Niste prijavljeni

Dragi posjetioče, Dobrodošli na Otvoreni Forum - Novi Pazar. Ukoliko je ovo Vaša prva posjeta molimo vas pročitajte Pomoć. U pomoći je objašnjeno kako ovaj forum radi. Morate biti registrirani kako bi vidjeli sve teme i sve forume. Molimo vas da se registrirate ili da ovdje pročitate kako se registrirati. Ukoliko ste već registrirani molimo ulogirajte se ovdje.

Jahja

Profesionalac

(10)

  • »Jahja« je muško

Postovi: 1.273

Datum registracije: 15.08.2007

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

61

Ponedjeljak, 25. August 2008

E Erbakan, mozes da nam prevedes ovo. Ja nista ne razumem.
Svi smo Allahovi i svi se Njemu vracamo.

Erbakan

Učenik

(0)

Postovi: 172

Datum registracije: 20.12.2002

Lokacija: D

  • Poruku poslati

62

Ponedjeljak, 25. August 2008

Tekst govori o broju silovane djece u nemackoj.
Ovo su zvanicni podaci da se oko 44 dece dnevno siluje u nemackoj. Nezvanicni podaci kazu da je cifra pet puta veca X(

Samo jedan dio teksta cu navesti: "...po zakonu svaki silovatelj da bi bio strogo osudjen ( azim mi njihovih strogih kazni) mora da siluje barem dvaput o| o| o| ..."

Zalosno

http://www.bild.de/BILD/news/vermischtes…issbraucht.html
Sve je ovo samo igra! Nema tog muftije koji je vrijedan Vasih zivaca

Jahja

Profesionalac

(10)

  • »Jahja« je muško

Postovi: 1.273

Datum registracije: 15.08.2007

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

63

Ponedjeljak, 25. August 2008

Hvala na prevodu.


To je stvarno sokirajuca stvar. Toga dosta ima i ovde. Toga svagi drugi dan vidim i u Blicu.
Svi smo Allahovi i svi se Njemu vracamo.

Phikret

Profesionalac

(10)

  • »Phikret« je muško

Postovi: 1.033

Datum registracije: 27.07.2002

Lokacija: http://www.ph-code.com, Treći kamen od Sunca

  • Poruku poslati

64

Utorak, 02. Septembar 2008

Danas me šokiralo nešto što sam video. Desilo se u Beogradu u autobusu na liniji 31 i 33. Dvojica klasičnih džeparoša ušla su u autobus na Slaviji a izašla

na narednoj stanici sa plenom. Na narednoj stanici izašao sam i ja silom prilika i primetio njihovo čudno ponašanje. U naredni autobus smo ušli i njih

dvojica i ja. Seo sam na minder i posmatrao ih. Pridružio im se treći, podelili su novac, ostavili novčanik sa dokumentima i izašli na sledećoj stanici.

Ovo je moj treći direktan susret sa ovim 'zanimanjem'.

Prvi put prije 7 meseci na autobuskoj stanici u Beogradu, samo što smo izašli iz autobusa kojim sam došao iz Pazara. Žena koja je putovala sa mnom se

sagnula i gledala gde joj je torba u škafu, dok sam se ja izmakao pozadi dok je gužva i gledao da mi neko ne zameni torbu. Čovek sa 45 godina po mojoj

proceni, je odjednom napravio gužvu počeo je da nas gura i došao iz žene. Stavio je ruku ispod svoje jakne i zavukao je u tašnu ove žene koja je bila

otvorena. Sve sam posmatrao. Video je da ga gledam i otišao je. Nije ništa uzeo.

Drugi moj susret sa džeparošima. Desio se prije 4 dana na Zelenom Vencu. Ulazio sam sa prijateljem u autobus. Ispred nas je bio stari čovek koji je ušao a

zatim smo trebali nas dvojica da uđemo. Međutim odjednom se stvorio, ovog puta mladić od 25-tak godina i pogurao nas insistirajući da uđe omah iza starog

gospodina. Moj prijatelj, ništa ne sumnjajući, rekao mu je 'dobro je šta se guraš, neće ti pobeć autobus' i pustio ga. Na sledećoj stanici, mladić je izašao.

Ubrzo je stari čovek primetio da mu je iz torbice nestao novčanik. Kaže da je imao 10000 din (tek podigao penziju) i umalo nije nervni slom doživeo. Izuzetno

neprijatno i uznemirujuće je bilo gledati ga.

Treći slučaj ovaj koji sam danas opisao. Ta dokumenta koja su ostavili odneo sam kod vozača koji nije hteo da ih uzme i preporučio mi da ih ostavim u

najbližoj pošti koje će oni poslati na adresu iz lične karte. Pošto je u novčaniku bio notes sa vizit kartama nekog doktrora, pozvao sam ga našta se on

zhvalio i zamolio me da ih ostavim u ordinaciji blizu mog stana. Tamo me sačekala druga doktorka i dala mi svoju vizit kartu uz molbu da ako me zaboli zub

dođem kod nje u ordinaciju da mi popravi zub za DŽ :).

Ovo je treći put da mi se dešavaju ovakve stvari a ja sam uvek iznova šokiran. Na osnovu ovih zbivanja mogu da iznesem sledeće činjenice u vezi sa sva tri

slučaja:

1. Nema pravila u godinama džeparoša. Ima ih sredovečnih (ova dvojica danas su imala, po mojoj proceni po 55 godina, dok je treći imao 60 godina),

mlađih (momak sa Zelenog venca).
2. Nema pravila u oblačenju. Dvojica džeparoša iz trećeg slučaja su bila obučena u farmerice i majice, prilično neurednog izgleda, dok je treći bio

izuzetno uglađen, počešljan i delovao kao gospodin.
3. Svi džeparoši NOSE NEŠTO PREKO RUKE ILI RAMENA. Svi trojica danas su nosila košulje - jedan preko ruke (kao konobar), drugi preko ramena, tako da mu

je cela desna polovina tela pokrivena. A danas je bilo preko 30 stepeni u Beogradu. Čovek iz prve priče je nosio dugu otkopčanu jaknu na -10tak stepeni.

Momak iz druge priče je nosio košulju preko ruke.
4. Svi su posao odradili za manje od 5 SEKUNDI! Momak iz druge priče je to završio dok mu je moj prijatelj prigovarao, a ovi danas su to odradili dok su

izlazili iz autobusa (čekali su da se autobus napuni i vozač krene da zatvori vrata i onda su izleteli).
5. Nikad nisu sami. Uvek ih je bar dvojica.
6. Veoma su hladnokrvni, rekao bih psiholozi i inteligenti.
7. Posao rade u prepunom autobusu, na autobuskoj stanici, uskim prolazima, a ako nema gužve, sami je stvore.

Eto par saveta za one koji se nisu dosad susretali sa ovim vidom jajarstva. Nadam se da će onima koji planiraju da odu na studije u neki veći grad poslužiti,

a i svima ostalima. Na kraju krajeva i Pazar je sada veliki grad.

