Niste prijavljeni

Dragi posjetioče, Dobrodošli na Otvoreni Forum - Novi Pazar. Ukoliko je ovo Vaša prva posjeta molimo vas pročitajte Pomoć. U pomoći je objašnjeno kako ovaj forum radi. Morate biti registrirani kako bi vidjeli sve teme i sve forume. Molimo vas da se registrirate ili da ovdje pročitate kako se registrirati. Ukoliko ste već registrirani molimo ulogirajte se ovdje.

smeker

Profesionalac

(10)

  • »smeker« je muško
  • »smeker« je autor ove teme

Postovi: 596

Datum registracije: 13.09.2004

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

1

Petak, 29. Oktobar 2004

Ucenje i pamcenje

Dosao sam do jednog zanimljivog priloga i nadam se da ce bar donekle pomoci prilikom ucenja...

Vrste pamćenja
Svako može da shvati da je pamćenje složena psihička funkcija, bez koje nikada ne bismo bili u stanju da prepoznamo šta smo nekada uočili. Da nije pamćenja, mi bismo, uvek iznova, morali da se upoznajemo sa svim predmetima, sa svim osobama, a to bi značilo nemoguć život.

Fiziološku osnovu pamćenja čini izvanredna osobina nervnog sistema, poznata pod imenom plastičnost. Ona se ogleda u tome što svaki nervno-moždani proces ostavlja za sobom trag koji omogućava da se ponovo javi čak i kada na čulne organe ne deluje nikakva draž. Ovaj trag, koji nastaje kao "urezivanje" u moždanom tkivu pri upamćivanju, poznat je pod imenom
engram. Fiziološki mehanizam stvaranja engrama nejasan je i danas.

Opiti na životinjama su pokazali da se ubrizgavanjem ribonukleinske kiseline poboljšava njihova sposobnost učenja. Ukoliko se unosi hrana siromašna belančevinama, dolazi do smanjenja i ribonukleinske kiseline. Evo još jednog opravdanja da "učenici" treba da imaju obrok bogat belančevinama.

Prema onome što se pamti može se razlikovati nekoliko vrste pamćenja:

Motorno pamćenje je oblik u kojem se ispoljavaju upamćivanje i reprodukcija pokreta. Ovaj oblik predstavlja najstariji vid pamćenja. Iako se mnoge od tih motornih radnji uče na ustaljen prirodan način, njihovo kasnije reprodukovanje nije uvek isto za sve individue. Svi smo na isti način učili da se pri pisanju, služimo olovkom, najpre kako se ona, recimo, drži... Svako od nas, ipak, ima specifičan, svojstven rukopis. Ova vrsta pamćenja kod čoveka javlja se veoma rano. Pedijatri kažu još kod odojčeta. Kasnije, u toku razvoja, mi postajemo svesni značaja tih pokreta, pa se oni povezuju sa procesima mišljenja i volje.

Emocionalno pamćenje postoji, što potvrđuju primeri, u svakodnevnom životu. Sve su emocije praćene nekim telesnim manifestacijama, koje nastaju pri sećanju na ranije doživljeno. Setimo se, primera radi. osoba koje su nam bliske i drage, kada su bledele ili crvenele pri izgovaranju nekog imena.

Emocionalno pamćenje, smatraju lekari, javlja se sredinom prve godine. U tom uzrastu dete, na primer, može da zaplače ako ga stavimo u položaj kakav je ono imalo kada je primalo injekciju.

Slikovno pamćenje je kada u vidu slike možemo da se setimo onoga što smo nekada doživeli i da to sada, u fazi reprodukcije, sebi živo i slikovito predstavimo.

Verbalno-logično pamćenje se ispoljava u upamćivanju i reprodukciji misli. Secamo se pročitanih misli čuvenih pisaca, pesnika, i to sećanje može biti doslovce reproduicovana misao.

Ovakva podela pamćenja je veštačka tvorevina, jer je kao takvu ne možemo sresti u svakodnevnom životu. Svi oblici pamćenja su isprepletani i u uskoj su zavisnosti.

Upamćivanje je aktivna funkcija pamćenja. Ono može biti namerno ili nenamerno. Primer namernog upamćivanja ogleda se baš u učenju.

Postaviti cilj - pola uspeha
U procesu učenja više činilaca igra veoma važnu ulogu.

