Niste prijavljeni

Dragi posjetioče, Dobrodošli na Otvoreni Forum - Novi Pazar. Ukoliko je ovo Vaša prva posjeta molimo vas pročitajte Pomoć. U pomoći je objašnjeno kako ovaj forum radi. Morate biti registrirani kako bi vidjeli sve teme i sve forume. Molimo vas da se registrirate ili da ovdje pročitate kako se registrirati. Ukoliko ste već registrirani molimo ulogirajte se ovdje.

ed

Veteran

(61)

  • »ed« je muško

Postovi: 3.336

Datum registracije: 17.12.2002

Lokacija: D

  • Poruku poslati

21

Četvrtak, 23. Decembar 2004

Klonirana macka

Nekakva zena iz Texasa izgubila macku (crkla) prosle godine pa posto nije mogla da izdrzi bez nje narucila novu, identicnu onoj prvoj, i to za 50.000$. Ovo je pokrenulo niz diskusija eticko-naucnog karaktera jer firma koja je duplirala macku ima namjeru da klonira i psa jer je kako kazu to daleko unosniji posao. Vise o macki Nicky

Čvrsto je ubijeđen u svoje stavove. Nemojte ga zbunjivati činjenicama!

hadzied

Profesionalac

(10)

  • »hadzied« je muško

Postovi: 962

Datum registracije: 10.08.2002

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

22

Četvrtak, 23. Decembar 2004


Pozdrav za sve prijatelje foruma...
Ja obrisah poslednja dva posta, a ostavih ovaj uvaženog člana Ed-a, jeste da nije možda u svakom slučaju u skladu sa temom jer se radi o kloniranju životinja, ali ako se suštinski pogleda, sve je tako i počelo, prvo ovca, pa sad mačka, pa verovatno pas, ili šta već dalje, a na kraju jel, dolazimo mi... ;)

Pozdrav

  • »And_U_Price« je muško

Postovi: 1.890

Datum registracije: 28.07.2002

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

23

Utorak, 11. Januar 2005

Povećana smrtnost od srčanih oboljenja

Smrtnost od bolesti srca i krvnih sudova u našoj zemlji porasla je u poslednjih deset godina za više od 20 odsto. Svaki drugi smrtni slučaj posledica je nekog od kardiovaskularnih oboljenja, a godišnje se, prema podacima Centra za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti Instituta za zaštitu zdravlja Srbije „Batut“, u Srbiji registruje između 10.000 i 20.000 infarkta srca.

Najalarmantnija je činjenica da od kardiovaskularnih bolesti sve više obolevaju mlade osobe, kaže za „Blic“ dr sci. med. Siniša Pavlović, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije.

- Pretprošlog četvrtka je kod nas u toku noći primljeno sedam hitnih slučajeva. Jednom pacijentu je drastično skočio pritisak, jedan je imao poremećaj u ritmu rada srca, a od preostale petorice koji su primljeni zbog akutnog infarkta srca, četvorica su bila mlađa od 45 godina - priča dr Pavlović.

izvor: BLIC

Prvi simptomi oboljenja srca su povišen krvni pritisak, osećaj nelagodnosti i nedostatka vazduha, pritisak u grudima i teško disanje, kaže naš sagovornik. Međutim, mnogi naši sugrađani ne obraćaju pažnju na ove simptome.

- Niko ne pridaje značaj prevenciji. Kod lekara više idu stari nego mladi. Omladina izlazi u 11 sati uveče i vraća se kući u pet ujutro. Puše, piju alkohol, ne vode računa šta jedu i kad jedu. Mi ne možemo ni da sprovedemo zabranu pušenja kako treba, jer u našoj zemlji više prava ima onaj ko puši nego nepušač - ističe dr Pavlović.

