Niste prijavljeni

Dragi posjetioče, Dobrodošli na Otvoreni Forum - Novi Pazar. Ukoliko je ovo Vaša prva posjeta molimo vas pročitajte Pomoć. U pomoći je objašnjeno kako ovaj forum radi. Morate biti registrirani kako bi vidjeli sve teme i sve forume. Molimo vas da se registrirate ili da ovdje pročitate kako se registrirati. Ukoliko ste već registrirani molimo ulogirajte se ovdje.

Tashke

Veteran

(12)

  • »Tashke« je muško
  • »Tashke« je autor ove teme

Postovi: 3.406

Datum registracije: 04.01.2005

Lokacija: Beograd-Novi PAzar

  • Poruku poslati

1

Subota, 28. Mart 2009

Vasa secanja na rat pre 10 godina?

Ovih dana je navrseno 10 godina od bombardovanja Srbije,tadasnje SR Jugoslavije.

Sad kada se setite tih prvih dana rata,kada se osvrnete na taj period od 11 nedelja,sta je ono sto je obelezilo vas zivot tih nedelja?
Kako ste se osecali,sta ste u tim trenucima mislili,i gde ste uopste bili tih dana?

Temu sam zamislio tako da ispricamo licna iskustva,secanja i dozivljaje iz tog perioda.

Iz razgovora sa cimerom,u jednom od mnogobrojnih studentskih ragovora do duboko u noc,sam shvatio kako smo on i ja na potpuno razlicit nacin doziveli to bombardovanje i to samo na osnovu mesta stanovanja,gde je on bio mnoogo blize objektima koji su bombardovani a ja ne.

Za pocetak toliko,a nadam se da cemo u temi imati razlicita svedocenja iz vasih zivota o bombardovanju pre 10 godina.

Jednom odlazi svako,putem svog zivota,na rastanku samo srce kaze,ja cu se vratiti...

Bosniaco

Zlatna sredina

(10)

  • »Bosniaco« je muško

Postovi: 184

Datum registracije: 30.12.2003

Lokacija: USA

  • Poruku poslati

2

Subota, 28. Mart 2009

Bombardovanje Velike Srbije

Gledao sam na TV-u, uzivao i vikao "Kamo srece da je ovo odradjeno 1990. g.".


Tashke

Veteran

(12)

  • »Tashke« je muško
  • »Tashke« je autor ove teme

Postovi: 3.406

Datum registracije: 04.01.2005

Lokacija: Beograd-Novi PAzar

  • Poruku poslati

3

Subota, 28. Mart 2009

@Bosniaco
Odmah sam naglasio da je tema vezana za licna secanja forumasa a ne ocenu dogadjaja i sta je trebalo i kako je trebalo.
Ovo nije tema o politici i namerama vec iskljucivo o ljudima Sandzaka(forumasha) koji su tih nedelja bili u Sandzaku i kako je sve to na njih delovalo.

Jasno sam napisao i postavio pitanja koja se ticu ove teme i molio bih te,a i ostale,da se toga pridrzavate.
Jednom odlazi svako,putem svog zivota,na rastanku samo srce kaze,ja cu se vratiti...

hadalj

Profesionalac

(10)

