u Fijulj u seosko groblje kod Gaja.

Sinovi su opremili bili mezar od svog oca,ne dugo posle njegove smrti.To je obični kamen sa jednom okruglom kupolom na vrhu,koja je danas slomljena i ne postoji je više.Postoji neki tekst na arapskom pismu.Kameni nišani su se iskrivili,jer je temelj popustio posle toliko godina.

Mišljenja sam da trebao podići novi mezar Ujkanu i njegovoj ženi Badi!







TROLL

Početnik

(10)

  • »TROLL« je muško

Postovi: 11

Datum registracije: 21.08.2009

Lokacija: Norge

  • Poruku poslati

235

Subota, 01. Januar 2011

PREZIME PEŠKOVIĆ IZ FIJULJA-6!



MEHMED PEŠKOVIC-AGA

Mehmed je najstariji Ujkanov sin.Rođen je u Fijulj 1891 godine.Matematicki gledano Ujkan je imao prvo svoje dijete posle 40 godina, i nije se baš rano oženio.
Mehmed je detinjstvo i mladost proveo u Fijulj i malte ne koračao očevim stazama,pomagao je ocu na svakom koraku u svim seoskim poslovima.Naravno da su se ratne okolnosti puno odrazile na njegov život kao mladog čovjeka.

Naime Mehmed je pao ropstva u jednom ratnom sukobu izmeđuAusto-Ungarske i Turske i bio je na robiju oko pet godina. On nije imao okolo dvadesetak godina kad se to desilo.Dugu zatvorsku kaznu je izdržavo u današnju Mađarsku.Bilo mu je veoma teško, bio je izložen torturi i mučenju u zatvoru.Uslovi zatvorskog života su bili nikakvi.Njemu i ostalim zatvorenicima najteže ja padala glad pričao je Mehmed.Bili su izloženi gladovanju po kazni,pogotovu prve zatvorske godine.U krugu zatvora zatvorenici bi pojeli svaku travku i korijenje koje bi našli.

Jedne su prilike zatvorenici odnekud našli konjsku kost u krugu zatvora i pojeli je, pričao je Mehmed .

On je bio veoma poslušan i miran zatvorenik.Izvršavao je sve zadatke u zatvoru na jedan solidan i zadovoljavajući način.Bio je primjeren zatvorenik.Voleli su ga svi zarobljenici .Njegova poslušnost i dobra narav mu je pomogla u tim teškim zatvoreničkim godinama.
Naime,upravnici zatvora ga angazuju na nekim seoskim radovima.On je znao raditi baš sve poslove na selu. Obrađivanje zemlje,košenje i uzgajanje stoke mu je išlo od ruke.Uprava ga daje da pomaže jednom seljaku na seoskim poslovima.Mehmed to prihvata iz prve ruke i to mu olakšava malo život.Na selo mu daju dovoljno hrane.On je bio socijalan čovjek i komunikativan,primjetili su to seljaci.Naučio je dobro mađarski jezik,govorio je tečno mađarski.Životna situacija mu se totalno mijanja na bolje,a bio je na ivici smrti.Radovi na selu mu olakšavaju svakodnevnicu i on bolje podnosi robiju.Danju je radio na selu a noću je spavo u zatvoru.Posle pet godina robije pušten je kući.Niko nije imao nade u Fijulj da će se Mehmed živ vratiti kući.Ipak se to desilo.
Roditelji,braća i sestre su bili presrećni kad su ga ponovo videli u krugu familije.Mehmed je po nagovoru roditelja odlučio da se oženi.Nasli su mu djevojku iz Ursula.On se ženi sa Hamidom Muhović.Kao prva Ujkanova snaha u kući,svi su je voleli puno.Ona je bila poslušna i vrijedna nevjesta.Sva su je djeca u Fijulj zvali Teta.Mehmed i Hamida nisu imali evlada.Ta činjenica da mu sin nema djece pogodila je puno Ujkana.Teško je bilo svima.Ipak su morali da se pomire sa tim.Ramo je već imao nekoliko sinova.Jedne su se prilike sva cetvorica braće sastali i razgovarali sa Ujkanom,da se Mehmedu pokloni jedno dijete.Svi su bili saglasni da mu se pokloni Murat Ramov.To se i dešava.Murat se preseljava kod Mehmeda.Mehmed ga je podnjivio i oženio.
Mehmed i Murat su se puno dobro slagali,nikada nisu imali nesporazuma.Napravili su novu kuću u Fujulj i bavili se stočarstvom i poljoprivredom.Kuću su ozidali od pečene cigle i pokrili sa crijepom.Kad je Ujkan podijelio sinove,Mehmeda je palo drugo imanje po redu od škole u peškovskoj mahali u Fijulj.Danas na tom imanju živi Kasim Pešković.
Preživjeli su drugi svetski rat i Mehmed i žena mu Hamida.
Jedne je prilike Mehmed pao sa volujskih kola u Fijulj i puno se povrijedio.Taj mu je pad uzrokovo puno uboja i lomova po tijelu.Dugo je bio bolestan i njegov je oporavak dugo trajao.Od tada njegova zdravstvena situacija nikad nije bila na nekom zavidnom nivou.Žalio se da ima jake bolove.To će da ima posledica u njegovom budućem životu,a pogotovu u njegovoj starosti.

Posle drugog svetskog rata,politička situacija je bila komplikovana za bošnjake u Sandžaku.Muslimani emigriraju masovno za Tursku 70-tih g. 19 vijeka.Murat je bio jako svestan neizvesne situacije za muslimane i prvi je od Peškovića emigrirao za Tursku.To se desilo 1966 g.Mehmed i Hamida su odselili zajedno sa Muratovom familijom.Prodao je svoje imanje braći i otputovali su za Skoplje,gde je Murat povadio sve potrebne dokumente za emigraciju.Ti su se dokumenti zvali Vasike.Odselili su za Kučukoj na periferiji Istanbula gde su se nastanjivali većina muslimanMehmed je živeo samo tri godine u Tursku.Puno je patio za zavičajem.Fijulj je bio njegova svakidašnja tema.Umro je u Tursku 1969 g.Tri godine kasnije 1972 umrla mu je i žena.
Oboje su ukopani u Tursku.