Kardiovaskularne bolesti jesu vodeći uzroci smrtnosti i u svetu i kod nas. Naši građani su skloniji ovim bolestima, pre svega, zbog načina ishrane, kaže dr Pavlović. Ishrana našeg stanovništva usmerena je na masti umesto na ugljene hidrate i belančevine jer zbog nemaštine naši ljudi jedu hranu koja će ih što brže i na što duže zasititi. Dijabetes i stres su među vodećim uzrocima kardiovaskularnih oboljenja, kao i pušenje, ali i odsustvo rekreacije.
Sit Hungry Doesn't Believe

hadzied

Profesionalac

(10)

  • »hadzied« je muško

Postovi: 962

Datum registracije: 10.08.2002

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

24

Subota, 15. Januar 2005

[SIZE=2]Mortgaging Our Future — The Cost of Medical Education

Gail Morrison, M.D. [/SIZE]
The cost of obtaining a medical education has been spiraling upward for the past 20 years. Despite a lot of rhetoric in articles1,2 and at meetings of the Association of American Medical Colleges, nothing has happened to change the alarming pattern. The average tuition and fees at public medical schools during the 2003–2004 academic year amounted to $16,153, and the corresponding figure for private schools was $32,588.3 Adding $20,000 to $25,000 for living expenses, books, and equipment brings the estimated cost of four years of attendance to about $140,000 for public schools and $225,000 for private schools.

The continuing increases in tuition are the primary reason why a medical education is less affordable today than it was two decades ago. In the 1984–1985 academic year, average tuition and fees were $3,877 at public medical schools and $12,973 at private schools. Thus, in 19 years, the costs increased by 317 percent and 151 percent, respectively (see graph).3 Despite low inflation during the past several years, this escalation continued. Recent shortfalls in state budgets have caused major budget crises at most public medical schools, resulting in a need for marked increases in tuition, which went up by 11.9 percent in 2003 and 17.7 percent in 2004. Private medical schools, though not as reliant on state money, raised tuition by 4.4 percent in 2003 and 5.7 percent in 2004 — increases well above the rate of inflation.


Amerikanci su dosli do saznanja uporedjivanjem činjenica da su troškovi školovanja lekara u Americi u periodu od 1984.-te do 2004.-te godine porasli za čitavih 317 % u državnim i privatnim koledžima i to prevedeno u brojke izgleda ovako : 1984. godine za jednog budućeg lekara godišnje u državnom koledžu za školarinu, knjige i normalan život trebalo je izdvojiti 3.877 dolara u državnom koledžu, a 12.973 dolara u privatnom koledžu, dok je za akademsku 2003.-2004- godinu trebalo 140.000 dolara za državni koledž, a u privatnom koledžu 225.000 dolara ( u ove cifre uračunati su troškovi školarine, knjiga i literature i živata za jednu akademsku godinu.
Oni su normalno sve segmente obradili statistički, napravili šeme i proračune, a ja se bas gledajući ove podatke nekako pitam dali je, a sigurno da jeste, ovakva situacija slična situaciji kod nas, osim što je u našim uslovima ovakav porast cena školovanja još veći pritisak na budžet u sveopštoj krizi koja je u našoj zemlji...

Pozdrav


Chonbey

Zlatna sredina

(10)

  • »Chonbey« je muško

Postovi: 286

Datum registracije: 10.03.2004

Lokacija: US

  • Poruku poslati

25

Ponedjeljak, 17. Januar 2005

Simbioza silikonskih cipova i organskih celija 8o

Biobot



... and now for something completely different... :D

Ekser
Solve it. Solve it quickly, right or wrong. If you solve it wrong, it will come back and slap you in the face, and then you can solve it right

kiki

Zlatna sredina

(10)

  • »kiki« je žensko
  • »kiki« je autor ove teme

Postovi: 507

Datum registracije: 08.04.2003

Lokacija: St. Gallen

  • Poruku poslati

26

Ponedjeljak, 17. Januar 2005

Neki ljudi zaista imaju puno srece.
Interesantan slucaj.

A mi smo u Beogradu na klinici imali decaka kojem je na slicanom mestu nadjen deo olovke, onaj metalni deo s` vrha kojim se deca cesto igraju, ono sto bi mi rekli strakcu olovkama i stavljaju ih u usta, i taj deo je slucajno ispalio i odlutao istom putanjom kao i ovaj ekser. Posle izvesnog vremena su na rentgenu otkili o cemu se radi, a napominjem da dete nije znalo gde mu je nestao vrh olovke. :D

Pazi koju igru igras.

kiki

Zlatna sredina

(10)

  • »kiki« je žensko
  • »kiki« je autor ove teme

Postovi: 507

Datum registracije: 08.04.2003

Lokacija: St. Gallen

  • Poruku poslati

27

Utorak, 15. Februar 2005

Novi test za rak grlića maternice



Američki znanstvenici su razvili test temeljen na analizi urina kojim se može otkriti prisutnost raka grlića maternice.