  • »hadalj« je muško

Postovi: 1.445

Datum registracije: 26.07.2002

Lokacija: Paris

  • Poruku poslati

4

Subota, 28. Mart 2009

Ja uglavnom imam fina secanja. Mogo bih ti pisat cio dan.
Poceo bih od toga da se imo neki utisak da smo ko izvidjaci u prirodi.
Secam se kad bi nestajala struja, kad bi svi skupa (cela familija) sedeli u mraku i slusali radio. Kad bi izlazili na terasu i pricali sa komsijama gledajuci Tomahafke.
Secam se kad bi popodne isli na pivo a bombe u isto vreme padale na Banju i Kasarnu.
Secam se Frenkijevaca po gradu. Secam se kako smo od Pazara do Beograda putovali 10 sati, preko Ivanjice, preko Kopaonika.
Secam se kad sam sam po noci seto po gradu a bio policijski cas, nigde svetla (prozori zamraceni a nema ulicne rasvete). Kako je to boze super bilo, i eto da nije bilo tog bonbardovanja nikad ne bi to doziveo, ko u filmu sam ulicom a sve crnao.
Secam se drugova koji bi po nocu bili po brda, pucali iz Bofora, a po danju silazili u grad i pricali nam dozivljaje
Secam se kako sam spremao svoje poslednje ispite pod svecom.
Sta dalje, uglavnom to druzenje mi je ostalo u najboljem secanju. Nekako se osecalo da su ljudi zajedno, da racunaju jedni na druge (a da ne pricam o braniocima mostova).
Secam se isto da smo se bili navikli na sve to. Sjajan primer je kad smo isli iz Pazara za Beograd pa reko Ivanjice (posto po ibarskoj sve bilo poruseno), i odma kad smo presli Sjenicu, cuju se avioni, i veruje te mi ljudi, bomba je explodirala iznad brda kuda smo mi prolazili, video se dim, a niko nista, autobus ide dalje ko da se apsolutno nista nije desilo.

Na kraju bih samo dodao jedan momenat koji je kao eto bio los tada, a danas opet kao neki daleki utisak koji mi je samo otkrio nesto o meni samome.
Bio sam u Beogradu. Spremao sam ispite, jer videvsi da to bombardovanje na kraju moze i potrajat a ja vremena nemam za gubit, odlicih se organizovat kao da je sve kao i pre. Bio sam mislim ubedio sebe da eto to je sve neka politika, da se ne moze bog zna sta uradit, te jedino sta mozemo a to je da nastavimo da zivimo onako kako znamo. Te eto reko, moje je zanimanje Student, te ja svoj poso moram nastavit radit. Ucilo se ko sto reko pod svecama, preko dana bi se islo na kosutnjak, raspaljivao se rostilj posto struje nije bilo. Sve je skoro bilo ko i pre. Avioni nocu bombarduju, izutra nema struje, ovi nasi is EDS nesto kao poprave to traje dok sunce zadje a polse opet ista prica. Te eto navilki se mi na to, spavalo se i kad bi hucalo, po nekad se malo trznes kad ono cujes neki jaci "Buuummm". Sve je kao OK, al jedne noci se probudim, i nadjem sebe kako placem i vicem "Dosta, Dosta vise, Docta vise".
Eto, valjda iako se mi trudili i pretvarali da smo jaki, nesvesno smo mozda svi plakali, jer sve je to bilo daleko daleko da bude normalno.
malo za promenu

Jahja

Profesionalac

(10)

  • »Jahja« je muško

Postovi: 1.273

Datum registracije: 15.08.2007

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

5

Subota, 28. Mart 2009

Ja sam imao 8 godina, verovali ili ne uzivao sam, posto sam bio 2.razred nismo zadnja 2 meseca isli u skolu. Cela ulica se igrala u obdaniste pored moje kuce. Ali ne mislim samo na decu i mlade. Nego su i ovi stari, tada nisam kapirao sto(a istina je bila da nisu imali sta raditi) igrali sa nama, svaki dan su bili turniri u malom fudbalu, kockicama, verujte mi to je jedan deo detinjstva kojeg se najbolje secam. Bas je bilo lepo. Jedino je bilo ruzno sto sam morao, gde je sada Rekic makret, da idem da cekam, secer, zejtin... Ali sto se drugog tice bas je bilo ekstra, mislim to je rat i sve, ali nekako nisam imao osecaj ko da sam ugrozen. ...
Svi smo Allahovi i svi se Njemu vracamo.

buco

Učenik

(10)

  • »buco« je muško

Postovi: 94

Datum registracije: 06.07.2008

Lokacija: sarajevo

  • Poruku poslati

6

Subota, 28. Mart 2009

Citirano

Orginalno od Tashke
@Bosniaco
Odmah sam naglasio da je tema vezana za licna secanja forumasa a ne ocenu dogadjaja i sta je trebalo i kako je trebalo.
Ovo nije tema o politici i namerama vec iskljucivo o ljudima Sandzaka(forumasha) koji su tih nedelja bili u Sandzaku i kako je sve to na njih delovalo.

Jasno sam napisao i postavio pitanja koja se ticu ove teme i molio bih te,a i ostale,da se toga pridrzavate.