Još jedan savet. Zadnji džep vaših pantalona je tuđ džep. Koristite prednji džep. Ako nosite torbicu, sve vreme je držite u ruci i pokrijte rasfešlus rukom.

Ni jedan džep nije dovoljno siguran!





hadalj

Profesionalac

(10)

  • »hadalj« je muško

Postovi: 1.445

Datum registracije: 26.07.2002

Lokacija: Paris

  • Poruku poslati

65

Utorak, 02. Septembar 2008

a mene sokira sto ti to sve gleda i nikad nista nerece.
malo za promenu

@ef

Majstor

(22)

  • »@ef« je muško

Postovi: 1.842

Datum registracije: 11.02.2004

Lokacija: Sandzak, Novi Pazar

  • Poruku poslati

66

Utorak, 02. Septembar 2008

Ja jos uvek nisam imao bilo kakvo iskustvo sa dzeparosima u Beogradu, mada sam se naslusao prica o njima. Npr, coveku koji mi je iznajmljivao stan odzeparili su ga tako sto su mu uzeli novcanik iz unutrasnjeg dzepa, a da on to uopste nije primetio. U policiji su mu rekli da su dzeparosi toliko vesti, da kad nekog pikiraju tome nema spasa. Takodje sam cuo za pricu kada su zeni ukrali novcanik iz tasne koju je drzala u krilu i to sa rukama na tasni. Ni ona nije to primetila. Opeljesilu su je tako sto su joj isekli tasnu sa strane i tako izvukli novcanik.

Ali sam zato ja imao iskustva sa lopovima. Dva puta su mi obili stan u kome sam stanova. Uvek je bilo preko leta, i uvek su u tom kraju bile serije pljacaka koje su zakacile i moj stan. Mora da je imao neko iz ulaza ko je izvestavao kad koga nema. Nisu imali nista posebno da iznesu, pa mi je vise stete napravila policija sa onim uzimanjem otisaka, jer sam posle toga morao da cistim iza njih. Ono sto je mene sokiralo je to sto su policajci rekli da smo imali srece, jer se cesto desava da lopovi vrse malu i veliku nuzdu u stanu koji obiju. Da covek ne poveruje.
Relax, take it easy, for there is nothing that we can do.

Phikret

Profesionalac

(10)

  • »Phikret« je muško

Postovi: 1.033

Datum registracije: 27.07.2002

Lokacija: http://www.ph-code.com, Treći kamen od Sunca

  • Poruku poslati

67

Utorak, 02. Septembar 2008

Citirano

hadalj
a mene sokira sto ti to sve gleda i nikad nista nerece.

Ma nemoj!

Kad ne budem sam nego sa petoricom, šestoricom a da u zbiru naših kilograma budemo makar 50% u prednosti u odnosu na njih, onda možda nešto i kažem :). Eto, računam na tebe ako se ikad sretnemo, do tada, drži se mojih saveta.

@ef Stan u kome trenutno živim je obijen u 16h dok je moja drugarica koja je prije mene živela ovde spavala! Čovek je zvonio dvaput dugo, ona nije otvarala, jer je mislila da je njen brat i da će otključat. Pošto niko nije otvarao, čovek je nogom udario na mesto gde stoji brava i razbio vrata. Odmah uleteo u njenu sobu i videvši rekao: ' Uh, izvini' i izašao.

Nedugo zatim, u blicu sam pročitao vest da je uhapšen galantni lopov koji se izvinjavao žrtvama. Bila je i slika ali nisam stigao da pitam drugaricu da li je to taj.

Kad pomenu policiju i ovde su dolazaili, iskokodakali se, nisu uzeli otiske, obećali da će javit' i pojeo vuk magarca.





68

Utorak, 02. Septembar 2008

iako se možda i uklapa sa mojim stavovima (koji su poprilično anti-IZ-ovski) ovaj video me je ipak šokirao...
:rolleyes: xx(

http://www.youtube.com/watch?v=z30_YzhyFdo&feature=related

riječ je o najgrubljem okarakterisavanju vrhovnih vjerskih autoriteta kod bošnjaka! u prvom redu rejsova cerića i fejzića, ali nisu ostavljeni na miru i "srbijanske hodže" iz oba tabora...

osoba koja je postavila film se potpisuje sa fatmir, i pored ovoga filma vidim da je tu još nekoliko filmova, između ostalog i onih koji se bave disidentnim bosanskim hodžom jusufom barčićem (čovjek je ipak na ahiretu, pa nek mu je rahmet.. mada dok bijaše živ, nije ga baš bilo drago vidjeti...)

film je šokantan jer sadrži niz lapsusa, zatim rečenica isječenih iz kontexta, ali i realnih kardinalnih grešaka ljudi koji važe za duhovne autoritete na balkanu...
pogledajte, i sami prosudite...

Jahja

Profesionalac

(10)

  • »Jahja« je muško

Postovi: 1.273

Datum registracije: 15.08.2007

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

69

Utorak, 02. Septembar 2008

Postoje delovi koji su me sokirali. ALi 90 posto delova su izvadjeni iz konteksta. I veliki deo mi uopste nije cudan, nekome jeste, meni nije.
Svi smo Allahovi i svi se Njemu vracamo.

ja sam

Početnik

(10)

Postovi: 50

Datum registracije: 21.01.2008

Lokacija: tu

  • Poruku poslati

70

Utorak, 02. Septembar 2008

Nije mi jasno zasto je podgoricka policija hapsila pre neki dan Saja,rozajskog narko bosa,da bi ga ubrzo pustili na slobodu.I nakon saslusanja se razmisljaju,da li da uopste podignu optuznicu protiv njega.Ne razumem!?
Ovako se mjesaju utvare i zivot,pa nema ni cistog zivota ni cistog sjecanja.
Mesa Selimovic

Jasmin

Zlatna sredina

(10)

Postovi: 383

Datum registracije: 02.01.2003

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

71

Petak, 05. Septembar 2008

:))



Toalet kao Kosovo
Objavljeno: Sre, 03. 09. 2008. 10:32
NOVI SRPSKO-TURSKI BOJ


Skoro 620 godina posle velikog kosovskog boja, bitka međ’ Srbima i Turcima ponovo se rasplamsala i to na vekovnom srpskom tlu, ispred restorana „Joca gril“ blizu Niša, zbog neurednog toaleta restorana.
Dejan Kožul

Krv definitivno nije voda, a bitka sa Kosova očigledno je usađena u kolektivnu memoriju i jednih i drugih pa je dovoljan i najmanji povod kako bi se ponovo razbuktalo neprijateljstvo koje se krčka već šest vekova od bitke u kojoj su „Turci pobedili, a Srbi nisu izgubili“.

Kako piše Blic, u masovnoj tuči na periferiji Niša teško je povređen Zoran P. (41) iz sela Jasenovik, dok su Zlatko Đ. Iz Niške Banje i turski državljanin Adem C. lakše povređeni. Kako navodi ovaj dnevni list pozivajući se na saopštenje policije, tuča je izbila zbog neurednog toaleta, a korišćeno je uglavnom hladno oružje, odnosno oruđe domaćina kafane – šipke, grabulje, lopate i metle.