Istraživači s Washington University vjeruju da bi se rak mogao otkriti uz pomoć specifičnih uzoraka triju gena u urinu.

Dosadašnja testiranja su pokazala da je na ovaj način moguće otkriti rak grlića maternice dok se još nalazi u ranoj fazi razvoja.

Ovakav test bi bio idealan za primjenu u zemljama u razvoju koje nemaju sredstva za provedbu redovitih mjera kontrole, dodaju znanstvenici.

Procjenjuje se da se 80% od 471000 slučajeva raka grlića maternice koji se u svijetu pojave svake godine javlja u manje razvijenim zemljama.

Pazi koju igru igras.

hadzied

Profesionalac

(10)

  • »hadzied« je muško

Postovi: 962

Datum registracije: 10.08.2002

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

28

Utorak, 15. Februar 2005

Zanimljivi podaci, a još zanimljivija tema, a kojoj se se dosta govori i koja prestavlja veoma čest i težak problem, koji pogadja žensku populaciju...

Od ranije se zna, i postoje relevantna istraživanja koja su dokazala da je procenat morbiditeta od karcinoma grlića materice u manjoj meri zastupljen ( da stručno kazem incidenca, zbog kolega ), u sredinama i kod pojedinih etničkih grupa, u kojih je obavezno obrezivanje muškaraca, a postoji i pravilo koje govori da žene koje su radjale imaju veću incidencu oboljevanja od karcinoma grlića materice, nego one koje to nisu, a u većem su riziku od oboljevanja od karcinoma dojki...

Sigurno je ovakav test ( eventualni test, jer verujem da je sve što se tiče genetičke potvrde, utvrdjivanja ranih markera oboljevanja, jako skupo i nedostupno baš u zemljama trećeg sveta koje su iz ona dva gore navedena razloga pod većim rizikom za javljanje karcinoma grlića materice ), izuzetan test za opšti skrining ( rutinsku proveru čitave ženske populacije starije od izvesnog broja godina ), kako bi se otkrivali karcinomi u početnim fazama ( jer sada preovladjuje teorija da su karcinomi karcinomi od samog početka ), što bi dovelo do brže dijagnostike i adekvatnijeg lečenja u operabilnim fazama bolesti...

Tako da na kraju ostaje pitanje finansijkih mogućnosti da se sprovode ovakvi skrininzi, koji siguran sam treba da budu pitanje nacionalnih zdravstvenih strategija...

P.S.

Kiki, veoma zanimljiv prilog, svaka čast... (o) (o) (o)

Pozdrav

hadzied

Profesionalac

(10)

  • »hadzied« je muško

Postovi: 962

Datum registracije: 10.08.2002

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

29

Srijeda, 16. Februar 2005


Pozdrav za sve prijatelje foruma...

Dosuše, sa malim zakašnjenjem od par sati, reko da samo napomenem da je 15.Februar, obeležen u svetu i kod nas, kao dan protiv raka u dečijoj populaciji...

Zanimljivo razmišljanje nekih epidemiologa je bilo i to, da pravovremenim skriningom, dijagnostikom, radi eventualne i definitivne trapije, bi se godišnje sprečilo oko 100.000 smrtnih slučajeva...

Stvarno impozantna cifra...

Neznam, koliko ste o tome razmišljali, ali nije za zanemarivanje...

Pozdrav

kiki

Zlatna sredina

(10)

  • »kiki« je žensko
  • »kiki« je autor ove teme

Postovi: 507

Datum registracije: 08.04.2003

Lokacija: St. Gallen

  • Poruku poslati

30

Srijeda, 16. Februar 2005

Testiranje sline za otkrivanje raka

Testiranjem salive bi se mogli otkrivati različiti oblici raka, pokazuje istraživanje naučnika s University of California u Los Angelesu.