Pa šta bi to zadovoljilo tvoje zahtjeve, jesili ti to ograničio temu na uži krug ljudi. Jer se to osim "ljudi Sandžaka (forumaša)" drugi ne smiju sjećati tih događaja.

Tashke

Veteran

(12)

  • »Tashke« je muško
  • »Tashke« je autor ove teme

Postovi: 3.406

Datum registracije: 04.01.2005

Lokacija: Beograd-Novi PAzar

  • Poruku poslati

7

Subota, 28. Mart 2009

Citirano

Orginalno od buco

Pa šta bi to zadovoljilo tvoje zahtjeve, jesili ti to ograničio temu na uži krug ljudi.

Jesam,temu sam ogranicio na ljude koji su bili u zemlji koja se bombarduje,dakle na licu mesta,i na njihova secanja i dogadjaje i kako je na njih delovalo bombardovanje.
A ogranicio sam je jer na to imam pravo kao pokretac teme,dakle otvaranjem teme sam definisao sta me interesuje,sto je u skladu sa statutom foruma.
tema je dakle za te clanove(nebitno odkle su ),a nije za one koji su bili na Havajima za vreme bombardovanja i na njihove dozivljaje(jer ih nemaju jer nisu bili prisutni) sta su gledali na tv-u povodom toga.

Jednom odlazi svako,putem svog zivota,na rastanku samo srce kaze,ja cu se vratiti...

reja

Učenik

(10)

  • »reja« je muško
  • »reja« je zabranjen

Postovi: 150

Datum registracije: 28.02.2009

  • Poruku poslati

8

Nedjelja, 29. Mart 2009

A kakva su tvoja secanja Taske?

Tashke

Veteran

(12)

  • »Tashke« je muško
  • »Tashke« je autor ove teme

Postovi: 3.406

Datum registracije: 04.01.2005

Lokacija: Beograd-Novi PAzar

  • Poruku poslati

9

Nedjelja, 29. Mart 2009

Moja secanja...za pocetak

Ono sto mi prvo padne na pamet je te godine zadnji dan skole u Gimnaziji(nekoliko sati pre prvog bombardovanja) i panika koja je nastala na velikom odmoru kada je nekoliko roditelja doslo i uzelo svoju decu iz skole.Bio je to mali broj ali nas je nekako sve zbunilo jer jos uvek nismo shvatali to za ozbiljno.

Prvi dan rata,ja ustajem rano da ucim,imam pismeni iz matematike,jos uvek mislim da ce se ici u skolu,niko nista ne javlja,oko 11 krenem da kupim hleb,mleko...kad imam sta da vidim: prodavnice prazne kao nikad,ljudi nose po desetak hlebova,pune kese konzervi pasteta,riba,svega...

Secam se,cini mi se utorak,ja krenuo da kupim shorc na pijac,kad odjednom buuum,okrenem se,vidim daske kako lete u vazduh od kasarne ili ono sto je ostalo kod nje...

Licnu kartu vadim u banci,Sup je bio izmesten...
Za pocetak...

@Buco : Covece,ja ne pisem kineski,ovo veze nema sa tim da smo mi patriote ili sta vec,vec je tema prosto licnim dozivljajima ljudi koji su biili tu i nista vise.Licne sudbine tokom rata.

Ironicno,ali je clan foruma sa nickom "Hadalj" to odlicno shvatio i napisao svoje dozivljaje i secanja a vi ostali o svemu pishete samo ne o tome... :(
Jednom odlazi svako,putem svog zivota,na rastanku samo srce kaze,ja cu se vratiti...

