Niste prijavljeni

Dragi posjetioče, Dobrodošli na Otvoreni Forum - Novi Pazar. Ukoliko je ovo Vaša prva posjeta molimo vas pročitajte Pomoć. U pomoći je objašnjeno kako ovaj forum radi. Morate biti registrirani kako bi vidjeli sve teme i sve forume. Molimo vas da se registrirate ili da ovdje pročitate kako se registrirati. Ukoliko ste već registrirani molimo ulogirajte se ovdje.

alBazari

Profesionalac

(10)

  • »alBazari« je muško
  • »alBazari« je autor ove teme

Postovi: 772

Datum registracije: 09.12.2002

Lokacija: Novi Pazar, Sandžak

  • Poruku poslati

1

Četvrtak, 25. Mart 2004

Vrijeme je život



Tako Mi vremena, -
čovjek, doista, gubi,
samo ne oni koji vjeruju i dobra djela čine,
i koji jedni drugima istinu preporučuju
i koji jedni drugima preporučuju strpljenje.

(Al-'asr, 1-3)



“Vrijeme je novac.” Tako glasi jedna od najčešće korišćenih metafora o vremenu. Postoji jedan element istine u njoj. Koristeći vrijeme na produktivan način mi možemo načiniti bogatstvo, kao i što rasipanjem vremena gubimo mogućnost da zaradimo određena materijalna dobra. Međutim, ova metafora takođe sadrži u sebi i nešto o svrsi samog života, zbog čega bi se mogla podrobnije prostudirati.

Kada dijete kaže da su novac slatkiši i igračke, ono je u pravu u tom smislu što se za taj novac mogu kupiti slatkiši i igračke. Ali, mi svi znamo da slatkiši i igračke nisu najvažnije stvari koje se mogu kupiti za novac. Slično tome, metafora “vrijeme je novac” sadrži u sebi poruku da je novac najvažniji u životu, tj. vrijeme bi se trebalo vrednovati kao što se vrednuje novac.

Istorijski, ovo je bila jedna od ključnih ideja na putu industrijske revolucije i tehnološkog razvoja u ovom vijeku. Čovjek je izumio mnoge stvari i unapredio tehniku tako da bi on sada mogao imati viška vremena i, stoga, novca. Naravno, lista ovih izuma i dostignuće u brzini su zadivljujući. Danas se ljudi, predmeti i ideje prenose sa mjesta na mjesto nekada nezamislivim brzinama. Zadaci koji su nekada uzimali mjesece i godine danas mogu biti gotovi za nekoliko minuta. A i pored svega toga, ima nešto ironično u ovom progresu.

Dok se na jednoj strani uređaji koji mogu sačuvati vrijeme sve više umnožavaju, na drugoj strani ljudi bivaju zauzetiji više nego ikad. Mi nemamo puno primjera koji bi pokazali da čovjek sada ima više vremena. Suviše smo zauzeti! Ali na kraju dana ne možemo reći čime smo bili zauzeti. Gdje je svo sačuvano vrijeme nestalo? Na koji će način naši životi postati produktivniji?

Samo zamislite da je internetom omogućen prelet informacije kroz cijeli svijet za samo jednu sekundu. Takođe vidimo da se isti taj medium koristi za rasipanje nebrojenih sati na frivolne diskusije na chatu ili na besmisleno surfovanje! Postavljanjem čuvanja i rasipanja vremena jedno do drugog, može se izoštriti fokus osnovnog problema sa preovlađujućim idejama samog vremena. Poslije svega, možda onu metaforu i ne treba kriviti za ovo rasipanje.

Ona bi mogla izgledati sugestivno u smislu da ne trebamo rasipati vrijeme. Izjednačavanjem vremena i novca dopuštaju se “prijatni provodi” čim se zaradi potrebna količine novca! Tada ljudi počinju da govore o “ubijanju vremena” i potrebi za nečim čime će to vrijeme ubiti. Sigurno, vrijeme je mnogo vrednije od novca da bi se rasipalo na taj način! Da bi se stvari postavile u perspektivi treba načiniti živu historijsku komparaciju.