Postavljanje cilja - da bi određenu materiju (lekciju) trebalo naučiti je osnovni uslov. Za ovakvo tvrđenje ima eksperimentalnih i praktičnih dokaza. Psiholog je dao zadatak ispitivanoj osobi da nauči niz besmislenih reči u jednom tekstu. Za čoveka prosečne inteligencije bilo je potrebno nekoliko ponavljanja da nauči te reči. Ispitivana osoba je četrdeset šest puta pročitala tekst i nije davala znaka da je dati zadatak naučila. Iznenađen psiholog je prekinuo ogled i zapitao da li sada ispitivani može da ponovi napamet pročitani niz besmislenih reci.

Ispitivana osoba, znatno više iznenađena, upitala je: "Kako, zar treba ovo da naučim napamet?" Posle ovoga samo šest puta je pročitala isti tekst i bez pogreške uspela je da ponovi ispitivani tekst, jer nije sebi u početku postavila cilj da tekst treba da nauči, pa ga je samo čitala bez namere da ga ponovi. Kada je postavila sebi cilj da ono što čita mora da nauči, bio je potreban mnogo manji broj pročitavanja teksta.

Zapamtiti što trajnije - to je drugo saznanje koje takode igra važnu ulogu u procesu učenja.

Evo jednog ogleda. Učenici su dobili zadatak da nauče dva teksta, jedan za koji im je rečeno da c'e ispitivanje biti za jedan dan, a drugi kroz sedam dana. Međutim, u oba slučaja ispitivanje je odloženo za dve nedelje. Tada se pokazalo da je drugi tekst reprodukovan znatno bolje. Učenici su postigli bolji rezultat pri učenju onog teksta za koji su sebi postavili cilj - da naučeni materijal treba da zapamte duže.

Stav prema materiji koju treba naučiti je od značaja za uspeh u učenju. Postoji li u nama svest o potrebi za učenje ili to činimo bez posebnog interesa? Često previše ambiciozni roditelji nameću svoje želje, svoje neostvarene ideale detetu, koje ima sasvim druge sklonosti. "Zašto to dete može da bude odličan đak", kažu takvi roditelji, "a naš sin pokazuje slabije rezultate od njega?" Ovakvim roditeljima odgovaramo saznanjem iz genetike. "Da vaš sin ima bezbroj braće i sestara, svi bi oni bili drugačiji." Sva deca ne postižu, niti će postići iste rezultate u učenju. Traženje profesora da se detetu poveća oče na iz biologije zato što dete "mora da bude lekar", stvara kod učenika negativan stav prema tom predmetu.

Logične veze u učenju su neophodne. Kada se izvesno gradivo uči mehanički, bez shvatanja logičke veze u njegovim delovima, tada je rezultat takvog učenja veoma slab, a zaboravlja se brzo. Da bi naučeno gradivo bilo stabilno i trajno - u smisaonom upamćivanju treba tražiti logičnu vezu, tako da iz jednog zaključka proističe drugi.

Asocijalna konstatacija je jedan od faktora koji olakšava proces učenja. odnosno upamćivanja. To praktično znači: ako, na primer, znamo nemački, a učimo engleski jezik, tada ćemo lakše upamtiti reči koje imaju izvesne sličnosti sa nemačkim recima.

Vizuelno učenje se odnosi na takozvani vizuelni tip ljudi koji lakše pamte gradivo koje uče, ako ga predstave pomoću slike, šeme, dijagrama. Neki đaci pamte napisani tekst, jer ga u mislima imaju onakvog kakav je prikazan u knjizi. Oni pamte stranicu knjige, raspored reči i slova, čak se sećaju zareza između reci.

Ponavljanje naučenog igra veliku ulogu u procesu učenja. Svima nama je poznato da je mogućno samo veoma mali materijal upamtiti odjednom, pri prvom čitanju. Nekada imamo pogrešan utisak da posle prvog ili drugog čitanja možemo da ponovimo neki materijal, odnosno da smo ga već naučili. Međutim, tek pri pokušaju reprodukcije, uveravamo se koliko smo bili u zabludi. Ponavljanje gradiva trebalo bi da bude sa vremenskim razmacima. To znači bolje je jednu lekciju pročitati danas dva puta, sutra isto toliko, nego čitati je danas četiri puta, pa je odložiti.