Jahja

Profesionalac

(10)

  • »Jahja« je muško

Postovi: 1.273

Datum registracije: 15.08.2007

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

10

Nedjelja, 29. Mart 2009

E da secam se i prve panike, kada je jedan sarpnel probio krov komsijskog auta. A i uplasio sam se, kada sam se jedno vece probudio oko 2 sata ujutru, onaj pravi mrak i video kroz prozor bljesak , zaboravio sam sta su gadjali!?
Svi smo Allahovi i svi se Njemu vracamo.

ed

Veteran

(61)

  • »ed« je muško

Postovi: 3.336

Datum registracije: 17.12.2002

Lokacija: D

  • Poruku poslati

11

Nedjelja, 29. Mart 2009

U vrijeme bombardovanja stanovao sam u zgradi preko puta doma zdravlja, sa terase se pruzao pogled na vojnicko brdo i na kasarnu. Slagao bih ako bih rekao da me tih dana nije bilo strah. Zbog toga mi ni danas nije jasno zasto sam bio tvrdoglav i uporno odbijao pozive mojih roditelja da se zena, ja i nas osmomjesecni sin sklonimo kod njh jer je lokacija na kojoj se nalazi kuca u kojoj sam rodjen koliko toliko bila sigurnija. Doduse, u pocetku nije bilo strasno jer su prve bombe padale negdje kod banje a detonacije nisu bile strasne. Sve dok nije dosla ona noc kada je palo preko dvadeset bombi na kasarnu preko puta naseg stana. Bilo je uzasno. Prva bomba me je podigla iz kreveta. Onako sanjiv, jos uvijek nesvjestan opasnosti krenuo sam u sobu preko puta, na drugu stranu stana, na onu koja gleda prema kasarni. Htio sam sa terase pogledati sta se desava. Prije nego sam zakoracio na terasu pala je druga bomba. Od detonacije otvorio se prozor i saksija koja je stajala na prozoru je pala i razbila se o pod. Ja sam se bacio na pod. Zatim ulazi zena u sobu i biva prestravljena kada me vidi na podu. Rukom dajem znak da je sve u redu u da bjezi iz sobe. Od straha da me u stojecem polozaju ne sretne druga bomba puzeci sam izasao iz te sobe. Danas kada pricamo o tome mi se smijemo toj sceni ali tada je zaista bilo uzasno. Ne sjecam se vise koliko dugo je trajalo to, cini mi se oko dva sahata sve skupa. Meni se ucinilo vjecnost. Najprije se zacuje podmuklo brujanje aviona, sve jace i jace, zatim ide fijuk – bomba leti preko zgrade a onda prasak i detonacija. Vjerovali ili ne najgore je bilo ono brujanje aviona. Nismo se ni onom bombinom zvizduku radovali ali je ipak taj fijuk bio znak da bomba ne ide na nas. No, od podmuklog brujanja aviona se ledila krv u zilama. Izabrao sam po mom misljenju najsigurniji kutak u stanu gdje smo se smjestili. Ja sam bio naprijed sa nekakvom dekom kojom bih nas sve pokrio kada bi pala bomba, ne da se odbranimo od bombe :) vec da nas ne zakaci kakav predmet iz stana ili staklo sa prozora usljed detonacija. Ujutro, kada smo ustali sredjivali smo stan a u sobi iz koje sam te veceri pobjegao puzeci nasao sam geler manje velicine. Nikakvo cudo jer sam poslije bombardovanja kada sma skidao satelitsku antetnu sa krova zgrade nasao pravu kisu gelera koji su doletjeli sa kasarne. Par mjeseci kasnije kada sam iz Novog Pazara krenuo put Njemacke taj geler sam ponio kao suvenir na bombaske dane. Isti je prije godinu dana bio izlozen na jednoj izlozbi u gradu Mannheimu posvecenoj ratovima u bivsoj Jugoslaviji. U sklopu te izlozbe snimljena je jedna emisija ciji sam bio ucesnik i koju su posjetioci izlozbe mogli da poslusaju.

Sto se tice naseg iskustva sa bombardovanjem, ovo sto sam ispricao nije bilo najgore. Najgore ce se desiti tek kasnije ali o tome u nekom drugom javljanju.
Čvrsto je ubijeđen u svoje stavove. Nemojte ga zbunjivati činjenicama!

