Niste prijavljeni

Dragi posjetioče, Dobrodošli na Otvoreni Forum - Novi Pazar. Ukoliko je ovo Vaša prva posjeta molimo vas pročitajte Pomoć. U pomoći je objašnjeno kako ovaj forum radi. Morate biti registrirani kako bi vidjeli sve teme i sve forume. Molimo vas da se registrirate ili da ovdje pročitate kako se registrirati. Ukoliko ste već registrirani molimo ulogirajte se ovdje.

sirano

Početnik

(10)

  • »sirano« je žensko
  • »sirano« je autor ove teme

Postovi: 36

Datum registracije: 24.07.2002

Lokacija: frankfurt

  • Poruku poslati

1

Utorak, 20. Maj 2003

put u slobodu




Nije se sećao koji je to dan bio , niti se mogao setiti koji je datum bio u pitaju , ali po onome kako sam ja uspeo rekonstruisati njegovo kretanje u vremenskom toku događaja moralo je biti negde između 10. i 15. Juna te ratne 1994. godine .Najverovatnije 12. ili 13 . Juni , vreo dan posebno na Jadranu gde bi letnja sezona bila u punom jeku da nije bilo trenutne situacije u kojoj se Balkan nalazio , da nije bilo neposredne ratne opasnosti u tom delu Crnogorskog primorja , Hercegnovskoj Rivijeri , koja je ustvari spoljna granica nove Jugoslavije , granica prema bivšoj Jugoslovenskoj Republici Hrvatskoj koja je već uveliko bila «Neovisna» i u ratu sa tom istom novom Jugoslavijom. Stalni sukobi oko malog poluotoka Prevlake su jedno vreme bili i svetska tema jer koliko god da bi se mirovni pregovori bližili nekom kraju uvek bi se postavljalo pitanje Prevlake , koja je imala vrlo znacaj Vojno-strateški polozaj , a samim time i jak psihološki uticaj na stanovnike i jedne i druge teritorije , naravno pretežno onih koji su živeli u neposrednoj blizini.

Ljeto je za ovaj Region naravno uvek i bio od životnog značaja , jer osim zdravog morskog vazduha i prozirno-plave vode Jadrana ovaj regon bi jedva imao dovoljno sredstava za prezivljavanje : od ribolovstva i trgovine se sigurno nije moglo uspešno napredovati i ostati u toku sa vremenom i svetom.Posebno ovaj deo Jadrana je uvek privlačio turiste i ne samo turiste , vec i bolesnike koji bi se lečili u mnogobrojnim vojnim i civilnim lečilištima , najviše koncentrisanim u gradiću Igalu , svetski čuvenom po svojim « blatnim terapijama » , koje su mnogima vratile nadu u život . Ali od kako je devesetih počelo ovo zbivanje Balkana ,
Krvava podela bivše države Jugoslavije , iz godine u godinu je bilo sve manje gostiju i trenutno , iako je Juni , iako je kalendarski glavna sezona
Upravnici Igalskih i ne samo Igalskih hotela i lečilista su bili zadovoljni ukoliko bi i 30% kapaciteta bilo popunjeno . Neposredna ratna opasnost i blizina razgraničenja sa Hrvatskom je samo one najhrabrije privukla u ljepote morskog ljeta , koje je reduziranje broja gostiju učinila skoro svetim i rajskim , mada se na svakom korako osećala napetost , oni koji su uspeli da se psihički ograniče od svega toga osećali su se kao holivudski glumci na plažama Havaja .




1. « Put u slobodu «





Sa svojih osamnaest godina nije puno razmisljao o svom buducem poduhvatu , ali nakon toliko razocarenja u poslednjih par godina a posebno u ovih par nekoliko mjeseci , znao je da ima samo dva izlaza,zapravo tri puta kojima bi mogao da krene ali treci nije dolazio u obzir za njega : da se vrati kuci , da jos jednom obeca da se to vise nikad nece ponoviti , da je ovo bio poslednji put , da se vrati sa dubokim osecanjem gadjenja prema samom sebi i razocarenja u svima koji su ga znali , a posebno u onima koji su ga voleli ... Ne to nije mogao sebi dozvoliti jer je osecao , jer je znao da bi nesvesno samo cekao da mu se pruzi nova sansa , za neki novi greh ... ne to nije mogao psihicki ni predpostaviti a kamoli izvesti .
Mogao je samo sto dalje otici , i izbrisati sve tragove za sobom pa ma koliko to bolno bilo , jer bolje je jedan uzasni kraj nego uzas bez kraja , kako kaze poslovica nekih zapadnih naroda , ili pak presuditi samome sebi ... to je vec par puta pokusao , ali nije bio siguran da li je bio stvarno odlucan da svoj poduhvat sprovede do kraja ili pak samo da izazove samilost drugih prema sebi . Osecao je da mora da kazni samog sebe , ali posto to nije bio u stanju sam da uradi , odlucio se na drugu soluciju : trenutna situacija mu je pruzala bezbroj mogucnosti , otici na ratiste i boriti se ,nije vazno na kojoj strani , ili posto je put sam po sebi bio skoro neprolazan i samoubilacki mozda nece ni biti u situaciji da nekom nanese bol u borbi , mozda ce vec sve biti prije toga gotovo ...