Razmotrimo vrijeme prvih muslimana kada ništa od današnjih čudesnih dostignuća nije bilo dostupno. Postoji uvrženo mišljenje da su ti ljudi tada živeli lagano, u mirnim gradićima i imali malo šta raditi. Međutim, bio je to period aktivnosti bez presedana u svim sferama života. Bio je to period intenzivne aktivnosti, kako socijalne, kulturne i edukativne, tako i ekonomske i političke, tokom kojeg je pola, tada poznatog, svijeta prigrlilo islam, što tadašnji muslimani sigurno nisu mogli postići drijemajući na šiltetu.

Iako došavši iz, dotada, najzaostalijeg dijela svijeta, takvi muslimani, bogobojazni i svjesni postojanja Boga, donijeli su svijetu istinski humanu i potpunu civilizaciju. Individualno, oni su mnogo više vremena provodili u ibadetu nego što to mi činimo danas: većina njih su provodili veći dio noći u dobrovoljnim namazima. Neko bi mogao pomisliti da su zbog toga imali mnogo manje vremena za ostale potrebe.

Ni komunikacije među ljudima nisu bile brze kao što su danas. Često su morali putovati na konju nedjeljama i mjesecima da bi, recimo, uzeli hadis od čovjeka koji ga je čuo neposredno od Muhammeda savs., neka je selam i salavat na njega. Ipak su tokom ovog perioda, uprkos svim ovim teškoćama, sakupili stotine hiljada hadisa koje su izradili u vidu raznovrsnih zbirki, koje su i danas dostupne. To je samo jedan od vidova njihovog rada.

Kako su oni u takvom svijetu našli vremena za tako nešto? Odgovor je jednostavan. Oni su u glavama imali drugu ideju o vremenu. Oni su cijenili vrijeme kao dar od njihova Stvoritelja i razumjeli da će dobra ili loša upotreba te blagodati odrediti ishod za vječnost. Oni su slušali Muhammeda savs. kada kaže: “Postoje dvije blagodati koje većina ljudi zapostavlja: zdravlje i vrijeme.”(Buhari) Oni su ozbiljno shvatili njegov savjet: “Cijenite pet stvari prije pet drugih: mladost prije starosti, zdravlje prije bolijesti, bogatstvo prije siromaštva, slobodno vrijeme prije nego postanete prezauzeti, i život prije smrti.” (Tirmizi)

Abdullah bin Hasan, Allah bio zadovoljan njime, prenosi da kad god bi se dva Poslanikova ashaba sastala, nebi se razišli dok ne proučili suru al-'Asr jedan drugom, podsjećajući sami sebe na večni gubitak koji bi napravili ako bi svoje vrijeme uludo potrošili. Oni nisu trošili ni trenutak svoga života u besmislena ćaskanja, brbljanja i ogovaranja.

Razlika je jasna. Mi možemo imati brza kola, ali ako ih vozimo zbog toga što uživamo u brzoj vožnji, a ne zato što želimo da stignemo negdje, mi nećemo ni stići tamo. Uspjeh naših prethodnika ili ashaba leži u njihovom izoštrenom sluhu za svrhu i odgovrnost, i u njihovoj brizi za pažljivo korišćenje vremena.

I u nama bližem vremenu takođe možemo naći slične primjere. Mewlana Ašref Ali Tanawi (preselio 1943.) koji je upravljao jednom vjerskom školom, posvjećivao je veliko vrijeme nafilama. Međutim, on je takođe autor oko 1200 naslova, od malih brošura do enciklopedijskih radova kao što je Bahišti Zewar, koji je doživio da bude izdat u milionima primjeraka. Svaki dan je, isto tako, uobičajavao da odgovori na svu pristiglu poštu, koje mu je svakodnevno pristizalo po desetine, a ponekad i na stotine. Podučio je generacije 'uleme! Tajna ovog impresivnog dostignuća je bila isto - cijenjenje vremena i briga za njim.