šejla

Učenik

(10)

  • »šejla« je žensko

Postovi: 118

Datum registracije: 19.05.2008

Lokacija: njemačka

  • Poruku poslati

12

Nedjelja, 29. Mart 2009

Nisam bila za vrijeme bombardovanja u domovini jer živim u Njemačkoj . Na televiziji nije bilo cenzure i kada su avioni krenuli iz Avijana , a njemački kancelar potvrdio da će ti avioni bombardovati Srbiju i Crnu Goru , rekla sam : Miloševiću , bićeš odgovoran za ovo pred Bogom i narodom . Plakala sam jer me zabrinulo što mi je majka sama u Sandžaku , ali kada sam pomislila na tužne kolone albanskog naroda , koiji na granici moradoše odlagati srpske pasoše i lične karte , sjetila sam se srebrenice i odjednom mi se sve učinilo normalnim što bombe padaju po Srbiji i Crnoj Gori . Ali nisam znala da će Milošević upotrijebiti nevini srpski narod kao živi štit , Nato -bombama , a svoju i Mirinu zadnjicu smjestiti u atomsko sklonište . Da makar poginu jedan poznatiji političar iz tadašnje vrhuške ili njegovo dijete , da je stradalo jedno svešteno lice SPC , koja se i sama zalagala da bude što više žrtava , organizujući sulude proteste na mostovima o| , možda bih danas imala drugo mišljenje . :(

reja

Učenik

(10)

  • »reja« je muško
  • »reja« je zabranjen

Postovi: 150

Datum registracije: 28.02.2009

  • Poruku poslati

13

Nedjelja, 29. Mart 2009

Sejla izvini al Taske je zabranio da pisu oni koji nisu bili u zemlji. Rece da ga ne zanima to... Vi koji ste na strani kaze nemate pravo da pricate...


Ja se uvijek sjetim kako je moja komsinica, penzionerka a inace zestoka pristalica Milosevica, govorila da one avione sto su bacali bombe po Srbiji voze Turci :D

Ta ista je kasnije proklinjala omladinu sto protestuje protiv svog PRESEDNIKA!

Jahja

Profesionalac

(10)

  • »Jahja« je muško

Postovi: 1.273

Datum registracije: 15.08.2007

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

14

Nedjelja, 29. Mart 2009

Tashke je pokrenuo temu u kojoj on kao pokretac teme trazi da pricaju oni koji su bili u zemlji o svojem dozivljaju rata. Ne politicki, vec onako zivopisno bas kako je bilo. Vec sam video da ovakve stvari ne kapiras, pa rekoh da pokusam da ti obijasnim jos jednom. o|

Nazad na temu...
Secam se i da su prodavnice bile ono pravo prazne, to me je jedino nekako plasilo. A i secam se, nasa kuca ima 4 sprata, i bili smo na terasi na cetvrtom spratu, i gledali onako live kako avioni gadjaju mislim kasarnu, i to si ono bas mogao da gledas, bukvalno rat uzivo. Ali kada se sada setim imam osecaj da se veoma brzo zavrsilo.
Svi smo Allahovi i svi se Njemu vracamo.

Tufan

Zlatna sredina

(10)

Postovi: 234

Datum registracije: 13.03.2008

Lokacija: tu sam

  • Poruku poslati

15

Nedjelja, 29. Mart 2009

Citirano

Orginalno od Tashke
Ironicno,ali je clan foruma sa nickom "Hadalj" to odlicno shvatio i napisao svoje dozivljaje i secanja


Ovaj nas hadalj je najpametniji hadalj na svijtu, za kojeg sam cuo :]
SDA 1990

Jahja

Profesionalac

(10)

  • »Jahja« je muško

Postovi: 1.273

Datum registracije: 15.08.2007

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

16

Srijeda, 01. April 2009

E bas sam se setio televizije. Secam se da su svaki cas javljali kako su negde tamo oborili bespilotnu letelicu, i to mi je bilo zanimljivo, jer reko pazi i mi nesto da oborimo, dok nisam video sta su ustvari bespilotne letelice, i video da malo jaci covek moze to sa kamenom da obori :D .
Svi smo Allahovi i svi se Njemu vracamo.