Preslišavanje ima važnu ulogu u procesu učenja. Čitanje bez preslišavanja stvara obmanu o znanju, a da ne ističemo da ponavljani materijal dovodi do dosade, pospanosti, sanjarenja.

Motivi učenja su značajan elemenat u mehanizmu učenja. Ako je reč o pozitivnoj motivaciji, da se, recimo, završenom školom postigne neka subjektivna korist, afirmacija u društvu ili željeni cilj, onda je učenje znatno olakšano, bolje se pamti, a ono što je upamćeno postaje mnogo sigurnije i trajnije.

Uslovi za učenje - često čujemo kako neko kaže da nije imao uslova za učenje! Međutim, u udobnoj fotelji i s prepunim želucem teško da se nešto može naučiti. Onaj ko želi da uči sam stvara uslove za rad, nade mogućnosti i uslove za učenje.

Volja da se nešto nauči - svakako je najvažniji element učenja. Ako postoji volja za nekim saznanjem, tada se uči lakše i brže. Kad jednom učenik stekne sliku šta želi da nauči, potrebno je da u tome bude istrajan i dosledan. Interesovanje učenikovo treba da bude njegov motiv učenja.
Ponekad odrasli umeju da kažu: "suviše sam star za učenje." Međutim, to su samo dobri izgovori, jer oni ne misle da su prestari za učenje. U pitanju je samo lenjost. a za učenje nikad nije kasno, jer učenje je: "Bogatstvo za siromahe, čast za bogate, pomoć za mlade i potpora za stare."

Altuna

Majstor

(10)

  • »Altuna« je žensko

Postovi: 1.969

Datum registracije: 14.12.2003

Lokacija: Sandzak

  • Poruku poslati

2

Četvrtak, 26. Maj 2005

Zanimljivo saznanje o ucenju i pamcenju...Da se nadovezem na ovo zadje:u mom razredu na fakultetu imaju dvije zene od po 56 godina koje nimalo ne zaostaju za nama koje imamo oko 20 godina. U razredu mog muza ima neki Dagestanac od 70 godina koji je cetvrta godina islamskog fakulteta. ;)

A sto se samog ucenja tice...ucim najbolje i najbolje pamtim ono sto ne moram da zapamtim. Toga se savrseno sjecam npr.neke zanimljivosti koje su me iznenadile, neki clanak u novinama i sl.

U srednjoj skoli nas je profesor ucio da novo znanje potiskuje staro te da se usljed toga javlja faza zaboravljanja predjasnje nauzenog materijala. Medjutim, na mom univerzitetu u Novom Pazaru, upoznala sam profesora dr. D.Z. koji kaze (a ja mu vjerujem potpuno jer ga pozznajem) da je procitao preko 5 000 knjiga u svom zivotu. Nosi socivo i naocare a ustaje u 3 sata nocu da cita i sebe naziva nenormalnim ljubiteljem knjige. Ono sto je mene kod njega zacudilo je to da kad god ga koji student pita o nekoj knjizi koju je procitao, prof. mu pomene i najsitnije detalje (cesto i zaplace ako je sadrzaj tuzan).
Sabur ti je da gutas kiselo, gorko i ljuto, a da ti se na licu nista, sem osmjeha, ne vidi.

Ibnul_Qajjim

Zlatna sredina

(10)

  • »Ibnul_Qajjim« je muško

Postovi: 237

Datum registracije: 04.01.2005

Lokacija: Novi Pazar-Riyadh

  • Poruku poslati

3

Petak, 27. Maj 2005

Esselamu alejkum....

E ovo zadnje me bas zacudilo. Koji je to profesor ? Da nije latic? to jedino mogu da objasnim sa fotografskim pamcenjem, koje mu je dato kao dar, ili sa pamcenjem koje je blizu toga a koje se postize kada covjek dosta trenira mozak, i jednostavno poslije pamtis ko od sale. to ti je slicno misicima...i mozak treba svoju gimnastiku...

hadzied

Profesionalac

(10)

  • »hadzied« je muško

Postovi: 962

Datum registracije: 10.08.2002

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

4

Petak, 27. Maj 2005

Citirano

Orginalno od Altuna
Zanimljivo saznanje o ucenju i pamcenju...Da se nadovezem na ovo zadje:u mom razredu na fakultetu imaju dvije zene od po 56 godina koje nimalo ne zaostaju za nama koje imamo oko 20 godina. U razredu mog muza ima neki Dagestanac od 70 godina koji je cetvrta godina islamskog fakulteta. ;)




Altuna, ovo je očigledan primer da nikada nije "kasno" da se steknu neka znanja, a i diplome, bez obzira na godine, što je po meni jedan pozitivan primer...