Dosad je test koji traži genetske znakove raka u slini uz 91% uspješnosti proveren na 32 obolele osobe.

Naučnici očekuju da će provođenjem istraživanja na većem broju ispitanika biti moguće postići tačnost testa od 100%.

U dosadašnjem toku istraživanju su sudelovale osobe obolele od raka usne šupljine, jezika i grla, a istaživaci veruju da će se ovim testom moći otkrivati i rak dojke.

Po njihovom mišljenju, široka primena ovakvog neinvazivnog testa za otkrivanje raka bi znatno povećala izglede za rano otkrivanje bolesti i njeno uspešno lečenje.

Pazi koju igru igras.

hadzied

Profesionalac

(10)

  • »hadzied« je muško

Postovi: 962

Datum registracije: 10.08.2002

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

31

Srijeda, 16. Februar 2005


Samo da pojasnim, ovo "sline", to je u stvari pljuvačka ( sekret pljuvacnih žlezda ), koliko sam ja shvatio, testiranje pljuvačke na tumorske markere, ali je koleginica Kiki, imala nameru da sto vernije citira ovaj prilog, verovatno hrvatskih autora...

kiki

Zlatna sredina

(10)

  • »kiki« je žensko
  • »kiki« je autor ove teme

Postovi: 507

Datum registracije: 08.04.2003

Lokacija: St. Gallen

  • Poruku poslati

32

Nedjelja, 20. Februar 2005

Poslednja dostignuća u laserskoj tehnologiji nude nove mogućnosti uklanjanja bolesnih vena


Jedini način lečenja proširenih vena do nedavno je bio podvrgavanje veoma komplikovanom operativnom zahvatu uklanjanja bolesnih vena iz noge.

Zahvaljujući novoj laserskoj tehnologiji, hirurzi su sada u mogućnosti da suze vene tokom jednostavnog 45-tominutnog zahvata koji može da se obavi pod lokalnom anestezijom u običnoj ordinaciji. Kroz mali otvor, u venu se laserom ubacuje tanko optičko vlakno koje sužava bolesnu venu. Organizam pacijenta zatim automatski počne da usmerava krv prema drugim zdravim venama.

«Koristeći ultrazvuk, pažljivo postavljamo kateter. Optičko vlakno se zatim aktivira i toplota izazvana laserom sužava venu. I problem je riješen», kaže doktor Hoze Almeida, direktor Centra za lečenje vena u Majamiju.

Lasersko sužavanje vena ili skleroterapija retko izaziva komplikacije i većina pacijenata može da se vrati na posao već sledećeg dana.


@HadziEd: Hvala na ispravci. :D
Pazi koju igru igras.

hadzied

Profesionalac

(10)

  • »hadzied« je muško

Postovi: 962

Datum registracije: 10.08.2002

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

33

Nedjelja, 20. Februar 2005


Kiki, zanima me da li su opisani neželjeni efekti ove terapije, mislim, ukoliko si naišla u literaturi o njima, jer znam da sto se tiče laser hemostaze želudačnog ulkusa, zabelezeni su neželjeni efekti, usled nemogućnosti kontrole dubine prodiranja laserskog zraka i lokalno-termičkih efekata koji na tkivo ostavlja laserski zrak... ( Moze doći bukvalno do rupture okolnog zida, u ovom slučaju vene ) ???

Unapred zahvalan, Hadzied...

Pozdrav

kiki

Zlatna sredina

(10)

  • »kiki« je žensko
  • »kiki« je autor ove teme

Postovi: 507

Datum registracije: 08.04.2003

Lokacija: St. Gallen

  • Poruku poslati

34

Ponedjeljak, 21. Februar 2005

Počinje vakcinacija protiv hepatitisa B


Ove nedelje u zdravstvenim centrima i domovima zdravlja širom Srbije počeće vakcinacija dece protiv hepatitisa B. Za ovu godinu nabavljeno je 85.000 doza vakcine za novorođenčad i 30.000 doza za rizičnu kategoriju stanovništva - kaže za“Blic“ dr Vasilije Antić, pomoćnik ministra zdravlja.