Policija je saopštila da je do incidenta je došlo ispred restorana Joca gril kada su Turci protestvovali zbog neurednog toaleta. Izbila je svađa sa osobljem restorana koja je prerasla u novi boj u kojem je stradao i audi Turčina.

Vlasnik restorana, Jovica Joca Icić, međutim tvrdi da je do tuče došlo zbog žene jednog od Turaka, koju je navodno neko pogledao, a zna se kako to primitivni Turci prihvataju, pa je krv morala da padne i to baš u već spomenutom toaletu. Joca, naime, kaže da je jedan od momaka sa susednog stola, imenom Zlatko, krenuo do toaleta gde je bio i mrski Turčin.

„Turčin ga je odmah nokautirao, a onda su i ostali krenuli da ga tuku. Tada su njegovi prijatelji ustali da odbrane druga, ali su Turci uzeli šta im je palo pod ruku i pojurili grupu srpskih momaka prema parkingu. Tu je izbila opšta tuča, u kojoj je slomljen i izlog našeg lokala“, požalio se Joca Blicu.

Policija je u ’aps privela petoricu Turaka, oduzela im pasoše do okončanja postupka, a dozvoljeno im je da se brane sa slobode. Kako je to bivalo i pre 620 godina, srpskih sinova je bilo mnogo manje. Privedeni su Zlatko Đ. i Dušan S, a Zoran P. je zadržan na lečenju. I tako su hrabri i malobrojniji srpski vojnici naterali u beg brojnije Turke koji su pronađeni u hotelu Nais
ona sanja da sam oprao ruke,da sam obrijan da sam lep..toplo je na jastuku..u polusnu.mirise na dorucak.prijatan glas iz druge sobe javlja:kazu IDEMO

Phikret

Profesionalac

(10)

  • »Phikret« je muško

Postovi: 1.033

Datum registracije: 27.07.2002

Lokacija: http://www.ph-code.com, Treći kamen od Sunca

  • Poruku poslati

72

Petak, 05. Septembar 2008

Citirano

Orginalno od Phikret
Danas me šokiralo nešto što sam video. Desilo se u Beogradu u autobusu na liniji 31 i 33. Dvojica klasičnih džeparoša ušla su u autobus na Slaviji a izašla

na narednoj stanici sa plenom. Na narednoj stanici izašao sam i ja silom prilika i primetio njihovo čudno ponašanje. U naredni autobus smo ušli i njih

dvojica i ja. Seo sam na minder i posmatrao ih. Pridružio im se treći, podelili su novac, ostavili novčanik sa dokumentima i izašli na sledećoj stanici.

Ovo je moj treći direktan susret sa ovim 'zanimanjem'.

Prvi put prije 7 meseci na autobuskoj stanici u Beogradu, samo što smo izašli iz autobusa kojim sam došao iz Pazara. Žena koja je putovala sa mnom se

sagnula i gledala gde joj je torba u škafu, dok sam se ja izmakao pozadi dok je gužva i gledao da mi neko ne zameni torbu. Čovek sa 45 godina po mojoj

proceni, je odjednom napravio gužvu počeo je da nas gura i došao iz žene. Stavio je ruku ispod svoje jakne i zavukao je u tašnu ove žene koja je bila

otvorena. Sve sam posmatrao. Video je da ga gledam i otišao je. Nije ništa uzeo.

Drugi moj susret sa džeparošima. Desio se prije 4 dana na Zelenom Vencu. Ulazio sam sa prijateljem u autobus. Ispred nas je bio stari čovek koji je ušao a

zatim smo trebali nas dvojica da uđemo. Međutim odjednom se stvorio, ovog puta mladić od 25-tak godina i pogurao nas insistirajući da uđe omah iza starog

gospodina. Moj prijatelj, ništa ne sumnjajući, rekao mu je 'dobro je šta se guraš, neće ti pobeć autobus' i pustio ga. Na sledećoj stanici, mladić je izašao.

Ubrzo je stari čovek primetio da mu je iz torbice nestao novčanik. Kaže da je imao 10000 din (tek podigao penziju) i umalo nije nervni slom doživeo. Izuzetno

neprijatno i uznemirujuće je bilo gledati ga.

Treći slučaj ovaj koji sam danas opisao. Ta dokumenta koja su ostavili odneo sam kod vozača koji nije hteo da ih uzme i preporučio mi da ih ostavim u

najbližoj pošti koje će oni poslati na adresu iz lične karte. Pošto je u novčaniku bio notes sa vizit kartama nekog doktrora, pozvao sam ga našta se on

zhvalio i zamolio me da ih ostavim u ordinaciji blizu mog stana. Tamo me sačekala druga doktorka i dala mi svoju vizit kartu uz molbu da ako me zaboli zub

dođem kod nje u ordinaciju da mi popravi zub za DŽ :).

Ovo je treći put da mi se dešavaju ovakve stvari a ja sam uvek iznova šokiran. Na osnovu ovih zbivanja mogu da iznesem sledeće činjenice u vezi sa sva tri

slučaja:

1. Nema pravila u godinama džeparoša. Ima ih sredovečnih (ova dvojica danas su imala, po mojoj proceni po 55 godina, dok je treći imao 60 godina),

mlađih (momak sa Zelenog venca).
2. Nema pravila u oblačenju. Dvojica džeparoša iz trećeg slučaja su bila obučena u farmerice i majice, prilično neurednog izgleda, dok je treći bio

izuzetno uglađen, počešljan i delovao kao gospodin.
3. Svi džeparoši NOSE NEŠTO PREKO RUKE ILI RAMENA. Svi trojica danas su nosila košulje - jedan preko ruke (kao konobar), drugi preko ramena, tako da mu

je cela desna polovina tela pokrivena. A danas je bilo preko 30 stepeni u Beogradu. Čovek iz prve priče je nosio dugu otkopčanu jaknu na -10tak stepeni.

Momak iz druge priče je nosio košulju preko ruke.
4. Svi su posao odradili za manje od 5 SEKUNDI! Momak iz druge priče je to završio dok mu je moj prijatelj prigovarao, a ovi danas su to odradili dok su

izlazili iz autobusa (čekali su da se autobus napuni i vozač krene da zatvori vrata i onda su izleteli).
5. Nikad nisu sami. Uvek ih je bar dvojica.
6. Veoma su hladnokrvni, rekao bih psiholozi i inteligenti.
7. Posao rade u prepunom autobusu, na autobuskoj stanici, uskim prolazima, a ako nema gužve, sami je stvore.

Eto par saveta za one koji se nisu dosad susretali sa ovim vidom jajarstva. Nadam se da će onima koji planiraju da odu na studije u neki veći grad poslužiti,

a i svima ostalima. Na kraju krajeva i Pazar je sada veliki grad.

Još jedan savet. Zadnji džep vaših pantalona je tuđ džep. Koristite prednji džep. Ako nosite torbicu, sve vreme je držite u ruci i pokrijte rasfešlus rukom.