Hteo bih ovde napomenuti da su Mehmed i Murat ukopani u isti grob.Želja Muratovih sinova je bila da se oni dvojica ukopaju blizu jedan do drugog,ali zbog nedostatka mjesta u groblju,to je bilo neizvodljivo.Odlučeno je da se Mehmedove kosti iskopaju i stave u isti grob pored Murata.To je jedan novi fenomen u istoriji familija Pešković.Zaista fascinantno!






RAMO PEŠKOVIĆ

Ramo je drugi po starini Ujkanov sin,rođen je 1893 g.u Fijulj.U Fijulj je Ramo proveo djetinjstvo i svoju mladost i kao veoma mlad dječak je pomagao svom ocu u mnogim poslovima na selu.U mladosti je čuvao ovce po obližnjim uzvišenjima-pašnjacima, okolo Fijulja i maltene sve staze i puteljke je poznavao.Bio je veoma visok i snažan mladić,rumenog lica i veoma privržen svom ocu.Ramo je mogo samo sa jednim prstom da podigne najtežu vreću sa žitom koja bi vagala preko 60 kg.To nije mogao niko u Fijulj u njegovo doba.

Oženio se veoma mlad u 24-toj godini iz Brnjice sa Ajkunom Zekić.Zekići su bila jedna čuvena i dobro stojeća familija u Sandžaku.Kasnije su Zekići iz Brnjice odselili za Sjenicu.Kuća im je bila nedaleko od autobuske stanice,blizu Hajradinovića koji i dandanas žive u Sjenici.Kasnije su odselili na periferiju Sjenice.Ajkunu Zekić su svi zvali MAMA u Fijulj.Kao nevjesta brzo se etablirala u Ujkanovu familiju.Svi su je voleli.Zašto su je zvali mama, se moze objasniti na sledeci nacin.Naime ona je imala izuzetno veliku sposobnost oko pravljenja hrane, bila čista i uredna žena.Svi su voleli njenu hranu.Pekla je najlepši hljeb u Fijulj.Mama je rodjena 1906 g u Brnjicu.

U jednom periodu je Ujkanova familija imala 42 člana,dok su živjeli u zajednicu.MAMA je spremala hranu za tako veliku familiju,bez problema.Bila je dobra planinka.

Kad je počeo drugi svetski rat,mobilisali su mu sina Ibrahima u SSOVCE,zajedno sa Salkom.Ibrahim i Salko su mobilisani kao 17-togodišnjaci,veoma mladi.Na početku su ih odveli na jednu kratku obuku sa oružjem i odmah zatim ih poslali na front.Ibrahim i Salko su poslati na dva različita fronta u rat protiv Nemaca.Ibrahim je poginuo na jednom frontu u Bosnu i Hecegovinu,dok je Salko je preživjeo rat.

Pogibija sina u ratu puno je pogodila Rama i Mamu.Za Ibrahimom su tugovali svi u Fijulj.Ibrahim je imao nekih 20-tak godina kad je poginuo.Ubili su ga najverovatnije nemci na frontu u Bosnu i Hercegovinu.On je već bio oženjen iz Požege kod N.Pazara, prije početka rata i imao jednu ćerku.Ibrahimova se ćerka zvala Vezirka.Ramo preuzima odgovornost za familiju svog poginulog sina.

Kad je Fijulj zapaljen u jesen 1943 g.svi su odlučili da bježe za Sugubine.Ujkan je bio živ,ali veoma star-96-ta mu je bila godina.Bilo je dosta male djece u Fijulj te 1943 g.u familiji Pešković .Ramo je na volujska kola natovario svog starog oca i svu malu djecu i nešto prtljaga ,što im je najpotrebnije bilo i odvezao ih za Sugubine što je brže mogao da ga nebi gde četnici presreli.Nisu imali brašna,jer su četnici zapalili svo žito i hambareve u Fijulj.Ramu je pripala odgovornost da nabavi brašno za familiju od 42 člana,sto su bili te jeseni 1943 g.smešteni u dvije srpske kuće Lovića na vrh Sugubina.Nije mu bilo lahko ali Ramo je poznavo dosta ljudi kod kojih je nabavio-kupio žito i mljeo ga u vodenicu.Sva djeca su prezivela tu tešku godinu.Ramo i Mama su uradili svoj dio posla bezprekorno.Mama je bila glavna za spremanje hrane i u Sugubine.Te teške i hladne zime umire Ujkan.Oni uprezu jednog konja u sanke i obavljaju dženazu u Fijulj u seosko groblje kod Gaja uz velike napore.

Vrijednost žita te ratne 1943 g. mjerila se sa zlatom.Bile su dvije velike slame,velike ko kuća u kotar Lovića.Ramo je primjetio da pod tim slamama ima nešto sakriveno,jer je stoka jurišala često prema tim slamma.Naken kraćeg istraživanja,pokazalo se da je tu postojavala jedna ogromna kupa žita koje je bilo ovršeno ali ne i ovijano.Svi su bili zaprepašćeni.Velika kriza i neimastinja ih je pratila a žito su imali maltene pred vrata.Samo je trebalo da se ovije i izmelje u vodenicu.Ramo je ipak odlučio da ga ne koristi.Bio je jako pošten i karakteran čovjek.On se već bio snašao na drugi način.Prijavio je slučaj valstima u Sjenicu.Došli su Partizani i svo su žito otjerali.
Ramo i Mama su imali 6 sinova i dvije ćerke.
Sinovi su im :Ibrahim,Murat,Rasim,Jusuf,Hasim i Kasim.
Ćerke su im:Bega i Sanija.
Dvoje Ramovo djece su odselili za Tursku:Murat i Bega.
Muratovi sinovi su Nazim i Ćazim i ćerke su:Nafija,Rukija,Hankija i Hajrija.