Ova vakcina obavezna je za bebe kada napune dva meseca života, a biće omogućeno i vakcinisanje onih osoba kod kojih postoji rizik da obole od ove infekcije. Ukoliko Fond bude imao dodatnih 30.000 dinara, 2006. godine počeće se i sa vakcinacijom dece od 12 godina.

- Preporuke Svetske zdravstvene organizacije su da se hepatitis B reducira i svede na najmanju moguću meru jer, ukoliko hronično ostane u organizmu, on izaziva ozbiljne posledice kao što su ciroza i rak jetre - ističe dr Antić.

@Hadzied: Sam si dao odgovor na postavljeno pitanje. ;)
Pazi koju igru igras.

hadzied

Profesionalac

(10)

  • »hadzied« je muško

Postovi: 962

Datum registracije: 10.08.2002

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

35

Ponedjeljak, 21. Februar 2005

Citirano

Orginalno od kiki


@Hadzied: Sam si dao odgovor na postavljeno pitanje. ;)


Mislio sam na neke konkretne procentualno izražene komplikacije, jer sam ja govorio uopšteno o mogućoj komplikaciji, u ovom slučaju rupturi zida...

No, ok, možda ni ti nemaš vremena, ispitni rok je u toku...

A mene je ovaj podatak zanimao iz ličnih razloga...

Pozdrav

  • »And_U_Price« je muško

Postovi: 1.890

Datum registracije: 28.07.2002

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

36

Petak, 25. Februar 2005

Izasla nova knjiga "Infektivne bolesti" ;) Cena, prava sitnica Hm...





P.S.

AND_U_PRICE, dopuni ovu tvoju informaciju ???
Hadzied

Sit Hungry Doesn't Believe

  • »And_U_Price« je muško

Postovi: 1.890

Datum registracije: 28.07.2002

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

37

Utorak, 01. Mart 2005

OK. Hadzied.

Iz stampe je izasla nova knjiga, "Infektivne bolesti" grupe autora sa Instituta za infektivne bolesti "Dr Kosta Todorovic" Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Knjiga je izasla pre 10-ak dana, stampana je u 1500 primeraka na A4 formatu. Ima nesto vise od 400 stranica i zvanicni je udzbenik za ispit Infektivne bolesti. Cena je 1200 dinara.

Na prvo prelistavanj, utisak je da je knjiga dobro uradjena ali je, koliko sam ja primetio, pisana samo za osnovne studije, premda je bilo u planu da nova knjiga bude i za postdiplomce i specijalizante. Verovatno su finasije zakocile. Dosadasnji udzbenik bio je od autora Desanke Kosanovic-Cetkovic i decenijama je bio zvanicni udzbenik.

Nadam se da sam dovoljno dopunio ;)

P.S. Posto je kiki pitala sta je novo dodato, primetio sam da je ubacen SARS i nabrojani neki novootkriveni uzrocnici infektivnih oboljenja. O tome drugom prilikom kad procitam knjigu (citaj: polozim ispit). :)
Sit Hungry Doesn't Believe

alBazari

Profesionalac

(10)

  • »alBazari« je muško

Postovi: 772

Datum registracije: 09.12.2002

Lokacija: Novi Pazar, Sandžak

  • Poruku poslati

38

Utorak, 01. Mart 2005

Citirano


АНАЛИЗА НАЈПРОДАВАНИЈИХ МЕДИКАМЕНАТА

[SIZE=4]Србија под седативима[/SIZE]

Бромазепам скинуо бенседин са трона популарности



Званично најпродаванија а незванично најзлоупотребљенија плаво-бела кутија таблета које „смирују напетост, опуштају мишиће и централни нервни систем”– бенседин, први пут након целе деценије „служења” истраумираном народу, више није први на листи најпродаванијих лекова у престоници, a ни у Србији.

Анализа Републичког завода за здравствено осигурање показује да је тек прошле године бромазепам скинуо са трона популарности дуго неприкосновени бенседин.

Наиме, у 2003. години издато је чак 1.749.115 рецепата за бенседин, односно 170.384 рецепата више него за бромазепам. Дијазепам је трећи седатив који се најчешће налазио на рецептима у 2003. години, а број издатих рецепата за овај медикамент износи 1.024.196. И коначно, седатив седаденз издат је на 54.207 рецепата.