Ni jedan džep nije dovoljno siguran!



Opet šok i to opet od istih ljudi, u istom autobusu, na istoj stanici u približno isto vreme!

Ne mogu da verujem. Čoveče, na istoj stanici kao prošli put izlazim a ulaze ista tri čoveka koji su prije neki dan opelješili u istom autobusu br 31.

Kad ih ugledah, zgadi mi se i čitav ustreptah! Da je bilo policije hteo sam da ih prijavim! Ne vidoh ih ranije dok sam bio u autobusu da makar kažem ljudima da se paze o| .

Htedoh da ih slikam ali sam skroz zaboravio da 31. ne staje na toj stanici (kod restorana Fransh - za one koji poznaju Beograd), tako da ću pokušat da ih opišem što vernije.

1. Prvi glavni je definitivno problijedeli ciga! Visok oko 165 cm, izrazito crne kose neurednog lica i oba puta je nosio TEKSAS KOŠULJU PREKO RAMENA tako da mu pokriva polovinu tela. Godina 55 otprilike.
2. Drugi izrazito plav, vijugave kose, istetoviranih nadlaktica sa naočarima za vid uskog okvira. Pomalo žmiri kad gleda (koncetriše se izgleda). Visina 165 cm, broj godina 55 otpriliek isto. Imao preko ruke košulju.
3. Treći godina 60, sijed visok 160 cm, oštar pogled jajarski, unezveren prilično. NEMA NIŠTA PREKO RUKE i služi da bi pokrivao.

Svi trojica su ušli na ista (zadnja) vrata i pokrivali se. Plavi sa naočarima je namerno krenuo da izađe kad su vrata počela da se zatvaraju i opet ušao. To je uradio da bi napravio malo gužve.

Operišu u špicu! Opet na istoj liniji!

Pazite se!

DaBogda HI LJUTI BELJAJ UFATIJO!!! :D





Jasmin

Zlatna sredina

(10)

Postovi: 383

Datum registracije: 02.01.2003

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

73

Subota, 06. Septembar 2008

bujrum :)) moze nekog i da sokira,al meni bilo najlakse ovde da ga metem


mali izbor najlepših izjava pripadnika srpske političke, kulturne i svake druge elite iz perioda od 1991. do 2001. godine. U međuvremenu su stasale nove generacije koje nisu imale čast i zadovoljstvo da bisere naših velikana čitaju i slušaju u realnom vremenu, pa je red da ih upoznamo sa najvećim izlivima mudrosti u mozak iz veselih devedesetih. A ni onima kojima je sve ovo već poznato neće biti nezanimljivo – uvek je lepo podsetiti se prošlosti koja nema nameru da prođe
Priredio: Predrag Sarapa

Srbi van Srbije neograničeno veruju u Slobodana Miloševića.
Stanko Cvijan, ministar za Srbe van Srbije, u Narodnoj skupštini, 20. mart 1991.

Čovek po svojoj prirodi nije pogodan za proces rada, jer nema snagu savremenih mašina, ni sposobnost i moć kompjutera.
Prof. dr Dragutin Zelenović, predsednik Vlade Srbije, Borba, 11. april 1991.

Imuna na toleranciju: Mirjana Marković


Inače, kad već pominjete toleranciju, ona je po mom mišljenju dosta monotono stanje duha.
Mirjana Marković, Intervju, 26. april 1991.

Varaju se oni koji misle da je Una granica srpskog naroda, jer Srbi Krajine će Unu popiti.
Vinko Stupar, predstavnik Bosanske Krajine u ravnogorskom govoru, 11. maj 1991. (Vreme, 20. maj 1991.)

Ja vam garantujem, sa jednom divizijom od deset hiljada četnika, da bih za 48 sati do Zagreba dopro. Razume se, zabranio bih četnicima da ulaze u Zagreb, jer bih se bojao da se ne izgube po zagrebačkim ulicama. Ipak je to veći grad!
Vojvoda Šešelj, On, 24. maj 1991.

Mi smo svojevremeno američkoj ambasadi stavili na raspolaganje jednu četnicku jedinicu za rat u Zalivu.
Aleksandar Stefanović, Srpska radikalna stranka, Borba, 28. maj 1991.

Uveravanja da će se plate redovno isplaćivati i da neće biti otpuštanja radnika bila su predizborna obećanja i njih ne treba mešati sa aktuelnom situacijom.
Dušan Matković, ministar industrije Srbije, Politika, 8. jun 1991.

Srbija, spremna za rat, najveća je zaloga mira.
Vuk Drašković, na mitingu USDO, 9. jun 1991.

Na čelu Srbije mora da bude najveći srpski nacionalista. Što veći, to bolje za Srbiju.
Kosta Bulatović, iz štaba Kosovometohijskog srpskog pokreta otpora, Pogledi, 14. jun 1991.

Evropa, kad shvati suštinu i istine, neće moći više ovako...
Sejdo Bajramović, član Predsedništva SFRJ, TV Beograd, 8. septembar 1991.

Hristov vojnik: Željko Ražnatović Arkan


Nama je vrhovni komandant patrijarh Pavle.
Željko Ražnatović Arkan, komandant srpske dobrovoljačke garde, Borba, 30. oktobar 1991.

Uskoro će Srbi biti gospodari sveta. Oni već sada raspolažu tajnim oružjem iz takozvanog Teslinog paketa. Ako samo jedna bomba padne na Beograd, Vatikan, Beč, Bon i Zagreb biće sravnjeni sa zemljom...
Milić od Mačve, Duga, 23. novembar - 7. decembar 1991.

Vukovar je danas razrušen, ali oslobođen grad.
Miodrag Popov, voditelj Dnevnikovog dodatka, TV Beograd, 13. decembar 1991.

Ako Srbija ne prihvati prisajedinjenje Krajine, stvorićemo vlastitu državu, jaču i od Srbije!
Lazar Macura, ministar za informisanje Vlade SAO Krajine, Srpska nova riječ, Dvor na Uni, 13. decembar 1991.

Naša stranka nema nikakve političke ambicije.
Predstavnici Zemljoradničke stranke iz Valjeva na pres-konferenciji, Beograd, 24. decembar 1991.

Hrvati u svojoj istoriji imaju vrlo malo dokaza da uopšte postoje !? I sami se muče, pošto im je teško da dokažu ko su, šta su i odakle su.
Duška Jovanić, u intervjuu sa Vasom Kazimirovićem, Duga, 4-18. januar 1992.

Rat nije ni počeo, a nekmoli da je završen.
Brana Crnčević, predsednik Matice iseljenika Srbije, TVB, Dodatak Dnevnika, 7. januar 1992.

Hroničar petokolonaškog grada: Momo Kapor


Čini mi se da je u ovom trenutku Beograd, nažalost, pravi petokolonaški grad, pun smutljivaca, kukavica, lažnih pacifista, navijača za suprotni tabor. Ali to nije čitava ova zemlja Srbija, koja može sebi i u ovakvom trenutku da dozvoli taj luksuz i trpi tu menažeriju na svojoj grbači sa koje može da je strese kao onaj vepar sa Karađorđeve zastave koji stresa dosadne buve.
Momo Kapor, Borba, 7-8. mart 1992.