Bega je bila udata za Džafera Prašovića iz Kladnice.Sa njim je imala dva sina (Aljka i Hilmiju) i dvije ćerke(Fatka i Emina).Odselili su za Tursku 1966 g.zajedno sa Muratom.Murat je živeo u Kučukoj a Bega u Bursu.Begin muž se puno pokajao,kad su emigrirali za Tursku i odlučio je da se vrati za Kladnicu.Kad se vratio,oženio se sa drugom ženom,a Bega je ostala sa svojom djecom u Tursku i tamo ih podnjivila.Njen je životni put bio veoma težak i trnovit.Umrla je mlada samo 40 g.stara.Ukopana je u Istanbul.Djeca su joj nastavila da žive u Tursku i dandanas.
Dva Ramova sina Rasim i Jusuf su živeli u Lažane u Makedoniju.
Jusuf se kasnije odselio za Sarajevo.Jusuf je umro 1999 g.u Sarajevo,gde je i ukopan.Jusufovi sinovi su Faruk i Hajro a ćerke su mu Mulka i Munevera.
Rasim živi u Lažane(penzioner je)sa sinom Safetom .

Bećo,on živi u Koblenzu u Njemačku i ima jednog sina.Rasimov sin Ismet je umro od infrakta 2007 g veoma mlad.Rasim ima jednu ćerku Igbalu,koja zivi u Bijelo Polje.
Ramovi sinovi Hasim i Kasim žive u Fijulj.
Hasim je penzioner Hasimovi sinovi su:Sućro,Sead i Meho.Ćerka mu se zove Ismeta.


Kasimovi sinovi su:Smail i Ibrahim,a ćeka Mukadesa.
Ramova ćerka Sanija je udata za Nazifa Baždara.Nazif je umro 2007.Sanija ima jednog sina,koji se zove Mirsad,a ćerke Nermina i Jasmina.
Ramo je umeo da napravi veoma dobre gusle pričali su svi.U dugim zimskim noćima,kad se imalo slobodnog vremena, bi se zapevalo uz gusle.

Ramo je umro 1970 g u svojoj 77-moj godini života.Umro je u zimu(januar ili februar).Te je iste zime umro Raif Ugljanin(Zaimov otac) iz Fijulja.Dva dana kasnije umro je i Aćif Tmušić iz Dunišića.Aćifova je ćerka je udata za Ramovog sina.Bili su prijatelji.Aćif je bio izvrstan gusler.
Mama je umrla 1985 g u 79 -toj godini života.Mezare Ramu i Mami je opremio unuk Nazim iz Turske.



Postovi: 1

Datum registracije: 02.01.2011

  • Poruku poslati

236

Nedjelja, 02. Januar 2011

Muharemovic to je po dedu,a inace su starinom iz Crne Gore iz plemena Kuci.Govorim o Muharemovicima u Novom Pazaru :D

TROLL

Početnik

(10)

  • »TROLL« je muško

Postovi: 11

Datum registracije: 21.08.2009

Lokacija: Norge

  • Poruku poslati

237

Ponedjeljak, 03. Januar 2011

PREZIME PEŠKOVIĆ IZ FIJULJA-7!

SULEJMAN PEŠKOVIĆ



Sulejman je rođen 1910 g,kao treci Ujkanov sin po redu.Likom i visinom je dosta ličeo na svog oca.Detinjstvo i mladost je proveo u Fijulj .Oženio se mlad,u 25-toj godini života sa Atifom Kurtović.
Atifina majka je bila od Ibrovića sa Ponorca i zvala se Fatima.Ona je imala još dvije sestre, koje su bile udate u Fijulj.Jedna sestra Hamida je bila udata za Ganiju Pešković,a druga Dževa za Azema Poturaka.Sulejman,Ganija i Azem su bili pašanozi.Atifa je imala tri brata:Ibro,Sućro i Smajo.

Atifa je rođena 1903 g u Sugubine. Bila dobra domaćica i kutnjica i mnogi je pamte, da je držala pčele,imala je puno košnica i puno meda.Veoma je volela svoju unuke i često bi im servirala med,ljeti na podne ,kad bi se svi okupili.Ja sam njen unuk i taj med što nam je bijača servirala ,dobro pamtim. Bio je ukusan!
Kad je Atifa umrla,pričali su stari sve su se pčele pustile za njom i prestala je tradicija držanja pčela,posle njene smrti.Stari bi rekli da su pčele bile pametne i da su osećale probleme u kući.Kad bi ispali problemi u kući,pčele bi se uznemirile.Jednostavno rečeno,pčele su se suosećale sa problemima domaćina koji ih je uzgajo.Sa Atifinom smrcu nestale su i pčele iz njene avlije.

Kad je počeo drugi svetski rat,vlasti su mu odveli (mobilisali) sina Salka u SSOVCE,a kasnije ga šalju na front oko četiri- pet godina.Salko je mlad sa 17-g odveden zajedno sa Ibrahimom i niko nije vjerovao da će on preživjeti rat.Sulejman i Atifa su bili veoma tužni kad su čuli vijest da je Ibrahim poginuo,a sami su imali sina na frontu.

Za vrijeme paljenja Fijulja,Sulejman i Atifa prolaze kroz težak period života sa ostalom braćom u dvije kuće Lovića na vrh Sugubina.Sva sreća te su im djeca bila zdrava,sva su preživjela.
Na proleće 1944.g.vraćaju se u Fijulj na svoje spaljene kuće i počinju novi život,sve iz početka.
Sulejman je ispleo jednu kolibu,za familiju kao privremeno rešenje,dok ne napravi kuću. Puno je radio jer su mu druga djeca bila mala a Salko se vraća iz rata tek 1945 g.Kad mu se Salko vratio živ i zdrav njihovoj sreći nije imalo kraja .Salko mu puno pomaže u svim poslovima na selu.Počinju da prave novu kuću.

Prvo je bio plan da Sulejman napravi novu kuću kod krša blizu vrtače, i tamo su bili počeli da kopaju temelje.Te je godine došla bila jedna žena u Fijulj,koja je navodno proricala sudbinu i jedne je prilike rekla Sulejmanu,to mjesto gde je počeo kuću nije mu dobro.Sulejman je odmah odustao i počeo kuću na drugo mjesto,gde i dandanas stoji,kao Salkova stara kuća.Kuću su Sulejman i Salko napravili relativno brzo.Pomagali su mu braća puno.

Kada su se uselili u novu kuću,počinje jedan bolji period u Sulejmanovom životu.Sinovi su bili poodrasli i puno su mu pomagali.

Jednog je četvrtka kupio Sulejman jednu kobilu u Sjenicu na stočnoj pijaci.Kobila je bila sive boje,veoma krupna i lijepa na oko.Pokazalo se u Fijulj,da kobila nije htela u nikakvu zapregu.Probali su najveći stručnjaci da je nauče u zapregu,ali bezuspješno.Nije dala ni sedlo da joj se stavi.Braća su ga zezali,da je napravio loš pazar.