У претходној години у апотекама широм Србије издато је 1.897.546 рецепата за бромазепам и 1.646.626 рецепата за бенседин. Дијазепам је, са 1.172.184 издатих рецепта и дање трећи најпопуларнији седатив, а на четвртом месту налази се седаденз са 54.207 издатих рецепата. Ове бројке упозоравају да је потрошња седатива порасла у претходној години – док је у 2003. години издат 4.381.201 рецепт за седативе, у 2004. години у апотекама је потраживано чак 4.743.600 седатива. За седативе у 2003. години потрошено је 177 милиона 625 хиљада динара, док смо прошле године дали око 202 милиона динара за ове медикаменте.

Последња анализа потрошње медикамената у престоници, коју је урадио др Христо Анђелски из Завода за заштиту здравља у Београду, недвосмислено указује да је чак пет одсто укупно прописаних рецепата у престоници 2003. године издато за – бромазепам. Антибиотици су следећи медикаменти који су у процентуално највећем броју прописивани на рецепт Београђанима, а трећи по учесталости су лекови који се користе у терапији високог крвног притиска.

Било како било, све остаје у породици, прокоментарисаће психијатри, с обзиром на то да бенседин, бромазепам, дијазепам и сендаденз припадају истој фармацеутској породици – бензодијазепамима, а основна разлика између два најпродаванија лека, бенседина и бромазепама, јесте брзина деловања. Наиме, лекови попут бенседина дуже остају у крви, док се бромазепам краће задржава у крвотоку, али је његово дејство брже од бенседина. На субјективном нивоу, разлика је у томе што бромазепам не омамљује човека а смирује његову психичку тензију, док бенседин уводи у предворје сна.

Бенседин је, другим речима, стекао репутацију лека који „решава све проблеме и дилеме” пре свега захваљујући свом високом седативном дејству, а медицински стручњаци у шали говоре да у његове конзументе спада иста она старосна популација која чита „Политикин Забавник”. Овај седативни аналгетик, наиме, користе готово сви – кад год се нађу у животној „минус” фази.

Лекари се, међутим, са правом уозбиље када говоре о последицама дуготрајне употребе ових пилула које су тешке „свега” два, пет или десет милиграма. Уколико се ова милиграмажа помножи са 30 пилула, колико их има у једној кутији овог лека, и када се та доза узима између три и шест месеци, стварају се повољни услови за развијање психофизичке зависности. Ако бисмо парафразирали чувене речи из историје астрономије, бенседин представља само мали корак у решавању психичке напетости, али велики за развој зависности.

Обимне медицинске студије из западних европских земаља говоре да чак 17 одсто популације користи бензодијазепине (бенседин, валијум, лексилијум, деметрин, бромазепам...), а интерне психијатријске статистике у нашој земљи сведоче да чак 60 одсто психијатријских пацијената уз редовну терапију узима и бенседин.

Да је бенседин био најпродаванији лек у годинама стресогеног живљења, илустративно сведочи податак Градског завода за заштиту здравља да је, 1995. године само на шалтерима државних апотека Београда издато чак 453.000 кутија овог лека. Иако је већина људи у уверењу да су то „наивне пилуле” које решавају све врсте проблема, мање је позната чињеница да је благотворно дејство овог седатива само светлија страна медаље којом су се овенчале пилуле за смирење.

На другој страни медаље стоји сурова медицинска истина да све анксиолитичне супстанце (у које се убраја и алкохол ) , захваљујући свом „опасно опуштајућем и смирујућем дејству”, доводе особу у стање зависности, јер наше тело памти како му је било лепо док смо конзумирали пилуле или пиће. Међутим, проблем са анксиолитицима и са сваком зависношћу је у томе што се временом мора повећавати количина, односно милиграмажа ових пилула да би се дошло у исто оно стање блаженства које нас је преплавило када смо први пут узели овај седатив.