Izem ti državu kad ne možemo, da tako kažem, obične funjare da nateramo na front.
Zarija Martinović, delegat Skupštine SFRJ, Borba, 24. mart 1992.

Milošević je prvi uzdrmao komunizam u Jugoslaviji.
Dr Budimir Košutić, ambasador SFRJ u Izraelu, NIN, 27. mart 1992.

To što vi podrazumevate pod privilegijama, moja porodica i ja doživljavamo kao odricanje.
Prof. dr Mira Marković, u intervjuu NIN-u, 1. maj 1992.

Čovečanstvo je dovedeno pred ambis katastrofe, ali će se ona završiti ipak svetskom harmonijom u kojoj je posebno mesto namenjeno srpskom narodu. U tom budućem božanskom carstvu i svetu nevinom, srpski narod igra sudbonosnu, vodeću ulogu.
Enriko Josif, na promociji knjige "Genocid sa blagoslovom Vatikana", Politika, 3. maj 1992.

Vi ste, generale, jedno veliko srce... Ljubim vas, druže.
Bratislava Buba Morina, NIN, 15. maj 1992.

Srpski narod je dobrovoljno odlučio da se žrtvuje... Ovog puta narod veruje da, iako gladuje, neće biti izložen ratu. Narod misli da je to zasluga socijalista.
Akademik Mihailo Marković, ITN World News, 20. decembar 1993.

Građanin kad ide u zatvor treba da ide na primeran način.
Zoran Sokolović, ministar unutrašnjih poslova u Vladi Srbije, NIN, 22. maj 1992.

Svaka pretpostavljena nelojalnost nesrpskog porekla se potpuno rastvara u izdajničkoj masi srpskog pseudointelektualnog otpada... Ogrezli u teoriji i nadasve praksi vulgarnog te sebičnog materijalizma, poput gubavaca što zavide zdravima, oni mrze svaku pojavu srpske samobitnosti, sačinjene od aristokratskih i metafizičkih vrlina i vrednosti. Pred tim otužnim spektaklom povampirenog "šezdesetosmaštva", opet u službi neprijatelja Srbije, neki duh obdaren cinizmom mogao bi se složiti sa znamenitim uzdahom Anri de Monterlana: "Baš bi dobro došao jedan rat da rastera svu tu maskeradu".
Dragoš Kalajić, Duga, 16-29. avgust 1992.

Četnici su mladi, samouvjereni, dobro naoružani, lijepo obučeni i, iznad svega, opasni momci. Vaspitani su na ulicama Sarajeva uz viski, koka-kolu, rokenrol. Mi smo urbana gerila, odrasla na asfaltu, koja borbe u planini shvata kao lov na divljač... Što bolje pucaš, bolje tucaš... Četnički državotvorni pokret je autentični kulturni, umjetnički, postmodernistički, superpatriotski, pa i vojni vid organizovanja srpske mladeži.
Goran Marić, alias Malkolm Muharem, četnički major, Duga, 30. avgust-13. septembar 1992.

Lovac na izdajničku divljač: Dragoslav Bokan


Postoji opravdan strah da u bližoj ili daljoj budućnosti, pošto završimo rat sa spoljnim neprijateljem, otvorimo unutrašnji front... Moj verni pas Tigar po njuhu prepoznaje sve srpske izdajnike u Beogradu i u Bosni.
Dragoslav Bokan, vođa "Belih orlova" i šef Karadžićevog Agitpropa, Duga, 30. avgust-13. septembar 1992.

Ovo, braćo, nije građanski rat, nego treći svetski rat protiv svih nas.
Božidar Vučurević, predsednik SAO Hercegovine, NIN, 11. septembar 1992.

Nema nama ničeg dok ne oteramo sve kuda im je mesto, zatvorimo granice kao nekada Enver Hodžina Albanija, napravimo unitarnu, Pravu Srbiju, pa neka ciči kako ko hoće.
Književnik-dobrovoljac Momčilo Selić, Duga, 12-26. septembar 1992.

Svi su se u mene prevarili. Mislili su - ja polupismen, nisam fakultet završio, znači: glup! A ja sam kockar i čim vidim čoveka znam šta misli... Arkan je mali privrednik koji je spreman da ulaže značajna sredstva u Krajinu, što je nama dobro došlo... Karadžić je nedavno putovao u London sa punim koferom nekakvih deviza, a tamo ga je dočekao Bogoljub Karić zbog nekog biznisa koji su preduzeli u predahu rešavanja srpskog pitanja.
Goran Hadžić, predsednik RSK, Duga, 26. septembar-10. oktobar 1992.
Svi su se u mene prevarili. Mislili su - ja polupismen, nisam fakultet završio, znači: glup! A ja sam kockar i čim vidim čoveka znam šta misli... Arkan je mali privrednik koji je spreman da ulaže značajna sredstva u Krajinu, što je nama dobro došlo... Karadžić je nedavno putovao u London sa punim koferom nekakvih deviza, a tamo ga je dočekao Bogoljub Karić zbog nekog biznisa koji su preduzeli u predahu rešavanja srpskog pitanja.
Goran Hadžić, predsednik RSK, Duga, 26. septembar-10. oktobar 1992.

Štampa nam je cela prešla u ruke opozicije.
Miloš Laban, na sednici GO SPS Beograda, NTV Studio B, 15. oktobar 1992.

A ovde, majko, je li bilo klanja?
Krste Bijelić, RTS, 15. oktobar 1992.

Pukla od zdravlja: Sonja Karadžić
PHOTO:STOCK


Neko ovako zdrav kao što smo Darko i ja ne može da bude ni iskompleksirana, ni bolesna, ni jadna ličnost, pošto smo mi oni koji su nosioci izgrađivanja jedne nove države. Ljudi ovde su izuzetno ljubomorni, neprijateljski raspoloženi prema svakom onom ko dođe u Beograd da nešto obavi, nešto što će biti od koristi i Srbiji i Crnoj Gori i SRJ, kao što je Srpska informativna agencija. Mi nemamo nikakvu nameru da živimo ovde... Mi tamo pravimo jedinstvenu srpsku državu koja jako dobro funkcioniše, i uskoro ćemo biti matica ljudima iz SRJ... Mi nismo veseli i lepi zato što je nama ovde dobro, već zato što je nama tamo super, i zato dolazimo tako zdravi, i kad vidimo svo ovo bolesno stanje ovde, pogotovu bolesnu omladinu koja ništa ne radi osim što je nešto buntovna. Oni bi sad da skinu Miloševića ne razmišljajući šta kad ga skinu, ne razmišljajući šta će se iza toga desiti, ne nude nikakav novi program. E, kad sve ovo vidimo, onda smo pogotovu srećni kad treba da se vratimo dole.
Sonja Karadžić, sekretar Ministarstva za informisanje Republike Srpske, u emisiji "Utisak nedelje", NTV Studio B, 1. novembar 1992.