Posto je dan prije toga iz geografskog atlasa izvadio katru Crnogorskog primorja , i dobro je proucio , odlucio se na ovaj pravac , preko Herceg Novog i Igala , preko brda u blizini prevlake u Hrvatsku a onda... zar je vazno to ...mozda nece ni biti onda .Ujutru je stigao autobusom iz Budve , koja je imala mnogo vise gostiju i turista nego Herceg Novi , to je odmah zakljucio kao i cinjenicu da se u gradu nalazi mnogo vise policije i vojske , sto bi moglo da osujeti njegov poduhvat , dovoljno je bilo da ga neko zaustavi i upita za njegova dokumenta,pa da bude bezbroj neugodnosti ...Kod sebe je imao samo licnu kartu , naravno vazecu ali ipak , mjesto u kome je ona izdata i kome je on i rodjen je nekih par stotina kilometara daleko , i njegovih osamnaest godina su davali mnogo pretpostavki i ideja koje bi nekom zainteresovanom pruzile i mogucnost da sa par telefonata sazna istinu .
A istina je bila bolna , i previse bolna ...
Sa autobuske stanice je kranuo kroz stari grad u pravcu plaze i prateci putne znakovi ubrzo se nasao u Igalu ,jer ustvari su ova dva grada bili kao jedan , bar za ljude sa strane . Bio je neprikladno obucen ali na to nije obracao paznju , na to nije cak ni pomislio , a i da jeste sad nebi sebi mogao da pruzi taj luksuz da se prikladno spremi za poduhvat koji mu je predstojio . Nosio je jeftine , jos uvek nove ali vrlo udobne crne cipele , te pantalone maslinasto-zelene , vec iznosene i od jakog sunca izbledele , majicu plavo zelenu sa nekim motivo na levoj strani , verovatno jeftinom imitacijom nekog poznatog modnog dizajnera , te otkopcanu kosulju , takodje maslinasto-zelenu sa nekakvim orijentalnim motivim , koji nisu bili tako upadljivi.Odeca je bila neprikladna za vreme i grad u kome se nalazio , ali ne i za put na koji je krenuo , iako je potajno ocekivao da se bilo sta desi sto bi ga moglo u toj ludoj zamisli zaustaviti i skrenuti .Mozda se nadao da ce naci sebi neki posao i da bas ovde zapocne neki novi zivot , sto je i bila njegova osnovna zamisao kad je cetiri dana prije toga krenuo iz svog rodnog grada...


- 2 -






Polako , pomalo nesigurna koraka krenuo je van grada , ocekujuci da ga svakog trenutka neko zaustavi iz automobila i autobusa koji su vozili mimo njega , i da to bude kraj njegovog putesestvija . Ali niko nije obracao paznju na njega , ama bas niko , i on je isao daljue u pravcu brda ,onog istog Brda kojem , vise nije znao ime ali koje mu se isprecilo jos na karti , juce dok je lezao na Budvanskoj «Slovenskoj plazi«
Brda koje je bilo njegov najblizi put za Hrvatsku . I kao sto je i video na imaginalnoj karti koja je jos uvek lebdela u njegovoj glavi , dok se original kupao u morskoj vodi «Slovenske plaze « , nasao se na raskrsnici , levo se islo prema selu Njivice , krajnem naseljenom mjestu prema granici sa Hrvatskom a desno prema hotelu, hotelu koji je jos uvek imao sentimentalno ime «Jugoslavija» a koji je verovatno sada bio nenaseljen , ili najverovatnije nenaseljen civilima , a pun vojske , ili je cak i vojni stab bio u njemu ... No to njega nije interesovalo , pruzio je pogled uz brdo , ogromno zeleno brdo , brdo zaraslo u najguscu primorsku vegetaciju , brdo koje i nije trebalo cuvati od ovakvih kao sto je on ,jer je bilo prakticno neprolazno , neprohodno cak i za mestane.
Prije se brdo zaobilazilo i kroz Njivice je put vodio Jadranskom magistralom dalje u pravcu Cavtata i Dubrovnika , kroz retko naseljena sela , ali sada je vojska iskopala sebi krseviti vijugavi put koji je vodio do vrha brda , do granice , jer je vrhom brda bila granica ili tu negde u blizini , barem po karti . I naravno da je vojska kontrolisala taj put i usput postavila mnoga strazarska mesta kao i verovatno bunkere koji su bili isuvise dobro maskirani da bi ih oko laika moglo otkriti. I naravno da je brdo isto tako sa druge one Hrvatske strane bilo obezbedjeno i kontrolisano , i isto tako zaraslo u neprohodnu makiju . No on to nista nije video , ni znao , samo je video ogromno zeleno brdo , koje treba preci na putu za slobodu , na putu za slobodu ... kakva glupost , zar ne ? ...pa on je imao slobode koliko je hteo ,cak i suvise , verovatno ga je bas sloboda i dovela ovde gde je sad bio ...