Наравно да није неопходно бити медицински образован па закључити да самоиницијативно повећање милиграмаже ових пилула може бити увод у живот са хемијским штакама, односно са – наркотицима. Психијатри су врло прецизни када говоре о грамажи која је потребна да се развије зависност – три месеца константног узимања најјачих доза бензодијазепама је „формула” која гарантује настанак психофизичке зависности. А податак који је вероватно непознат већини корисника овог седатива гласи – будући да делују на тзв. габанергички систем мозга, самовољно отпочињање и прекидање „терапије” може довести до епилептичних напада. Ништа мање трагично не звучи ни податак да бенседин у „коктелу” са минималном количином алкохола може да доведе до коме и смртног исхода.

Постоји ли природна супстанца која успешно имитира дејство бенседина и бромазепама? То је витамин Б, одговарају стручњаци, а он се налази у чоколади, бананама и младом сиру. И физичка активност има „магично” дејство по нашу менталну релаксацију, јер подстиче стварање ендорфина и енкефалина – супстанци које су одговорне за осећање среће и задовољства и чији се ниво смањује у време депресије. Међутим, ако анксиозност својим трајањем и интензитетом превазилази узроке који су је изазвали, обавезно треба потражити савет стручњака и – психотерапију.




Ovaj tekst samo potvrdjuje ono sto vidjam svaki dan i kod nas, u Pazaru.

Clanak govori samo na osnovu broja recepata kad su drzavne apoteke u pitanju i izdatih racuna u privatnim apotekama, a ako uzmemo u obzir i ono sto nije uknjizeno, onda... :(



"Ko se odvaži i radi brzo biće izbavljen,
dok i tragalac koji je spor može gajiti samo nadu." (Hz. Alija)

hadzied

Profesionalac

(10)

  • »hadzied« je muško

Postovi: 962

Datum registracije: 10.08.2002

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

39

Utorak, 01. Mart 2005

Citirano

Orginalno od And_U_Price
OK. Hadzied.

Iz stampe je izasla nova knjiga, "Infektivne bolesti" grupe autora sa Instituta za infektivne bolesti "Dr Kosta Todorovic" Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Knjiga je izasla pre 10-ak dana, stampana je u 1500 primeraka na A4 formatu. Ima nesto vise od 400 stranica i zvanicni je udzbenik za ispit Infektivne bolesti. Cena je 1200 dinara.

Na prvo prelistavanj, utisak je da je knjiga dobro uradjena ali je, koliko sam ja primetio, pisana samo za osnovne studije, premda je bilo u planu da nova knjiga bude i za postdiplomce i specijalizante. Verovatno su finasije zakocile. Dosadasnji udzbenik bio je od autora Desanke Kosanovic-Cetkovic i decenijama je bio zvanicni udzbenik.

Nadam se da sam dovoljno dopunio ;)

P.S. Posto je kiki pitala sta je novo dodato, primetio sam da je ubacen SARS i nabrojani neki novootkriveni uzrocnici infektivnih oboljenja. O tome drugom prilikom kad procitam knjigu (citaj: polozim ispit). :)


Znači da prof. Kosanović više nije autor knjige, ili se radi o grupi autora kojima ona predvodi, jer je dosadašnji udžbenik bio fantastičan i prema mom skromnom mišljenju bio je dovoljan kako za studente ( mozda i preopširan za njihov nivo ), tako i za lekare na specilalizaciji ili uzim specijalizacijama...

Inače je Prof. Kosanović veliki stručnjak i priznati infektolog kod nas i u inostranstvu...

Pozdrav

  • »And_U_Price« je muško

Postovi: 1.890

Datum registracije: 28.07.2002

Lokacija: Novi Pazar

  • Poruku poslati

40

Subota, 05. Mart 2005

Citirano

Orginalno od hadzied

Znači da prof. Kosanović više nije autor knjige


Upravo tako. Kjigu je napisala grupa sadasnjih profesora i docenta sa Instituta za infektivne bolesti. Zaista je postojala potreba za novim udzbenikom jer se na polju infektologije dosta toga izmenilo u poslednjih 10-ak godina, narocito na polju terapije (razvoj rezistencije) ali i samih bolesti (AIDS, SARS...) koje u vrijeme dr Kosanovic nisu bile toliko aktuelne ili ih nije ni bilo. U svakom slucaju to ne umanjuje vrednost prethodnog udzbenika koji ce i dalje biti koristan.
Sit Hungry Doesn't Believe

Social bookmarks