Svaki dan koji nam prođe čini nas jednim danom starijim. Jednog dana naše će vrijeme isteći, i napustićemo ovaj svijet zauvijek. Šta će se onda desiti zavisiće od toga kako smo koristili svaki trenutak koji nam je bio na raspolaganju, prije posljednjeg, koji je siguran, ali i nepoznat. Vrijeme je život. Ono što se stavlja na kocku je cijela vječnost.



"Ko se odvaži i radi brzo biće izbavljen,
dok i tragalac koji je spor može gajiti samo nadu." (Hz. Alija)

Altuna

Majstor

(10)

  • »Altuna« je žensko

Postovi: 1.969

Datum registracije: 14.12.2003

Lokacija: Sandzak

  • Poruku poslati

2

Utorak, 30. Mart 2004


Profesor Selman el-Awda kaže:"Mnoštvo današnje omladine je duhovno i umno prazno. Nemaju ni znanje, ni djelo, ni vjeru, ni ideje. Nemaju drugog posla do namještanja obrva, uljepšavanja frizure, odabiranja odjeće i oponašanja poznatih glumaca i glumica. Sav njihov posao je da se okupljaju na javnim mjestima i slijede vlastite prohtjeve!" :rolleyes:

Prenosi se od Muaza bin Džebela r.a. da je Poslanik a.s. rekao:"Neće se pomaknuti noge roba na Sudnjem danu dok ne bude pitan za četiri stvari:
-životnu dob-u šta ju je potrošio
mladost-kako ju je proveo
novac-kako ga je zaradio i u šta ga je potrošio
-znanje-kako ga je upotrijebio."(Taberani)



Sabur ti je da gutas kiselo, gorko i ljuto, a da ti se na licu nista, sem osmjeha, ne vidi.

Gerilac

Profesionalac

(10)

  • »Gerilac« je muško
  • »Gerilac« je zabranjen

Postovi: 1.329

Datum registracije: 28.03.2003

Lokacija: Sandžak, Novi Pazar

  • Poruku poslati

3

Srijeda, 31. Mart 2004

Selam alejkum Bosnjakinje i Bosnjaci.

Napisat cu svoje misljenje i ubjedjenje na ovu temu. Moj post nece biti usmjeren na nekog licno. A u ovom slucaju ovaj tekst nije usmjeren ka licnosti pokretaca teme, vec u njemu iznosim svoje vidjenje teme.

Sam naslov teme je po mojem ubjedjenju netacan, jer vrijeme je stvoreno (stvorenje), a zivot nije stvoren vec je zivot vjecan. Jedno od Allahovih svojstava je i to da jer On Uzviseni Vjecito Zivi, pa nam On zivot daje i uzima. Nerijetko se djesava da ljudi definisu i poistovjecuju zivot sa necim sto je prolazno pa tako i ispada da je zivot prolazan i stvoren.

Tako da po mojem ubjedjenju i vjerovanju vrijeme nije zivot, jer je zivot iznad vremena. Ovakav naslov se moze jedino upotrijebiti u kontekstu "ovosvjetskog zivota", sto i nije zivot, vec mogucnost spoznaje Vjecitog Zivota i Vjecito Zivog. Ako se spozna ovo onda se tek ulazi u zivot a izlazi i smrti. Zato muslimani ne kazu za nekog ko je napustio ovaj svijet da je umro, vec preselio, promijenio oblik.

Allahimanet.
HER DZAN ASURA, HER VER KERBELA - SVAKO VRIJEME JE ASURA, SVAKO MJESTO JE KERBELA. Imam Dzafer Essadik r.a.

alBazari

Profesionalac

(10)

  • »alBazari« je muško
  • »alBazari« je autor ove teme

Postovi: 772

Datum registracije: 09.12.2002

Lokacija: Novi Pazar, Sandžak

  • Poruku poslati

4

Četvrtak, 01. April 2004

Citirano

Orginalno od Gerilac
Ovakav naslov se moze jedino upotrijebiti u kontekstu "ovosvjetskog zivota", sto i nije zivot, vec mogucnost spoznaje Vjecitog Zivota i Vjecito Zivog. Ako se spozna ovo onda se tek ulazi u zivot a izlazi i smrti. Zato muslimani ne kazu za nekog ko je napustio ovaj svijet da je umro, vec preselio, promijenio oblik.