Kad mi ne bombardujemo Sarajevo, onda ga oni bombarduju da bi mogli da dovedu strane novinare da to snimaju.
Radovan Karadžić, I program Radio Beograda, 9. novembar 1992.

Vukovarski astrolog Soka oglasila se i ovih dana. Kaže da će se Republika Srpska Krajina ugasiti kao samostalna država, odnosno utopiće se u savezu srpskih država, čiji će glavni grad biti u - Ohridu! Ta velika država biće monarhija, a monarh će biti iz loze Nemanjića po majčinoj liniji. U budućnosti svet će ovaj rat proglasiti svetskim, a Hrvati će biti pravoslavne vere i slaviće, kao i Srbi, krsnu slavu.
Politika, 22. novembar 1992.

Naš narod u Americi svako veče gleda Dnevnik RTS i postalo je gotovo nemoguće dalje mu objašnjavati i opravdavati ono što Panić čini.
Dr Radmila Milentijević, bivša ministarka bez portfelja u vladi Milana Panića, Politika, 2. decembar 1992.

Osnovni uzrok bede u Srbiji je ogromna količina novca kojim građani raspolažu.
Dr Borisav Jović, potpredsednik SPS, govor u Topoli, 3. septembar 1993.

Samo malo ljudi danas može da shvati naš trenutak življenja. Svi znamo našu prošlost, ja vidim budućnost. Naši naslednici će se ponositi nama. Budite srećni što pripadate ovoj zemlji. Što imate Miloševića, Arkana, Džajića. Vi ste večni.
Vladimir Cvetković, direktor "Crvene zvezde" i ministar u Vladi Srbije, na proslavi Kluba, Večernje novosti, 17. maj 1993.

Čovek iz krda: Toma Fila


Mi smo, bre, volovi! Nama treba lider.
Toma Fila, advokat, predsednik Advokatske komore Jugoslavije, Duga, 23. oktobar 1993.

Srbi su najstariji narod na Balkanu i u Evropi, a srpski jezik pramajka jezika sviju Indoevropljana. Lagali su vas u školi da smo se u 7. veku posle Hrista doselili ovde. Mi smo autohton, izvorni narod balkanskog Izvornika i Istočnika, i od nas su nastali mnogi narodi u Evropi, a kao poslednji Hrvati i muslimani, što je dokaz da govore jezikom naših srpskih matera. Vi u jednoj ruci držite gruntovničku tapiju tih pradrevnih imanja naših sve-predaka, a u drugoj ruci pušku, i niko vam ne može oteti te dragocenosti, sem ako se ne prevarite i sami ih ne pružite... Što srpska muška mišica odbrani puškom i herojstvom, to će umetnici da proslave u svojim delima.
Milić od Mačve, Javnost, 22. maj 1993.

Živela smrt, koja je vaskrsenje, i dole sa životom koji je večna smrt!
Dragoslav Bokan, Naše ideje, jun 1993.

Koštunica je sjajan.
Dr Biljana Plavšić, potpredsednica RS, Borba, 27. jul 1993.

Život je kratak, a ja to znam najbolje, radio sam na groblju.
Tomislav Nikolić, šef poslaničke grupe SRS u Narodnoj skupštini Srbije, 7. oktobar 1993.

Decu ne možemo vaspitavati u duhu kosmopolitizma, nego patriotizma i ljubavi prema otadžbini. Veliku ideologiju treba uglaviti u te male glave.
Prof. dr Danilo Ž. Marković, ministar prosvete i potpredsednik Vlade Srbije, u govoru direktorima banatskih škola, Borba, 19. mart 1993.

Kada sam pre šest, sedam godina izjavila da je Slobodan Milošević jedini "čovek kome bih dala, osim svom mužu", doživljavala sam ga sasvim drugačije nego danas.
Pevačica Snežana Mišković-Viktorija, Borba, 26. februar 1993.

Neka mi dozvole godinu dana u ministarskoj fotelji, pa ću od Srbije da napravim Svilajnac.
Dobrivoje Budimirović Bidža, direktor škole, predsednik Opštine Svilajnac i narodni poslanik, Duga, 27. februar - 12. mart 1993.

Amerikanci samo blefiraju.
Miroslav Toholj, ministar informisanja RS, Politika, 6. maj 1993.

Ja uhapšena?! Moj komentar je - ha, ha, ha! Ne pada mi na pamet ni na službeni put da idem. Želim da se izdignem iznad cele ove situacije. Ja sam osoba koja ne beži pred problemima, nego ih izdržava i rešava. Ovakve glasine pronose oni koji žele kraj ove Srbije, a ima ih oko 30 odsto ovde... Beograd je najmanje srpski grad i zna se ko takve glasine širi i želi da uništi Srbiju.
Dafina Milanović, privatna bankarka, Borba, 10. mart 1993.

Rat je čist kao suza.
Dr Radmila Milentijević, eks-ministarka, TV Politika, 16. decembar 1992.

Nije problem nabaviti nuklearno oružje na tržištu, čak i kada ga ne bismo imali.
Dr Radovan Karadžić, predsednik RS, Večernje novosti, 7. januar 1993.

Srbi iz moga kraja već šest stotina godina žele da se konačno obračunaju sa Turcima.
Radivoj Brđanin, delegat Skupštine RS (iz Čelinca), RTS, 19. januar 1993.

Srbima ne treba međunarodno priznanje... a kako bi u siromaštvu izdržavali toliku diplomatiju.
Gojko Đogo, član GO DS i predsednik Udruženja Srba iz BiH, NTV Studio B, "Intervju gledalaca", 21. januar 1993.

Na doživotnoj: Dobrivoje Budimirović Bidža


Ja sam kao drug Tito, doživotan. Pored ovakve opozicije vladaćemo večno.
Dobrivoje Budimirović Bidža, direktor škole, predsednik opštine, narodni poslanik (SPS), NTV Studio B, 2. februar 1993.

Da se rat vodio brže, kao što nije, mir bi već bio na ovim prostorima.
Simonida Stanković, jedna od osnivačica udruženja Samo Srpkinja Srbina Spasava, Borba, 6-7. februar 1993.

Kao potpredsednik se osećam radno raspoložen i nasmejan. To je sasvim normalno ako imate čistu savest i dobar apetit.
Prof. dr Danilo Ž. Marković, ministar prosvete i potpredsednik Vlade, NIN, 19. februar 1993.

A što se tiče Turaka, mi mislimo da pokrenemo nacionalno buđenje maloazijskih naroda Bitljana, Ličana (Likijaca), Ljuđana (Liđana), Frigijaca, Kurda (govore varijantom starosrpskog jezika), a Turke ćemo iseliti u srednju Aziju, odakle su i došli kao turkmensko pleme - barem se tamo govori turski.
Milić od Mačve, slikar, predsednik Sabora pravoslavne sloge i predsednik Društva srpsko-bugarskog prijateljstva, Večernje novosti, 27. mart 1993.