Godine 1953i1954,pojavila se bila velika epidemija trbušnog tifusa u Sandžak,Sjenici kao i u Fijulj.Te godine je nekoliko djece u Ugljansku mahalu umrlo od tifusa.Bilo je slučejeva da su i odrasli umirali od tifusa,ali više su umirala djeca.
Te se je godine Sulejman iznenada razboleo.Dobio je bio visoku unutrašnju temperaturu,koja mu je trajala nekoliko dana.Imao je groznicu i poneko bi od djece ležalo uz njega da bi ga probali ugrijati.Neki su sumnjali da Sulejman nije možda zaražen od tifusa.Te su se godine pojavile prve vakcine protiv tifusa.Došli su troje bolničara iz Sjenice i davali su vakcine svakom djetetu u Fijulj.Atifa je zamolila te bolničare da Sulejmanu dadnu jednu vakcinu protiv tifusa i oni su pristali.Sulejman nije hteo vakcinu i baš taj dan je bio okrenuo na bolje.Temperatura ga je bila popustila.Na nagovor Atife i sinova,Sulejman pristaje da mu dadnu tu vakcinu.Jedan visoki bolničar je pokušao da mu dadne vakcinu u kuk od noge.Iz prvog pokušaja nije uspeo da probije kožu sa iglom i pokušava po drugi put.Ni drugi put nije uspio,ali kad je treći put pokušao,udario je jako sa iglom i igla je probila meso i zalomila se u kost Sulejmanove noge.Tada nastaje panika kod bolničara iz Sjenice.Taj isti visoki bolničar je pokušavao da izvadi taj zalomljeni komad igle sa pincetom ali bezuspješno.Koristio je i kliješta i svaki pokušaj je bio neuspesan.On ostaje u Fijulj sa zalomljenom iglom.Noga mu je natekla ubrzo i podgnojila.Ta upala mu je stvarala izuzetno jake bolove.Bilo je noći da nije mogao oka sklopit od bolova.Pričalo se jednom da će nogu da mu odsjeku.Ta upala i infekcija se proširila sa noge prema kičmenom stubu i dalje u unutrašnje organe.Tako je Sulejman pao postelje.U trakvom stanju je živeo nekih godinu dana i umro je na sam Petrovdan 1955 g.

Atifu je puno pogodila muževa smrt,a sinove jos više.Sulejman je imao samo 55 g.kada je umro.Ukopali su ga pokraj oca Ujkana,odnosno izmedju oca i majke.

Kad je podijelila Sinove,Atifa je živela sa Hilmom i Ragipom,na imanju Hamza Deljevića,kojeg su oni kupili,kad je Hamzo odlučio da odseli iz Fijulja .Atifa je umrla 1974 g u 71-voj godini života.Mezare Sulejmanu i Atifi su opremili sinovi i unuci.




ZEJNA PEŠKOVIĆ-VIŠNJIĆ


Zejna je najmlađa Ujkanova ćerka.Rođena je u Fijulj,gde je provela svoje detinjstvo i mladost. Izgledom je puno ličela na svoju majku.Bila je jedna od najlepših djevojaka u Fijulj u to doba.U to doba bi se djevojke isprosile prije udadbe,i obično su roditelji davali djevojku u poznate i imućne familije.
Azem Višnjić iz Kladnice je bio mnogo godina sluga kod Ujkana.Ujkan je bio jako zadovoljan sa poslovima koje je Azem obavljao na njegovom imanju.Međutim pokazalo se kasnije da je on,Azem, počeo da gaji simpatije prema Zejni.To se naravno dešava,kada su Ujkanova djeca dijelila poslove zajedno sa svojim slugom.U takvim zajedničkim poslovima na imanju Ujkana Peškovića Azem i Zejna su našli zajednički ton.To se dešavalo u punoj tajnosti od Ujkana i njegovih sinova u početku

Medjutim kasnije počinje da se javno priča o simpatijama koje su Azem i Zejna gajili jedno prema drugom..Azem Višnjić iz Kladnice je bio zaljubljen u Ujkanovu ćerku Zejnu.Ona je isto bila zaljubljena u Azema.To su planirali bili da krunišu brakom,ali to nije išlo baš jednostavno.Ujkan nije bio za tim da se ona uda za Azema,a dobio je potporu od svojih sinova isto u početku.Uprkos svemu,Zejna je odlučila da se uda za Azema Višnjića,jer ga je voljela.Nije ni pitala oca udala se za Azema.Svi su na početku bili nezadovoljni zato što se udala preko očeve volje.Izgleda da Azem nije bio nešto baš imućan u Kladnicu.To je Ujkanu najviše smetalo,a i do juče je bio njihov najamnik.
Zejna i Azem su živjeli u Kladnicu,ali je Zejna odlučila da uzme miraz od oca koji je sledovao.U Kladnicu su živjeli dosta siromašno i nisu imali dovoljno zemlje.Azem je za vrijeme svog boravka kao sluga u Fijulj mogao da otkrije da je Ujkan bio dobar i imućan domaćin.On je sigorno jako uticao da Zejna traži zakonski miraz od svog oca koji će im dobro doći.

Dobila je Provalije u Lješnicu od svog oca,koje će ona kasnije da proda svojoj braći.Provalije su najudaljeniji komad zemlje od Ujkanovog imanja i imale najmanju vrijednost.Ujkan joj daje taj najgori komad zemlje,najverovatnije po kazni.Tada je zemlja u Fijulj imala dobru cijenu.Peškovići nisu mogli da kupe svu Zemlju od Zejne,jer nisu imali novaca tada.Kupili su jedan dio od te zemlje.Ostali deo zemlje i šume kupuju Badini bratanići iz Papića: Osman,Fiduz i Hajdin Papić.Zato su Papićani mnogo puta dolazili pred samu jesen i pokosili bi svoju livadu u Provaliju,čekali bi par dana da se trava osuši i odvozili je na volujska ili konjska kola za Papiće.Bilo je slučajeva da bi nekad natovarili sirovo sijeno i odvozili ga u Papiće i tamo bi ga sušili.