Alejkumu selam brate Bošnjače,

Ovakav se naslov se i jeste upotrebio u smislu ovosvjetskog života.

Da li je ovo sad što preživljavamo ili "preživljavamo" život ili nije je diskutabilno pitanje, a ja nisam kompetentan da diskutujem o tome.

Ima tu dosta toga o čemu si nam se raspiso, ali to nije bila suština gornjeg teksta, pa ni tema ovog topika.

Uostalom, Allah dž.š. jasno u Kur'an-i Kerimu spominje hayati dunya.

Vesselamu alejkum ve rahmetullahi ve berekatuhu


"Ko se odvaži i radi brzo biće izbavljen,
dok i tragalac koji je spor može gajiti samo nadu." (Hz. Alija)

Gerilac

Profesionalac

(10)

  • »Gerilac« je muško
  • »Gerilac« je zabranjen

Postovi: 1.329

Datum registracije: 28.03.2003

Lokacija: Sandžak, Novi Pazar

  • Poruku poslati

5

Četvrtak, 01. April 2004

Selam alejkum Bosnjakinje i Bosnjaci.

Halali onda, eto ja sam samo iznio neko svoje misljenje koje mi se je pojavilo u momentu citanja naslova i postova vec napisanih na ovu temu. Opet kazem halali. Necu ti se vise mijesati. A poznato mi je da Allah dz.s. u Kur'anu spominje Zivot na ovom svijetu.

Allahimanet.
HER DZAN ASURA, HER VER KERBELA - SVAKO VRIJEME JE ASURA, SVAKO MJESTO JE KERBELA. Imam Dzafer Essadik r.a.

alBazari

Profesionalac

(10)

  • »alBazari« je muško
  • »alBazari« je autor ove teme

Postovi: 772

Datum registracije: 09.12.2002

Lokacija: Novi Pazar, Sandžak

  • Poruku poslati

6

Četvrtak, 01. April 2004

Halal olsun, brate.


"Ko se odvaži i radi brzo biće izbavljen,
dok i tragalac koji je spor može gajiti samo nadu." (Hz. Alija)

Altuna

Majstor

(10)

  • »Altuna« je žensko

Postovi: 1.969

Datum registracije: 14.12.2003

Lokacija: Sandzak

  • Poruku poslati

7

Ponedjeljak, 05. April 2004

Ucenjaci o vremenu...

Abdullah ibn Mes'ud r.a. je rekao:"Ne pokajah se ni za cim kao sto se pokajah za danom cije je sunce zaslo, smanjio se njegovim prolaskom moj zivotni vijek, a nisu se povecala moja dobra djela."

Govorili su ucenjaci:
-Neka mi nije blagoslovljen izlazak sunca toga dana koji prodje, a ne poveca se moje znanje, koje me priblizava Allahu!

-Kome bude dan danasnji poput jucerasnjeg, pa on je prevaren. A kome danasnji dan bude gori od jucerasnjeg, pa on je proklet!


-Gubljenje vremena je od prezrenih stvari!

-Vrijeme je kao sablja, ako ga ne posijeces, posjeci ce te!

Jedan pjesnik je rekao:
"I necu iz lijenosti odgadjati danasnji posao za sutra,
zaista je sutra dan nesposobnih!"
Sabur ti je da gutas kiselo, gorko i ljuto, a da ti se na licu nista, sem osmjeha, ne vidi.

alBazari

Profesionalac

(10)

  • »alBazari« je muško
  • »alBazari« je autor ove teme

Postovi: 772

Datum registracije: 09.12.2002

Lokacija: Novi Pazar, Sandžak

  • Poruku poslati

8

Petak, 21. Januar 2005

[SIZE=5]Kratkoca vremena[/SIZE]