Ništa ja nisam osvojio u ovom ratu. Samo sam oslobodio ono što je oduvek bilo srpsko, iako još ni izbliza nisam oslobodio sve što je srpsko. Zadar je pretežno srpski grad... I Trst je stari srpski grad.
General Ratko Mladić, komandant Vojske RS, Duga, 10-23. april 1993.

Mi nismo protiv cijelog svijeta, cijeli svijet je protiv nas.
Dr Radovan Karadžić, predsednik RS, NTV Studio B, 7. maj 1993.

Lazarev plan je važniji od Ovenovog i konačno čitava naša istorija je samo i jedino neprekidna kosovska bitka za večni život i vaskrsenje kroz plemenitu žrtvu za svoje potomstvo.
Dragoslav Bokan, predsednik Srpskog otadžbinskog saveza, Politika, 8. maj 1993.

Možda Dobrica Ćosić nije rođen za političara. Ali je sigurno rođen za pisca. Za jednog čoveka je to mnogo, za narod kome pripada taj čovek takođe je mnogo.
Prof. dr Mirjana Marković, Duga, 22. maj 1993. (Ćosić je 31. maja smenjen s mesta predsednika SRJ).

Ja sam po prirodi optimista. Biće bolje, jer ne može da bude gore.
Vladislav Jovanović, potpredsednik Vlade SRJ, RTS, 1. jun 1993.

Svi su, naravno, primetili da je mnogo pesnika u politici... Ako se svi budu posvetili političkom radu, ko će pisati pesme; jedno vreme ostaće bez literature.
Dr Mira Marković, profesor univerziteta i lider SK-PJ, Duga, 18. jun 1993.

Borac protiv Međunarodne zajednice: Ratko Mladić
PHOTO: DRAGAN KUJUNDŽIĆ


Međunarodna zajednica će izgubiti meč sa mnom.
General Ratko Mladić, Borba, 7-8. avgust 1993.

Do uvođenja embarga bio sam niko i ništa.
Jedan diler, NIN, 13. avgust 1993.

U bukvaru koji su 1993. izdali "Zavod za udžbenike", Beograd i novosadski "Zavod za udžbenike", autora Vuka Milatovića i Anastasija Ivkovića, pominju se tipična muslimanska imena: Emina, Omer, Merima. Na taj način se kod najmlađih Srba rađa sasvim isti odnos prema ovoj vrsti imena kao prema imenima kakva su: Rastko, Sava, Nemanja, Uroš, Miloš...
Dr Miroljub Jevtić, Javnost, Sarajevo, 11. septembar 1993.

A Major na Bosutu, osmehuje se kao ubica iz americkih trilera i ćuti... on i njegovi momci prelaze Bosut kao guje povrh vode, i zalaze u ustaše, otvarajući im stomake, kasapski.
Momčilo Selić, književnik i dobrovoljac, Vojska Krajine, oktobar-novembar 1993.
ona sanja da sam oprao ruke,da sam obrijan da sam lep..toplo je na jastuku..u polusnu.mirise na dorucak.prijatan glas iz druge sobe javlja:kazu IDEMO

Bosnjaaak

Zlatna sredina

(10)

  • »Bosnjaaak« je muško

Postovi: 245

Datum registracije: 17.05.2008

Lokacija: Luksemburg

  • Poruku poslati

74

Utorak, 30. Septembar 2008

VJERUJTE zadnja izjava Srpskog muftije: mi smo srpski muslimani,zar to nebi sokiralo svakog BOSNJAKA. ako bude nekog interesovalo neka nabavi list Bilten Rijaseta Islamske Zajednice Srbije broj 2,juli-avgust 2008 i na cetrnaestoj strani ce procitati Obracanje srbijanskog muftije mr. Muhameda ef.Jusufspahica.Razumeo bi ja njega kada bi on rekao ja sam Srpski Muftija,ali mene Bosnjaka,prevoditi u neke Srpske Muslimane i ponovo po neznam cijem diktatu mi oduzimati ime Bosnjak e to me nije pitao i nemoze govoriti u moje ime. Zar Bosnjaci Sandzaka ponovo treba da pognute glave prihvate ovakve izjave.
[SIZE=3]Samo naukom mozemo doc do istine...[/SIZE]

Jahja

Profesionalac

(10)

  • »Jahja« je muško

Postovi: 1.273

Datum registracije: 15.08.2007

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

75

Srijeda, 01. Oktobar 2008

Ada izgleda hoce Kusturica, da se vrati Islamu, jer video da mozes po ovome da budes musliman Srbin, i to postovan, sad ce da se uclani u Rijaset.
Svi smo Allahovi i svi se Njemu vracamo.

emir-RA

Zlatna sredina

(26)

  • »emir-RA« je muško

Postovi: 455

Datum registracije: 03.07.2008

Lokacija: BIH okolina Tuzle

  • Poruku poslati

76

Ponedjeljak, 05. Januar 2009

U Beogradu pronašao kćerku poslije 16 godina!

Muhamedu Bećiroviću iz Capardi kod Kalesije četnici su 1992. godine odveli suprugu Senadu (1967) i dvije kćerke Sandu 1988 i Senidu 1991. Sanda je tada imala četiri, a Senida jednu godinu. Muhamed je nestanak žene i kćerki prijavio Crvenom križu. Dao je i krv za DNK analizu za potrebe identifikacije u slučaju da njegovu porodicu ekshumiraju iz neke masovne grobnice. Ipak, Muhamed, koji danas živi i radi u Njemačkoj, uspio je nakon 16 godina pronaći mlađu kćerku Senidu. U maju sam dobio poziv iz Beograda. Rečeno mi je da je pronađena moja jedna kćerka i da je živa. Nisam mogao da vjerujem u to što sam čuo, ali sam odmah otišao u Beograd - priča nam Muhamed Bećirović. U Beogradu je Muhamed pronašao Senidu, koju su kao usvojeno dijete othranili Živan i Živka Janković. Senida Bećirović je odrastala pod imenom Mila Janković. I DNK analiza, koja je urađena u Novom Sadu, potvrdila je da je Mila zapravo Senida. Ovih dana Muhamed Bećirović je u kalesijskom Crvenom križu završavao papirologiju sa Safetom Šahmanovićem, sekretarom CK Kalesija, u vezi sa brisanjem njegove kćerke sa spiska nestalih.Ovo je sreća i za sve nas koji godinama tražimo nestale. Nadam se da ćemo naći i Muhamedovu suprugu i drugu kćerku - kazuje Safet Šahmanović. Od njega smo saznali da se Muhamed vratio u Njemačku, a da je kćerka Senida u Capardima kod rodbine. Sređuje papire za pasoš kako bi mogla otići kod oca u Njemačku. Senida se navikava na novi život. Otac joj je ispričao da su joj majka i sestra također nestale. Sad će nastaviti zajedno da ih traže.

Odluka na djevojci

Safet Šahmanović kazao nam je da je stupio u kontakt sa Živanom i Živkom Janković, usvojiteljima male Senide. Oni su je preuzeli iz sirotišta u Sremskoj Mitrovici. Kako reče Safet, neće praviti nikakve smetnje ako se Mila, odnosno Senida, odluči da živi sa svojim ocem.