Za vrijeme agrarne reforme Ujkan je ostao bio bez 30% svoje zemlje,jer su vlasti Kraljevine Srbije oduzeli mu tu zemlju.Kasnije Ujkan ostaje bez jednog dijela zemlje kojeg on
gubi kao miraz od svoje sinovice u Dunišiće i od svoje ćerke u Kladnicu.
Mnogi tvrde da Ujkan nije baš volio sto se njegov imatak tojest njegovo imanje smanjivalo iz godine u godinu,to mu je puno smetalo.

Ujkan dugo nije hteo da se pomiri svojoj ćerki koja je bila udata za Azema Višnjića.Imao je dosta tvrd stav po tom pitanju,ali mu niko nije mogao promijeniti mišljenje.Dolazili su mnogi ugledni ljudi da ga mole da se pomiri sa prijateljima u Kladnicu,ali on nije hteo da pristane.Zejna je vršila sve viši i viši pritisak da bi se to sredilo ali bezuspješno.Ona je pričala sa svojom braćom i svim rođacima iz Fijulja,viđala ih s vremena na vrijeme ali joj je najteže padalo što joj otac nije htio da se pomiri.
Sva moja istraživanja ukazuju da Ujkan nikad nije htio da se pomiri sa svojom ćerkom što se udala za njegovog slugu.
Zadnji pokušaj koji je Zejna imala da se pomiri sa svojim ocem bio je jesen 1943,kada je Fijulj izgoreo.Te je godine Ujkan bio u 96-toj godini života,dosta star,i veoma tužan zbog paljenja Fijulja.Zadnjih dana svog života pao je bio postelje.Dobio je jednog dana to isto pitanje od jednog sina(izgleda Rama),“da li bi se pomirio sa ćerkom Zejnom?“,jer je ona imala jake potrebe da vidi svog tada starog i bolesnog oca.On je tada pristao izgleda.Reko je” bio neka dođe“.Ramo šalje haber Zejni u Kladnicu da je Ujkan pristao da se pomiri s njom.Ona je istog momenta pošla za Sugubine,gde su joj braća i otac privremeno živjeli.Kad je stizala prema kući Lovića,njenoj radosti nije bilo kraja.Pred kuću su je dočekali braća i javili joj jako tužnu vijest da je Ujkan umro prije nekolko sati.Uspjela je samo mrotvog da ga vidi.Sa tim bolom Zejna je živela do kraja svog života.

Zejna je imala sa Azemom četvoro djece:jednog sina što se zvao Fehim i tri ćerke: Safu,Suljku i Fehimu.

Fehim je ziveo u Beograd ,solidno se bio snašao i imao je dosta sređen život,imao je tri sina.




TROLL

Početnik

(10)

  • »TROLL« je muško

Postovi: 11

Datum registracije: 21.08.2009

Lokacija: Norge

  • Poruku poslati

238

Utorak, 04. Januar 2011

PREZIME PEŠKOVIĆ IZ FIJULJA-8!

GANIJA PEŠKOVIĆ

Ganija je najmlađi Ujkanov sin.Rođen je 1910 g.u Fijulj.Detinjstvo i mladost je proveo u Fijulj.Oženio se mlad sa Hamidom Kurtović.Najverovatnije da je Atifa kao starija Hamidina sestra doprinjela,da se Hamida uda za njenog djevera Ganiju.
Do drugog svetskog rata Ganija je živeo mnogo fino u velikoj zajednici svoga oca Ujkana i sa svojom braćom i sestrama.Bili su dobri domaćini.Naravno da je Ganija, kao i druga mu braća sledeli očevim stazama.Ganija je veoma rano stekao veliki autoritet kod svojih u familiji a i u čitavom selu i šire.Bio je veoma inteligentan mladić.

Kad je počeo drugi svetski rat, Ganija je mobilisan u Muslimansku miliciju u Brodarevo pune dvije godine.U Brodarevo je Ganija rano primećen kao čovjek kome ide sve od ruke.Imao je obuku sa rukovanjem oružja,naučio je da piše u Brodarevo,jer u Fijulj niko od njih nije išao u školu,jer je nije ni postojavalo.Pričali su da je Ganija imao veoma lijep rukopis-doktorski ruskopis.

1943 g.Ganija se vraća u Fijulj.Sa njim je u Muslimansku miliciju zajedno bio i Elmaz Deljević iz Fijulja,i obojica se vraćaju u Fijulj krajem ljeta 1943.Na jesen te godine četnici su zapalili Fijulj.Ganija je bio očevidac i svjedok toga dešavanja.On je bio čovjek koji je imao najbolju predstavu u Fijulj u kojem pravcu se odvijaju sva ratna dešavanja u Sjenickoj regiji i Sandžaku uopste.Poznavao se lično sa Hasanom Zvizdićem,Ćamilom Prašovićem, i mnogim drugim ljudima koji su igrali ključnu ulogu u odbrani Sjenice od najezda.Poznato je da su Sjenicu pokusavali da zauzmu:Talijani,Nemci,Četnici i Partizani, ali bezuspješno.



PALJENJE FIJULJA-1943.