Jedan od predznaka Sudnjeg dana je da ce ljudi osjecati da vrijeme sve brze i brze prolazi. Allahov Poslanik, sallallahu `alejhi we sellem, kaze: 'Od predznaka Sudnjeg dana je da ce biti kratko vrijeme...' (El-Buhari 13/81)

Ebu Hurejre, radijallahu `anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu `alejhi we sellem, rekao: "Nece nastupiti Sudnji dan sve dok ne nastupi kratkoca u vremenu; pa godina bude trajala kao mjesec, mjesec kao sedmica, sedmica kao dan, dan kao sat, sat kao varnica." (Sahih - Ahmed 2/537 i Et-Tirmizi 6/624)

U pojasnjavanju ovog predznaka ima nekoliko misljenja a najprihvatljivije je da se time misli na smanjivanje bereketa u vremenu. Ibnu Hadzer kaze: "Ovo smo dozivjeli u nasem vremenu, jer osjecamo da nam dani sada tako brzo prolaze, sto nije bio slucaj ranije." (Feth ul-Bari 13/16)

Kada je ovo bio slucaj sa Ibnu Hadzerom, rahimahullah, koji je zivio u devetom hidzretskom stoljecu (umro je 852.h.), i koji je napisao toliko tomova knjiga, komentarisuci i ocjenjujuci hadise Allahova Poslanika, sallallahu `alejhi we sellem, pa kakav je slucaj sa nama koji zivimo u ovom vremenu, prepunjenom raznim stvarima koje oduzimaju korisno vrijeme. Nadam se da se svi slazemo da neke poslove koje sada radimo daleko teze i sporije mozemo zavrsiti nego sto je to bio slucaj prije desetak godina.

I pored svega ovoga, i pored saznanja da cemo za svaku minutu svoga vremena biti pitani na Sudnjem danu, zalosna je cinjenica da nalazimo veliki broj ljudi, pa cak i onih koji se ubrajaju u ucene (alime) da znaju po nekoliko sati dnevno - bez ikakve dunjalucke ili ahiretske koristi - potrositi gledajuci utakmice, bezvezne filmove, igrajuci sah i sl. Neka nas Allah dz.s. uputi i zastiti od trosenja vremena u ono cime On dz.s. nije zadovoljan.

Kada je vec rijec o bereketu u vremenu onda je zgodno da tu spomenemo hadis, odnosno dovu Allahova Poslanika, sallallahu `alejhi we sellem, u kojoj kaze: "Dragi Allahu, Ti ucini bereket mome ummetu u ranim satima dana." (Hasan - Et-Tirmizi 4/402, En-Nesa'i, Ebu Davud, Ibnu Madzdze, Ed-Darimi i drugi)

Iz ovog hadisa se zakljucuje da je najbereketnije vrijeme za rad i sticanje nafake u ranim jutarnjim satima. Molimo Allaha dz.s. da nam dadne bereket u vremenu i da nam pomogne da ga utrosimo u ono sto je korisno. Amin.


"Ko se odvaži i radi brzo biće izbavljen,
dok i tragalac koji je spor može gajiti samo nadu." (Hz. Alija)

alBazari

Profesionalac

(10)