Na vatru odgovori vatrom !

Phikret

Profesionalac

(10)

  • »Phikret« je muško

Postovi: 1.033

Datum registracije: 27.07.2002

Lokacija: http://www.ph-code.com, Treći kamen od Sunca

  • Poruku poslati

77

Utorak, 06. Januar 2009

Citirano

Orginalno od emir-RA
Muhamedu Bećiroviću iz Capardi kod Kalesije četnici su 1992. godine odveli suprugu Senadu (1967) i dvije kćerke Sandu 1988 i Senidu 1991. Sanda je tada imala četiri, a Senida jednu godinu. Muhamed je nestanak žene i kćerki prijavio Crvenom križu. Dao je i krv za DNK analizu za potrebe identifikacije u slučaju da njegovu porodicu ekshumiraju iz neke masovne grobnice. Ipak, Muhamed, koji danas živi i radi u Njemačkoj, uspio je nakon 16 godina pronaći mlađu kćerku Senidu. U maju sam dobio poziv iz Beograda. Rečeno mi je da je pronađena moja jedna kćerka i da je živa. Nisam mogao da vjerujem u to što sam čuo, ali sam odmah otišao u Beograd - priča nam Muhamed Bećirović. U Beogradu je Muhamed pronašao Senidu, koju su kao usvojeno dijete othranili Živan i Živka Janković. Senida Bećirović je odrastala pod imenom Mila Janković. I DNK analiza, koja je urađena u Novom Sadu, potvrdila je da je Mila zapravo Senida. Ovih dana Muhamed Bećirović je u kalesijskom Crvenom križu završavao papirologiju sa Safetom Šahmanovićem, sekretarom CK Kalesija, u vezi sa brisanjem njegove kćerke sa spiska nestalih.Ovo je sreća i za sve nas koji godinama tražimo nestale. Nadam se da ćemo naći i Muhamedovu suprugu i drugu kćerku - kazuje Safet Šahmanović. Od njega smo saznali da se Muhamed vratio u Njemačku, a da je kćerka Senida u Capardima kod rodbine. Sređuje papire za pasoš kako bi mogla otići kod oca u Njemačku. Senida se navikava na novi život. Otac joj je ispričao da su joj majka i sestra također nestale. Sad će nastaviti zajedno da ih traže.

Odluka na djevojci

Safet Šahmanović kazao nam je da je stupio u kontakt sa Živanom i Živkom Janković, usvojiteljima male Senide. Oni su je preuzeli iz sirotišta u Sremskoj Mitrovici. Kako reče Safet, neće praviti nikakve smetnje ako se Mila, odnosno Senida, odluči da živi sa svojim ocem.


Emir-RA, ovo je veoma dirljiva životna priča! Kao u filmu. Razmišljam sada o stanju devojke koja sada ima dva imena i najmanje tri živa roditelja i tri života. Jedan život do odvajanja od oca, drugi život sa ljudima koji su je usvojili i toliko godina odgajali kao svoje dijete i treći život koji joj sad počinje!





emir-RA

Zlatna sredina

(26)

  • »emir-RA« je muško

Postovi: 455

Datum registracije: 03.07.2008

Lokacija: BIH okolina Tuzle

  • Poruku poslati

78

Utorak, 06. Januar 2009

Pa vjeruj da me ne bi iznenadilo, ustvari nekako sam ubijeđen da će se naći neki filmski radnik, radnica ili književnik da ovu priču u vidu poruke pošalje u svijet-ovo bi moralo biti nešto što bi ostatak svijeta trebao da sazna. Mada meni misli okupira samo sestra koja još nije pronađena jer sam nekako ubijeđen da je i ona negdje živa, dok za majku znam da nije.
Na vatru odgovori vatrom !

rime

Zlatna sredina

(10)

  • »rime« je muško

Postovi: 485

Datum registracije: 22.10.2007

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

79

Subota, 14. Februar 2009

Otac sa 13 godina
Trinaestogodišnji dečak Alfi iz Istberna u Engleskoj, koji izgleda još i mlađe, postao je otac pre šest dana kada mu je devojka Šantel Stedmen (15) rodila zdravu i lepu kćerkicu Mejzi Roksen.
Kada je Mejzi začeta, Alfi je imao svega 12 godina. Da je Šantel trudna, otkrili su tek kada je bila u trećem mesecu. Tajnu su čuvali još mesec i po dana, sve dok Šantelinoj majci Peni (38) nije postalo sumnjivo ćerkino „bujanje“.
Iako nesvestan obaveza koje ga čekaju, stidljivi dečak, čiji glas još uvek nije mutirao, rekao je za tabloid San da misli da će biti dobro imati bebu. Alfi kaže da ne zna koliko koštaju pelene, ali misli da koštaju mnogo.
„Ne znam kako ćemo platiti sve troškove. Ne dobijam džeparac, a tata mi nekad da deset funti“, rekao je.
Iako su želeli bebu, Alfi i Šantel su se najviše plašili reakcije roditelja, a pomalo su se pribojavali i kako će svet da reaguje. Takođe ih je brinulo da ih ne zadirkuju u školi.
Alfijev otac kaže da je njegov sin tipičan 13-godišnji dečak, koji voli kompjuterske igrice, boks i Mančester junajted. Smatra da mu sin ne shvata dimenzije situacije u kojoj se našao, ali čini se da je odlučan da postane predan i odgovoran otac.
„Nismo mislili da će nam trebati pomoć naših roditelja. Ne misliš o tome kad si trudna. Misliš samo o tome kako će te roditelji ubiti“, rekla je Šantel.
Roditelji su ih podržali, ali su im i objasnili da su njihovi postupci bili neverovatno neodgovorni. „Znamo da smo učinili grešku, ali sada ne bih ništa menjala. Bićemo dobri i brižni roditelji“, dodala je Šantel.
Mama Šantel i malena Mejzi su već izašle iz bolnice. Živeće s Peni, Šantelinim nezaposlenim ocem Stivom (43) i njenih petoro braće u iznajmljenoj kući. Porodica živi od socijalne pomoći i dečjih dodataka. Alfi živi u stanu s majkom Nikol (43).
Najmlađi otac u Britaniji za koga se zna je Šon Stjuard, koji je postao otac 1998. u svojoj 12. godini, a bebina majka je, isto kao i Šantel, tada imala 15 godina.

sijedi

Početnik

(10)

  • »sijedi« je muško

Postovi: 9

Datum registracije: 14.02.2009

Lokacija: Sarajevo

  • Poruku poslati

80

Nedjelja, 15. Februar 2009

"postignut je cilj talasanje masa" sto nazalost nije tesko
jer veliki dio ljudi lakse prihvata glasine od istine, jer im
upravo to vise odgovara.
Istina je na strani pravednika i duzi joj je put, ipak ona
traje i ide dalje od lazi, kojima su noge kratke.

Social bookmarks