Phikret

Profesionalac

(10)

  • »Phikret« je muško

Postovi: 1.033

Datum registracije: 27.07.2002

Lokacija: http://www.ph-code.com, Treći kamen od Sunca

  • Poruku poslati

17

Ponedjeljak, 06. April 2009

Deo PRVI

Te godine 1999.-te sam bio prva godina gimnazije. I dalje smo ispred Invest banke (sadašnja Banca Intesa) preko puta stare lučne zgrade pričvršćivali koš za banderu i razbijali se od basketa. Prije i posle škole nam se to znalo. Tako je bilo i 23. marta, dan uoči bombardovanja. U atmosferi se osećala napetost, ja sam primećivao ljude (jednog se čoveka još uvek sećam) koji su prolazili i zadržavali se pored nas dok smo raspravljali o američkoj, evropskoj i vojnoj sili Srbije. Kasnije je taj isti čovek 2000. - te stajao pored nas nekolicine koji smo raspravljali o Miloševiću i slušao nas, što smo moj sagovornik i ja primetili pa smo se sklonili!

23. marta uveče, porodično (u proširenom sastavu sa rahmetli dedom) gledali smo dnevnik RTS-a i voditelj je objavio stanje neposredne ratne opasnosti i poručio nam da budemo mirni i dostojanstveni. Posle dnevnika je usledio niz patriotskih pesama na čelu sa dobro poznatom 'Volimo te otadžbino naša'. To je ova pesma http://www.youtube.com/watch?v=Hi4vCxexofg

24. marta smo imali kontrolni iz matematike. Ja ga nisam bio dobro spremio, pa mi je dobrodošlo da ne idem u školu jer moji roditelji nisu bili za to. Ipak, ceo dan smo igrali basketa ispred zgrade. Kad je popodnevna smena završila sa časovima došli su svi - naravno ispred pečurke. Tu smo bili mi koji nismo
otišli u školu i ja sam saznao od druga iz odeljenja, da me je profesorica srpskog jezika zapisala. Mene i sve koji nisu bili na času. Samo ona nas zapisala.

To veče je najavljeno zamračenje. Svi smo trebali da pogasimo svetla u stanovima, da preko farova automobila nalepimo crnu neprovidnu foliju i ostavimo samo mali pojas kroz koji bi prolazilo malo svetla (kao u otpisanima). Time smo valjda trebali vraški prepredeno da doskočimo NATO-VIM avionima kako nas ne bi videli! Iste večeri sedeli smo kući ispred TV-a i slušali i gledali propagandu uz povremene spotove pesama poput ove gore. Konačno, čuli smo brujanje aviona.

Pogasili smo svetla i kako se brujanje pojačalo, otišli do vrata između kuhinje i dnevne sobe i stali ispod gornjeg praga jer je se tu završavao zid koji je normalan na pravac prozora tako i širok više od pola metra tako da bismo tu bili zaštićeni (koliko toliko) od gelera.

Malo prije toga je u ulazu zgrade bio neformalni zbor stanara koji su čuvši avione izašli iz svojih stanova u ulaz. I mi smo bili malo tamo i većalo se da li da idemo u sklonište u kome je voda do članaka i u kome ima pacova ili da ostanemo u stanovima. Neki su bili više svesni opasnosti, a neki manje. Ja sam bio ubeđen da neće da gađaju stambene zgrade pa sam bio za to da ostanemo kući iako je osećaj bio tu negde između straha od neizvesnosti, gađenja, euforije i radoznalosti. Komšija Sead, moj vršnjak je u svoj euforičnoj multilateralnoj komunikaciji i izlivima mudrosti i improvizovanih vojnih analiza među komšijama izjavio da neće u sklonište jer dole ima nindža kornjača!

Niko nije otišao u sklonište.

To veče nije ni bilo bombardovanja. Spavali smo na smenu. Uvek je jedno ili dvoje dežuralo. To je bilo formalno, mada babo i majka nisu cijelu noć spavali, a brat i ja smo se budili naizmenično, jer smo imali košmare. Spavali smo to veče na podu, između kreveta koji su trebali da nas zaštite od gelera i stakla.

Mnogo sam tih dana razmišljao. Šta ako ovo, šta ako ono... Vojska Srbije je samo 50-tak km od Pazara i dejstvuje po Kosovu, a Pazar je ponovo opkoljen kao i 1993. godine. Ovog puta pod izgovorom da su to prozivvazdušni topovi. Istina bilo je protivvazdušnih topova i sećam se jednog koga sam video sa prozora mog stana. Moj stan je u staroj lučnoj zgradi i sa prozora vidim brdo boriće. Na samom lijevom kraju brda koji se može videti sa mog prozora, tamo gde se brdo prividno spaja sa novom lučnom zgradom, baš tu je bio PVO top koji je jedne večeri čak i ispalio nekoliko hitaca nebu pod oblake. Ti pucnji su zvučali sablasnije od zvuka bombe na koje smo se koliko toliko navikli bili.