Citirano

U srednjoj skoli nas je profesor ucio da novo znanje potiskuje staro te da se usljed toga javlja faza zaboravljanja predjasnje nauzenog materijala. Medjutim, na mom univerzitetu u Novom Pazaru, upoznala sam profesora dr. D.Z. koji kaze (a ja mu vjerujem potpuno jer ga pozznajem) da je procitao preko 5 000 knjiga u svom zivotu. Nosi socivo i naocare a ustaje u 3 sata nocu da cita i sebe naziva nenormalnim ljubiteljem knjige. Ono sto je mene kod njega zacudilo je to da kad god ga koji student pita o nekoj knjizi koju je procitao, prof. mu pomene i najsitnije detalje (cesto i zaplace ako je sadrzaj tuzan).


Što se tiče ovog poslednjeg citata iz tvojeg teksta, želeo sam da prokomentarišem da je tvoj profesor bio u pravu kada vam je govorio da se nova saznjanja, odnosno bolje reći znanja jedino mogu steći potiskivanjem ranije već stečenih ( normalno - jer kolika bi nam glava bila da sve to strpamo u nju ??? ;) )...

A što se tiče tvog sadašnjeg profesora koji se seća detalja nekada davno pročitanih knjiga, pretpostavljam da se radi o starijem čoveku ( da ne preteram , o čoveku u godinama ), a poznato je da se kod starijih ljudi usled procesa staranja i raskidanja veza engrama koliko se sećam, obično dešava da imaju lošije podsećanje na skorije događaje, dok se dobro sećaju svega iz svoje mladosti...
Tako da ćeš često čuti kada neki starac kaže, ne sećam se šta sam danas jeo, a kada ga pitate o dešavanjima kada je imao 10 godina, sve detalje će danima da ispriča potpuno korektno...

Pozdrav

Phikret

Profesionalac

(10)

  • »Phikret« je muško

Postovi: 1.033

Datum registracije: 27.07.2002

Lokacija: http://www.ph-code.com, Treći kamen od Sunca

  • Poruku poslati

5

Petak, 27. Maj 2005

Sto vise ucis vise znas,
sto vise znas vise zaboravljas
sto vise zaboravljas manje znas
Zasto onda uciti? ;)

Vrlo cesto se desava da se usled duzeg ucenja mozak zamori ili zasiti, te se knjiga ne moze ni pogledati a kamo li procitati :). Eto meni se upravo to desilo ovih dva tri dana pred sutrasnji kolokvijum :(. Cesto veci problem od samog "zakucavanja za stolicu" i pamcenja predstavlja motivacija za ucenje. Dakle u osnovi svega sto radimo, pa i ucenja, naravno, su motivi. Ko uspe sebi da nadje motive, moze se pretpostaviti da ce uspeti u svojoj nameri. Medjutim, covek je lakoveran, a vrijeme varljivo, tesko, tako da se vrlo cesto ne moze doci do motiva. A cesto i kada se dodje do motiva, te se nesto odradi dobro (spremi se ispit), a onda se naidje na neuvazavanje svega ucinjenog od, npr. profesora, to dalje moze da odvede u demotivaciju. To su te prepreke koje su ceste danas i zbog kojih se vrlo cesto, da bi se postigla dusevna satisfakcija govori: "Ja slabo pamtim", "Ovo dosadno da se uci".. i tome slicno. Mada... Stvarno ima dosadnih stvari, ufff :).





Altuna

Majstor

(10)

  • »Altuna« je žensko

Postovi: 1.969

Datum registracije: 14.12.2003

Lokacija: Sandzak

  • Poruku poslati

6

Četvrtak, 09. Juni 2005

Ibnul_Qajjim, nije Latic vec Dragoljub Zoric.

Hadzied, u pravu si za to, prof. Zoric ima preko 50 godina.