  • »alBazari« je muško
  • »alBazari« je autor ove teme

Postovi: 772

Datum registracije: 09.12.2002

Lokacija: Novi Pazar, Sandžak

  • Poruku poslati

9

Utorak, 01. Mart 2005

Citirano

ЗАШТО ЈЕ ВРЕМЕНА СВЕ МАЊЕ ?
Архимандрит Рафаило Крелин


Човек данашњице даноноћно осећа вапијући недостатак времена: чини му се да време лети све убрзаније и убрзаније. Ноћ смењује дан, као да јутро отвара трепавице неба, а вече их већ за трен поново затвара... У детињству нам се чинило да дан траје необично дуго, да Сунце полагано, готово неприметно, попут какве огромне лађе, плови по бескрајним пространствима неба, да би, најзад, после дуге пловидбе, доспело до луке скривене тамо далеко, иза планина на граници хоризонта. Наступа сумрак, као предворје ноћи, као пауза током које ће бити промењене декорације. Али гле ! Спада копрена ноћи, пали се, као свећица, прва звезда, искричаво разливајући своју светлост по дубинама модроплавог, кристално прозирног неба. Прође неко време, појави се друга звездица, да би се небо наједном прекрило звездама, као да је нечија рука расула цео навиљак огњене сламе по небеском своду. Све је тамније плаветнило неба, све сјајније звезде над земљом. А тај почетак ноћи за дете траје дуго, дуго, помислило би – неколико година. И само време детету се чини мелодичним и лаким, попут полако певане успаванке. А каквим нам се то исто време чини сада ? Чини нам се да се оно скратило, као да га је нека невидљива сила савила у свитак или свом силином притисла, као што се теретом одозго притисне савитљива опруга. Недостатак времена је хронична болест нашега века. Задувани смо од немања времен а, као да нам недостаје кисеоник. Наше доба, доба техничког напредка, требало би да нам пружи могућност да стижемо да урадимо више него икада раније; па ипак , сви ми осећамо да време ишчезава у незнаном правцу, као да се сурвава у дубоку провалију, тако да не успевамо да изађемо на крај са оним обимом посла који смо раније завршавали са лакоћом.


ДИМЕНЗИЈЕ ВРЕМЕНА

Многи веле: «Сећам се онога доба када смо читали добре књиге, посећивали се и дружили, понекад радили и у две смене, а сада – лепо немам времена ни да отворим књигу, а са пријатељима најчешће разговарам телефоном.» У чему је проблем ? Зар је могуће да је хронично болестан сам хронос ? Рекао бих да се најдубље мисли о времену могу наћи код блаженог Августина у његовој бесмртној «Исповести». Августин указује на чињеницу да постоје два начина мерења времена: спољно и унутрашње. Спољни аспект времена односи се на календарско време, које поседује одређене објективне оријентире прихваћене као еталони. Та димензија времена је стабилна и константна. Унутрашња димензија времена односи се на његов душевни доживљај, на његово опажање у складу са ритмом и процесима у самом организму. Ово време је субјективно, и њега човек доживљава као непрестану компресију, као скраћивање и убрзавање самих календарских периода. Ова загонетка тешко се може одгонетнути, и зато овде неминовно улазимо у сферу претпостваки, у својеврсно моделирање. Човек је у сваком трену изложен приливу информација. Те информације не нестају, него се складиште у његовој меморији у некаквим нама непознатим кодовима. Свака информација изискује одређено место у аналима меморије, и зато можемо рећи да се у нама стално одвија процес прераде спољне информације. Ако бисмо психу упоредили са куглом које се окреће око своје осе, код детета је та кугла мање оптерећена информацијама, она се зато креће брже, и то је разлог због кога му се време чини споријим. Касније та кугла, примајући нове информације, постаје све тежа, њено кретање се успорава, и човек то субјективно доживљава као убрзање самог времена. Разуме се, ово је само једна веома груба схема, међутим, немамо претензије да овде понудимо математичку формулу времена коју још нико није успео да извуче из корена бесконачности. Жеља нам је да само појаснимо своју мисао.


ДВОСЕКЛИ МАЧ

Знање је попут двосеклог мача: с једне стране, оно нам пружа ослонац, а са друге, прилив информација, затрпавајући нашу психу, одузима нам и само време. Штавише, сувишна информација остаје на површини; она се не претвара у знање, него ушљаку, у мртви баласт смештен у нашој подсвести као у потпалубљу. Зашто су подвижници одлазили у пустиње или се затварали у својим келијама као да су у гробовима, узимајући са собом само најнеопходније ствари ? – Управо да би се изловали од информација споља, тачније, да би их свели на минимум. Зато им је мисао постајала бистра и проницљива, а молитва задобијала посебну дубину. Чак и најједностванија ствар коју поседујемо заузима одређени простор у нашој души. Човек мора да чува ту ствар, да се брине за њу, да је – изразићемо се сликовито – начини делићем своје душе. Да, управо је то у питању: ствари не заузимају само простор у кући, него и у души – у мислима и осећањима. Те ствари скраћују оно време које је димензија доживљаја душе, као да га гутају. И зато, ослобађајући се од ствари или на неки начин мењајући амбијент у коме живи, човек осећа као да расте потенцијал његове душевне слободе.