Bila je topla jesen (kraj avgusta)1943 kad su četnici napali Fijulj iz pravca Ivanjice(sela Erčege).U Fijulj su bili pokosili sva žita i strpali ih u koševine,ali nije žito bilo ovršeno. Mnogi su bili planirali baš tih dana da počnu sa vršidbom.Tada su u Fijulj nasađivali košeno žito na guvno i vrhli ga sa konjima.Te ratne godine žito je imalo veliku vrijednost.Vrijednost žita se mjerila sa zlatom.
Bilo je nekoliko hiljada dobro naoruzanih četnickih vojnika koji su se uputili u pravcu Fijulja.Prvo su ih primetili čobani, koji su čuvali stoku u obliznjim pašnjacima okolo Fijulja.Brzo je došla informacija u selo,da su četnici nadomak sela.Mještani Fijulja su se odlučili da bježe u pravcu Sugubina i Kladnice.Imali su veoma kratak vremenski rok da se organizuju i spreme.Svi su bili u šoku,ali ipak su morali bježati.Bojali su se da ih četnička vojska ne presretne negde i pohvata žive.Imali su informacije sta su četnici radili od muslimana koje bi uhvatili u nekim selima oko Prijepolja.Bila je velika panika kod svih stanovnika sela. Počelo je pakovanje na brzu ruku.
Neki su pokušavali da poteraju stoku sa sobom,ali teško je to išlo,u praksi je bilo neizvodljivo.Svi su se uputili u pravcu ugljanske mahale ,gde je bio izlaz iz sela u pravcu Sugubina.Stari su to opisali,kao da je ugljanski sokak bio pretijesan da kroz njega prođe toliko naroda i stoke odjednom.Kroz ugljanski sokak čula se najveća panika toga dana.Svi su pošli na isti put,da bi spasili svoje gole živote,da bi spasili svoje familije .Čuo se plač male djece,jer nisu sva mala djeca bila uz svoje majke.Okolnosti nisu to dozvoljavale.Taj plač djece odvojenih od majki, koja nisu znala kuda idu je stvaralo jedan dramatičan prizor, o kojem su svi pričali.Znali su fijuljanski stanovnici da četnici kradu stoku isto.Stoka nije mogla da se održi na glavnom putu i razbježala se po obliznjim pašnjacima pored puta.Puno je stoke goveda i ovaca ostalo pored puta,na dijelu između Fijulja i Sugubina.Kada su ulazili u Sugubine jedva da je ko imao šta od svoje stoke sa sobom osim konja koji su nosili prtljage.Kad su zamicali iz Fijulja,videli su prvi dim koji se pojavio iznad sela i to je bio znak da je Fijulj bio zapaljen.

Žene i djeca su poslati prvi.Ramo Pešković je na volujska kola natovario Ujkana i malu djecu i nešto od prtljaga(dušeke i jorgane) i pošao u pravcu Sugubina što je brže mogao.Muškarci su bili poslednji u toj koloni.

Četiri čovjeka su se izdvojili iz te kolone prema Sugubinama,kod Zaranaka i skrenuli su lijevo prema jednom uzvišenju,sto se zove ORLUJAČA.To su bili:Ganija Pešković,Elmaz Deljević,Mušir Ugljanin i Azem Poturak.Oni četvorica su bili dobro naoružani i imali prilično dosta municije.Ganja je imao čehoslovački mitraljez BRNO.Zauzeli su tu sklonište i dobro se ukopali.
Orlujača je uzvišenje u Fijulj sa kojeg čitav Fijulj može da se vidi, kao na dlanu.

Četnici su napali Fijulj sa tri fronta.Jedni su dolazili iz Divlje rijeke, koji su zapalili ugljansku mahalu.Drugi su dolazili od Borova i spustili se niz šumu ispor Redžovog laza u Potok,tu su jedni otisli da zapale kuće Deljevića na Brdo a drugi Peškovića kuće niz Dolinu.Treća grupa četnika se spustila niz Dolove i zapalili Dolićanske kuće i kuće Poturaka.
Sve su branioci Fijulja, njih četiri vidjeli sa Orlujače,kako su četnici palili kuće,štale,hambareve i sijeno u kotarima kojeg je imalo prilično.Sve su zapalili.Ganija je počeo bio da pravi novu kuću.Četnici su je napunili punu slame da bi bolje izgorela tad još sirova građa na novoj kući.Sve su kuće popaljene.Nije ostala nijeda.Fijulj je izgoreo veoma brzo,za samo nekoliko sati sve je pretvoreno u pepeo.

Četnici se nisu zadovljili paljenjem sela.Pošli su bili u pravcu Sugubina da pohvataju civile.Na to su branioci Fijulja odgovorili pucnjom, vatrom.Ganija,Elmaz,Mušir i Azem otvaraju po prvi put vatru po četnickim linijama.Četnici uzvraćaju istom mjerom.Branoci Fijulja su pričali,kako su se četnici taktički prebacivali,od Risovica preko Smrdana u pravcu Poturačkog vrela.Postojavale su prve i druge četnicke linje.Te prve linije su bili veoma obučeni četnicki vojnici-diverzanti,dok su zadnje linije čuvali im leđa, obezbeđivali ih.

Jedna diverzantska grupa se očevidno izdvaja i navaljuje u pravcu Orlujače.Plan je bio da se zarobe Ganija,Elmaz,Mušir i Azem.Oni to dobro vide i otvaraju žestoku vatru po četnicma.Predpostavlja se da je oko 76 četnika poginulo u diverzantskom napadu na Orlujaču.Bez obzira na gubitke,čenici ne odustaju od napada.Primakli su se bili veoma blizu,pričali su branioci Fijulja.U toj diverzantskoj grupi bio je četnicki kommandant Uroš Katanić.Katanić je izgleda bacio jednu ručnu bumbu nedalko od rova branioca Fijulja,ali ta bomba nije izgleda eksplodirala. Ganija je uspeo da tu neeksplodiranu ručnu bombu vrati na četnicke diverzante nazad, te da je ručna bomba eksplodirala tada.Katanić je pogodjen po prvi put i teško ranjen,ali bio je dugo živ, nije umro odmah.U tom momentu,kad je Katanić pogođen,nastaje veliko rasulo u četničkim redovima,nastaje panika.Četnici odustaju od daljeg napada i povlaču se.Branioci Fijulja su dozvolili da četnici pokupe svoje poginule.Bilo 76 poginulih.Četnici se vraćaju u pravcu iz kojeg su došli,prema Erčegama i dalje za Ivanjicu.Na samom izlasku iz Fijulja izumro je ranjeni četnicki komandant Uroš Katanić.

Ganija,Elmaz,Mušir i Azem su oterali četnike iz Fijulja i te noći otišli u Sugubine kod svojih familija i ispričali o užasu kojeg su videli i doživjeli,ali su bili veoma zadovoljni,jer su uspeli da prežive od jakog četnickog napada.