Dakle, razmišljao sam mnogo. Tek upisao gimnaziju, a već ne idem više u školu. Koliko li će sve potrajati? Kako će sve izgledati po završetku? Zamišljao sam avione, u glavi mi se vrteo naziv Italijanske vojne baze Aviano. Pominjani su ciljevi koji bi mogli da budu gađaani. U tom samom početku bombardovanja
navođeni su ciljevi poput kasarne, skladišta municije u Novopazarskoj banji, SUP i još po neki. Od svih tih ciljeva, najbliži mojoj zgradi je bio SUP - oko 150m vizuelne vazdušne veze! Kasnije su se kao ciljevi pominjali i gradska toplana iza moje zgrade, dom JNA 50m od moje zgrade, preko puta nove lučne zgrade, zatim ekonomska škola..

Tih dana sam ispred sebe uvek imao svoj rokovnik (reklamni materijal za Roces rolere) koji mi je poklonila drugarica iz odeljenja Semra. U njemu su bile četiri moje pesme koje sam napisao na časovima od početka prvog razreda gimnazije, zatim neki biseri učenika, tekstovi pesama, brojevi telefona drugara i drugarica iz odeljenja i njihove e-mail adrese. Od tog rokovnika se nisam odvajao i počeo sam da pišem dnevnik. Nacrtao sam mapu užeg centra grada i označio moguće ciljeve - SUP, KASARNA, DOM JNA, EKONOMSKA ŠKOLA, TOPLANA...

Crtao sam i avione, tenkove i puške! Najveći deo vremena sam provodio ispred prozora i zureći po malo kroz prozor, a po malo u rokovnik. ROdtelji su videli šta sam crtao tog dana i... odluka je pala! Rešeno je bez mog i znanja mog brata da idemo za Sarajevo mama, brat i ja! Nisam to znao do popodne. Igrali smo basket ispred zgrade, kad je došao baba i pozvao me da priđem i pauziram igru. Rekao mi je da večeras idemo mama, brat i ja za Sarajevo. Rekao sam da neću i da mi se ne ide tamo, a dobio odgovor HOĆEŠ, HOĆEŠ.

Istovetna je bila reakcija i mog brata i on je dobio odgovor HOĆEŠ, HOĆEŠ. Mama je radila u privatnoj firmi, dok je baba bio u radnoj obavezi u državnoj.





Altuna

Majstor

(10)

  • »Altuna« je žensko

Postovi: 1.969

Datum registracije: 14.12.2003

Lokacija: Sandzak

  • Poruku poslati

18

Četvrtak, 23. April 2009

Vjeruj mi da ne hajem ni da se sjecam.
Sta ce mi to da se komatam oko neceg na sta nisam mogla da uticem i sto danas ne mogu da promijenim..... :(
Sabur ti je da gutas kiselo, gorko i ljuto, a da ti se na licu nista, sem osmjeha, ne vidi.

HANY

Učenik

(10)

  • »HANY« je žensko

Postovi: 157

Datum registracije: 22.04.2009

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

19

Četvrtak, 23. April 2009

Ja se bas ne secam puno tog dogadjaja ali se dobro secam zvuka padanja bombi......E to nikada necu zaboraviti.... :( :( :( :(

Phikret

Profesionalac

(10)

  • »Phikret« je muško

Postovi: 1.033

Datum registracije: 27.07.2002

Lokacija: http://www.ph-code.com, Treći kamen od Sunca

  • Poruku poslati

20

Petak, 24. April 2009

deo DRUGI

Te noći smo krenuli ka hotelu Vrbak gde su bili parkirani autobusi za Sarajevo! Naš autobus je bio broj 6 ili 8, nisam siguran. Ukupno je bilo 11 autobusa! Atmosfera katastrofalna, zamračenje je, ispred autobusa izlivi emocija, euforija, zbunjenost, trka i Nusret koji leti od autobusa do autobusa. Nusret je vlasnik Karavan agencije.