КО ВЛАДА СВОЈИМ ЧУЛИМА ВЛАДА ЧИТАВИМ СВЕТОМ

Духовни живот мора бити усмерен на борбу за време. У нашем односу према спољашњем времену од великог су значаја доследност и постојање реда у обављању послова. Ако је наш однос према пословима хаотичан, за њихово извршење потребно нам је далеко више времена него што ти послови објективно изискују. Потребно је такође смањити своје потребе, телесне и душевне, и тада ће многе бриге отпасти саме по себи. Када је реч о унутрашњем времену, морамо имати изузетно добар филтер који је у стању да пречисти бујицу информација што надиру на нас. Поред тога, морамо научити да неко време проводимо у тишини, остајући насамо са својом сопственом душом. Наше очи, уши и језик често се претварају у пукотине кроз које се неконтролисано излива унутрашњи садржај нашег бића. Ово води ка унутрашњем опустошењу. Зато хришћанска аскеза захтева контролу спољашњих осећања и оног великог дара који називамо «речју». За обраду, паковање, сортирање и складиштење информација у огромним магацинима меморије неопходно је константно расходовање психичке енергије. Ако информације свих врста: вербалне, сликовне итд., укључујући и оне емоционалне, прелазе одређени ниво, оне, попут тешког рада који превазилази наше снаге, разарају психу и ремете равнотежу између механичке и креативне меморије. Познато је да човек који уноси велику количину хране чини своје тело тромим и подложним болестима. Његови мишићи претварају се у сало. На исти начин долази и до «психичког дебљања», када меморија постаје проширено црево душе. Највећи енергетски потенцијал поседује људски дух – то око душе. При изложености бујици информација, што већ личи на поплаву, душа одузима енергију духу и тиме као да атакује на дух. Душа, као агресор, окупира област која припада само духу и црпи његове снаге, као вампир сише крв своје жртве. Дух малаксава и клоне, а уколико овакво стање потраје годинама, дух се парализује, не могући више чак ни да схвати стање у којем се нашао, нити да осећа бол. Покушамо ли да дефинишемо стање нашег духа у овом моменту, рећи ћемо да је то стање дремања, које ремети по које кратко буђење, а на њега се надовезује дубоки сан. А у сну се губи осећај за време. Време отргнуто од вечности заиста пролази као сан. Хришћанско подвижништво није ништа друго до реанимација духа. Простори душе морају се ослободити од одраза и сенки спољашњег света, од његових копија, да би се духу пружило оно што му припада по праву његовог царског рођења. Тада ће човек поново осетити велику сместивост времена, осетиће лакоћу због збацивања са себе терета нечега што му је туђе и доживеће радост попут оне која га је много пута испуњавала у детињству, а чију је драж касније изгубио и заборавио. Подвижништво подразумева покајање, молитву, борбу са страстима и контролу над пет чула. Преподобни Симеон Нови Богослов писао је: «Ко влада својим чулима, влада читавим светом». Додаћемо: зато што их у тешкој борби покорава Ономе Ко је саздао свет – Творцу времена и вечности.



Sta mislite o gornjem tekstu? Da li je zaista navala informacija sebep manjku vremena?

Ja mislim da nije. Nedostatak je, kao sto znamo iz hadisa, gubitak beriketa u vaktu.

Sad me interesuje da li je onda, visak vremena relativan uzrok (izmedju stvarnog uzroka i posljedice), neki medjustepen.





"Ko se odvaži i radi brzo biće izbavljen,
dok i tragalac koji je spor može gajiti samo nadu." (Hz. Alija)

Social bookmarks