Ganija je sa svojom braćom bio u dvije kuće Lovića u koje su se Ujkanovi sinovi bili privremeno uselili.
Posle kraćeg boravka u kući Lovića, jedne noći dolaze Nemci da uhapse Ganiju.Došli su bili oko pola noći i pokucali na vrata.Ganija je bio taj što je otvorio vrata i počeo razgovarati sa njima.Posle kraćeg razgovora sa njima Ganija im odgovara,da oni ne poznaju takvog čovjeka i da ga nema tu.Nemci su imali zelju da pretraže kuću i da pogledaju na tavan,da se nije možda tamo sakrio.Ganija im pali luč i pokazuje kuda treba da se ispenju na tavan.Kada su se Nemci ispeli na tavan da pretrazuju,Ganija otvara jedan prozor,uzima mitraljez i bježi u pravcu jedne klisure u Sugubine.Tamo se bio dobro sakrio i tu je dočekao jutro.Njemci su pretražili po štalama i okolo kuća ali uzaludno.Ganija odlazi u bekstvo,koje će da potraje dugo.
Ganija je bio veoma oprezan svake naredne noći.Naveče nije spavao kući,već je mijenjao mjesto prebivališta često.Bojao se da ga Nemci neće uhapsiti.To bi bio njegov kraj.

Ganija je imao 5 ćerki i 5 sinova.
Ćerke su mu:Elmaza,Džana,Fana, Naza i Safeta.
Sinovi su mu:Alija,Iljaz,Hamdija,Vehbo i Kemal.
Posle završetka rata,pojavile su se bile policijske džandrmerije-patrole koje su obilazile sva sela pa i Fijulj.To je bila OZNA,koju su formirali bili komunističke vlasti.OZNA je presrećala ugledne muslimane u svim selima i premlaćivali ih.Bilo je puno konflikata pa i ubijstava.Znao je za to Ganija dobro.Postojavala je jedna očigledna nesigurnost za ugledne muslimane u čitavom regionu.
Jedne je prilike OZNA presrela Elmaza Deljevića u Risovice u Fijulj,na jednom malom uzvisenju izmedju Fijulja i Dunišića. OZNA je pretukla Elmaza toliko da je jedva davao znakove života.Tuda je slučajno prošao jedan komšija sto je čuvao stoku,zvao se Aziz Dolićanin i video Elmaza u takvom
stanju.Bio je zaprepašćen prizorom. Pokušao je pomoći ali mu se učinilo da Elmaz ne daje nikakve znakove života. Javio je odmah Ganiji.Ganija odlazi brzo i uz pomoć jos nekih komšija donijeli su Elmaza na noslima u Ganijinu kuću.Ganija je odmah zaklao jednu ovcu te su Elmaza savili u tu ovčiju kožu.To je bilo jedino rešenje,za koje su oni znali da možda Elmaz preživi.Niko se u Fijulj nije nado da će Elmaz preživjeti od posledica koje su mu nanijeli pripadnici OZNE iz Sjenice.Ganija mu je život spasio.Elmaz je srećom preživeo ali se dugo,dugo oporavljao od posledica uboja.
Tada su muslimani počeli naglo da emigriraju za Tursku.Ganija počinje da razmislja isto o emigraciji svoje familie za Tursku.Probao je da dobije što više informacija,kako su se snalazili ljudi koji su emigrirali. Ne zadugo donosi odluku o emigraciji.Glavni razlog emigracije bila je jedna opšta nesigurnost za muslimane u Sandžaku.Prodao je svoje imanje u Fijulje amidžićima(Sulejmanovim sinovima).Prvo je odselio u Makedoniju privremeno u Lažane,1959 g.Tu je živeo punih deset godina. Bili su kupili jednu veliku hodžinu kuću i tu su se smestili.Tada je u Lažane bilo aktuelno uzgajanje duhana.Taj posao nije bio nimalo lak,ali svi su radili organizovano.Ganija je pripremio potrebne dokumente koje su vlasti u Makedoniji izdavale za emigrante.To su bile Vasike,bez tih dokumenata nije moglo da se putuje za Tursku.1968 g.je emirgirao Ganija sa djecom osim Iljazove i Alijine familie.Iljaz je bio ostao da proda kuću.Za godinu dana je i Iljaz emirgirao 1969 g.Alija nije emirgirao za Tursku ,već ostaje u Lažane jos nekih 6 g.Alija se 1975 g.vratio nazat za Sjenicu.Tada su bile zatvorene granice i vlasti nisu više dozvoljavale emigraciju muslimanskog stanovništva za Tursku.

Jedne je prilike Ganija klanjao Bajram u jednu od Istanbulskih džamija i sa njim se pozdravio jedan visoki čovjek.Stajao je nedalko od Ganije sa strane.Pitao je “Kako si Ganija?” Ganija nije mogao da se sjeti ko to može bit u prvom momentu.Dok su klanjali i savijali se prema podu,tom je čovjeku pala kapa na patos.Sa unutrasnje strane kape se video jedan veliki krst.Taj je čovjek stavio kapu brzo nazad na glavu.Ganija se tog momenta sjetio,da se radi o Popu Selimiru iz Štavlja.Pop Selimir je također emirgirao za Tursku 70-tih godina i posećivao je turske džamije.Kad su završili klanjanje,Ganija je očekivao da će popričati malo sa njim, međutim pokazalo se da je Pop Selimir brzo otišao, odmah po završetku klanjanja.Nikada ga više nije vidjeo Ganija u Tursku.

Ganija je puno patio za rodnim krajem.Često je dolazio u Fijulj,poslednji put 1979 g.

Umro je u Istanbul 1980g,gde je i ukopan.

  • »Mrdaywalker« je muško

Postovi: 30

Datum registracije: 04.04.2010

Lokacija: kod mene

  • Poruku poslati

239

Srijeda, 05. Januar 2011

Citirano

Orginalno od mava_svatka_np
Muharemovic to je po dedu,a inace su starinom iz Crne Gore iz plemena Kuci.Govorim o Muharemovicima u Novom Pazaru :D
Aha na njih sam i mislio.
I ja sam cuo da su Muharemovici iz NP od Kuca iz Crne Gore eto i ti potvrdjujes (o)
ovde smo mi da bi drugi znali ko smo!

TROLL

Početnik

(10)

  • »TROLL« je muško

Postovi: 11

Datum registracije: 21.08.2009

Lokacija: Norge

  • Poruku poslati

240

Četvrtak, 06. Januar 2011

PREZIME PEŠKOVIĆ IZ FIJULJA-9!

