Niste prijavljeni

Dragi posjetioče, Dobrodošli na Otvoreni Forum - Novi Pazar. Ukoliko je ovo Vaša prva posjeta molimo vas pročitajte Pomoć. U pomoći je objašnjeno kako ovaj forum radi. Morate biti registrirani kako bi vidjeli sve teme i sve forume. Molimo vas da se registrirate ili da ovdje pročitate kako se registrirati. Ukoliko ste već registrirani molimo ulogirajte se ovdje.

  • »Иван_« je muško
  • »Иван_« je autor ove teme

Postovi: 73

Datum registracije: 21.05.2006

Lokacija: Blackpool, UK

  • Poruku poslati

1

Srijeda, 24. Maj 2006

Proza članova foruma :)

Neću puno dužiti, samo jednu priču ću ispričati :)

Ah, ta ljubav

Tiha letnja noć već se udobno smestila nad gradom, kada se u sobi nameštenoj u stilu ranih sedamdesetih Matrix spremao za izlazak. Trebalo je da se te večeri nađe sa Emom, svojom verenicom. Ona je bila studentkinja politikologije i političkih nauka, devojka koja je do cilja uvek dolazila geslom „tiha voda breg roni“, za razliku od Matrixa koji je bio temperamentan, nezaustavljiv i prilično nestalan. Ema se trudila da kod Matrixa probudi osećaj za njihovu vezu. Njega je to nerviralo. Nije mogao sebe da zamisli da je nešto „zauvek“ i „za ceo život“. Međutim, Emu je stvarno voleo. Koliko god to priznanje njemu bilo mrsko, Ema je bila devojka koja je bila njegova druga polovina i jedina sa kojom je mogao da se ustali. Pored nestalnosti, druga Matrixova slabost bile su napredne tehnologije. On je uvek i u svakom trenutku znao šta je novo izašlo na tržištu elektronike, a dobar deo tih stvari je i sam posedovao, pa i radio na unapređivanju par takvih.

Već je bio na putu ka restoranu u kom je trebalo da se njih dvoje nađu, kad mu je stigla poruka: „Promena plana. Naći ćemo se kod mene“. Matrix prevrnu očima, onda okrenu auto i zaputi se ka drugom delu grada. Napolju je padala jaka kiša. Mrzeo je da se nalazi sa Emom u stanu, upravo zbog ciničnih pogleda njenih cimerki, dok bi tobože izmišljale neke razloge zbog kojih moraju neizostavno da izađu.

Ušao je u stan ne zvoneći. Izgledalo je kao da niko nije kod kuće. Svuda je bio mrkli mrak, samo je osećao miris parfema kojim je stan obilno odisao. Ušao je u kuhinju i zatekao sto postavljen za dvoje sa bezbroj sveća upaljenih unaokolo. Pomislio je „Bože, kakva patetika“, i uključio svetlo. Tada ga je Ema jednom rukom obavila oko struka a drugom ugasila svetlo. „Ovo je naše veče, nemoj da ga kvariš“ prozborila je tiho. On se samo nasmejao, poljubio je i seo za sto. Dok je ona postavljala večeru on je prenosio neke slike sa njenog na svoj telefon. U tom trenutku, nekako baš dok je pritiskao komandu za kopiranje slike, grom je udario u njihov oblakoder, a iz njegovo telefona, „poslednje reči tehnologije“ je bljesnula jaka plava svetlost u pravcu Eme a Matrix je pao sa stolice.

Pridigao se i video da nema Eme. „Verovatno je pala pod šank“ pomislio je. Otišao je do šanka kad je imao šta i da vidi! Tamo su ležale dve Eme! Došlo mu je teško. Nije znao koja je prava, njegova Ema. Uhvatila ga je panika. „Šta da radim?!“ pomislio je. I sama Ema, kad se bude osvestila (ako se uopšte osvesti) pomisliće da ludi, jer vidi još jednu sebe. U tom trenutku mu je svašta strašno padalo na pamet, a pored toga i neke bezobrazne misli, koje bi mu izmamile onaj osmeh koji nikako ne priliči situaciji u kojoj se nalazi. Baš u tom trenutku, na vratima je pozvonila Sara, Emina cimerka. Matrix je otvorio vrata samo do lanca. „Mora da se ludo zabavljate čim ti ovako otvaraš“ progovori najzad Sara. „Zaboravila sam tašnu, možeš li mi je dodati ili da ja uđem?“

Matrix se sledi. „Evo ja ću ti je dodati“ reče, na šta mu je bilo odgovoreno glasnim kikotom i nekim komentarom koji nije ni čuo. Dao joj je torbu i zalupio vrata. Međutim, zvono se opet oglasilo! Mislio je da će mu srce pući. Ponovo je to bila Sara. „Nije ovo moja tašna!“ reče. „Pusti me da uđem i da uzmem sama ili zovi Emu da je nađe!“ reče ona. Matrix je hteo da zaplače. Našao se u bezizlaznoj situaciji. Ipak, prihvatljivije mu se činilo ovo prvo. Pustio ju je unutra. Na svu sreću, tašna je bila u predsoblju, tako da Sara nije imala potrebe da ulazi u sobu. „Mogu li samo da gvirnem?“ upita ona. Matrix je praktično izbacio iz stana. I dalje je razmišljao šta da radi. Nalio je sebi čašu vina i izašao na terasu. Kiša je bila prestala, gledao je grad sa mokrim ulicama. Ema je imala stan u neboderu u centru grada. Kako joj je terasa bila polukružna, mogao je videti ceo grad. Grad je blještao. Sva svetla u svim okolnim oblakoderima bila su upaljena, ulično osvetljenje je sjalo jače no ikad.


Vratio se u sobu i uključio televizor. „Želite li da pozovete prijatelja“ čuo se glas voditelja. „Pa, da“ Matrix se lupi po čelu! Pozvao je svog starog priajtelja Brunaija koji je sad trebalo da doktorira na informaciono-komunikacionim tehnologijama!
Free Image Hosting at www.ImageShack.us

- Halo!

- Halo, Matrixe, druže stari!

- Moraš mi pomoći! Našao sam se u najčudnijoj situaciji! Pokušavao sam da kopiram jednu sliku sa jednog na drugi telefon, kad... – i Matrix je tu objasnio Brunaiju čitavu situaciju.

- Hahaha, Matrixe, staro momče, to je jedan od najnormalnijih paranormalnih fenomena današnjice! – smejao se Brunai sa druge strane žice.

Matrixu je bilo krivo što nije znao o čemu se radi.

- Pa šta da radim?! Kako da rešim situaciju?

- Slušaj me, Matrixe. Verovatno si čuo, a ja sam siguran da jesi, za vrlo jednostavnu komandu UNDO.

Matrix je, besan na sebe, ljutito prekinuo vezu.
Some Girls Are Bigger Than Others

Social bookmarks