Ma kakvi kasno, za knjigu nije nikad kasno. Doduse, tamo kod nas kada zrelija zena od 30 i malo vise godina upise fakultet, neki se pocnu kao cuditi, sta ce joj sad? Mislim da je to potpuna glupost. Na mojoj grupi na odjseku za knjizevnost bosanskog i srpskog jezika pohadja nastavu jedna udata zena koja ima 32 godine i 2 djece a koja je mnogo vise privrzena knjizi nego mi, balavci u poredjenju s njom. Vise se sekira za ispite, vise uci...trudi se.

Nikada se ne treba zadovoljiti i reci "hajde, dosta mi je, ili kasno mi je". To je boljka naseg naroda pogotovo zena. I ja se iskreno radujem kada cujem da je neka zena upisala fakultet i da ga uspjesno pohadja i pored toga sto ima 4 djece. (Znam dvije takve zene i svaka im cast (o) )
Sabur ti je da gutas kiselo, gorko i ljuto, a da ti se na licu nista, sem osmjeha, ne vidi.

alem

Početnik

(10)

  • »alem« je muško

Postovi: 1

Datum registracije: 27.05.2005

Lokacija: swetska

  • Poruku poslati

7

Subota, 11. Juni 2005

Dok je covek ziv uvjek se uci.
A ja mislim da nikad nije kasno naucit nesto sto se nezna.
A mislim da je lakse mladzim osobama savladat nesto neg starijim.
Mladzim osobama je mozak u boljoj funkciji.
A i nemaju puno problema kao stariji???? :]
alem je dodao/la ovu sliku:
  • {c988e2a5-4f34-4ac9-a0ac-0f99da300c91}.jpg

°thats_me°

Zlatna sredina

(10)

  • »°thats_me°« je žensko

Postovi: 247

Datum registracije: 20.03.2004

Lokacija: germany

  • Poruku poslati

8

Ponedjeljak, 18. Juli 2005

Selam alejkum

verovatno ste culi za teoriju Tony Buzan-a da sto covek sporije cita to manje razumije i nauci, i tako naravno - sto brze cita, to bolje uci (jer je, tako gospodin Buzan, i nas mozak brz da onda sporo citanje samo predstavlja neku vrstu "spoticanja" )

evo i mali test kako brzo moze citanje da se ubrza...

zna li od Vas iko malo vise o svemu ovome :) i vredi li kupit knjigu i pokusat :) ?


puno selama

Ne hodi po zemlji nadmeno, jer zemlju ne mozes probiti ni brda u visinu dostici, sve je to ruzno, Gospodaru tvome mrsko. (Al-Isra)

moivre

Učenik

(10)

  • »moivre« je muško

Postovi: 153

Datum registracije: 10.07.2005

Lokacija: Bunarevi

  • Poruku poslati

9

Ponedjeljak, 18. Juli 2005

Citirano

Orginalno od alem
A mislim da je lakse mladzim osobama savladat nesto neg starijim.


Pre nekog vremena jedan čovek reče:

"Ljudski mozak je kao beton. Kad je mlad i svež možeš prstom da pišeš po njemu, a kad ostara moraš ŠTEMAJZOM da udaraš po njemu da bi ga obradio".

Taj čovek je inače građevinac po zanimanju ;) .
Mens sana in corpore sano!

SuddenDeath

Zlatna sredina

(10)

  • »SuddenDeath« je muško

Postovi: 252

Datum registracije: 25.07.2006

Lokacija: Milky Way....

  • Poruku poslati

10

Subota, 29. Juli 2006

Razlog...

Ja lichno mislim da su zainteresovanost ili motivacija najvazniji faktori kod ucenja...
Nrp. ja cele prosle godine otvorio svesku (jos manje knjigu) iz srpskog nisam, a isao sam na takmicenje :)
E, ucio sam pred to takmicenje, a kad bih odgovarao za ocenu..nikad..casna rec! (da se ne kunem na boga..suvisno je). Inace, mnogo volim srpski (sve ovo vazi i za matematiku i fiziku)
Dok sam, na primer, ucio istoriju po 2 sata dnevno i nista mi ne bi ulazilo u glavu jer je D O S A D N O...
Toliko :)
There I am, on the road again. There I am, up on the stage, there I go, playin' the star again, there I go, turn the page..

Social bookmarks