Krenuli smo u tužni saf 11 autobusa put Sarajeva i neizvesnosti! Brat i ja smo sedeli na 7. i 8. dedištu a mama na 6. Mi smo bili snuždeni, izgubljeni. Mama nas je zabrinuto gledala i započinjala razgovore kako bi nas ohrabrila. Stigli smo na Bistricu (granični prelaz). Vratili su sve muškarce! Čak i konduktera.

Hteli su da vrate i mene i brata, na šta smo se mi obradovali, ali i ovog puta nas mama nasamarila. Platila je policajcu da prođemo. Uzeo je 100 maraka i pri ponovnom ulasku u autobus da proveri da nije ostao još neki muškarac, rekao za nas dvojicu: 'Neka tih dečaka'! Od kako smo krenuli iz Pazara, nisam oka sklopio i usne su mi otepale jer sam non-stop učio dove u sebi. Vrteo sam sve dove koje sam znao po ustaljenom redosledu. I tako u nedogled. Kad smo stigli na pale, kolona SFOR-ovh oklopnjaka je išla u susret nama. Mislio sam da idu u Srbiju, međutim, kopnena ofanziva, kako sam mislio nije bila predviđena. Ipak su oni zadzženi za teritoriju Bosne.

Nastavili smo put, stigli u Sarajevo! Iz Sarajeva otišli pravo za Visoko kod mamine tetke. Tamo smo ostali nešto manje od dva meseca. Odjednom smo izbeglice! Nismo u kolektivnom centru jer smo imali rođake, ali ništa nije isključeno! Trebalo bi nastaviti sa školom ove u Bosni. Još razmatramo tu mogućnost. Živimo u drugom okruženju, druga pravila, ukus kisele čorbe, kiselog hleba i kiselog krema. Sve mi je bilo kiselo! Popularne su pesme od Magazim - ginem (kakva simbolika) i od Doris Dragović - Marija Magdalena, kao i Kemal Monteno i Boris Novković - Daleko (Opet simbolika). Čini mi se da se tih dva meseca samo to slušalo u Sarajevu.

Svako jutro smo gledali vesti i breefing Džejmi Šeja. Iz Pazara stižu informacije da su mnogi muškarci muslimani pohapšeni. Zatvor je pun! Oduzimaju se vozila i kamioni od ljudi i biznismena za potrebe kriznog štaba. Ista matrica kao u Bosni 1991. godine. Policijski čas je valjda od 20h sati i nema javnih okupljanja. Babo sedi sa društvom u nekom lokalu koji radi ilegalno. Gledaju Tomahawk rakete. Rođaci kod kojih smo odseli su stariji ljudi tek izašli iz rata i strpljenje im popušta. U Visokom se govori da svaki rat traje 4 godine pa će i ovaj! Četiri godine! Za tih dva meseca nije pogođen ni jedan civilni objekat i dejstva su bila umerena. Ne možemo da izdržimo pritisak, neizvesnost te rešavamo da se vratimo za NP. U Sarajevu je bilo mnogo hladno tog jutra, i narandžasti Benko turs autobus nije imao dobro grejanje. Ogrnuo sam se zavesom u autobusu. Na putu za NP, nakon što smo prešli granicu sa Srbijom, izbrojao sam 8 vojnih punktova koji su nas kontrolisali.

U Dugoj Poljani opet punkt. Ovog puta, bilo je vojnih kamiona i bodljikave žice na pretek! Prvi put od polaska iz Sarajeva poželim da se vratim u Sarajevo!
Stižemo na Dojeviće i opet punkt i bodljikava žica. Ovo nije moj Pazar! Dva meseca je za mene mnogo van Pazara i još u ovakvim uslovima. NIkad ranije nisam odsustvovao iz svog grada duže od 20 dana! Stižemo u grad. Prilično je sve pusto i tiho. Stižemo kući. Deda, babo i dajko su u stanu. Susret je bio vrlo emotivan. Dobrodošli nazad! Datum je 22. maj. Za 5 dana je moj 16-ti rođendan.







Social bookmarks