MURATKA PEŠKOVIĆ-BUROVIĆ


Muratka je najstarija Ujkanova ćerka.Udala se za Hazira Burovića u selo Čitluk.U Čitluk su Muratka i Hazir živjeli do 1966 godine.Te godine su emigrirali za Tursku sa još mnogo naših muslimana iz Sandžaka.Od djece je imala jednog sina i dvije ćerke.Sin joj se zvao Filduz,a ćerke: Muniba i Dževa.U Bursu u Tursku Muratka i Hazir žive ostatak svog života.
Ona je umrla u Tursku ,gde je i ukopana.Njen muž Hazir je takođe umro u Tursku.

Važno je možda ovde napomenuti da je Muratkin sin Filduz Burović umro u isti dan kad mu je umrla i sestra Muniba.

Filduz ima dva sina i jednu ćerku:Sinovi su mu Bešir i Irfan,a ćerka mu se zove Hasima.

Bešir Burović,zvali su ga rođo,on živi i radi u Bursu u Turskoj sada. 90-tih godina prošlog vijeka Bešir je živeo u Njemačku u Dortmund i bio veoma poslovan čovjek.Imao je svoju građevinsku firmu.Jako dobro je poslovao.Važno je ovdje napomenuti da je puno naših ljudi iz Sandžaka radilo u firmu kod Bešira Burovića.Ove podatke iznosim namjerno jer sam tih godina i ja sam živeo i radio u Dortmundu .Ali ja i Bešir nismo znali da smo rođaci tada.
Ja sam u Dortmundu radio od 1992-1998 g.i imao sam prilike da se sretnem sa Beširom Burovićem.Pili som kafu zajedno u Dortmundu u istom društvu i za jednim stolom,međutim u praksi se pokazalo da nismo znali da smo bližnji rođaci,niti on niti ja.

Filduz i moj otac su prvo koljeno a ja i Bešir smo drugo bratučedo.Svakom je jasno da je to izuzetno bližnja familija.Tako je kad se brastvo ne poznaje dovoljno.



HAMIDA PEŠKOVIĆ-DŽANKOVIĆ




Hamida je Ujkanova ćerka što se udala u Draževiće kod Duge Poljane, za Malića Džankovića.Familija Džanković je bila dobrostojeća familija u Draževićima i Ujkan je voleo svoje prijatelje.Taj stari Džanko-predak svih Džankovića u Draževiće je jedan od osnivača sela Draževiće i bio jako poznat čovjek u tom kraju.Džankovići su često ponavljali ime Džanko,jer su po njemu i dobili svoje prezime.
Hamida i Malić su dobro živjeli u Draževiće.Imali su petoro djece :dva sina i tri ćerke.
Hamidini sinovi se zovu: Džanko i Džafer a ćerke:Esmana,Hanifa i Hafiza.

Džanko je nastavio tradiciju bavljenja stočarstva koje je nasledio od svog oca i ostao je da živi u Draževiće cijeli svoj život.Bio je pošten čovjek i dobar domaćin . Imao je tri sina(Murat,Hasim i Šućro) i jednu ćerku-Zaku.Jednog od njegovih sinova što se zove Hasim srećao sam par puta u Sjenicu.Iz razgovora sa njim stekao sam bio dojam da je Hasim Džanković puno voleo rođake Peškoviće iz Fijulja . Sa ponosom je spominjao daidže od svoga oca Džanka,kao i Džankovog djeda po majci Ujkana Peškovića.

Ratna dešavanja u Bosnu i Hercegovinu su uzrok da su mnogi emigrirali iz Drazevića isto.Neke informacije ukazuju da je dosta Džankovića emigriralo za Njemačku.

Džafer, on živi i radi u Beograd (u Novi Beograd).Imao je dosta solidan život tamo.Radio je kao vozač u gradskom saobraćajnom preduzeću u Beogradu.Kada se Džafer oženio 60-tih godina, pozvao je bio u svatove svoje daidžiće iz Fijulja,koji su došli bili na konjima u svatove tada. Jedan od tih svatova bio je moj rahmetli otac Adem.Svatovi su ukrali mladu u Žabren mislim i odveli je za Draževice.Džafer je opisao da su svatovi imali dobre konje sedlenike a isto je svaki svat imao po dobar pištolj.Naročito je pofalio Peškoviće(svoje daidžiće).Šemlučili su na svadbi i ispaljivali hitce kroz prozor od sobe ili u šašovce u tavan.Jedan je svat ispalio nekoliko hitaca u taven na tom veselju ,da su se sve lampe-petrolejke izgasile od silne detonacije objašnjavao nam je Džafer.Ovo nam je Dzafer pričao 1987 godine,kad smo ga posjetili ja i Hasim Pešković u N.Beogradu.Hasim je tad bio kod doktora-kardiologa u Beogradu u Višegradsku ulicu, te smo tada posjetili Džafera u Novom Beogradu u Batajnicu.
Dzaferovi sinovi su bili mali tada,a ćerka je bila upisala prvu godinu Ekonomskog fakulteta , koliko ja pamtim. Tada je Džafer pokazao jedno veliko gostoprimstvo prema nama i pričao nam sa velkim ponosom o nekim svojim uspomenama iz mladosti u Sandžaku. Džafer je bio veliki ljubimac teferidža (vašara) i svakog ljeta bi dolazio na vašar u Brezu i Žitniće.On je objašnjavo da bi ga fascinirala tako velika skupina ljudi na vašarima i da je posebno volio da gleda konjske trke ,što su se organizovale tamo.
Moja najnovija saznanja ukazuju daje Džaferova supruga umrla od infrakta 2009 u Njemačku.Bila je u gosti kod svojih sinova.Džafer ima dva sina koji žive i rade u Njemačku.Oni se zovu Mustafa i Safet,ćerka jedihnica mu se zove Azra,ona je udata u N.Pazar gde živi i radi.

Ovo sve ukazuje da je Ujkanovo korijenje bilo pušteno duborko i daleko.Džafer je bio jako ponosan na svoje daidže i daidžiće i na svog djeda Ujkana Peškovića iz Fijulja.

Esmana je udata u Dugu Poljanu za Feha Hodžića i ima dva sina i dvije ćerke(Mirsad,Bato,Sevda i Sabina)

Hanifa je udata u Žitniće za Sulja Muratovića i ima tri sina i tri ćerke.Suljo je dobro bacao kamena.

Hafiza je isto udata u Žitniće u familiju Muratovića(za Suljovog brata) i ima dva sina i jednu ćerku.











Social bookmarks