- 3 -




Za trenutak je razmisljao da bi najbolje bilo sad da krene , da krene uz brdo , i da se negde pritaji , dok ne padne sumrak , ali onda shvati da je tek podne i da je do sumraka jos tako dugo, narocito sad ljeti , ogleda se jos jednom oko sebe i krenu nazad . Vec je bio odlucio na kojem ce mestu skrenuti sa puta uza brdo , tu gde rastinja nije bilo , vec samo mreza od kupina , bezbroj isprepletenih lijana od kupina , koje su mogle sve moguce skrivati u sebi , mine , zmije , ili ko zna kakve odasiljace ...Da bas tu mu se je ucinilo najprikladnije iako je vec nakon nekih par metara i tu pocinjalo nisko rastinje ... Ali bar za pocetak da
Mu bude malo lakse ... Istim vrelim asfaltom se je vratio u Igalo ali ne u centar grada vec u prvi restoran na koji je naisao , tu je pojeo veliku porciju cevapa ,koji su po navodima vlasnika bili teleci , iako u to nije verovao , to ga sad nije ni interesovalo . Uz cigaru i kafu vec je krenuo na put ... Razmisljao je o mogucnosti da ponese nesto sa sobom , hranu i pice ali je odmah odustao od te zamisli , jer bi to jos vise moglo da privuce neciju paznju . Morao je i cigare da ostavi , vatra bi mogla takodje da ga izda , a i mali nozic koji je imao kraj sebe morao je negde da baci , jer u slucaju da ga uhvate to bi ga moglo mnogo teretiti .

U cekanju sumraka promenio je jos nekoliko terasa i restorana da ne bi izazvao niciju paznju , pusio je i ispijao kafe , razmisljajuci jos jednom o svemu , ali mu se ovo ipak ucinio jedini put i jedina sansa , jedini nacin da dodje do nekog novog pocetka . Udisao je cisti morski vazduh punim plucima ali mu to nije pomoglo da razbistri misli , sve se je vrtelo u krug.
Pokusao je da iskoristi svoju sposobnost da sve sto je proslo , svesto ga boli potisne u neku izgubljenu celiju svog pamcenja , i da gleda samo napred i u tome je manje vise uspeo . Skoro bezbrizno je krenuo iz grada
Bacivsi jos jedan poslenji pogled na kafic u kome su kao i svugde bili postavljeni poker aparati , poslednji pogled pun mrznje i prekora , pun zakletve da se ta prica nikad vise nece ponoviti . Udje unutra i upita da li bi mogao da telefonira , iako mu je pogled lutao po tim bljestavim i primamljivim aparatima , on se suzdrza i okrenu broj , broj u svom rodnom gradu , broj svog strica ...

- 4 -





Sa druge strane se nije niko javio , a i da jeste nije verovao da bi mogao ista reci , da bi mogao poslednji put da se pozdravi i za oprost da moli .Krenuo je svojim putem , umorna koraka , pogleda uprta u put koji ga je vodio u neizvesnost , u put koji je bio jedan novi pocetak ili jedan novi kraj ...
Sunce je vec bilo utonulo u plavetnilo mora pretvarajuci u gorecu buktinju i nezaboravnu sliku , najlepsu uspomenu mnogih koji su zanocili u ovim krajevima . On se je priblizio onom svom zamisljenom mjestu i ne osvrcuci se na automobile koji su mimo njega prolazili , zamisljen a opak tako uplasen ... U trenu kad je dosao do kupinjaka
Okrenu se levo desno , ogleda se na sve strane , i onda munjeviti zalete uz brdo , koliko je to moglo biti munjevito , jer je do pojasa upadao u kupinje grmlje i grabio korak za korakom navise , ni ne osecajuci trnje koje mu je paralo kozu i odecu ... U trenu nesta pod njegovim nogama
Kupina ali se pred njegovim licem pojavi grmlje neke mediteranske biljke
Koja nije bila ni toliko visoka da bi uspravno mogao kroz njene isprepletene grane ali ni toliko niska da bi mogao da puzi kroz nju . Nije imao nikakav osecaj bola ni straha , samo je grabio napred u polupuzecem stavu , samo napred iako je prelazio puno manje nego sto je imao osecaj . A onda vise nije mogao dalje , granje je bilo tako zgusnuto i to na sve strane da po mraku stvarno nije imao kuda .








Social bookmarks